Hvala, predsedniče.

Unapred da kažem da poslanička grupa SPS neće podržati ovaj amandman, pre svega zato što mi se čini da ima malo argumenata koji su možda kontra. Kada kažemo naše sveto Kosovo i Metohija, onda previdimo da je to po Ustavu Srbije južna srpska pokrajina, uprkos tome šta su čije ambicije i šta su čiji pusti snovi i šta su pritisci koje trpimo da bismo promenili ovakav svoj stav.

To je po meni dovoljan razlog da ne razmišljamo o Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, jer mi se nekako čini da nam je korak dalje ako bismo se opredelili za ovaj format. Ali, nije ovde samo pitanje formata, sećam se i momenta kada je postojalo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, to je period od 2008. do 2012. godine, i moram da priznam da u formatu ministarstva nije ništa kvalitetnije rešavalo probleme lokalnog stanovništva.

Ne mislim da forma kancelarije u ovom trenutku jeste neka loša okolnost za Srbe i nealbansko stanovništvo i na Kosovu i Metohiji i na one koji su u rasejanju. Slažem se da svi zajedno treba da možda porazgovaramo o tome kako unaprediti rad same Kancelarije, ali pretvoriti je u ministarstvo, ne razumem ambiciju do kraja. Neću se baviti brojkama ni 25, ni 26, iako sam prve noći u svom izlaganju rekla da ne razumem kritiku na broj ministarstava, a onda imamo dopunu u smislu da dodamo još jedno ili dva, ali mi je zaista jako važno da kažem da mogu da podržim čak svaku inicijativu koja će se ticati toga da, pa i kvalitetom ljudi, slažem se, unapredimo rad Kancelarije.

Ali, opet ne mogu da se složim sa vama u jednoj, čini mi se, paušalnoj oceni, diskriminacionoj pre svega, da tamo trenutno živi negde oko sto hiljada Srba, ili nešto malo preko. A šta ćemo sa onima koji tamo ne žive? Šta ćemo sa ljudima koji tamo ne mogu da žive, koji tamo ne mogu da se vrate? Kancelarija za Kosovo i Metohiju primarno bi kao zadatak trebala da ima, i ako hoćete da razgovaramo o onome što zameram, da, to je to, da uradi sve što može, iako je to teško i znam koliko je teško, da obezbedi ljudima koji imaju potrebu da se vrate da se vrate svojim kućama.

Ta teza kako niko neće da se vrati netačna je i paušalna ocena, jer sa njima niko o tome nije razgovarao. Ta teza o tome sve su prodali takođe je paušalna i netačna, jer se dešavalo da su im imanja prodavali tako što su im falsifikovali dokumenta. Mi ovde stalno stavljamo pod tepih ne mali broj ljudi koji živi pored nas, koji deli našu sudbinu i u centralnoj Srbiji i u južnoj sprskoj pokrajini. Ni jedna ni druga pozicija apsolutno nije laka, ali nemojte da bar u ovom parlamentu, u kome nas čak i određeni poslanici, pomenut je danas, ja ga neću više pominjati jer me je već optužio da hoću da ga spalim na lomači, čovek koji nam je direktno u sali rekao ono što je protiv Ustava.

Pa, nemojte da odavde šaljemo poruku da je nama nevažno koliko je naših ljudi proterano sa svojih ognjišta, koliko je porušeno grobalja, kako smo malobrojni i jedva otišli na ustoličenje patrijarha srpskog u njegovu prestonicu Pećku patrijaršiju. Ovakve probleme nama neće rešiti nikakvo ministarstvo koje ćemo da napravimo. Ovakve probleme mora da reši naša sloga, naša svest o tome koliki je ovo problem i ko nam je prekoputa.

Jer, da vam jednu stvar kažem, iz prvog lica jednine, kad god sam pomenula da hoću da se vratim svojoj kući, to je za njih bilo kao da im bubreg vadim. Samo to ne može, sve drugo može. Zato što kada bi se vratilo 200 hiljada Srba koji su proterani pre 22 godine, zamislite koliko je to danas Srba. Ti su ljudi u međuvremenu dobili porodice, deca su porasla. Deca koja su tek rođena bila na Kosovu danas imaju 23 i 24 godine. Da li znamo o kom broju danas govorimo, čija su ognjišta ostala tamo bez mogućnosti da odu makar da vide kako izgledaju ta imanja?

