Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Što se kaže - ne tuče majka sina što se kocka, nego što se vadi. Vi sad pričate o tabli. Pa, evo je tabla. Dakle, imate na Radiju 021, koji je radio koji je apsolutno nenaklonjen i SNS i Milošu Vučeviću, evo vam slika table i Brajana Brkovića koji lomi tablu. Pa, kako da ima tabla kad je izlomio tablu? Ofarbao tablu. Ofarbao je grb Srbije na toj tabli. Evo.

Dakle, dve dozvole dobijene. Evo, da vam čitam i brojeve dozvola, nije ni to problem. Čisto da ljudi vide da li nešto postoji ili ne postoji. Evo, 15. septembar 2022. godine, broj 351-02-02775/2022/07. Znači, sva dokumentacija postoji. Druga, broj 351-06-03095/022/07. Dakle dva puta rađen uticaj na životnu sredinu u formi analize uticaja na životnu sredinu generalnog projekta mosta. Druga procena strateška procena, generalni urbanistički plana grada Novog Sada do 2030. godine, itd. Sve postoji.

Ja ne znam da li je vas neko obmanuo ili vi svesno obmanjujete? Dakle, ja sad ne znam, samo je to tema.

Nemojte da ulazimo u priču oko političkog NVO sektora u Novom Sadu, koja nema dobru nameru, koja svaki projekat minira i šta god da se radi, postoji problem. Dakle, šta god. Vrtić, parking, most, šta god i zaista je tako. Sad, uzmite pa nemojte mi verovati, uzmite pa istražite, pa ćete videti sami. Možda oni vama manipulišu, ja ne znam.

Hvala.

Hvala.
Po amandmanu, Radomir Lazović.

Hvala, predsedavajući.

Dakle, ja bih hteo samo za potrebe toga da građani čuju šta je to neverovatno što traže ljudi u Novom Sadu i na Šodrošu.

Dakle, gospodine Jovanov, onda odgovorite. Evo, ljudi su došli ovde danas da prikažu svoje zahteve. Ako je tako, šta je problem? Ako imate odgovor, evo, pogledajte šta traže ti ekstremisti, ti teroristi, ti neki odvratni ljudi. Evo, gledajte šta traže. Pogledajte. "Zahtevamo da se predstave javnosti dozvole za početak radova". Šta je problem, predstavite ih? Kažu - zahtevamo arhitektnoski projekat mosta. Jel to nešto čudno da se traži? Ništa specijalno. Traže ljudi da budu obavešteni, da vide, da učestvuju u raspravi.

Kad se donosio urbanistički plan za to područje ljudi su napadnuti, a znate šta su tada tražili? Samo se jedna osoba obrati sa njihovim sumnjama i dilemama u Skupštini Novog Sada. Pa, gde je mesto građanima ako ne u Skupštini Novog Sada koji se bore da sačuvaju svoj grad? Kako ste im na to odgovorili? Tako što ste ih napali.

Ja sam isto bio napadnut, jer sam bio među tim ljudima. Bio sam jer sam osećao odgovornost i bio sam jer sam osećao želju da podržim to.

Čekajte samo da vidimo šta to oni traže? Znači, traže da se utvrdi legalnost početka radova. Dakle, ovi ljudi nisu nikakvi teroristi. Oni veruju u institucije i dalje, iako su ih te iste institucije prebijale.

Policija ih je prebijala u Majdanpeku. Pomenuli ste Majdanpek. Kolega je pomenuo. Ti ljudi nek su najgori na svetu, ta četvorica uhapšenih ljudi neka su najgori na svetu, šta ima policija njih, bre, da prebija? Ko su oni da prebijaju ljude, bre? Šta zamišljate, bre, da prebijate vi ljude? Pa, jel ima neki zakon? Jel ima neki sud? Pa, osudite ih. Evo, osudite ih.

Ja sam ovde na Odboru za zaštitu životne sredine predložio kao dobar gest neke dobre volje da se puste ti ljudi, pa da se uđe u raspravu, da se objasni, da se govori o tome. I šta dobijamo ovde? U Skupštini ih napadate. Ovo je važno što ovde govorite. Ovo je opasno kada na taj način napadate ljude.

Nemojte to da radite. Dajte odgovore, dajte planove, dajte projekte, dajte da o tome razgovaramo.

Šta vi meni kažete na to? Ti radiš za Belivuka. Pa, dajte, ljudi, molim vas, uozbiljite se malo, bre. Uozbiljite se malo.

Zato i pozivamo ljude na protest i iz Beograda i iz drugih gradova da podrže ove koje tamo prebijate. Nema tu nikakve zle namere, nema tu nikakvog terorizma, nema tu ničega sličnog. Ovi vas ljudi zovu da im odgovorite.

