Hvala potpredsednice.

Poštovani kandidati za premijera i ministre, poštovani narodni poslanici, najpre nadam se da će ova Vlada pre svega biti odgovorna, kao što smo i mi kao koalicija bili odgovorni tokom izborne kampanje, da će članovi Vlade imati jedan otvoren i pošten odnos prema građanima Srbije, da će rezultati biti takvi da to budu jedna konkretna rešenja, a ne politika koja se bavi populizmom bez ikakvih rezultata.

Mi se kao društvo nalazimo pred velikim izazovima i to smo čuli u Ekspozeu i od nas se traži da uz mnogo upornosti, uz mnogo truda radimo u interesu svih građana Srbije. Siguran sam da mi to možemo postići uz jedno jedinstvo, solidarnost, ali i uz uvažavanje političkih razlika koje realno postoje.

Verujemo da će Vlada koju čine odgovorni, obrazovani i stručni ljudi raditi u punom kapacitetu i da će imati autoritet da donosi važne i teške odluke, a osnovi zadatak jeste pre svega očuvanje političke stabilnosti, ali i očuvanje ekonomske, finansijske i energetske stabilnosti. To su te kritične tačke kojima će morati da se posveti najveća pažnja.

Činjenica da kriza sa kojom se suočavamo nije generisana u Srbiji. Ona je generisana van naših granica, ali se kao i svuda u svetu prelila na nas i zbog toga ćemo svakodnevno morati da vodimo računa pre svega o životnom standardu građana.

Čovek mora da bude u fokusu naše politike i naravno i građanima je najbitnije ono što se njih tiče u svakodnevnom životu u ovom trenutku, kao što smo i čuli u ekspozeu, to su ona pitanja koja se tiču ekonomije, to je zauzdavanje inflacije. Moramo biti pošteni i reći da je na inflaciju, odnosno na porast cena da su uticali pre svega globalni faktori - povećanje cena energenata na svetskom tržištu, cena poljoprivrednih proizvoda, kao i cena industrijskih sirovina. Zbog svega toga je važno da sačuvamo stabilan finansijski okvir.

Mi smo zahvaljujući nekom dobrom radu u prethodnom periodu, gde će ministar finansija biti Siniša Mali koji je bio u prethodnom mandatu, uspeli da sačuvamo jedan stabilan finansijski sistem i zato je pred njim zadatak da i ubuduće nastavi da predlaže one mere koje će imati za cilj efikasnu naplatu poreza i suzbijanje sive ekonomije.

Mi iz SDPS podržavamo tu nultu toleranciju prema sivoj ekonomiji. To mora da bude princip koji će važiti za sve i za trgovce, da onaj koji se bavi trgovinom mora da izdaje fiskalni račun, mora da ima ulaz, mora da ima izlaz, ali sa druge strane i država mora da obezbedi da sistem fiskalizacije radi besprekorno i da bude funkcionalan. Moram otvoreno reći da svako ko radi u sivoj zoni ili u crnoj zoni je nelojalna konkurencija. Na tome moramo da radimo i ubuduće, pre svega da bi građani znali kakve proizvode kupuju, da bi građani znali kakve usluge im pružaju, ali sa druge strane i da zaštitimo one koji rade u skladu sa zakonom, jer oni plaćaju porez, a od tog poreza mi obezbeđujemo novac i za zdravstvo i za školstvo i za puteve i za celokupnu infrastrukturu.

Moramo svi da shvatimo da država nema svoj novac. Postoji samo novac poreskih obveznika. Zato je na svima nama da obezbedimo da postoji vidljivost trošenja novca, od trenutka kada svaki dinar putem poreza i naplata uđe u budžetski sistem, do trenutka kada se isplaćuje krajnji korisnik, a dužnost je na nama da obezbedimo da građani znaju kako će se planirati budući rashodi.

