Poštovani predsedniče, kolege poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja bih na samom početku postavio jedno pitanje svima vama, kolege, pitanje koje sam postavio i sebi.
Dakle, uvažene kolege poslanici, a u uvažene shvatite baš onako kako sam rekao, jer uvažavajući vas sve vreme sam u sali i ni jednom jedinom rečju nisam uticao na atmosferu koju smo imali ovde, niti je bilo ko iz naše poslaničke grupe rekao bilo koju reč koja je usložila i napravila ovakvu atmosferu u kojoj smo sada.
Dakle, ja vas pitam – da li vam se sviđa ova atmosfera koju imamo ovih dana i da li ste srećni zbog toga? Ja nisam, mislim ni da građani Srbije nisu, a hoću da verujem da ni vi niste, da niko nije.
Dakle, toliko je bilo uvreda, ponižavajućih reči, direktnih obraćanja, međusobice, žuči da je stvarno po meni to neprimereno.
Pa vas dalje pitam da li treba ovo da promenimo? Ja kažem da, i hoću da verujem da stvarno svi to mislimo. Pitam vas da li možemo? Zaista mislim da možemo.
Pokušaću na kraju da kažem kako to ja vidim da možemo. Dakle, mi smo kao poslanička grupa rekli šta mislimo o ovom Predlogu izmene zakona. Rekli smo da ima mnogo ministarstava, da je to previše, rekli smo i šta mislimo zbog čega je to toliko direktno izrekavši da je to nagodba zbog toga da bi strasti bile smirene da bi se povećala stabilnost koalicije i to je legalno, ali je legalno i da vam to kažemo. Čini mi se da tako treba da pričamo i da to vi baš tako treba da prihvatite.
Rekli smo dalje da je po nama dovoljno da bude 21 ministarstvo, ali da je potrebno da postoji ministarstvo za dijasporu, ministarstvo za Kosovo i Metohiju i da opet zbog problema koji vidimo da ste namirivali sebe, iz imena ili toga što su nespojive oblasti zajedno neka ministarstva drugačije nazovemo i drugačije grupišemo.
Dakle, da ne bude ministarstvo za turizam i omladinu, već Ministarstvo za omladinu i sport i ovaj amandman o kome ja sada govorim, Ministarstvo za usluge i turizam.
To je čitava priča, čini mi se, da smo tako pristupali i postupali ovo ne bi trajalo tri dana i malo više, nego bismo ovako jednom diskusijom koja ima smisla i koja liči na nešto došli do usvajanja zakona mnogo ranije.
Uvaženi predsedniče skupštine, kako mislim da možemo da promenimo stvari? Mislim da sve leži u autoritetu. Vi imate kao izuzetno školovan čovek taj kapacitet da to uradite i kao čovek koji je vrlo elokventan i iskusan, iako mlad, može ukoliko to želi i ima nameru da stvari promeni. Čini mi se da stvari stoje na vama.
Dakle, ako hoćete najdobronamernije da me shvatite. Zaista uvažavajući vam ovo kažem, autoritet je potreban u celoj sali. Dakle, vi ga imate na jednoj strani, nije baš takav kakav treba da bude na drugoj strani. E, pa, vrlo direktno vam kažem. Potrebno je malo manje sarkazma, malo više uvažavanja, malo manje poniženja da dozvolite, malo manje sujete da dozvolite i bitno je da nema gordeljivosti, jer to je greh.
Ako tako svi shvatimo stvari, ako se jedni drugima tako obraćamo, kao najstariji vam kažem, sa najboljom namerom vam to kažem, mislim da možete, na vama je, a mi ćemo to da podržimo sigurno, možemo stvari da promenimo na bolje i da nam sednice ne budu ovakve i da sve ono što mi i kao grupa i kao poslanici budemo predlagali i usvajali, liči na Skupštinu, da se ne smučimo našim sugrađanima.
Ja sam u više mandata bio poslanik, vi to znate. Atmosfera je bila i gora nego što je sada u nekim mandatima koje sam imao, ali je prilika i vreme zbog svega onoga gde smo, šta smo i u krizi u kojoj jesmo, da stvari malo promenimo.
Molim vas najdobronamernije da ove moje reči shvatite upravo kako sam ih rekao. Želja mi je da drugačije bude u budućem vremenu na budućim zasedanjima, a ona će biti vrlo česta. Već od nedelje imamo nova.
Hvala vam i shvatite ovo najdobronamernije.
