Nemojte da dobacujete.

Ne smeta mi što dobacuju jer ovo što govorim to su činjenice, to je nešto što se desilo pre devet godina u ovoj istoj sali. Ima tu narodnih poslanika koji su bili u to vreme narodni poslanici kada je za ovom govornicom tadašnji predsednik Mađarske Janoš Ader se izvinio za sve ono što se dešavalo u Novom Sadu i u drugim gradovima Republike Srbije 1941/42 godine. To je bio prvi korak istorijskog pomirenja.

Drugi korak se odvijao sledećeg dana kada je ova Narodna skupština usvojila Deklaraciju o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva 1944/45 godine.

Sledeći korak se odvijao sledećeg dana kada su položeni venci od strane tadašnjeg predsednika Republike Tomislava Nikolića i predsednika Mađarske Janoša Adera, kada su izgrađeni spomenici u Čurugu nevinim žrtvama i srpskog i mađarskog porekla, nevinim mađarskim žrtvama sredstvima Republike Srbije, a nevinim srpskim žrtvama sredstvima Mađarske.

Sledeće godine je Vlada Republike Srbije ukinula dve odluke iz 1945. godine, kojima je mađarsko stanovništvo bilo proglašeno po osnovu kolektivne krivice ratnim zločincima i te odluke su bile na snazi 70 godina. Znači, bebe i starci i svi. To je bio fašizam koji je važio 70 godina u ovoj državi i Vlada Aleksandra Vučića je bila ona vlada koja je nakon 70 godina te odluke stavila van pravne snage i predsednik Vučić je u to vreme u svojstvu predsednika Vlade Republike Srbije položio i cveće na spomeniku nevinim žrtvama iz 1944. godine kod Spomenika „Ptice slomljenih krila“.

Ovo što se dešava u Novom Sadu i što će se desiti vrlo brzo u Novom Sadu, to je izgradnja spomenika nevinim žrtvama iz 1944/45. godine. Tamo nema nijednog imena ni prezimena, piše na mađarskom, srpskom i nemačkom jeziku - nevinim žrtvama. Zamolio bih poštovanu opoziciju, pojedine stranke opozicije i pojedine narodne poslanike da ne dovode u pitanje ove istorijske procese koji su se desili pre 10 godina zahvaljujući SNS, zahvaljujući Aleksandru Vučiću, zahvaljujući Tomislavu Nikoliću, zahvaljujući SVM.

Proteklo je devet godina od tada i mislim da svi građani Republike Srbije i svi građani Mađarske, bez obzira na nacionalnu pripadnost, mogu da vide kakvi su benefiti toga što smo imali hrabrosti za ono što vi niste imali hrabrosti pre 10 ili 15 godina, a tražili smo i od vas da postignemo istorijsko pomirenje, ali niste imali hrabrosti za to. Zbog toga što vam je krivo što niste imali hrabrosti za to sada napadate nešto za šta je apsolutno evidentno da je u korist srpskog i mađarskog naroda, bez obzira da li ti ljudi žive u Srbiji ili žive u Mađarskoj. Zamolio bih vas da ne dovodite u pitanje i ne dovodite u opasnost ove procese.

Ovakvo istorijsko pomirenje koje je postignuto između srpskog i mađarskog naroda u Evropi je postignuto isključivo u nemačko-francuskim i nemačko-poljskim relacijama. Ni u jednoj relaciji to nije postignuto. Govorio sam i prošli put u ovoj Narodnoj skupštini, to što smo mi zajednički postigli istorijsko pomirenje između srpskog i mađarskog naroda to znači da problem nije ni u srpskom narodu nije ni mađarskom narodu. To što smo mi uspeli da postignemo to bi trebalo da bude primer i u nekim drugim relacijama. Umesto da radite na tome, vi dovodite u pitanje nešto iz čega imaju korist svi građani Srbije i Mađarske.

Ovo što ste pričali i što ste navodili imena to apsolutno nema veze ni sa ovim spomenikom ni sa bilo čim drugim. Zamolio bih vas da ne dobacujete i apsolutno nikome nije u interesu da fašistima podiže spomenik. Ali, oni koji su nevino bez bilo kakve sudske odluke bili streljani bez obzira da li se to desilo 1941/42 ili se to desilo 1944/45 godine, to nisu bili fašisti, to su nevine žrtve. Te nevine žrtve treba da imaju spomenike.