Ja sam bio svedok jedne dobre prakse u prethodnom periodu ovde u Skupštini da je zaista bilo transparentno trošenje novca iz budžeta i ministar je bio raspoložen i njegovi saradnici da razgovaraju na tome i na sednicama plenuma i na sednicama odbora. Mislim da je kao rezultat takvog jednog rada došla potvrda od pre mesec dana u vidu izveštaja o fiskalnoj transparentnosti Stejt departmenta u kome se navodi da je Srbija na spisku zemalja čija je transparentnost u vođenju i upravljanju javnim finansijama ocenjena pozitivno. Dakle, utvrđeno je da građani Srbije prepoznaju kako se troši novac i sa takvom praksom treba da nastavimo i ubuduće.

Još jedno pitanje iz ove nadležnosti koje se odnosi na rad Ministarstva finansija, jeste pitanje povećanja minimalne cene rada. Naravno, podržavamo odluku da se poveća minimalna cena rada od sledeće godine. Dobro je što je država preuzela na sebe jedan deo tereta i rasteretila privredu i na taj način pokazala dobru volju da stvaramo jedno atraktivno tržište za poslovanje.

Naime, od 2023. godine će se povećati neoporezivi deo zarade sa 19.300 na 21.700 dinara i država je pokazala tu jednu vrstu ozbiljnosti, kao i nekoliko godina unazad. Smatram da i poslodavci moraju ubuduće da preuzmu malo veću odgovornost, moraju da imaju više sluha za radnike.

To ne govorim kao socijaldemokrata koji je po vokaciji na strani radnika, već zaista smatram da poslodavci ne moraju samo da gledaju onu troškovnu stranu, samo onu stranu koja se odnosi na rashod, moraju da gledaju malo šire i tome treba da služi, zapravo uloga Socijalno-ekonomskog saveta. Jednostavno veća zarada direktno je proporcionalna motivaciji rada. To donosi bolju produktivnost, to donosi veći profit. To je kao u fudbalu, ne ostvaruje najveći profit onaj klub koji plaća najjeftinije igrače, nego onaj koji ulaže u svoj tim, koji ulaže u svoje igrače, oni mu donose uspeh, oni igraju Ligu šampiona i oni stvaraju najveći profit. I niko ne može da me ubedi da naš radnik bolje radi u Luksemburgu, nego u Srbiji. Dakle, pitanje je samo motivacije i poslovnog koncepta.

Pozdravljam i politiku koja se odnosi na povećanje penzija, odnosno na odluku da se penzije usklade u dva navrata ove godine. Jednostavno zbog takve ekonomske situacije koju nismo očekivali da će biti. Mi smo već nekoliko godina unazad primenjivali švajcarsku formulu. Ta je formula dobra, formula je realna, ona isključuje politiku iz učešća, odnosno iz odluke o povećanju penzija, već se oslanja isključivo na ekonomske parametre.

Udeo penzija u budžetu je nešto preko 9%. U svakom slučaju manji od onih 11% koja je gornja granica da bude udeo penzija u budžetu i upravo takva jedna odgovorna politika nam je omogućila sada da dva puta godišnje u ovako kriznim vremenima možemo da uskladimo penzije, odnosno da utičemo na povećanje penzija.

Kada govorimo o ovome važno je da kažemo da moramo da imamo jedan funkcionalan i stabilan penzioni fond. Svaka reforma i promena Penzionog fonda mora da bude takva da bude sistemska, nikako ad hok. Došli smo sada u poziciju, zahvaljujući onome o čemu je mandatarka malopre govorila, da smo stopu nezaposlenosti doveli na jednocifrenu stopu nezaposlenosti, pa sada imamo dovoljan broj ljudi koji uplaćuju doprinose i iz tih sredstava se isplaćuju penzije.

Nadam se da ćemo u buduće zadržati takav jedan kurs, kada govorimo o ovoj vrsti politike. Činjenica je da je Penzioni fond konsolidovan, da su penzije redovne, da se isplaćuju tačno na vreme, ali ono što je najvažnije, da se penzije isplaćuju iz realnih izvora.

Čuli smo i pre neki dan i sada, od predstavnika opozicije da zaista nije isto kada se 10% poveća penzija nekome ko ima 20.000 i nekome ko ima 60 ili 70.000 i slažem se sa tom konstatacijom, naravno. Ali, moramo da imamo konkretna rešenja kako da rešimo te probleme.