Zato, ovde ne možemo da razgovaramo o Kosovu i Metohiji na taj način. Mi ovde moramo da razgovaramo na način kako nadmudriti one koji su prekoputa, koji imaju podršku bezmalo cele Evrope. Jednog dela sveta, ne većinskog, slažem se, ali ovaj deo koji ih ne podržava nekako se manje čuje. Nekako manje osećamo te koji su nam prijatelji u ovoj borbi. Mnogo su glasniji svi oni koji su im podrška, i u svojim pritiscima, i u svojim nastojanjima, i u svom bezobrazluku da nam uporno pokazuju koliko je lako manipulisati nama kada u visokom Domu razgovaramo na ovaj način.

Možda je moja diskusija pregruba i nemojte se zbog nje vređati, ali najiskrenije mislim ovo što sam vam rekla, i to ne govorim u svoje ime, to govorim u ime onih ljudi koji sede u svojim kućama i eventualno prate ovaj prenos Skupštine. Njima je mnogo važno da bar mi koji smo narodni poslanici imamo svest o tome gde su, koliko ih je, zašto su tu gde jesu.

Naravno da je najteža pozicija svih onih koji žive u enklavama. Naravno da ne može da se uporedi čak ni situacija onih koji žive na severu i u Severnoj Mitrovici u odnosu na Goraždevac, u odnosu na Orahovac, u odnosu na Gračanicu itd. Da ne nabrajam, ogrešiću se od nekog potpuno nepravedno. Ali, sve te sudbine su i teške i neizvesne i jednim delom zavise od nas. Pa, hajde da bar odavde ide slika da je manje važno hoće li se to zvati kancelarija ili ministarstvo, a tvrdim da je bolje da to bude Kancelarija za Kosovo i Metohiju koja je funkcionalna, koja je svesna svega što može da uradi.

Još nešto ću vam reći, šta god pojedinačno mislili o ljudima, mi već tri dana imamo ozbiljan problem sa Srbinom sa Kosova i Metohije koji je uhapšen u Mađarskoj i po poternici takozvanog Kosova treba da bude izručen Prištini. Da li znate na koji način branimo tog čoveka i nastojimo da ga vratimo, makar da bude izručen Srbiji? Preko Kancelarije za Kosovo koja je prva dobila informaciju, Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva pravde. To je Sizifov posao trenutno, jer je Mađarska, koliko god nama bila prijateljska zemlja, priznala Kosovo.

E, to su poslovi koje radi Kancelarija za Kosovo. I da, efikasno ih radi i može da ih radi i ne treba joj forma ministarstva za to. Imali smo ministra za Kosovo i Metohiju, nema ga u sali, a ja neću da komentarišem nekoga ko nije ovde, ali se ne sećam zaista da smo ikakav poduhvat veliki na tu temu napravili iz forme ministarstva za Kosovo u odnosu na ono što se kasnije dešavalo kada smo formirali Kancelariju za Kosovo, odnosno vratili ga na status kancelarije jer, koliko se sećam, od samog starta je to i bila Kancelarija za Kosovo.

Da li je bilo propusta? Da. Ako hoćete da sad politički govorimo, onda bih kao socijalista mogla i da kažem da je najbolji bio plan povratka koji je tada imao CPT na čelu sa Bakijem Anđelkovićem, ali prosto nije bilo sluha za to, jer ništa što su socijalisti predložili 2000. godine nije bilo dobro, bez obzira što je bilo planski urađeno i na bazi realnog stanja koje je na Kosovu i Metohiji.

Izuzmimo svoje političke razlike iz ovog važnog pitanja i Zakona o ministarstvima i ako ćemo ovim problemom da se bavimo, hajte da svi jedni drugima pomognemo jer će nam situacija već prekosutra kada je u pitanju Kosovo i Metohija biti daleko teža nego što je juče bila ili što je danas. Da ne kažem da se sve menja iz sata u sat. Ako o tome nemamo svest, onda se bojim da neko od nas nije na pravom mestu u pravo vreme. Hvala vam.

Hvala vam.
Na član 1. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Sanda Rašković Ivić i Borko Puškić.
Reč ima Sanda Rašković Ivić.

