Hvala vam, predsedniče.
Ovo je već treći dan rasprave o ovom zakonu gde bi trebalo da konstituišemo konačno, odnosno izaberemo Vladu, da dobijemo i izvršnu vlast. Pažljivo sam pratila ova tri dana šta ste pričali, zapisivala.
Što se tiče amandmana kolege Stefanovića, nećemo ga prihvatiti. Bilo bi puno da vas i tu podržimo. Što bi rekao predsednik Aleksandar Vučić, bio bi problem za vašu političku karijeru. Imali ste vremena da se bavite dijasporom kada ste bili na vlasti. To je nešto što mi najviše smeta u čitavoj ovoj raspravi u ova tri dana. Licemerno, površno i populistički. Zašto? Zato što ste svi, skoro svi, da se ogradim, bili u izvršnoj vlasti. Neki ste bili pokrajinski sekretari, neki ministri, neki predsednici opština, gradonačelnici, savetnici ministra, svi ste bili u izvršnoj vlasti. I šta ste uradili i na koji način ste doprineli građanima Srbije? Ništa i zato više i niste u izvršnoj vlasti i ne možete da učestvujete u izboru ove vlade. To je nekako valjda jednostavno.
Zato su građani Republike Srbije na izborima listi Srpska napredna stranka dali najviše glasova, zato što ste svi bili na vlasti. Sada sa tom nekom zakasnelom pameti nas učite šta bi trebalo i kako bi trebalo. Prvo je puno ministarstava, a onda da dodamo neka ministarstva. Imali smo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, imali smo i za dijasporu. Hajde sada da vidimo kako ćemo to mi da uradimo. Građani su nama dali podršku. Prema tome, mislim da nemate ni prava da se ljutite kada kažemo da nećemo da prihvatimo vaše amandmane.
Sve se nekako svelo na neku laganu priču šta narod želi da čuje, pa onda čujemo – možda bolje da isključimo prenos, pa ćemo biti iskreniji. Pa, vi gostujete na televizijama, vi pričate te lake priče. Juče sam čula sjajnu stvar koju je rekao predsednik Vučić i moram da ga citiram, on je predsednik moje stranke, predsednik je države – Nepodnošljiva lakoća neodgovornosti. E, to smo čuli u ova tri dana, to smo čuli od vas. Ništa drugo, ništa pametnije niste predložili. To smo slušali u raspravi kada smo imali temu Kosova i Metohija, to smo čuli isto i danas i prekjuče i prvog dana rasprave.
Moram da se osvrnem na dve teme koje su bile vrlo aktuelne ova tri dana. Jedna je, daćete mi za pravo da to kažem, meni vrlo značajna, gradnja mosta u Novom Sadu. Zašto? Zato što sam ja iz Novog Sada. Kada dolazite iz grada koji je 1999. godine zbog NATO bombardovanja ostao bez mostova, onda je stvarno licemerno da ste protiv gradnje još jednog mosta. Zašto? Zato što je isti taj most urbanističkim planovima od ranije, pa je taj isti GUP usvajan 1951, 1963, 1974, 1985, 1994, 2000, 2006, 2022. godine, i tada vam nije smetalo.
Zašto vam smeta most? Zašto vam smeta da se razvija, gradi? Zašto vam sada odjednom smeta most, i to vama koji ste iz Novog Sada, koji ste skelom prelazili na sremsku stranu? To stvarno treba da vas bude sramota. Novi Sad je 1999. godine od strane NATO bombardovanja ostao bez mostova i vama je problem još jedan most. Kada ste bili na vlasti u Novom Sadu niste tako pričali, ali tada ste se bavili nekim drugim stvarima, punili svoje džepove, pa niste ni razmišljali o mostu. Sada ima konačno neko da ga napravi, pa je sada tu problem. Ali, napravićemo i taj četvrti most.
Što se tiče još jednog kolege, tu je, izjavio je pre neki dan da su u AP Vojvodini vrtići dobili dopis da se sprovode neki seminari, podučavanje dece i vaspitača, sa nazivom - Svaka boja svakom lepo stoji, od rodnih stereotipa do rodne jednakosti u vrtićima. Još te tvitnuli o tome. Znam da ste vi sada navikli da tvitujete, da palite Skupštinu, unosite kamenje, ulećete sekirama, ali nemojte da se igrate tako ozbiljnim stvarima. Uznemirili ste, jako ste uznemirili javnost.
Ja sam majka deteta koje ide u vrtić i dobila sam gomilu pitanja šta ste time hteli reći. To što je vama problem da dečak obuče roze ili crveno, nekome nije, zato što će neko da nasledi, nekome lepo stoji. Možda se vi manje osećate muško što ste možda bibliotekar, ali se ja ne osećam manje žensko što sam advokat, jer po vašoj logici imamo ženske i muške poslove.
Nisam vas pomenula, nemate pravo na repliku, da vam kažem odmah.
Znači, nema ženskih i muških poslova i ovo se zove od rodne ravnopravnosti do rodne jednakosti u vrtićima. I moje žensko dete sme da igra fudbal, a muško dete moje koleginice sme da previja lutke i neće biti manje muško. Ako vi jeste, to je već vaš problem, ali nemojte da uznemiravate javnost.
Tako da, od svega onoga što smo čuli u ova tri dana, nismo čuli ništa. Ja sam jako bila protiv kada smo menjali izborni zakon da se spusti cenzus na 3%, ali sada sam presrećna kada vas sve vidim ovde, kada ima javnost šansu da vas vidi, da vas čuje i ja znam da će SNS još dugo, dugo vladati. Dragi moji naprednjaci, srećan vam rođendan. Hvala.