Mi smo iz SDPS i ranije govorili o tome. Predlagali smo ili da se ide na opciju da se postepeno povećava ta donja lestvica, odnosno minimalne penzije, a da pri tom ne diskriminišemo nikoga ko je tokom svog radnog veka uplaćivao više u Penzioni fond i tako zaslužio veću penziju ili druga opcija, a to je da se ide na to da se primene socijalne karte i da se pruži pomoć onima koji su najugroženiji. Dakle, to i jeste neka ideja socijaldemokratije koju mi zastupamo, racionalna socijalna politika i pravo na sistem oporezivanja.

Za nas je obrazovanje po značaju na vrhu piramide prioriteta. Moramo najpre da nastavimo da gajimo ovaj sistem u kome će obrazovanje biti dostupno svima pod jednakim uslovima. Nekada nismo ni svesni koliko pružamo studentima kvalitetno obrazovanje na državnim univerzitetima. Ja uvek navodim primer da SAD zahtevaju da svako plati školovanje na najprestižnijim i skupocenim univerzitetima, a mi još uvek možemo sebi da priuštimo i treba tako da bude da imamo jedno subvencionisano visoko obrazovanje.

Pri tome ne treba da zaboravimo da gradimo koncept obrazovanja da bude takav da đaci treba da uče zbog znanja, a ne da bi stekli dobre ocene. I to je jedno funkcionalno obrazovanje.

U prethodnom periodu su napravljeni konkretni koraci u smislu unapređenja obrazovnog sistema, usvojena Strategija obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine i doneto je nekoliko zakona i ova strategija u središte stavlja učenika i njegov razvoj sposobnosti, primenu savremenih tehnika, savremenih pristupa i metoda i na tome i treba da se zasniva koncept u prosveti.

Sa druge strane, da bi prosvetni sistem funkcionisani kako treba na najbolji mogući način, potrebno je i dalje da radimo na poboljšanju uslova za prosvete radnike, pre svega na povećanju plata, ali i uslova rada. Činjenica je da je u prethodnih deset godina plata u prosveti povećanja od 45-69% u zavisnosti od stepena stručne spreme i stepena obrazovanja. Statistika zaista pokazuje taj napredak, ali apelujem i sada na kandidata za premijera i ona je dobro upućena u tu problematiku, da mi moramo u narednim godinama da radimo na tome da moramo da uvedemo sistem platnih razreda. Naravno da nijednog trenutka na taj način ne ugrozimo stabilnost budžeta.

Mladi kada završe škole treba da se zaposle. Mi treba da obezbedimo jedan takav ambijent, da se zaposle u skladu sa svojim obrazovanjem, da napreduju u karijeri u skladu sa svojim radnim sposobnostima, u skladu sa svojim veštinama i siguran sam, dok to radimo, dok gradimo vrtiće i skraćujemo spiskove čekanja i kada mladi imaju stabilan i stalan posao, da su i to jedne mere koje na mala vrata uvodimo u smislu demografske politike i treba da nastavimo tim putem. Jedino ono što mladi žele jeste izvesnost i žele da na osnovu te izvesnosti mogu da planiraju budućnost u Srbiji.

Najveći potencijal jeste u mladim ljudima. Oni su najpravedniji i najhrabriji deo našeg društva. Mladost često prezire posledice i u tome jeste njena hrabrost i snaga svakog naroda jeste u mladim ljudima. Snaga naroda jeste u njihovoj pameti. Zato treba da investiramo u njihovo znanje.

Remark kaže da je najlepši grad na svetu onaj u kome je čovek srećan. Naše je da napravimo Srbiju takvom da se ravnomerno razvija, da svaki grad u Srbiji bude takav da mladi budu srećni u njemu i da rešimo konačno taj višedecenijski problem koji se odnosi na odliv mozgova.

