Reč ima Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Nije replika, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SPS.

(Nebojša Cakić dobacuje.)

(Predsednik: Ako možete da ne dobacujete, da gospodin Milićević nastavi.)

Nisam se obraćao, naprotiv, rekao sam na samom početku da ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, jer ne mislim da je trenutak da bih imao razloga da repliciram na bilo šta. Prosto, ovo je parlament a parlament je glas naroda, mesto gde sučeljavamo demokratski mišljenja, vodimo demokratsku raspravu, razgovaramo o alternativama, kako da dođemo do najkvalitetnijih zakonskih predloga i najkvalitetnijih zakonskih rešenja.

Imali smo široku i dugu raspravu, sagledali argumentaciju i za i protiv i naravno da je legitimno pravo opozicije da ima kritički osvrt po ovom zakonskom predlogu, da ima svoje predloge, da ima svoje sugestije. Prosto, to je odraz jedne politike.

Što se tiče same demokratije, više puta smo govorili o tome, a ona je usko vezana i za interes, demokratija se ostvaruje na izborima. Ne treba nikada potcenjivati taj osećaj kod građana da prepoznaju prave vrednosti i da prepoznaju prioritet, šta je to prioritet za njih i kako i na koji način ocenjuju politiku ove ili one političke opcije. Oni su to učinili pre nekoliko meseci na parlamentarnim i na predsedničkim izborima i upravo na osnovu toga su definisani prioriteti. Dakle, svakako da nije interes ako ne sagledavate jedan širi aspekt i ako u politici ne razmišljate o onom opštem interesu, a razmišljate o sopstvenom interesu. Mi se nismo rukovodili time.

Ovaj zakonski predlog je rezultat jedne zajedničke politike vladajuće koalicije, zajedničkih ciljeva koje smo definisali, strateškog partnerstva koje smo definisali kao deo vladajuće koalicije zajedno sa koalicionim partnerima iz SNS, ostalim koalicionim partnerima.

Zašto su neka ministarstva objedinjena ili zašto je neko ministarstvo posebno ili je podeljeno, pa od jednog ministarstva dobijamo dva, odgovore na to pitanje siguran sam da ćemo jasnije dobiti onog trenutka kada, da ne prejudiciramo, i da ne govorimo o tome, dobićemo kroz ekspoze mandatarke Vlade Republike Srbije.

Treba da shvatimo da je izborna kampanja završena. Tokom izborne kampanje smo mi slušali da će onog trenutka kada se završi izborna kampanja biti priznato…

(Narodni poslanik SNS dobacuje.)

Nije to dovedeno u pitanje, nisam to čuo, čuo sam nešto drugo.

…. da će onog trenutka kada se završi izborna kampanja biti priznata secesija ili nezavisnost tzv. Kosova i da će biti uvedene sankcije Rusiji. Evo, 240 dana od ukrajinskog sukoba, ja ne vidim da je Srbija promenila svoj politički kurs, osim što su politički kurs promenili, čini mi se, oni koji su tada bili najgrlatiji, a Srbija je sačuvala svoju samostalnost.

Ponoviću po ko zna koji put – mi smatramo da suština vođenja jedne države jeste upravo u toj samostalnosti, za koju se bori i predsednik Republike i državno rukovodstvo i za koje će se boriti i buduća Vlada Republike Srbije.

Kada govorimo o samom zakonskom predlogu, mi se nismo izjašnjavali o amandmanima, o tome sam već govorio, jer se podrazumeva, i to smo rekli i tokom rasprave u načelu, kao neko ko je potpisnik i zajedno sa koalicionim partnerima predlagač ovog zakonskog predloga, ponavljam, definisali smo zajedničke ciljeve, zajedničku politiku, stratešku saradnju. Ona je sadržana upravo kroz ovaj zakonski predlog. Ovaj zakonski predlog je prvi korak, stvara se temelj kako bi sistem mogao da funkcioniše, kako bi Vlada u narednom vremenskom periodu mogla da funkcioniše i da ostvaruje rezultate koje smo mi definisali. Naravno da smo definisali rezultate koje želimo da ostvarimo.

