Povreda Poslovnika, Đorđić.

Gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 104, pravo na repliku.

Ja se izvinjavam, nemojte mi uzeti baš sve za zlo, ja sam ovde prvi put i pokušavam da uđem u neku normalnu konverzaciju, bez ikakve pretenzije da se sa bilo kim svađam. Ne znam zašto je kolega Đukanović upotrebio termin – reketaš? Ja to ne razumem.

Uopšte nisam imao nameru da bilo šta kritikujem, niti sam imao nameru da bilo koga omalovažavam. Kao neko ko je sportista ceo svoj život, 26 godina sam u sportu, gospodin Đukanović je pravnik i ja poštujem što je on pravnik, da li vi mislite da bih ja kao neko ko je otac troje dece, svi su u sportu, kao neko ko sarađuje u klubu sa 160 dece, zaista bio protiv izgradnje bilo čega? Što se tiče stadiona, možda ima većeg prioriteta od gradnje stadiona, ali ako nema, ako ova država, ako vi kao najjača stranka smatrate da treba da gradite stadion, pobogu, gradite.

Što se tiče sportskih dvorana, pozdravljamo svaki vid ulaganja. Ja ne znam zašto ste vi tako naoštreni da sve što prema vama dolazi od nas da je kritika? Ja mislim da se ulaže dosta, ali mislim da je sistem, ceo sistem tog sporta da može daleko bolje. Deca se sve manje bave sportom, sve su manje zainteresovana i ja smatram da u tom pravcu treba svi da gledamo.

Uopšte nije bila toliko grdna kritika kako ste vi krenuli prema meni, ali dobro, u redu. Ja zaista nisam imao pretenzije da se nadvikujem ili bilo šta drugo. Hvala.

Gospodine Đorđiću, niko nije tražio da bi mu bila uskraćena pa da se onda izrazi nezadovoljstvo i ukaže na član 104. To se nije desilo.
Što se tiče komentara, ne mora da znači da ako ste vi govorili pre dva minuta, da su svi komentari drugih narodnih poslanika bili usmereni na vaše izlaganje. Komentarišu poslanici sve.
Da li želite da se izjasni Skupština? (Ne)
Gospodine Lutovac, imate vreme ovlašćenog predstavnika. Izvolite.

Ako ste pažljivo slušali ono što sam ja govorio i šta je uvaženi kolega govorio, videćete ogromnu razliku. Ja sam govorio o deci, o mladima, o ljudima, a on je govorio o salama i stadionima. To je ogromna razlika u pristupa. Zašto on govori o salama i stadionima? To je prostor za korupciju. U tome je razlika. Zašto se toliko gradi? Da li mi nemamo ništa preče od stadiona u ovom trenutku? To je veliko pitanje. Tema je sport. Da li treba ulagati u stadione i sale ili u zdravlje dece u fizičku kulturu, omasovljenje fizičke kulture? To je pitanje i to je razlika u pristupu, jednom pristupu i drugom pristupu. Hvala.

Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik dr Danijela Grujić.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovani građani, dame i gospodo, ono što traži Stranka slobode i pravde i poslanička grupa Ujedinjeni jeste da se i generalno zakonski tekstovi oplemene, a onda i ovaj Predlog zakona o ministarstvima brigom o čoveku, brigom o građanima i brigom o ugroženim profesijama.

Kada govorimo o resoru kulture ističu se dve stvari, prvo briga o umetnicima, o njihovom društvenom statusu, a isto tako i o kulturnim delatnicima. To je ono što se nedavno u javnosti pojavilo kao kampanja za dostojanstven rad u kulturi. To ističu i sama udruženja iz oblasti kulture.

Druga stvar koja je, takođe, značajna i o čemu govori ovaj amandman u smislu proširenja delokruga rada Ministarstva kulture jeste briga o mladim naraštajima, briga o kontinuitetu razvoja naše kulture. Dok u drugim oblastima, poput nauke ili sporta, postoji solidna briga društva i države o razvoju ovih oblasti, u oblasti kulture je najgora situacija. Individualni napori roditelja su veliki da se mladi naraštaji održe u ovoj oblasti i mladi mahom žele da odu iz ove zemlje da bi se bavili umetnošću i kulturom negde druge. Iz tog razloga predložili smo da se delokrug Ministarstva kulture proširi.

