Ne, ja sam ukazao na povredu.

Znači, to iskustvo mora da se stekne. Prvo pritisnete to dugme, tražite reč i tražite repliku, pa ako je ne dobijete, budete nezadovoljni, a ne ne budete nezadovoljno, a niste tražili.
Hoćete li da se izjasni Skupština?
(Borko Puškić: Da.)
Izjasniće se Skupština.
Znači, pravo na repliku Aleksić.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Pa, tužno je i žalosno kada predstavnici vlasti koriste istovetnu argumentaciju koju koriste i kosovski Albanci, čak i te naslovne strane koje pokazujete ovde, direktno idu u korist kosovskoj nezavisnosti.

Kada god pomenete mišljenje Međunarodnog suda pravde u negativnom kontekstu, direktno podrivate interese sopstvene države, jer od 2010. godine, za vašu informaciju, status Kosova se nije promenio i da je zaista to pitanje Međunarodnog suda pravde rešilo status Kosova, mi danas ne bi imali o čemu da razgovaramo, ali i dalje se razgovara i dalje se pitanje Kosova rešava u Savetu bezbednosti UN. To tako traje.

Dakle, ja vas molim da shvatite, možda vi to radite ne namerno, možda vam je to partijski zadatak, da u obračunu sa opozicionim političkim strankama, pomažete Albancima. Svaki put kada napadate opoziciju, vi koristite Albancima. Normalno je da oni kažu hvala, ali nije normalno da vi to pričate. Pa, vi se bavite, treba da brinete o Kosovu.

Istina je samo jedna, a ta istina je da sve ono što je država Srbija i što su građani Srbije na Kosovu imali do 2012. godine, barem na severu Kosova, više nemaju, ni policiju, ni pravosuđe, ni elektroenergetski sistem, ni zdravstvo, ni obrazovanje, ni opštine, lokalne samouprave, sve je sada po kosovskim zakonima i vi zajedno učestvujete u vlasti sa Kurtijem, a ranije Haradinajem. Hvala.

Milan Radin, izvolite.

Replika predsedavajući, zahvaljujem.

Dosta smo čuli danas od gospodina Aleksića o Kosovarima, a sada opet on još jednom podvlači tu tezu, s obzirom da je to za njega Kosovo. Za mene je to uvek bilo Kosovo i Metohija. Kosovo i Metohija je deo Srbije, Kosovo je ono kako institucija u Prištini oslovljavaju svoju samoproglašenu republiku. To ste očigledno pokupili, slušajući njih.

Ako hoćete da mi kažete da se status promenio, za mene je nepromenjen, za mene je i dalje Kosovo i Metohija deo Srbije, šta god vi uradili. Kada ste vi to izmestili iz UN, iz međunarodnog foruma, gde smo imali značajnu podršku u Brisel, ne obrazlažući zašto. Predsedavajući, oni sada nama o tome pokušavaju da spočitaju, njihove greške. Pokušavate to da inputirate drugima, ja vam kažem, nemojte se više time baviti, pokazali ste svoje.

Nažalost, nažalost mene, na žalost građana Srbije, a najviše nažalost Srba koji žive na Kosovu i Metohiji. Sve ono što ste vi uradili je dovelo do sve teže situacije i bilo kakav vaš predlog ne pokazuje, ni sa čim sadržinskim i suštinskim da može da popravi to, pokazuje ispraznost. Ne pokazuje, čak ni vaše kajanje, jer da biste osetili kajanje morate biti racionalni povodom toga. Vi niste bili, vi ste bili tu racionalni povodom drugih vaših interesa.

Kada ćemo saznati koji su oni bili, a pretpostavljam da će pre ili kasnije opet neki šiptarski list objaviti. Sada, da li su te pare išle preko Patrika Hoja ili nekog drugog, saznaće se. Ako nište drugo istorija će makar pokazati, kao što će i pokazati ko se borio za Srbiju celovitu. Hvala vam.

Po amandmanu, Miloš Jovanović.

Hvala vam gospodine predsedniče, Narodne skupštine.

Nisam imamo nameru da se javljam danas i ne mislim daje dobro da se prepucavamo ko je kada, šta radio, loše ili manje dobro, kada je u pitanju borba za našu teritorijalnu celovitost, ali podjednako ne mislim da je dobro da se na ovaj način manipuliše, kada čujemo neke argumente vladajuće većine protiv ponovnog uspostavljanja ministarstva za Kosovo i Metohiju.

Ponavljam nisam imao nameru da se javljam, ali ne ostavljamo dobru sliku i možemo da imamo drugačiji stav po tom pitanju, da li treba vratiti ministarstvo ili ne, ali hajde da ga obrazložimo sa obe strane, odnosno sa strane vladajuće većine nekakvim, koliko toliko normalnim i logičnim argumentima.

Govoriti ili spočitavati ovom delu sale ispraznost, neozbiljnost, neodgovornost, prosto nije na nivou problema sa kojim se svim zajedno kao država i kao narod suočavamo. Nema ničeg ovde ispraznog i nema ničeg ovde neozbiljnog. Ono što je neozbiljno je recimo, ali to je manipulacija, govorite kako smo se žalili da je preglomazna Vlada. Nismo se mi žalili, jesmo rekli da je preglomazna, jer jeste preglomazna, a onda da hoćemo pored toga 26 ministarstvo. Pa, nije tačno. Evo, predlagali su i većina kolega da se smanji broj ministarstava, ovde imate spisak od 21 ministarstva, sa sve ministarstvom za Kosovo i Metohiju. Dakle, ideja je bila da se neka ministarstva prespoje, neka ukinu, poput Ministarstva za brigu o selu, jer je suvišno. Dakle, prosto nije tačno i znate da nije tačno, što znači da manipulišete.