Slažem se da, neko je to rekao maločas i ne mislim da izazivam replike, ali jeste ključna reč „pristojnost“, uvek. Mi smo to mnogo puta govorili u parlamentu. Samo što, pristojnost, pa i kada govorite o pristojnom i patriotskom bloku, tumačimo na različite načine, izgleda. Pristojnost tačno znači da u javnom diskursu, u komunikaciji ovde u parlamentu, izbacimo ono negativno, kako bi imali normalnu komunikaciju, kako bi imali normalnu i argumentovanu raspravu, ne snaga sile već snaga argumenata. Nije poslanik nikada jak onoliko koliko je snažan i koliko su mu snažni decibeli glasa pa može da lupa o poslaničke klupe ili da se dere na mikrofon. Prosto, to može svako od nas. Snažan je onoliko koliko nastupa sa snažnim i jakim argumentima.

Ako govorimo o ekonomiji, jedan aspekt, ja lično uvek analiziram i tumačim i nosim ekonomske podatke. Oni su egzaktni i ne možete da prevarite građane. Dakle, ovo je poslednji presek ekonomskih pokazatelja u Srbiji, počev od minimalne cene rada, preko prosečnih plata neto u dinarima, pa onda prosečnih penzija, pa nezaposlenosti koja je na istorijskom minimumu u ovom trenutku, 8,9% u drugom kvartalu, pa javnog duga koji je ispod onog proseka Mastrihta, itd, itd.

Dakle, pristojnost tumačimo definitivno na različite načine. Ona znači i to da iz javnog diskursa izbacimo ono negativno, ali pristojnost znači i da preuzmemo odgovornost za ono što je izrečeno, za ono što je definisano, a mi smo to definisali kroz ovu zajedničku politiku i prihvatamo odgovornost za to. Da li smo pogrešili ili ne, o tome ne možemo sigurno večeras govoriti. O tome možemo da govorimo kroz određeni vremenski period, kada budemo videli da li će sistem koji večeras postavljamo, korak koji pravimo, temelji koje činimo, kroz određeni vremenski period dati rezultate. Kao odgovorni i ozbiljni ljudi preuzeli smo odgovornost za to i znamo šta znači donositi teške odluke. Mnogo puta u proteklih 10 godina donosili smo takve odluke.

Kada govorimo o tome - pristojnost bloka, ne pristojnost već, ja bih rekao, patriotski blok, to je nešto o čemu smo i mi iz SPS vrlo često govorili kolegama iz vladajuće koalicije, da je trenutak da se u Srbiji ne delimo na levicu i na desnicu. Nije ovde trenutak da se mi referendumski izjašnjavamo za i protiv, trenutak je da svi shvatimo da je jedan zajednički imenitelj Srbija i da se svi oko toga okupimo i da shodno tome definišemo ciljeve i da definišemo ono što jeste interes građana. To smo svakako učinili.

Kao što sam rekao, kada je reč o zakonskom predlogu, mi smo vrlo jasno rekli da ga podržavamo, jer je plod i rezultat zajedničke politike.

Nije dobro što se rasprava svela na ono o čemu smo govorili tokom rasprave u načelu, a to je na dva aspekta, prvi apsekt personalna rešenja o kojima je bilo reči u protekla dva dana. Personalna rešenja su jako važna, ko će biti na čelu ministarstava, ko će organizovati sistem koji će ostvariti rezultate, ali to nije tema ovog skupštinskog zasedanja i drugi aspekt broj ministarstava, broj ministarstava nije od presudnog značaja.

Gospodin Dačić je govorio i napravio samo paralelu kada je reč o prethodnim vladama, ne postoji tu univerzalni pristup i univerzalni model, pa ne postoji ni u jednoj zemlji ni u Evropi, a ni u svetu, svako shodno potrebama neophodnosti ciljevima koje želi da realizuje, definiše broj ministarstava koji je neophodan unutar Vlade, da bi Vlada mogla da funkcioniše, da bi išli korak napred ka ostvarivanju onog cilja, a to je uređenija, bolja, efikasnija, ozbiljnija odgovornija država, a to valjda i jeste interes svih nas.

Mnogo puta je tokom rasprave u ova dva dana pokrenuto je i pitanje nacionalnih i državnih interesa. Mi smatramo i to smo govorili tokom prve sednice gospodine predsedniče, prve sednice skupštinskog zasedanja kada smo govorili o izveštaju o pitanju KiM, odnosno izveštaju o pregovorima po pitanju KiM, da kada je reč o nacionalnim i državnim interesima, mi smatramo da to ne bi trebali da se delimo na vlast i na opoziciju, jer mnogo je političkih stranaka na političkoj sceni Srbije, a jedna je Srbija.