Od Ministarstva za Evropske integracije očekujem da se snađe što bolje prema novoj metodologiji, da ostvari značajan napredan kada govorimo o pristupu Srbije EU. Srbija je u svakom smislu evropska zemlja i istorijski i kulturološki, sve više i ekonomski i mi to treba da zaslužimo svojim reformama i da uđemo u EU na jedan dostojanstven način, da budemo jedan kredibilan partner, da iskreno razgovaramo sa našim partnerima iz Brisela. Moramo da nastavimo da sprovodimo unutrašnje reforme. Moramo da nastavimo sa modernizacijom društva, da jačamo institucije, bez obzira da li će to neko potceniti u Briselu ili ne, mi to moramo zbog nas samih.

Siguran da ne možemo, niti se zanosim da možemo da menjamo EU, ali možemo da menjamo sebe u svakom segmentu. To je put kojeg treba da se držimo kada govorimo o evrointegracijama.

Veliki izazov stoji i pred ministrom koji je zadužen za turizam. Činjenica je da je ova oblast doživela ekspanziju krajem 2019. godine, da smo ostvarivali rekordne rezultate i po broju posetilaca i po prilivu novca koji je otišao u budžet od strane turizma, da je tokom pandemije ovaj sektor uzdrman svuda u svetu, pa i u Srbiji, ali smo zahvaljujući jednom ozbiljnom i profesionalnom pristupu u protekle dve godine vratili turističke potencijale Srbije na svetsku mapu.

Podatak za prvih šest meseci ove godine je da je 70% više turista došlo u Srbiju nego prethodne godine. navešću još jedan primer koji nije samo statistika, a to je da je u julu ove godine najveći svetski pretraživač za putovanja „kajak“ Srbiju uvrstio na vrhu liste najpoželjnijih destinacija za putovanje automobilom, uzimajući u obzir cenu i kvalitet usluga koji se dobija za taj novac.

Uspeh je što je veliki broj građana Srbije odlučio da koristi upravo domaće turističke kapacitete i to je rezultat jedne dobre promocije turizma u našoj zemlji. Tako da očekujem i od novog ministra turizma, gospodina Memića da će nastaviti ovim putem i da će turizam doživeti još veću ekspanziju i postati jedna još ozbiljnija grana u našoj privredi.

Moram da pohvalim i rad Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Nadam se i siguran sam da će gospodin Martinović nastaviti tim putem. Znajući kao kolegu, proveli smo ovde nekoliko godina zajedno. Ovo ministarstvo je u upola kraćem mandatu od onog zakonom predviđenog, uspešno završilo ranije započete projekte i aktivnosti, ali je razvilo i nove mehanizme, usluge i alate koji su u centar celokupne reforme javne uprave postavili građane.

Usvojena je i Strategija reforme javne uprave za period do 2030. godine, unapredili smo našu e-upravu, razvijamo nove elektronske usluge za građane i privredu, ali za pohvalu je i što je uspostavljen Centralni registar stanovništva. Jedna od novina koju je uveo rad ministarstva i koordinacije inspekcijskog nadzora za svih 46 inspekcija i to je u mnogome olakšalo posao na terenu. Nadam se da će ministarstvo, odnosno siguran sam, nastaviti da reformiše javnu upravu, da ona bude i dalje po meri svih nas i građana i privrede.

Rat u Ukrajini je po svojim posledicama, čini se, pomerio zemlju iz svoje ose. Takav je utisak. Pokazalo se da jedan sukob na geografski gledano malom prostoru se odrazio na čitav svet. Vodi se sada u svetu jedan pravi ekonomski rat. Naša uloga treba da bude u tome onoliko koliko možemo da doprinesemo miru. Mir je jedina reč koja je važna u ovoj situaciji. Svet se od početka rata okrenuo naglavačke. Živimo u jednim konfuznim i turbulentnim vremenima i samo normalnost i umerenost mogu da proizvedu jednu političku stabilnost.

Uvek kažem da na kraju mandata ocenjujemo rad Vlade po onome koliko je podignut životni standard građana, koliko smo podigli tu lestvicu. Ne mislim tu samo da je uspeh količina novca u budžetu ili količina novca na tržištu kojim se koristi privreda. Naš uspeh treba da bude i kvalitetno zdravstvo, kvalitetno obrazovanje, dobre socijalne usluge, pravosuđe koje je na zdravim temeljima, dobri međususedski odnosi, jedno pozitivno okruženje, razvijene institucije u punom demokratskom kapacitetu i ambijent koji će motivisati mlade da svoje znanje i veštine primene upravo ovde u Srbiji.