Možete vi da dižete galamu, možete vi da organizujete te spomenike, zbog ljudi, zbog političara koji imaju hrabrosti za to za šta vi niste imali hrabrosti, zbog toga će taj spomenik biti vrlo brzo izgrađen. Hvala.

Hvala gospodine Pastor.
Preneću vašu poruku poslaniku.
Reč ima predstavnik predlagača Milenko Jovanov.

Mi smo imali priliku sada da čujemo kako izgleda vođenje neodgovorne politike. Dakle, u želji da se na neki način pošalje poruka građanima da se predstavi njima kao njihov veliki zaštitnik zapravo se šalje poruka o velikoj neodgovornosti i o velikom neznanju.

Naime, temperature u Srbiji su preko 20, 22 stepena svakoga dana.

(Narodni poslanik: A jutarnja?)

A sada je jutarnja. I noćna, jel tako? Kada noću ima grejanja?

Samo bez dobacivanja ako može ikako.

Za Novu godinu, jel tako, kada je ispod nule i za Novu godinu? Neverovatno.

Ali, o čemu se ovde radi? Dakle, potpuno se apstrahuje situacija u kojoj se mi nalazimo, ne mi, cela Evropa. I sad napunili ta gasna skladišta, obezbedili nešto, e sad, imamo visoke temperature i imamo mogućnost nešto da uštedimo. Svaki dan nam znači. Ne samo za građanstvo nego i za privredu koja troši, fabrike kojima treba taj gas, ali ne. Sad pošto možemo da uštedimo, ne sad ćemo da dignemo dževu – dajte gas, puštajte sve. I šta ćemo da radimo? Ko od njih to može da predvidi? Ko je od njih išta mogao da predvidi kad su bili na vlasti? Ko je od njih mogao da predvidi šta će biti rezultati svetske ekonomske krize, pa pričali su da je to najveća razvojna šansa za Srbiju. I sad oni, vizionari, nama kažu troši, arči, umesto da budemo srećni što nas je Bog pogledao ovim temperaturama.

Svaki dan nam je jedan duže kada temperatura stvarno budu u minusu, ali nema veze. I sad čujem, praviće protest. Blokiraće Kragujevac zato što nema grejanja i ne znam ni ja šta. E to vam je politika bez politike. To vam je priča bez politike, to vam je priča bez ičega. Hajde da vidimo šta se dešava, pa ćemo da kažemo građanima, evo mi ćemo, a oni bi pustili grejanje.

O nekim drugim stvarima gospodin Pastor je govorio i nemam šta ni da dodam, ni da oduzmem. Jedino što mogu da kažem na samom kraju izlaganja, sve smo čuli danas od gospodina koji je izazvao salvu replika svojim neodgovornim izlaganjem, jedino što nismo čuli jeste da nije tačno da kad radi za nešto, radi isključivo za sebe ili za HDZ. To jedino nije demantovano, to jedino nije otvoreno, to jedino nije tema oko koje se sporio. Sve drugo je rekao, sve drugo je izmislio, sve drugo je dodao, a mi ćemo valjda sve te stvari da prećutimo da pustimo takvim neodgovornim ljudima da o bilo čemu odlučuju.

I na samom kraju, ljudi to je bio direktor toplane u Novom Sadu. Pogledajte vi to znanje i taj raskošni talenat. Pa, čudo je što od ove zemlje kamen na kamenu ostao kada pogledamo te raskošne talente za politiku, privredu, energetiku i sve ostalo. Čudo. Hvala.

Po amandmanu narodni poslanik Ivica Dačić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana potpredsednice Narodne skupštine, na početku dozvolite da i ja čestitam 14 godina od osnivanja SNS i želim u nekoliko rečenica da kažem pošto sam 32 godine na političkoj sceni Srbije, da sam prošao razne ovakve sednice koje se tiču broja i sastava članova kabineta i ministarstva i uvek razumem i one koji su za i one koji su protiv. Jednu stvar samo svi treba da shvatimo, to je stvar političke odluke i načina na koji se formira Vlada.