Pokažite dobro volju, odgovorite na pitanja ljudi. Pustite ljude iz zatvora. Ne prebijajte ljude.

Govorite o dijalogu? Pa, mi smo vam jedan od ključnih argumenata za ovo ministarstvo o dijalogu rekli da vi ne razumete šta dijalog znači.

Evo, pokažite da nisam u pravu. Evo, ja bih najviše voleo da nisam u pravu. Nikakav mi problem nije da nisam u pravu, samo pokažite to što govorite na delu. Odgovorite ljudima. Došli su u Beograd da vas to pitaju iz svog mesta.

Hvala vam.

Upravo ste iskoristili svo preostalo vreme ovlašćenog predstavnika i svo vreme grupe.
Doprinos dijalogu verovatno nije premlaćivanje novinarki pre neki dan u Novom Sadu? Pretpostavljam da nije.
Povreda Poslovnika, Zoran Sandić.

Poštovani predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 106. Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.

Poštovane kolege narodni poslanici, ja vas molim da se vratimo na temu. Ja tek sada vidim, ovo mi je prvi put da sam narodni poslanik, zašto građani imaju tako loše mišljenje o političarima i zašto građani najmanje veruju baš u ovu instituciju.

Mi ovde pričamo o Belivuku, o Zoranu Đinđiću, ko je kome šta rekao u četiri oka, o mostovima. Ako ćemo tom logikom, ja sada mogu sat vremena da pričam o fabrici vode u Zrenjaninu, toliko sam u toj materiji duboko. Mogu da pričam o "Linglongu" tri sata, ali sam pristojan čovek. Nekog predstavljam ovde i čekam momenat kada ću o tome da popričam sa nadležnim novoizabranim ministrom, sa premijerkom itd.

Mi sada pričamo o amandmanima na Predlog zakona o ministarstvima i svi smo dočekali nekih svojih dva minuta da ispoljimo svoju neku bes, agresiju, nervozu, političku netrpeljivost - ko će na koga, ja ću da bacim kamen, ko će na koga, ja ću da pljunem. Ja ne znam da li vi stvarno mislite da nekome ovo donosi političke poene sa ove strane, sa one strane ili sa one? Ne, samo u očima građana ispadamo svi smešni i okreću nam leđa. Zato apelujem i na vas kao predsednika, mada ste vi, čini mi se, i suviše tolerantni po ovakvim pitanjima i po ovakvim vrstama diskusije, ali moram da apelujem na kolege poslanike - hajde, pobogu, da se malo uljudimo, urazumimo i da se ponašamo gospodski, kako dolikuje ovom parlamentu.

Ako sam ja rekao nešto smešno, vi se smejte, ali tako ćemo svi na kraju i da završimo jednog dana.

Hvala.

Ne smatram da sam prekršio Poslovnik, ako je problem tolerancija.
Ne treba da glasamo?
(Zoran Sandić: Ne treba.)
Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača Milenko Jovanov.

Kakav dijalog može da se vodi kada vi kažete nema table, a evo snimka kako se kida tabla, kako kidaju tablu isti oni koji su doneli kutiju sa miševima pred Skupštinu Vojvodine, isti oni koji su gađali policiju.

Kažete - šta policija radi? Pa, šta je zadatak policije? Pa, to nije država, to je hipi komunal o čemu vi pričate, da ko god hoće blokira šta hoće zato što ima pravo. "Šta policija ima koga da bije?" Pa, policija i ne bije kada ne mora, ali kada neko bije policiju, onda policija mora…

(Radomir Lazović: Prebijate ljude po zatvorima!)

Nemojte da vičete, Lazoviću.

Ali ovo mi je drago da vidimo od poslaničke grupe koja svaki put diže Poslovnik zbog dobacivanja. Kako lepo dobacuje kada je tema koja im ne odgovara i kako se njihove neistine koje ovde iznose ruše kao kao kula od karata.

A ko je zavrtao ruku novinaru "Kontravizije" u Nišu, gospodine Lazoviću? Da niste vi lično? Lično ste čoveku zavrtali ruku.

(Aleksandar Mirković: Siledžijo!)

I onda se pitate…

Šta je smešno?

(Radomir Lazović: Smejem se vašem kolegi.)

Smešno vam je to što ste novinarima zavrtali ruku. Odlično.

Juče ste novinarku gađali telefonom i udarali u glavu. I to je smešno? Vi ćete da odredite koji novinari smeju, a koji ne smeju da rade. Vi ste ti koji će da kažu ko može da radi u ovoj zemlji, a ko ne može.