Onda pričate o ratu, pa, ljudi, ko je ovde pričao o ratu. Da li je moguće da smo došli dotle, gospodo iz vladajuće većine, kada pričamo o tome da treba poštovati Ustav Republike Srbije. On priča o zakonu o suštinskoj autonomiji. Kada kažemo da treba poštovati Rezoluciju 1244, gde odgovor sa vaše strane - a, vi pozivate na rat. Ljudi, ko je ikad pozvao na rat. Pozivamo na poštovanje našeg Ustava ili ti Ustava Republike Srbije i na međunarodno pravo.

Kažete, nećemo ministarstvo za Kosovo i Metohiju, time ćemo dati veći značaj secesionističkim institucijama, Albancima sa kojima pregovaramo. Pa, kako ćemo dati kada predsednik države već pregovara i neka pregovara, niko nije to kritikovao kao tako. Pregovaralo se i ranije, nije sporno, mora da se pregovara, a ako već predsednik države pregovara, pregovori su na dovoljno visokom nivou i uspostavljanje, ponovno uspostavljanje ministarstva za Kosovo i Metohiju to neće promeniti.

Da li se time jača kapacitet naše državne uprave? Apsolutno se jača. Imao bih ovde još hiljadu stvari da odgovorim na, meni se čini nepoštene, ali ajde to je manje više bitno, čini mi se da ta argumentacija koja dolazi sa vaše strane, suštinski podriva našu poziciju. Ako ste iskreno na stanovištu da se mora braniti teritorijalna celovitost naše države, takvu argumentaciju prosto ne bi trebalo da koristite.

Za sam kraj, uopšte neću koristiti puno vremena koje imam na raspolaganju, primer tog čuvenog savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde, nikada taj sud nije rekao ono što vi često učitavate u to savetodavno mišljenje. Zašto to radite? Razumem da hoćete da ocrnite deo proevropske opozicije, i to je možda i legitimno, ali time vi slabite našu poziciju kao države, a to je sve samo nije legitimno i ne može biti legitimno. Nemojte da politikanstvo nadvlada nešto što je državni i nacionalni interes, a to se ne retko čini.

Neću više da dužim, ali hajde da malo ovu raspravu i u vezi sa ovim amandmanima i sa ovim suštinskim pitanjem Kosova i Metohije, barem malo uozbiljimo, bilo bi dobro za sve nas. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Predstavnik predlagača, Milenko Jovanov.

Stvarno ne mogu da prihvatim da nam se spočitava nekakva neozbiljnost i da smo manipulisali time što smo rekli da se traže nova ministarstva i 26 ministarstava. Pobogu, pročitajte amandmane! Jel znate o kojim amandmanima smo govorili kad smo o tome pričali? Niste bili tu, sad ste došli u salu, niste ispratili uopšte taj deo rasprave.

Amandmani 21. i 22. na ovaj tekst, član 1. – u Zakonu o ministarstvima član 2. menja se i glasi da se posle tačke 25) dodaje tačka 26) i glasi: „26) ministarstvo za dijasporu i Srbe i regionu.

Amandman 22 – u Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona menja se i glasi – u zakonu o ministarstvima menja se na način da se posle 25) dodaje 26) – ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Jel to 26 ili nije 26? I sad mi manipulišemo? Vi manipulišete, to je očigledno, jer niste pratili raspravu.

A što se tiče toga da mi, faktički, time što kažemo istinu, pravimo problem svojoj državi, ne, mi gledamo stvari onakve kakve jesu. Šta bismo mi želeli? Ja bih najsrećniji bio da je sve onako kako kažu oni koji tvrde da mi sve vreme grešimo. Ali, nažalost, to nije tako. Uostalom, u to vreme, kao posledica tog mišljenja, došao je jedan hladan tuš, o tome mogu da vam pričaju oni koji su tome prisustvovali, za kompletnu tadašnju vlast. Nuđene su ostavke, a komentar tadašnjeg predsednika Republike, Borisa Tadića, bio je da je to teška odluka za Srbiju.

Kad sve to nije tako, kako to da niko 10 godina nije tumačio na način na koji se sad tumači? Kako to nikome do sada nije palo napamet? A sad ćemo da tumačimo kako nam odgovara, pa će to da promeni realnost. Neće. Možemo da tumačimo i da mišljenje Međunarodnog suda pravde glasi da Albanci sutra moraju da predaju sve institucije koje su na divlje napravili tamo, da izađu iz njih i da sve rasformiraju i u roku od tri dana da se vrate u mirnu reintegraciju, kako kažete, možemo mi tako da tumačimo, ali, da li će to da promeni nešto na terenu? Neće.

Znači, tumačimo onako kako piše. A da nam je drago zbog toga, nije. Samo ne damo da nam drže predavanje oni koji su do toga doveli. Sad kao oni brinu o Kosovu. Nemojte više brinuti, ko boga vas molim. Koliko ste brinuli, propadosmo. Hvala.

Po amandmanu ima reč Miloš Jovanović.