Tako da, znate najbrojnija Vlada je bila Vlada Mirka Cvetkovića i Zorana Đinđića. Najbrojnija Vlada Zorana Đinđića imala je 27 članova od čega sedam potpredsednika. Vlada Mirka Cvetkovića je imala 27 članova odnosno 24 ministarstva, Vlada Vojislava Koštunice sa Borisom Tadićem 25 članova, odnosno 22 ministarstva. Ali ću da vas podsetim da je moja Vlada imala 19 članova i 17 ministarstava i Vlada Aleksandra Vučića, prva, 19 članova i čini 18 ministarstava. Nije bitno.

Hoću da vam kažem da niko tada kada smo izneli najmanji mogući broj članova vlade nije od nas našao shodno da to pohvali, i tada ste to kritikovali. Tako da, mislim da je ovo sastavni deo političke borbe, ali, u svemu tome reći ću vam iz iskustva. Broj članova Vlade i broj ministara utiče samo na to koliko će biti tih koji će primati platu ministara i državnih sekretara. Što se tiče administracije nikad se nije desilo da se administracija smanjuje samo se pripaja ili se odvaja u određeno ministarstvo. Nikakve razlike nema, a naročito ukoliko sada iz toga izvlačite određene političke stavove, ako nema Ministarstva za Kosovo, onda mi nemamo politiku u odnosu na problem Kosova i Metohije.

Kao što znate i kao što gledate, problemi sa kojima se Srbija danas suočava i to ne samo danas nego u poslednjim decenijama, čak bih rekao i više decenija, možda i celog veka, se nalaze upravo u položaju srpskog naroda i uopšte nerešenog nacionalnog pitanja na Balkanu. Veliko je pitanje da li mi želimo da tome pogledamo otvoreno u oči ili želimo da zabijemo glavu u pesak i da razgovaramo o tome da je ovo najvažnija tema sa kojom se danas suočavamo. Nije. Pitanja koja nam se postavljaju su suštinskog karaktera, a to je šta raditi u datim međunarodnim okolnostima, sa zadatim problemima koje imamo, kao što je pitanje KiM, kakve odluke doneti, a da pri tome zaštitite u isto vreme Srbiju, naše nacionalne i državne interese, ali i da zaštite istovremeno i opstanak Srbije i život stanovništva.

Nisam čuo za ovih poslednjih 30 godina odgovor koji bi mogao da bude prihvatljiv za sve, sa kojim bi svi bili zadovoljni. Naročito kada tome dodamo i odgovarajuće međunarodne interese, podsetiću da osnovno pravilo spoljne politike koje nismo mi izmislili nego Velika Britanija, jeste da u spoljnoj politici nema stalnih prijatelja i stalnih neprijatelja, da su stalni samo kako oni kažu, britanski interesi. U ovom slučaju srpski interes. Tako da politizacija tog pitanja da li postoji ministarstvo dijaspore ili ministarstvo za Kosovo i da to predstavlja pokazatelj da se mi time ne bavimo, apsolutno su pogrešni, neispravni i rekao bih i zlonamerni.

Ne mogu da pričam u ime Aleksandra Vučića, ali mogu da pričam i u svoje ime, i u ime SPS, nadam se i siguran sam i Jedinstvene Srbije, ali siguran sam, a to ste i od njega mogli da čujete da to isto tako govori, misli i radi Aleksandar Vučić, da Srbija će do poslednjeg trenutka i svim svojim snagama i silama se boriti da zaštiti svoje pravo, da zaštiti međunarodno pravo i na primeru KiM.

Zato prestanite više sa tim raznim naklapanjima i nagađanjima, te samo što nismo priznali Kosovo ili samo što nismo uveli sankcije Rusiji. Uradićemo sve ono što je najbolje za Srbiju. Na kraju, a podsetiću, baš kada pominjem Veliku Britaniju, Vlada Velike Britanije, pala je vlada i to nije dobro, kao što znate, Vlada ima 24 ministarska departmana i 26 neministarskih departmana.

Kažem vam još jednom, pošto sam više puta bio u ovoj situaciji da se raspravljamo o broju ministara, znate, u nekim zapadnim zemljama imate ministarstvo u kojem imate tri ministra. Onda ispada da imaju manji broj ministarstava. Još jednom kažem, to je potpuno sporedno pitanje od pitanja problema pred kojima se nalazimo i onoga što nas čeka u narednom periodu.

