Ja sam mislio na repliku i mislim da bi bilo logično da dobijem repliku.

Gospodine predsedniče, može li replika? Ja sam se javio zbog replike.

Nema osnova za to, ali ako hoćete po amandmanu, imate vremena.

Hoću po amandmanu, kada već cenite da nema osnova za repliku.

Kad smo kod manipulisanja, da, nažalost, mnogo se manipuliše, ali ne na moju žalost, ne na žalost stranke koju predstavljam, koalicije čiji sam deo ili dela patriotske opozicije, na našu žalost, kao države i kao naroda. Jeste, Međunarodni sud pravde i njegovo mišljenje tumačite na način koji odgovara našim protivnicima, da ne kažem neprijatelja, u ovoj borbi i ne stajete sa tim i pogrešno se to tumači. Prosto, to nije dobro.

Manipuliše se i sa tim spočitavanjem nama, a to se čuje, i ta kritika neretko – rat, rat, rat, kada niko sa ove strane to nikada nije rekao, niti iko zdravorazuman to može da želi, odnosno niko to ne želi.

Ljudi, sve ja razumem, borba za glasove, prenos ide. Ponekad zaista poželim da se kamere ovde ugase, da se kaže da nema televizijskog prenosa, verujem da bismo bili pošteniji, efikasniji, iskreniji, ne bismo pravili cirkus od stvari od kojih ne bi trebalo praviti cirkus.

I da, nisam bio ceo dan u sali. Kada nisam bio u sali, bio sam gore i gledao preko ekrana televizijskog ono što se događa. Ima predloga sa 21 ministarstvom, gde se uključuje ministarstvo za Kosovo i Metohiju i ja vas zaista molim da na ovoj temi prekinemo da se takmičimo.

Ovo sad nije replika, iako sam suštinski malo replicirao i izvinjavam se na tome, gospodine predsedniče. Ljudi, nas čeka ozbiljan izazov pa nas čeka. I nebitno je ko ovde ima kakve poene, kakve stiče ili kakvi im se poeni odbijaju. Pritisak se povećava, to ne kažem ja, kaže predsednik ove države, ali to svi mi možemo da vidimo. I doći će u narednih šest meseci, godinu dana, doći će trenutak kada će neke odluke morati da se donesu. E, onda ćemo videti ko je bio u pravu, ko je šta radio i onda će doći đavo po svoje i neki višegodišnji računi, da ne kažem decenijski, će doći na naplatu. Hajde barem da to kad dođe pokušamo da budemo jedinstveni i da taj udar koji će biti udar, obrni-okreni, ako hoćemo da branimo Srbiju, dočekamo što je moguće spremniji.

Gospodo, to će zavisiti od svih nas, ponajviše od vas. Ako to želite, tako će biti. Ako ne želite, biće prilično delikatna situacija. Ja se više neću javljati, svakako ne sa idejom da repliciram, verovatno ni po amandmanu, ali hajde da ovo pitanje Kosova i Metohije barem danas ostavimo malo po strani.

Razumeli smo, vlast neće prihvatiti amandman više poslaničkih grupa da se to ministarstvo ponovo uspostavi. U redu, ima niz drugih amandmana. Samo o ovoj temi, bolje je da ne govorimo o njoj, ako će ovo biti način na koji ćemo o njoj govoriti. Ja vam se zahvaljujem.

Rekao sam na početku, možda niste čuli ili bili tu, u istovetnom tekstu, to je bilo na predlog jednog poslanika Narodne stranke, jednog poslanika Dveri, nije bila vaša poslanička grupa.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević, po amandmanu.
Izvolite.

Poštovani predsedniče skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, dva dana slušam, a posebno danas veliku brigu, želju, veliko izraženi optimizam za Kosovo i Metohiju i za život Srba na Kosovu i Metohiji, i onih u raseljenju, i evo, dobijam poruke od mojih sunarodnika sa Kosova i Metohije. Znači, kada ovo slušamo nema brige za Kosovo i Metohiju, rešili smo problem Kosova i Metohije.

Želim da vas podsetim, ali nažalost čitavih dvadeset godina ovo nacionalno državno pitanje služi samo zarad političkih interesa i političkih poena.

Kada se srušio diktatorski režim Slobodana Miloševića, i tada je govoreno i rečeno da će posle toga problem Kosova i Metohije da bude rešen.

Želim da podsetim narodne poslenike i javnost, za vreme Slobodana Miloševića postalo je Izvršno veće Kosova i Metohije, to je bila vlada Kosova i Metohije. Pitam danas nas i one – zašto je to ugašeno? Zašto je to ukinuto? Zato što je to bio predlog Socijalističke partije i zato što je to funkcionisalo, imalo je 15 sekretarijata.