Sigurno je da za političke stranke nema vremena, ali za Srbiju shodno pritiscima, izazovima i spolja i iznutra, nažalost, od strane pojedinih unutrašnjih faktora se gubi dragoceno vreme, mi to vreme ne želimo da gubimo.

Tačno je da nam je potrebna i mudrost, potrebna nam je i racionalnost, ali nam je potrebno i zajedništvo kako bi sačuvali i sigurnost i stabilnost, kako bi zaštitili nacionalne interese, a ponoviću po ko zna koji put. Kada kažemo, nacionalne interese, pre svega mislimo na mir, da sačuvamo mir, jer Srbija danas mora da pobeđuje u miru, da sačuvamo ekonomski prosperitet stabilnosti i razvoj i da zaštitimo naše nacionalne i državne interese, i nije ni trenutak da se opredeljujemo za i protiv zapada, za i protiv Rusije. Srbija to ne čini. Srbija, ponavljam po ko zna koji put sarađuje i sa istokom i sa zapadom, jača svoju regionalnu saradnju, ali u svemu tome sagledava ono što je suštinski najvažnije, a to je naš interes. Šta je u svemu tome naš interes? Šta je to što Srbija dobija, a šta je to što Srbija gubi? Da li je gospodin Dačić dobio rezultate i glasove na ovaj ili na onaj način? Dobio je na osnovu rezultata politike koju je vodio u prethodnom vremenskom periodu, svidelo se to nekom ili ne.

Da li je ova vladajuća koalicija dobila apsolutnu većinu na osnovu političkog marketinga? Naravno da nije. Već na osnovu rezultata koje smo zajedno ostvarili u proteklih 10 godina i ovaj zakon o kojem govorimo, a nije on ljudi rezultat nikakve političke trgovine, nekakvih sporazuma, nekakve matematike, nekakvih ucenjivačkih kapaciteta ili potencijala, on je odraz realnosti.

Sagledani su, pre svega sagledano iskustvo iz prethodnog perioda, realno sagledane potrebe države, društva, građana i došli smo do jednog po našem mišljenju i funkcionalnog i optimalnog modela koji će ostvarivati rezultate u narednom vremenskom periodu. Naravno ono o čemu smo govorili tokom rasprave u načelu neupitno je uopšte da li će SPS, odnosno poslanička grupa Ivica Dačić – SPS podržati ovaj zakonski predlog, jer mi smo potpisnici i predlagači ovog zakonskog predloga, a on je ponavljam plod i rezultat zajedničkih ciljeva.

Realizacija tih zajedničkih ciljeva daje rezultate, rezultati su odbrambeni mehanizam Srbije od pritisaka koji će biti sve jači i jači u periodu koji je pred nama. Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Hvala vam.
Gospodine Lutovac od vremena ovlašćenog. Izvolite.

Ovde se pominjalo da bi moglo da se stvori jedno ministarstvo, kao vama bi bilo potrebno da stvorite jedno ministarstvo za populizam ili demagogiju, samo da vas podsetim da bi možda trebalo pre da se stvori jedno ministarstvo za sprečavanje daljeg zaduživanja budućih generacija. Već ste zadužili ove generacije, već ste zadužili našu decu i unuke, jedno ministarstvo za sprečavanje zaduživanja nekih novih generacija bi bilo dobro došlo.

Ono što je važno reći kada se pominje eventualno ministarstvo za populizam i demagogiju, mislim da je to isuviše hrabro od vas da izgovorite tako nešto, obzirom da taj resor neprikosnoveno drži jedan čovek na Andrićevom vencu. To je njegov resor i nemojte da pominjete uopšte taj resor. Dakle, to je čovek koji ima kancelariju za brze odgovore. Apelujem na vas koji ste u dobrim odnosima sa njim, koji imate priliku da ga vidite, da ga pitate jednu stvar u toj kancelariji za brze odgovore – kada će građani dobiti grejanje i da li ćete svi vi koji ste nepristojni ući u blok za pristojnost? To bih voleo da čujem iz kancelarije za brze odgovore.