Bez obzira na krizu kroz koju prolazi čitav svet, smatram da imamo dovoljno mudrosti da se konsolidujemo i da je prevaziđemo.

Za kraj, hoću da citiram čuvenog ekonomistu i državnika Ludviga Erharda, koji kaže: „Nikakva ekonomska situacija ne može biti toliko beznadežna sa kojom ogromna volja i pošten rad jednog naroda neće izaći na kraj“. Smatram da to treba da bude jedna formula koju mi treba da primenjujemo u ovim teškim vremenima. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima Dragan Marković Palma.

Poštovani članovi buduće Vlade, budući ministri, Jedinstvena Srbija će predložiti predlog kandidata za buduću Vladu.

Danas smo sve mogli da čujemo, ali ovo što sam čuo od jednog gospodina koji je sada izašao, prezime mu je Krkobabić, da on predlaže drogu do 25 grama da može svako da ima u džepu i da ne bude kažnjen zbog toga, a Bratislav Gašić ćuti, budući ministar, on ćuti. Ja molim da se napravi detektor za drogu kada ulazimo na vrata, da taj detektor otkrije, ili neki ker, pas. Ako ovo bude deo paketa Vlade, Jedinstvena Srbija za takav paket neće glasati. Da mi danas biramo ministre i Vladu i da ne pamtim kada je gore vreme bilo u svetu nego danas u kojem se Srbija nalazi, a da pričamo o drogi, kako je dobro 25 grama u džepu, to nije mnogo.

Nadam se da je Bratislav Gašić tu, ne vidim ga. Da ponovim još jednom, jeste li čuli, gospodine, rekao je da u Portugaliji, a zalaže se da bude i kod nas. Nema veze. Da li je Bratislav Gašić tu? Neka uđe u zapisnik, molim vas, budući ministre.

Znači, tražićemo odgovor, da li će to biti paket u ekspozeu ili neće? Mi se danas zalažemo kako da pomogne ta nova Vlada građanima Srbije koji prate ovaj prenos i očekuju da Vlada u kontinuitetu radi ono što je radila i da svako ko želi da radi u Srbiji može da se zaposli, da infrastruktura iz dana u dana se menja, da se grade putevi, bolnice, turistički centri, sportski objekti i da ne nabrajam sve šta se gradi. Da li je to resor poljoprivrede, droga? Da se mi zalažemo kako poljoprivrednim proizvođačima da pomognemo? Šta je to što je neophodno u ovom vremenskom periodu?

Poljoprivredni proizvođači imaju najveću štetu od svih privrednih subjekata, ekonomsku štetu, plus elementarne nepogode koje su zakačile poljoprivredne proizvođače. Država daje velike subvencije, nikada subvencija nije bila veća kada je u pitanju mleko, ali budući ministar sigurno zna da minimum dve i po godine treba da se formira jedna krava muzara, kako je mi nazivamo koji živimo na selu. Znači, dve i po godine treba da prođe vreme.

I ne samo da je deficitarno mleko, već i meso. Da ne uvozimo meso zamrzlo iz nekih drugih država i tamo gde se to zamrzlo meso uvozi da imamo posebnu kontrolu kod prerađivača mesa. Znači, posebnu kontrolu! Ne želim da se bavim sada pojedinačno ko su ti veliki giganti koji kupuju zamrzlo meso, da ne osećate ništa kao kada slamu jedete, ali nadam se da će se budući ministar baviti tim problemom.

Šta je još važno za ovu Vladu? Taj kontinuitet. Ima ovde i novih i starih ministara, ali moram da pohvalim Vladu, i one stare i ove nove, i one koji nisu bili ministri. Očekujemo od njih da daju sve od sebe, posebno kada je u pitanju ona prva Vlada, kada je bio ministar inostranih poslova Ivica Dačić. Tada je 18 država povuklo priznanje o nezavisnosti Kosova i Metohije. Neka mi ne zamere drugi ministri, svi ministri su dobro radili, ali to je bilo ključno pitanje kada su kosovski Albanci tražili da uđu u Interpol, da nisu imali većinu.