Tada smo mi govorili – dajte, promenite ljude u Izvršnom veću, neka dođu ljudi, ali nemojte instituciju vlade Kosova i Metohije da gasite. Ugašeno je to, formiran je Jugoslovenski komitet, pa je formiran Koordinacioni centar, pa je formirano Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. U tom Ministarstvu za KiM od 2008. do 2012. godine, moja malenkost je bila državni sekretar. Znači, posle toga je ponovo Koordinacioni centar. Ništa se suštinski nije promenilo. Znači, oblik delovanja, oblika rada kancelarije i ministarstva je skoro istovetan. Iznos budžeta je 7,5 milijardi i to se realizuje.

Gospodo, da vas pitam malo. Pošto se ovde zaklinjemo na onoj raspravi o Kosovu i Metohiji na načelnoj raspravi i sadu pojedinostima da je Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Srbije po Ustavu, ja se pitam što će nam Kosovo i Metohija? Kakvu mi to poruku šaljemo Srbima na Kosovu i Metohiji? To kao da nije naša teritorija?

Da li mi mislimo da će ministarstvo za Kosovo i Metohiju i kancelarija za Kosovo i Metohiju da reši problem na Kosovu i Metohiji? Neće. Ovo nije problem Kancelarije za Kosovo i Metohiju, niti ministarstva za Kosovo i Metohiju, ovo je državni problem broj jedan i njima treba da se bave, a i bave se predsednik Republike na dnevnom nivou, Ministarstvo za spoljne poslove, Vlada Republike Srbije, Skupština, govorim o Kancelariji za Kosovo i Metohiju, ako je sastavni deo.

Pa, ne radi samo Kancelarija i ministarstvo za Kosovo i Metohiju, ne vodi brigu o narodu na Kosovu i Metohiji. Šta radi Ministarstvo zdravlja? Znači, zdravlje, zdravstveni sistem, zdravstvene usluge na prostoru Kosova i Metohije, koje se pružaju i narodu, deluju i funkcionišu po sistemu Ministarstva zdravlja, po sistemu države Srbije. Prosveta, takođe u okviru Ministarstva prosvete i obrazovanja.

Kada govorimo to da formiramo ministarstvo, treba da vidimo šta dobijamo, a šta gubimo. Ako mislimo da ćemo sa ministarstvom da rešimo problem, ja sam za to, ali duboko sam ubeđen da to ne rešava problem.

Ovde sam čitao pažljivo ove rezolucije koje su predložene o Kosovu i Metohiji, ja to pozdravljam, samo nisam čuo kako i na koji način. Koji je plan da se to realizuje, da se vrati u okviru sistema države Srbije? Govorili ste - pa, pregovaraćemo sa Albancima. Hajde spomenite mi, nađite mi jednog Albanca sa Kosova i Metohije koji će da pregovara vezano za taj predlog i da li sme da pregovara, za razliku od nas koji nemamo jedinstvo.

Sasvim na kraju, mislim da je najbolji sud sud naroda. Narod je već nekoliko puta na nekoliko izbora pokazao koju politiku podržava, koju vladu i koju vlast. Sada je bilo, mislim da je bilo to sprega ovih moćnika, ovih međunarodnih predstavnika i dela opozicije, da se izbori za republički parlament izmeste van Kosova i Metohije kako bi se sprečila, a pogotovo za izbore za predsednika Republike, navodna krađa glasova i da gospodin Aleksandar Vučić i koalicija SNS, SPS ne mogu da dobiju te glasove.

Imali smo glasove za centralni deo u Kuršumliji, za Pomoravlje u Vranju, za severni deo u Raški i narod je ponovo pokazao i ubedljivom većinom je dao podršku Aleksandru Vučiću, parlamentu, koaliciji SNS i SPS i utakmica je završena, gospodo. Daj da za ove četiri godine vidimo kako ćemo to zajedno da rešavamo.

Ako se i dalje služimo da to bude za političke poene, narod je svestan, prošlo je 20 godina. Ne možemo da rešimo problem Kosova i Metohije sami. Govorio sam, kada je bila Skupština o Kosovu i Metohiji, da stoji druga strana, da je tamo albanska strana koja ništa ne prihvata, koja odbija pregovore, kojoj nije stalo do stabilizacije i kojoj je stalo do destabilizacije, do stvaranja nemira u regionu, pa i u Evropi.

Mislim da ovaj parlament, ovaj sastav i nova Vlada će se sresti sa novim izazovima, novim pritiscima, ali odgovorno mogu da kažem u prethodnom periodu da ovo rukovodstvo, ova koalicija je daleko više i mnogo više vodila i vodi brigu o Kosovu i Metohiji i mislim da će tim putem da nastavi i, kao što sam rekao na sednici o Kosovu i Metohiji, poruka – vetar u leđa, kada predsednik države ovde za govornicom kaže da nikada nećemo priznati Kosovo i Metohiju.To je put i ka tome treba da težimo i da zajedno nastavimo da sačuvamo Kosovo i Metohiju i sebe na prostoru Kosova i Metohije.