Hvala, gospodine predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, vlast i opozicija se spore u parlamentu i to je nešto što je legitimno i što je normalno, samo je stvar, naravno, u načinu i ako je taj način u redu, onda je sve u redu.

Zašto sam podnela amandman da se Kancelarija za Kosovo i Metohiju podigne na nivo ministarstva za Kosovo i Metohiju. Iskreno, uvažavajući sve ono što je rekla moja prethodnica, uvažena poslanica gospođa Paunović, u zaista čiju autentičnost emocija i iskaza ja nisam posumnjala ni u jednom trenutku, ja smatram da je potrebno da imamo ministarstvo za Kosovo i Metohiju zato što je Kosovo i Metohija deo Republike Srbije, što to piše i u preambuli našeg Ustava, što imamo i Briselski sporazum, a posledica njega je, nažalost, da imamo sve manje Srba na Kosovu i Metohiji. Da se to zaustavi, potrebno nam je ministarstvo.

Da, kancelarija može da radi svoj posao, ali ako ćemo govoriti o institucijama, onda je mnogo jača institucija za situaciju u kojoj se nalazimo, za novo geopolitičko preoblikovanje i vanredne okolnosti, koje su upravo pominjali poslanici prekoputa, poslanici vlasti, mislim da je važno da imamo ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Ministarstvo je jača institucija od kancelarije. Da to nije tako, onda bismo imali kancelariju za prosvetu i kancelariju za zdravstvo. Hvala na pažnji.

Borko Puškić, izvolite.

Poštovana braćo i sestre sa svetoga Kosova i Metohije, naši dragi Kosovci, a nikad ili nipošto Kosovari, i naši dragi Metohijci, ovaj amandman se odnosi na predlog da se integriše i da dođe do zamene da imamo ministarstvo Kosova i Metohije, u tom pravcu. U tom pravcu, Narodna skupština bi pokazala ozbiljnost i čvrsto uverenje da nikada neće priznati samoproglašeno Kosovo, niti mu dozvoliti stolicu u Ujedinjenim nacijama. Posle 22 godine povlačenja i defanzivnih akcija, to bi bila prva ofanzivna mera države Srbije. Pokazali bismo jasno da prekidamo sa dosadašnjom praksom nečinjenja i pravljenja ustupaka i snažnu poruku poslali Srbima na Kosovu i Metohiji, njima 100.000 Obilića i onima koji su prognani, njih još 250.000 u unutrašnjosti Srbije i po belom svetu koji su rasuti, nažalost. Između ostalog, to bi bilo značajno jer bi pokazalo našu čvrstu rešenost i da tražimo vraćanje pregovora o normalizaciji, odnosno povratku pokrajine u državni pravni sistem i poredak Srbije pod okrilje isključivo Ujedinjenih nacija, a ne briselskih komesara.

Prvi i najvažniji zadatak ovog ministarstva bio bi ispunjenje odredbe Rezolucije 1244 i povratku naših bezbednosnih vojno-policijskih struktura na Kosovo i Metohiju do hiljadu vojnika. Sve prethodno bi predstavljalo jasan otklon od protivustavnog Briselskog i Vašingtonskog sporazuma, odnosno stavljanje ad akta Zajednice srpskih opština koje su u okviru kosovskog, šiptarskog ustava, a ne srpskog. To bi bilo u interesu srpskog naroda, srpskog društva, nešiptarskog življa pored Srba u pokrajini, zbog kojih isključivo imamo štetu, a ne korist zbog ovih pregovora. Ministarstvo bi takođe kao prioritetan zadatak imalo da dovede u red i ispravi mnoge greške koje postoje u funkcionisanju, kao što su duple plate, šverc i slično. Hvala.

Po amandmanu, Milan Radin.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Lično sam protiv ovog amandmana. Donekle bih mogao da razumem da ga je neko drugi podneo, ali mi sada ovde da raspravljamo o potrebi jednog novog ministarstva, s obzirom da jedini razlog za uvođenje takvog ministarstva bi bilo to što je predsednik stranke Vuk Jeremić napravio takve probleme Srbiji da mi sada uopšte moramo da diskutujemo o tome šta je potrebno, jer mi se sada ovde igramo dobrog i lošeg policajca. Šta, Vuk je dobar Šiptarima, onda dobijemo naslovne strane: „Hvala, Vuče“ i on poklanja njima Kosovo, a sada pričamo da ćemo imati ministarstvo koje će ga vratiti.