Naravno, sve to zahvaljujući predsedniku Vučiću, koga sve vreme napadaju neki iz bivših republika. Napadao ga je Bakir Izetbegović, koji više politički ne postoji. Napadao ga je i Milo Đukanović, koji više politički ne postoji. Napadao ga je i Milanović, predsednik Hrvatske i predsednik Vlade Plenković, koji će izgubiti na izborima. Znači, ne veruju im ni njihovi birači više u te priče koje su pričali.

Tako da, predsednik Vučić sve ono što je radio i što je stvorio klimu kada su u pitanju međunarodni odnosi, da dođe toliko veliki broj investitora u Srbiju, je opravdano. Kada bi te republike spojili ponovo da čine neku Jugoslaviju, siguran sam da bi kod građana u tim republikama pobedio i on, a i mi sa njim.

Znate šta mi smeta? Što kažete mi smo okupljeni oko vas. Mi smo jedan isti tim, da li igramo levo krilo ili desno krilo. Nismo mi okupljeni SPS i JS, pa vas molim da izbegnete taj termin okupljeni, sakupljeni. Sakupite ovce i već ne znam šta. Mi to radimo na osnovu zdravog razuma, ne zbog ličnog interesa, jer da smo gledali lični interes ja bih tražio da budem ministar.

Upravo hoću da pokažem da mi ne treba ministarska funkcija da radim za Srbiju. Ja bez ijedne funkcije sam obišao preko deset država i uvek kada sam odlazio u te države informisao predsednika Vučića šta ću pričati i kad se vratim šta sam pričao. Znate šta, ponekada ima mnogo veću težinu kada vam dođe npr. neki ambasador iz neke zemlje koja odlučuje o sudbini građana Srbije, iz Beograda u neki grad u unutrašnjosti. Kada mi potvrdimo da je to tako, a ne potvrdimo zato što smo deo vlasti, ili što ne znam šta, neko nam je simpatičan ili antipatičan, nego zato što je to realnost.

Neću govoriti o pojedinostima koje su to države gde sam odlazio i razgovarao sa tim visokim funkcionerima, ali nikada mi se nije desilo, kao što se dešava našoj opoziciji, kada pređu granicu da napadaju srpsku vladu i predsednika srpskog. Bio sam i ja opozicija. Kada pređem granicu, najlepše pričam o našoj državi i o vladi i o Koštunici i o pokojnom Đinđiću, i o svima onima za vreme dok sam bio opozicija. Znate, da mi ovde se raspravljamo o programima, čiji je program bolji, da li je taj program negde viđen, ili samo na papiru. Kada sam kod papira, svi programi svih stranaka su isti ili slični, ali je problem u realizaciji, da li to što piše u nekom papiru, u nekoj platformi je negde realizovano, ili ne.

Stvarno molim sve partije koje su u parlamentu da bar oko jednog pitanja budemo jedinstveni, oko srpskog nacionalnog pitanja. Danas je sve srpsko nacionalno pitanje, ne samo Kosovo, Ukrajina i Rusija, danas je srpsko nacionalno pitanje da je najjeftinija struja u Evropi, da imamo dovoljno hrane, da nas poštuju svi oni koji pre 10-12 godina se šegačili sa Srbijom. Danas najbolji ambasadori u Srbiji i ministri i političari, nismo mi, nego ti vlasnici velikog kapitala iz evropskih država, oni nas predstavljaju i govore da sve što je Srbija obećala da je ispoštovala i realizovala i zbog toga veliki broj investitora dolazi u Srbiju.

Danas sam gledao, mislim da je to u Vlasotincu, nova fabrika, odnosno stara fabrika sa još jednim novim pogonom, gde su zaposleni blizanci, brat i sestra, imaju 17 godina. Znate šta, nekada je bio san da neko radi sa 17 godina. Jedino što mi možemo da tražimo je da malo povećaju plate ti strani investitori, da im ne damo subvencije ako su minimalne plate, ali da vodimo računa i da nam ne odu i da budu zadovoljni oni koji su zaposleni i naravno država.