Ovde je bilo govora o povratku Međunarodnoj zajednici o EU. Pa, mi treba da pitamo EU zašto za 22 godine nije vraćeno dve stotine hiljada Srba na prostoru Kosova i Metohije i to je odličan primer, to je ogledalo dvostrukih aršina, dvostrukih standarda kada je međunarodna zajednica u pitanju, jer za 20 godina vraćeno je samo 2% Srba na prostoru Kosova i Metohije.

Evo, toliko i hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Siniša Kovačević.
Da li neko želi reč?
Pretpostavljam podnosilac amandmana? (Da.)
Izvolite.

Ja bih, gospođo, ako nemate ništa protiv. S obzirom da je amandman moj, pa onda bih ga ja i elaborirao.

Dakle, ja ću stati u red onih koji su pokušavali da vas ubede da je vrlo potrebno, usudio bih se da kažem neophodno, imati i ministarstvo za dijasporu iz nekolikih razloga.

S obzirom da Srbija spada u red zemalja čija dijaspora veća od matice, neophodna je da se formira ministarstvo za dijasporu kako bi se kontinuirano i organizovano održavao kontakt sa građanima Srbije koji su trajno ili trenutno u rasejanju zbog njihove stalne veze sa otadžbinom, omogućavanja povratka onima koji to žele, sadržajne kulturne i informacione razmene, očuvanja identitetske svesti, jezika i profesionalnih i poslovnih veza sa Srbijom zbog izjednačavanja sa stranim investitorima koji uz državnu pomoć investiraju Srbiji, pomoći koju iseljenici nesebično pružaju u afirmaciji Srbije u kontaktima sa političkim i privrednim činiocima zemalja čiji su danas građani.

Ovo ministarstvo bilo bi u obavezi da omogući sveobuhvatno glasanje na izborima svima koji imaju glasačko pravo i koji to žele.

S obzirom na višemilionski broj migranata, ali i njihov materijalni doprinos razvoju i napretku Srbije kroz doznake koje se mere milijardama evra, ovo ministarstvo bi u značajnoj meri unapredilo i institucionalizovalo saradnju sa građanima Srbije koji žive i rade van zemlje.

Drage kolege, srećne zemlje nemaju dijasporu. Oni imaju turiste. Dijaspora se javlja usled siromaštva, političke represije, ugrožavanja demokratskih, religijskih, nacionalnih prava. Drugim rečima, karta u jednom pravcu kupuje se za ne slobodu i glad. Primeri za to su Irska, jug Italije, Turska, Dalmacija, Poljska, Srbija danas.

Tamo gde je matica organizovano brinula o svojim iseljenicima, oni i u trećem ili četvrtom kolenu osećaju jaku emocionalnu vezu sa postojbinom. Spona su nove otadžbine i starog kraja. Od nas, poštovane kolege i koleginice, zavisi hoćemo li izgubiti dijasporu koja je trenutno obrazovanija, hrabrija i mlađa od nas.

Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Zahvaljujem se.

Elem, pročitao bih, mada i ne moram, pošto su nam malopre ovde spočitavali kako mi manipulišemo tom odlukom međunarodnog suda pravde. Elem, postavio bih samo pitanje da li bi tako nešto rekli Vladimiru Vladimiroviču Putinu, pošto se baš on nedavno na sastanku sa gospodinom Gutereš pozvao na odluku Međunarodnog suda pravde, rekavši da je dobro proučio sve dokumente tog suda, posebno odluku koja se ticala prema Kosovu i Metohiji, kosovo je on rekao, a ne Kosovo i Metohija, ali ja koristim to, i da je tamo tačno rečeno da nije nikakav problem da neka teritorija ima pravo na samoopredeljenje, da ne traži to od centralne vlasti i, shodno tome, to primenjuje na Lugansku Narodnu Republiku i Donjecku Narodnu Republiku, pa me sada samo zanima, pošto kažu da to nije važna odluka, to je samo savetodavna, tačno, to je samo savetodavna, ali sa ogromnim autoritetom, jer baš po njenom donošenju su krenula masovna priznanja nezavisnosti Kosova, a plod takve sulude odluke koja je doneta je besmisleno pitanje, odnosno zapravo plod tog pitanja je ta suluda odluka. Jedno od najbesmislenijih pitanja ikada postavljenih pred Međunarodnim sudom pravde je, gde su bukvalno dali penal drugoj strani da dođe do toga, ali samo postavljam pitanje – da li ćete reći Vladimiru Putinu da on manipuliše? Da li on manipuliše onda u ovoj situaciji upravo zato što se poziva na tu odluku Međunarodnog suda pravde ili to možda nećete reći, jer, prosto, vam to nije politički sada zgodno?