Dakle, dokle će da divljaju cene? To je resor ministarstva za populizam i demagogiju.

(Predsednik: Jel ste vi Lazoviću lupali o klupu sada?)

(Radomir Lazović: Apelujte na dobacivanja.)

(Predsednik: Gde ste videli takvo ponašanje, nije mi jasno.

Šta ste, udarali šakom ili šutirali?

Ako niste primetili da se nalazite u Skupštini do sada, šta da vam kažem.

Nastavite.)

Molim vas da mi vratite vreme.

Dakle, ovo je samo jedno od ministarstava na koje smo podneli amandmane. Mislim da je sasvim suvisla primedba i da bi, ako već želite da imate ovoliki broj ministarstava bilo na kraju da kažem i to, da bi bilo poželjno da se ono zove samo ministarstvo trgovine. Ono je bilo sve što sam ranije rekao, u cilju toga da vas podstaknem da razmislite malo kada odgovarate osiono na ono što se predlaže, a što je ozbiljno.

Ne bih želeo dalje da trošim vreme koje mi je preostalo, samo razmislite o predlozima koji su dolazili, koji su suvisli, koji imaju argumente i koji ne narušavaju koncept koji ste zamislili. Hvala.

Da, nisu postavljali ta pitanja kada su trebali.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović, doc. dr Biljana Đorđević, Robert Kozma, prof. dr Jelena Jerinić i prof. dr Đorđe Pavićević.
Reč ima Robert Kozma.

Hvala gospodine predsedavajući.

Jasno je svima da ste postojeće Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija rasparčali na više resora kako biste imali veći partijski plen za udomljavanje više vaših ministara, državnih sekretara i prateće svite. Jasno je to nama, jasno je to vama, jasno je to i gledaocima.

Takođe je svima jasno da su trgovina i turizam vrlo slične politike koje bi trebalo da budu pod istim resorom. Predlagač nam je bio rekao da je važno da se stvori ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine zato da bi se sve stvari vezane za trgovinu nađu na jednom mestu, da se ne nalazimo u situaciji gde se traže informacija od jednog ministarstva, a on uputi na drugo.

Pa, sad, da li ste nešto iz drugog ministarstva pridodali ovom novom ministarstvu? Niste. Bukvalno ste prepisali od reči do reči sve nadležnosti iz prethodnog Zakona o ministarstvima. Ništa novo niste dodali što se tiče trgovine, samo ste izbacili resor turizma i telekomunikacija.

E sad, ako ste nešto hteli da dodate, zaboravili ste verovatno u brzini kako ste sazivali ovu sednicu, pa mi onda žao. Međutim, ako ste hteli da dodate nešto što je bitno za trgovinu, pogotovo na međunarodnom tržištu, mogli ste npr. da ubacite i resor energetike, jer nažalost struju ćemo kupovati na, kako vi kažete spoljnom, a zapravo međunarodnom tržištu, i to veoma skupo, kao što smo i prošle godine radili jer ste zbog vašeg lošeg upravljanja uništili i EPS i Kolubaru. Samo se pitam, da li ćemo ove godine zapravo imati ko da nam proda struju i da li ćemo moći da je kupimo?

Da ste ovako nešto rekli pri predlaganju ovog akta, mi bi stvarno zastali, razmislili, ušli bismo u neku argumentaciju, a ovako ostaje utisak da ste razbili ministarstvo samo zbog partijskog plena.

Dva minuta za obrazlaganje amandmana su prošla. Hvala.
Po amandmanu, Aleksandar Mirković.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, verujem da vi baš iščekujete o čemu ću ja diskutovati, ali neću vam pružiti to zadovoljstvo odmah na početku, tako da sačekajte još malo.

Mislim da sada već skoro 30 sati diskutujemo o ovom Predlogu zakona i utisak kome ja nikako ne mogu da se otmem jeste da ovih 30 sati koliko je potrošeno za diskusiju veliki deo ili dobar deo opozicije je iskoristio samo za ponavljanje neke mantre koju koriste već mesecima unazad. Da ja ne govorim u prazno možete najbolje videti, ako neko bude imamo snage večeras ili sutra, kada budete pregledali ili pročitali sve one govore koje je opozicija imala.