Šta mislite po čemu će se pamtiti ovo vreme? Po čemu se pamti svako vreme? Pamti se po kulturi…

(Predsednik: Dva minuta, gospođo Grujić.)

Završavam. Mogu?

U tom smislu smatram da je dobro što smo odvojili ovaj resor u Ministarstvo kulture kao zasebnu oblast, ali samo ukoliko će zaista država ozbiljno odvojiti budžetska sredstva za ovu oblast i dati potporu razvoju kulture. Zahvaljujem se.

Hvala.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Janko Veselinović.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Hvala.

Niste mi malopre dali pravo na repliku, gospodinu Jovanovu, pa ću iskoristiti samo priliku da mu odgovorim, ali u temi sam.

Dakle, gospodine Jovanov, imajući u vidu tim koji sam stvorio kada sam bio direktor novosadske toplane, ali tim periodom se posebno ponosim, dug smo sa 100 miliona evra koji ste stvorili vi i SPS, dakle radikali i SPS, sveli na nulu.

Kada sam otišao iz Toplane, dug je bio nula. Obnovljeni su vrelovodi, a što je najvažnije napravljen je tim koji je do današnjeg dana tamo tim inženjera mašinskih, elektro i koji je obezbedio da Novi Sad danas jedini u Srbiji ima grejanje. Zbog toga ćete vi koji galamite večeras u tople stanove u Novom Sadu.

Za to vreme, gospodin Vesić i novi gradonačelnik Šapić su Beograđanima ostavili šta? Hladne stanove, hladnjače i bedu.

Ali, javio sam se povodom ovog amandmana, on se tiče činjenice da je Ministarstvo turizma i omladine spojeno u jedno ministarstvo, ali neću o omladini. Da li vi mislite da naši stariji građani ne treba da putuju? Da li mislite zato što ste im opljačkali penzije da oni treba da sede kući? Zato ćemo predložiti zakon o vraćanju oduzetih penzija penzionerima.

Hvala.
Na član 6. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Radomir Lazović, doktor Biljana Đorđević, Robert Kozma, doktor Jelena Jerinić i doktor Đorđe Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Pavićević.

Hvala.

Na član 6. mi smo podneli ovaj amandman da bi se u stvari ukinula ili izbrisala ova ministarstva koja smatramo da su bila nepotrebna.

Znači, nepotrebno, mi smatramo da je nepotrebno odvajanje nauke i obrazovanja, odnosno kao što je 1998. godine to obrazlagano, neprirodni savez znanja i obrazovanja. Prosto, smatramo da prve rezultate tog razdvajanja mi već danas vidimo.

Ja bih molio predsedavajućeg da umiri ljude sa druge strane, postoji zvono koje radi očigledno.

Takve rezultate već vidimo donekle. Vidimo i po tome što nama već sistem obrazovanja više uređuju crkva i Privredna komora nego Ministarstvo obrazovanja. Vidimo i po tome što diplome koje se izdaju u stvari jesu diplome koje ne nose onaj stepen naučnog znanja koji je potreban za takve diplome.

Takođe, smatramo da ovaj neprirodni savez između turizma i omladine, u stvari treba raskinuti, ali raskinuti tako da se ove nadležnosti vrate u stara ministarstva. Znači, ne da se stvara nekakvi novi „Frankenštajni“ od ministarstva i da u stvari imamo nešto što ne funkcioniše kao koherentno ministarstvo.

Konačno, na kraju nešto što liči na ministarstvo, koje liči na pleonazam, Ministarstvo za javna ulaganja, kao da su druga ministarstva, ministarstva za nejavna ulaganja, za nešto što u stvari, nema veze sa javnošću, nema veze sa interesima svih ljudi.