Siguran sam da mi svi zajedno, bez obzira da li smo vlast ili smo opozicija, treba da uradimo ono što je najbolje za Srbiju u narednom periodu. Svako misli na svoj način. Ja sam samo želeo da ukažem na to da ne treba davati neodgovorne izjave koje apsolutno nemaju nikakve veze sa politikom Srbije u ovom trenutku.

Bilo kakva sumnja da će Srbija napustiti svoj čvrst stav oko Kosova i Metohije, na čemu se ona zasniva? Znate kako, mi da smo to hteli, imali smo dovoljno prilike za poslednjih 10 godina. Naprotiv, 25 zemalja je povuklo priznanje Kosova. I biće ih još. Ali, da li će to biti dovoljno da promenimo mišljenje velikih svetskih sila? Ne verujem. Ali, to jeste važno, da obezbedimo da oni ne mogu da postanu članovi odgovarajućih međunarodnih organizacija.

Zato ja očekujem od svih političkih stranaka da se svuda bore za te principe, da u svim međunarodnim organizacijama čiji su članovi zastupaju nacionalne i državne interese, bez obzira na političke razlike. Jer, ne možete mrzeti Srbiju zato što mrzite Vučića, Dačića, Jovanovića, Đilasa ili bilo koga drugoga.

Još jednom vas pozivam da završimo ovu raspravu, Srbija treba Vladu, naravno, sa Dačićem u njoj. Ja se, naravno, šalim, ali hoću da još jednom ukažem na to nas čekaju velika pitanja. Na primer, ministar Selaković je danas u Nemačkoj i uskoro se očekuje ta Berlinska konferencija. Pritisci su svakoga dana. Videli ste da je predsednik Vučić primio Kvintu, primao je i ruskog ambasadora i sve ostale.

Znate, voditi spoljnu politiku jedne zemlje ili uopšte politiku jedne zemlje to znači da svakoga dana treba da donosite određene odluke, a svaka odluka ima određene reperkusije. Lako je govoriti o tome, sad kad gledam na ovu stranu ne mogu da se setim ko nije bio na vlasti a ko jeste bio na vlasti, ali, u svakom slučaju, ko nije bio na vlasti neka se javi, ali malo vas ima koji niste bili na vlasti. Nadam se da znate koliko je težak posao voditi jednu državu.

Još jednom, želim da kažem da ćemo mi podržati ovaj zakon i smatram da je, bez obzira na to da li postoji ministarstvo za Kosovo ili ne, to je jedno retorsko pitanje. Kosovo je svima nama u dubini naše politike i u suštini naše politike. Neće odnos prema Kosovu zavisiti od toga da li postoji ministarstvo za Kosovo ili ne, nego da li postoji odgovorna politika koja će sačuvati Kosovo i naš nacionalni i državni interes. Ja sam siguran da će to biti ova politika koja će se voditi i u narednom periodu. Hvala vam.

Hvala vam.
Idemo dalje po amandmanu.
Reč ima Janko Veselinović.

Gospodin Pastor je rekao jednu neistinu i, iskreno, nisam od njega tako nešto očekivao. Sve za njega mogu reći, ali nisam znao da se služi neistinama.

U obrazloženju odluke o postavljanju spomenika „Nevinim žrtvama“ stoje imena ljudi čija sam imena pročitao, zločinaca, ne nevinih žrtava nego zločinaca. I taj spomenik u Novom Sadu neće biti podignut. To je pod jedan.

Pod dva, nismo mi protiv pomirenja između srpskog i mađarskog naroda. Mi smo za pomirenje, prvi ja, zalažem se za pomirenje svih naroda na Balkanu. Ali, ne možete pomirenje između SVM i SNS izjednačavati sa pomirenjem između dva naroda. Znamo mi zbog čega ste se vi pomirili.

Dalje, vezano za grejanje. Gospodine Jovanov, da vas obavestim, večeras ćete doći u topao stan, zato što sam ja bio direktor novosadske Toplane i zato što su tamo ostali neki ljudi koji su juče Milošu Vučeviću poručili – Miloše Vučeviću, pustićemo grejanje ili ćemo podneti ostavku. Zato jedino Novi Sad danas ima u celoj Srbiji grejanje.