Takođe ne razumem kako ministarstvo za Kosovo i Metohiju može da se bavi vraćanjem hiljadu vojnika na teritoriju Kosova i Metohije. Malo ste tu ostali nedorečeni. Kada kažem malo, mislim naravno na malo više, jer to je čist populizam koji viđamo ovde u zadnja dva dana. Moram da kažem da ovo više nije ni simulacija politike sa strane opozicije. Ja sam očekivao makar neku simulaciju nečega, neke ideje, a ovo je nešto što je Bodrijar opisao kada pokušavate sa totalnim nedostatkom i prazninom da prikažete neku pojavu. Isprazno, ispraznost. Ne govorimo više čak ni o onoj najgoroj demagogiji, nego govorimo o ispraznosti.

I sad, u redu, kažete – ministarstvo će se time baviti. Kao da se pre niste time bavili. Pa za vreme prethodnih vlasti mi smo imali samo priznanja dela naše teritorije od strane drugih država. Od 2012. godine do sada mi imamo samo otpriznanja. Hoćete da kažete da se niko nije time bavio. A ko je doneo sva ta otpriznanja? Šta, ona su se sama od sebe desila? Hajte, molim vas, razumem potrebu nekad i za ovakvim amandmanima, razumem skroz potrebu da kažete nešto, ali makar to nešto da bude smisleno. Jer ako deo vas iz vaših poslaničkih grupa kaže da ima suviše ministarstava u ovom zakonu, a sad tražite još jedno dodatno.

Juče i danas čitav dan slušam koliko ima ministarstava u Holandiji, koliko ima u Japanu, koliko ima u Austriji, koliko ima u Nemačkoj. Onda se opet izgubite, zaboravljajući da kažete da Japan ima manje ministarstava, ali Japan ima 47 perfektura, svaka ima svoju skupštinu i opet svoju vladu. Austrija ima, ako se dobro sećam, valjda devet saveznih jedinica, gde opet svaka ima svoju vladu i svoja ministarstva. Nemačka ima 16 saveznih država. Čista demagogija gde se uplićete u stvari u koje uopšte ne bi trebalo, u koje jedna opozicija koja pokušava da bude konstruktivna ne bi trebalo da se upliće.

Ja vas molim, pogotovo molim predstavnike stranaka za vreme čije vlasti je deo Srbije proglasio nezavisnost, uz tuđu podršku, koju su tada sakrili, nemojte to raditi, bavite se drugim stvarima, dovoljno ste se vi bavili Kosovom i Metohijom. Nemojte više, molim vas. Ostavite to da se radi sada na jedan ozbiljan i odgovoran način, a ne opet da šaljete negde vojsku. Hoćete li vi ići? Ja ću ići. Ja sam u tim godinama, meni će to možda zapasti i ja ću ići. Ali sad da mi vi govorite, na neki neodgovoran način, hajde malo makar da se uozbiljite kada pričate o Kosovu i Metohiji, da ga ne koristite baš svaki put za jeftino potkusurivanje, za demagogiju i za slično. Suviše je ozbiljna tema, ljudi tamo žive. Srbi tamo žive. Nemojte, molim vas. Hvala vam, predsedavajući.

Reč ima Borko Puškić, Poslovnik.

Poštovani predsedavajući, zahvaljujem.

Ukazujem na povredu Poslovnika član 104. stav 1. ako se narodni poslanik u svom izlaganju, na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime, prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.

U tom pravcu, moram da pojasnim, pošto je kolega očigledno mlad i neiskusan, mora malo da se pojasne neke stvari, ja imam skupštinsko parlamentarno iskustvo, pa da mu ukažem prosto neke stvari. Dozvolite, samo polako.

Dakle, zbog čega nam je potrebno ministarstvo za KiM? Ako kažete da je potrebno ministarstvo za evropske integracije…

Samo jedna stvar, kada smo kod mladosti i iskustva, pričate o pravu na repliku, za koju se niste, ni prijavili.