Dakle, suštinski sve se svodi na borbu protiv Aleksandra Vučića i na to da ništa ne valja danas u zemlji. Međutim, ako obratite pažnju da li je neko konkretno nešto predložio da se bolje uradi, kvalitetnije, brže, efikasnije, to nećete naći. Ja sam imao dovoljno snage da izvučem neke najzanimljivije predloge, kako bi građani Srbije mogli da vide kakvi su to predlozi.

Tako smo imali predloge, evo jedan baš predlog koji se mogao čuti iz ovog dela opozicije koja je sada najglasnija i dobacuje, a smeta im kada to čuju sa suprotne strane, jeste predlog da umesto što smo planirali 25 ministarstava smo mogli građanima da podvalimo 21 ministarstvo, a da četiri budu bez portfelja. Dakle, to je bio vaš predlog, nikoga ne spominjem direktno, prepoznaće se onaj ko je to predlagao, i na taj način ste jasno poručili građanima da je dobro prevariti ih. Dakle, zamislite vi takvu politiku koju opozicija danas nudi.

Pored toga, predlagali ste, jedan deo opozicije je predlagao i ministarstvo za zdravlje automobila. Citiram ono što je izgovoreno od strasne predstavnika opozicije – ministarstvo za zdravlje automobila.

Pored toga, taj čovek koji je to predlagao je nas ovde optuživao, naravno neistinama i lažima, a sam je tvrdio da je prisustvovao sednicama Vlade. Ja takav primer nisam video u svetu, niti sam čuo.

Iako vi željno očekujete da se vama obratim, ja to neću učiniti jer mi je svakako to manje bitno u ovom trenutku, ali želim da građani Srbije čuju i znaju na koji način je opozicija diskutovala o ovako važnom zakonu.

Pored toga što ste se služili neistinama i lažima, ponizili ste i vaše glasače elementarnim nepoštovanjem, jer je jedan od vaših kolega kojeg ovde branite i koji je sa vama zajedno prvi u tuči protiv ograda i saobraćajnih znakova, gde god se oni nalaze, predložio ministarstvo za sve i svašta. To pokazuje vašu odgovornost, ali odgovornost vas prema vašim glasačima i kako vi doživljavate politiku.

Ja sam zaista mislio da ćemo za ovih 30 sati, koliko traje rasprava, čuti nešto konstruktivno, čuti neki ozbiljan predlog, ali, poštovani građani Srbije, pre svega vi ljudi koji ste glasali za njih da se oni danas nalaze ovde, imate priliku da vidite na koji način oni vas predstavljaju. Mislim da vašim izlaganjima najbolje govorite o sebi. Ja tu ništa ne bih dodavao niti bih vas preterano kritikovao, jer svako vaše izlaganje je jasan pokazatelj i razlike između vas i nas i zašto vi više nikada nećete biti u prilici da vodite ni mesnu zajednicu, a kamoli državu.

Drago mi je, hvala vam za ovaj aplauz. Verovatno će vam to značiti, jer nikada u životu jači aplauz od tog nećete dobiti.

Neću se zaista obazirati na ovo. Poštovani predsedniče, ne tražim da ih opomenete, meni ovo ne smeta. Štaviše, ovo najbolje govori o njima, ali dobro je da građani znaju na kakav način se odnosite prema njima i ukazanom poverenju.

Međutim, da oni nisu jedini u ovome pokazuje i primer čoveka koji se danas ne nalazi u sali, nažalost, on je šef jedne poslaničke grupe, naravno opozicije, koji je 2016. počeo sa ovim manirom. Ja tada nisam bio narodni poslanik, ali, poštovani građani, ljudi koji nam danas sole pamet i pričaju kako bi oni nešto uradili bolje u našoj zemlji, kada se ovde diskutovalo o Zakonu o komunalnim delatnostima, taj čovek je sa još dvojicom kolega podneo amandman koji je glasio ovako – da se stvore uslovi za nesmetan i po imovinu i zdravlje i život ljudi bezbedan prolaz Deda Mraza za 31. decembar 2016. godine. To su vaši amandmani.