Mi ovde slušamo da bi trebalo da imamo ministarstvo za Kosovo i Metohiju, a što ne bi bilo ministarstvo za Šumadiju, što ne bi bilo za Vojvodinu? Što separatišete jedan deo naše teritorije? Slažem se, on je istorijski mnogo važan, možda čak i najvažniji za našu zemlju, ali po toj logici, pa onda za svaki region, pa za pokrajinu Vojvodinu, što ne biste onda imali ministarstvo za to? Nemojte to da radite, ljudi. To je nešto što nije dobro.

Mi možemo, znate, ovde da se zakunemo svi i slušali smo ovde neverovatne govore vatrene. Znate, možda ja lično bih voleo da mi sada imamo toliko snažnu vojsku, da možda imamo atomsku bombu, da možemo da zapretimo svakome, da možemo jednostavno da kažemo sutra ćemo Skadar da oslobodimo, ali to nije normalno ljudi. Prosto nije normalno da se neko tako ponaša, jer lako je sada reći mi ćemo da pričestimo vojsku u Lazarici i onda ćemo ko Knez Lazar do Dragaša onako sa vojskom krenemo, ali to je samoubistvo za ovu zemlju.

Nemojte takve stvari da radite. Vi direktno štetite Srbiji time. To što ćete da budete glasni da bi vas čulo dva, tri procenta stanovnika koji vole, to im je pitko da čuju. Vi vašoj zemlji nećete ništa dobro doneti i lako je ovde da se napravimo, a u vi ste izdajnik, vi ste veleizdajnik. Znate, postavlja se sad ovde logično pitanje, kad pogledamo kroz našu istoriju, pa da li knjeginja Milica izdajnik bila, pošto je svoju ćerku Oliveru, dabome, udala za Bajazita? Pa, jel ona bila izdajnik? Uradila je to da bi spasila Srbiju.

Da li je Miloš Obrenović izdajnik? Svog kuma je preko Vulice Vulićevića ubio, što je, naravno, jezivo i kasnije se kajao za taj greh. Da li je izdajnik? Da li možemo da kažemo za Obrenoviće da su izdajnici? Nemojmo tako olako da se kunemo u sve i svašta i da donosimo takve zaključke, nego dajte da budemo mudri.

Mi prvi put danas doživljavamo da ne gubimo za zelenim stolom i vraćamo temu Kosova i Metohije za zeleni sto i tu se borimo. Kad neko kaže ovde i priča nam o dijaspori, pa znate možda najveća dijaspora je jermenska, recimo. Ja ne znam da li Jermenija ima ministarstvo za dijasporu? Ne znam. Možda ima, ali uvoditi tako nešto pored Uprave koja mnogo efikasnije može da radi nego ministarstvo, mnogo efikasnije iz mnogo razloga i po meni je nepotrebno. Ne znam šta time dokazujemo. Zato vas molim dajte da racionalno ove sve sagledavamo.

Kosovo i Metohija, iskreno se nadam, sanjam, živim za taj dan, da u potpunosti bude u sastavu Republike Srbije i u formalnom i u i svakom drugom smislu, ali za to je potrebna mudrost, a ne govori, filipike ili već šta, jer tako nećemo uraditi ništa.

Veoma često čujemo, kaže, da proglasimo okupaciju. Ko je okupator? Ja vas lepo pitam. Oni koje smo mi pozvali upravo kroz Kumanovski sporazum i Rezoluciju 1244 da budu prisutni na Kosovu i Metohiji, pa izvinite onda smo mi pozvali okupatora. Ako kažete da je okupator KFOR, znate, onda se protiv okupatora ratuje, onda pucate na vojnika NATO pakta, a da li je to normalno da uradimo? Onda prekidate diplomatske odnose sa okupatorom, onda nemate više diplomatske odnose ni sa EU, ni sa Amerikancima, niti sa bilo kim, pa da li je to normalno da Srbi urade i da sebe sahrani tako? Dajte da jednom budemo pametni, racionalni, ja verujem da mi to možemo i da mudrošću pobeđujemo, po ugledu, kao što to Kina radi. Strpljivo, kroz obrazovanje, kroz edukaciju naših mladih, kroz razvijanje diplomatije, kroz lobiranje, kroz privredu, kroz ekonomiju, ko ima jaku ekonomiju taj pobeđuje, a ne uz velike reči koje su isprazne i koje ničemu ne služe. Hvala vam.

Reč ima Ivana Parlić, po amandmanu.