Spoljnotrgovinska saradnja samo sa Nemačkom je sedam milijardi i nešto, to su ogromne pare, samo sa Nemačkom za prvih osam meseci. Ogromne pare. Od tih para se primaju i penzije, od tih para se školuju deca, leče građani, ne samo od para nemačkih investitora, već i od para onih drugih investitora iz drugih država, da ne nabrajam iz kojih sve zemalja.

Zašto sam rekao ovo dvoje brat i sestra blizanci? Zato što mi moramo da proširimo dualno obrazovanje. Bez dualnog obrazovanja neće niko da vas zaposli kada mu vi odnesete diplomu, on će da napravi sa vama probni rad, reći će – ti momak ne znaš to da radiš, ili ti devojčice ili devojko. Ali dualno obrazovanje nije skupo. Na taj način obezbeđujemo nova radna mesta i zaustavljamo odlazak mladih ljudi iz Srbije.

Obrazovanje i praksu imaju oni koji su vezani za zdravstvo, za neke stručne fakultete, ali treba da imaju obrazovanje dualno i oni koji završe ekonomski fakultet, oni koji su na ekonomskom fakultetu i na drugim fakultetima, jer oni moraju da imaju neko znanje, potkovano znanje neko, da 20% od onoga što su slušali na predavanjima znaju da primene na radnom mestu. To neće biti skupo sigurno, samo da ministar finansija poveća malo budžet za prosvetu, kako bi imali sredstva, da ne tražimo mi od tih stranih investitora da daju dnevnice toj deci, već da država da školama i fakultetima, kako bi mogli da daju toj deci da imaju bar doručak ili ručak, kada odu na praksu u neku fabriku ili u neko preduzeće.

Kada su u pitanju druga zanimanja, šta je najvažnije, prosveta, sudstvo, zdravstvo, vojska i policija, tu isto moramo da vodimo računa da plate budu solidne, i jesu, i ne da su solidne, možda malo veće, ali treba da imaju još veće plate, kako bi mogli da rade svoj posao onako kako im to piše u rešenju, u sudstvu, u policiji, u vojsci gde su zaposleni itd.

Tako da, poštovane dame i gospodo, ova vlada ima čime da se pohvali, ova vlada ima dobar rezultat. Šta je još najvažnije? Da mi budemo srpska vlada, da nismo mi ni evropska ni zapadna, ni ne znam vlada nekih drugih zemalja, mi smo srpska vlada. Radimo u interesu građana Srbije, ali isto tako ima onih koji moraju da odlučuju u datim trenucima šta ćemo i kako ćemo da se ponašamo i kad nas neko napada i kada mi procenimo i vidimo šta je život, a život je ekonomija, da se ne držimo neke tradicije, istorije.

Kad to kažem, ne mislim da gubimo ni staro prijateljstvo, niti da neko sutra prizna Kosovo itd. Kosovo je oteto i Kosovo danas ima atribute državnosti. Znači, mi to ne možemo da vratimo. Pa jedino da ratujemo. Sada naša generacija to ne može da vrati. Kad to kažem, ne mislim ja pošto ne možemo da vratimo, da kažemo – u redu to što ste uzeli, uzeli, to je vaše. Ne, ako im ne damo, nekada možemo i da vratimo. Ako im poklonimo, onda smo za sva vremena izgubili taj deo teritorije.

Kada su u pitanju Rusija i Ukrajina, da li će sutra da prestane rat ako Srbija uvede sankcije Rusiji? Neće. Jesmo li mi krivi zbog tog rata? Nismo. Kada će da prestane rat? Znate li kada? Kada Ukrajinci polože oružje i ne slušaju više onog svog šefa, jer šta je najveći problem? Najveći problem je nadmudrivanje između Rusije, Evrope i Amerike. A ko je najveća žrtva? Ukrajina.