Vi sada koji me tako izgubljeno gledate, postavite pitanje vašim kolegama iz klupa sa kojima zajedno sedite kakav je ovo odnos prema parlamentu i prema građanima Srbije. Ne mogu ni da pretpostavim u kom smeru će ići diskusija kada budemo birali Vladu, ali ako se po jutru dan poznaje čućemo mnogo toga, a ništa pametno.

Za sam kraj, kada smo već kod Deda Mraza, najbolje bi bilo vi svi predstavnici opozicije da uputite jedno pismo ovom istom Deda Mrazu, jer je veća verovatnoća da vam on ispuni želje, nego da ikada voljom građana dođete na vlast u Srbiji. Hvala vam i živela Srbija!

Hvala vam.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Milošević.
Imate reč.

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani, ja sam jedna od onih koja smatra da je 25 ministarstava previše, ali mi je potpuno neverovatno da se u tih 25 ministarstava apsolutno nigde ne pominje ruralni razvoj, odnosno razvoj nerazvijenih opština.

U prethodnoj Vladi je ministarstvo bez portfelja preimenovano u Ministarstvo za razvoj nerazvijenih opština, što je lepo, ali nedovoljno. Smatram da razvoj ruralnih opština ne sme da zavisi od političke volje i raspodele trenutne karata. Mora da postoji konstanta, mora da postoji sektor, odnosno kancelarija koja će funkcionisati bez obzira na to ko je na vlasti.

Imamo Ministarstvo za unutrašnju i spoljašnju trgovinu koje na neki način zadire čak i u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, pa se moj amandman odnosi na to da je potrebna saglasnost Ministarstva poljoprivrede. Takođe, zadire u nadležnosti Ministarstva privrede, a klon je Ministarstvu finansija. Imamo kancelariju koja ima apsolutno isti delokrug i apsolutno ne postoji nikakav razlog da kancelarija prerasta u ministarstvo, ali je prerasla, pa mi nije jasno zašto ruralni razvoj, odnosno razvoj nerazvijenih opština ne zaslužuje čak ni jednu kancelariju koja će biti, da li kao sektor može, recimo, pri Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje će biti konstanta?

Dakle, ministar Tončev je verovatno, nisam pratila, taj posao obavljao dobro, odnosno onoliko koliko je mogao, ali može da se desi da već u sledećem sazivu to ministarstvo bude preimenovano u nešto drugo i da te nerazvijene opštine ostanu zapostavljene.

Dolazim iz južne Srbije i, nažalost, jug Srbije je rekorder po broju nerazvijenih opština: Crna Trava, Babušnica, Gadžin Han. Pa, više opština je nerazvijeno nego što je razvijeno. Slažem se da će mi reći da su otvorili fabriku u Vladičinom Hanu, ali to je nedovoljno.

Tim lokalnim samoupravama je neophodna pomoć koja je konstantna. Njima je neophodno da imaju kome da se obrate stalno. Zato bi kancelarija za ruralni razvoj trebalo da bude na jugu Srbije, koji broji najviše nerazvijenih opština, trebalo bi da ima svoj budžet i trebalo bi da ima mogućnost da finansijski pomaže opštinama po istim parametrima koji se primenjuju i za opštine severnije od nas.

Mi imamo Ministarstvo za brigu o selu. Ja stojim na stanovištu da pre nego što ide jako selo, potrebna je jako lokalna samouprava. Dakle, selo se oslanja na lokalnu samoupravu, a lokalna samouprava na ministarstvo. Kod nas je to sve obrnuto. Bez jake lokalne samouprave ne može da bude jakih sela. Neće imati ko da sprovodi i poštuje tradiciju ukoliko se ljudi iz nerazvijenih opština isele zbog toga. I meni je zaista neverovatno da se u 25 ministarstava ruralni razvoj nije našao kao sektor, kao kancelarija, kao konstanta na bilo koji drugi način i, ponavljam, da ne zavisi od političke volje i raspodele karata da li će Ministarstvo bez portfelja ponovo biti imenovano sada, za četiri godine ili ne.

Ruralne opštine moraju da se razvijaju, bez obzira na to ko je na vlasti. Decentralizacija, regionalni razvoj, sa akcentom na razvoj nerazvijenih opština biće teme kojima ću se ja baviti u Skupštini, zato što ja dolazim iz kraja koji jeste nerazvijen, a koji i te kako ima potencijala da se razvija, ukoliko za to ima i sluha. Hvala.