Mi iz Jedinstvene Srbije ne podržavamo agresiju i bombardovanje i ubijanje civila, ma gde se ona desila. Ali nismo ni uzrok toga, niti mi možemo da zaustavimo rat u Rusiji. Da ne rušimo staro prijateljstvo, a da ne traže od nas neki da mi sada moramo tu našu politiku da menjamo. Mi smo vojno neutralna država i da gledamo svoja posla, kako da dovodimo investitore, da zaposlimo što veći broj građana Srbije, da pomognemo svakom čoveku.

Zašto poslednjih 10 godina dolazi ovoliki broj investitora? Zato što Srbija ima ekonomsku sigurnost, međunarodnu stabilnost i Srbija je priznata u celom svetu i njeno rukovodstvo.

Prvi put se dešava i dešavalo da to što naši funkcioneri pričaju, kada odu u neku državu, kada se vrate, građanima Srbije isto to govore. Kažu, evo ga Vučić, šta sad mi on priča, ne znam iz Brisela, iz Moskve, da ne nabrajam sve gradove gde su bili međunarodni sastanci. Pa, upravo je to poenta da ti mediji tamo, slušaju šta je on rekao, sa tim njegovim domaćinima i građani Srbije, preko naših medija da se uvere da to, što je tamo govorio, govori i građanima Srbije.

Ja samo molim da mi se oko toga ne svađamo, mi svi koji smo u ovom parlamentu, da li hteli da priznamo ili ne, da nije Vučić promenio cenzus i da sa 3% se ulazi u parlament, veliki broj partija ne bi ušao u parlament bez neke koalicije, a i te koalicije se raspadaju, raspale se, a još nisu ušle u parlament, oni su se raspali, evo sada isto vidimo. Jedno je pričati i udarati se u grudi pre, dok nemaš neku odgovornost, a kada uđeš u ovaj dom, koji se zove parlament Republike Srbije, nešto drugo se dešava, nešto što nije ravno onom što si ti pričao na ulici, već ono što se dešava i što se radi.

Da vam kažem, da JS prvi put ima kandidata za ministra, Radeta Bastu. Rade Basta je 20 godina privatni preduzetnik i tako da on ima veze sa privredom i zna vrlo dobro šta je privreda, nije on kandidovan ispred JS, zato što se bavio kikboksom, kako neki ga nazivaju kikbokserom, pa u tome je i poenta, ima plemenito srce, ima plemenito srce, ima sposobnost.

Znači, koliko ja vidim ovde kandidate za ministre, da je najvažnija sposobnost, a ne podobnost.

Među vama ni jednog ne mogu da izdvojim da kažem, on je tu zbog podobnosti. Maja Gojković i ja se dugo znamo i vi nećete da mi zamerite što vas neću da spomenem, Maja Gojković i ja smo podmetnuli naša imena 2004. godine, kada smo se kandidovali ono u Novom Sadu, a ja u Jagodini, za gradonačelnike ta dva grada i pobedili.

Vreme, gospodine Markoviću, vreme ovlašćenog predstavnika.

Znači, podržavam kandidate sve za ministre, siguran sam da će Vlada imati kontinuitet, i nadam se da ona moja primedba na početku neće biti sastavni deo Ekspozea.

Ako to vidim u štampanom delu, mi onda nećemo glasati ako ta droga bude sastavni Ekspozea, da može do 25 grama da se nosi u džepu. Ne može. Ne može da se nosi ni 2 grama droga, ona nije dobra za našu decu.

Povreda Poslovnika, Aleksandar Jovanović.

Gospodine predsedavajući, trebali ste malopre da opomenete prethodnog govornika, gospodina Palmu da se pridržava dnevnog reda, a ne da slušamo kako kritikuje malog Krkobabića, koji je za legalizaciju marihuane. Ja ne znam da li je gospodin Palma ikada probao marihuanu……

Navedite član Poslovnika, gospodine Jovanoviću.

Ako jeste, ako nije, nek se nađu njih dvojica pa nek rasprave o tome….

Da li me čujete gospodine Jovanoviću? Član Poslovnika treba da navedete, niste rekli, prijavite se za reč ponovo.
Ako ne želite da se prijavite ponovo, ne morate.