Druga posebna sednica , 25.10.2022.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga posebna sednica

01 Broj 06-2/151-22

1. dan rada

25.10.2022

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 12:40 do 22:05

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 213 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 192 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik Milica Đurđević Stamenkovski.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici, pored narodnih poslanika, prisustvuju kandidati za predsednika i članove Vlade.
Današnjoj sednici prisustvuju i predsednik Skupštine AP Vojvodine, predsednik Pokrajinske vlade, predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica, predstavnici pravosuđa, predstavnici Vojske Republike Srbije, Srpske akademije nauka i umetnosti i Matica srpske, predstavnici organa Republike Srbije i nezavisnih regulatornih tela.
Takođe, današnjoj sednici prisustvuju i šefovi diplomatsko-konzularnih misija i međunarodnih organizacija u Republici Srbiji.
Dozvolite da u ime Narodne skupštine i u svoje ime pozdravim cenjene goste.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština izabere Vladu u roku utvrđenom Ustavom Republike Srbije.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, za Drugu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu, na osnovu člana 121. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, utvrdio sam sledeći
D n e v n i r e d:
1. Izbor Vlade i polaganje zakletve predsednika i članova Vlade.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Primili ste Predlog kandidata za predsednika Vlade koji je, saglasno članu 112. stav 1. tačka 3) Ustava Republike Srbije, podneo predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić.
Primili ste saglasnost gospođe Ane Brnabić, kandidata za predsednika Vlade, da prihvata kandidaturu, u pisanom obliku.
Takođe, primili ste Predlog odluke o izboru Vlade, sa biografijama kandidata za članove Vlade, koji je podnela gospođa Ana Brnabić, kandidat za predsednika Vlade.
Na taj način, a saglasno odredbama Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi i Poslovnika Narodne skupštine, stekli su se uslovi:
- da kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini iznese program Vlade i predloži sastav Vlade (član 127. stav 2. Ustava Republike Srbije),
- da otvorimo pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za članove Vlade (član 269. Poslovnika Narodne skupštine),
- da prilikom izbora Vlade odredimo broj potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja u Vladi, na predlog kandidata za predsednika Vlade i izaberemo predsednika Vlade, potpredsednike i ministre (član 99. stav 2. tačka 1) i član 125. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i član 10. Zakona o Vladi) i
- da članovi Vlade pred Narodnom skupštinom polože zakletvu (član 16. st. 1. i 2. Zakona o Vladi i član 271. Poslovnika).
Primili ste ostavke narodnih poslanika Milana Krkobabića, Sanje Vuković Ivančević, Novice Tončeva, Radeta Baste, dr Marije Zdravković, dr Aleksandra Martinovića, Đorđa Milićevića, Gorana Vesića, dr Danice Grujičić, Ivice Dačića i Tomislava Žigmanova na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ovih ostavki, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavki nastupio slučaj iz člana 131. stav 2. tačka 6) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 133. istog Zakona, konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.
Saglasno čl. 132. i 133. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje su izabrani, narodnim poslanicima: Milanu Krkobabiću, Sanji Vuković Invančević, Novici Tončevu, Radetu Basti, dr Mariji Zdravković, dr Aleksandru Martinoviću, Đorđu Milićeviću, Goranu Vesiću, dr Danici Grujičić, Ivici Dačiću i Tomislavu Žigmanovu, danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Molim Službu Narodne skupštine da, u skladu sa ovom informacijom, odredi i vreme za raspravu.
Molim gospođu Anu Brnabić, kandidata za predsednika Vlade, da Narodnoj skupštini iznese program Vlade i predloži njen sastav.
Reč ima kandidat za predsednika Vlade, gospođa Ana Brnabić.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

| Predsednica Narodne skupštine
Hvala vam mnogo.
Poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, danas ponovo imam ogromnu čast da predstavim Predlog programa Vlade Republike Srbije za naredni mandat i zamolim za podršku, kako bi Srbiju nastavili uspešno da vodimo i u godinama pred nama.
Kada sam predstavljala Program Vlade pre dve godine, u oktobru 2020. godine, u godini kada je Evropu i svet zadesila najveća pandemija jednog virusa, od pandemije španskog gripa 1918. godine, malo ko je mislio da će teška i izazovna vremena tek doći. Svi u svetu su očekivali da će nakon uspešne borbe protiv korona virusa doći vreme ekonomskog oporavka, napretka, stabilnosti i saradnje. Nažalost, desilo se sve suprotno tome.
Pandemija je ekonomski iscrpela i najjače zemlje na svetu, ali smo iz pandemije mogli da izvučemo važne pouke. Najvažnija je, čini mi se, bila ta da svet treba da se okrene multilateralizmu i saradnji, deljenju znanja i resursa, kako bi čovečanstvo u godinama i decenijama pred nama bilo bezbednije.
Sa izumom vakcina i još jednom pobedom ljudskog znanja, stručnosti i nauke nad bolešću, pandemija je stavljena pod kontrolu. Srbija je u prethodne dve godine pokazala, kao što smo i obećali tog oktobra 2020. godine, da ume da se nosi sa zdravstvenim izazovima pandemije. Kao apsolutni prioritet Vlade, ako se sećate, tada smo definisali brigu o zdravlju građana i borbu protiv Kovida-19. Od tada do danas izgradili smo i otvorili tri kompletno nove bolnice – u Beogradu, Kruševcu i Novom Sadu, sa ukupno 2.047 postelja i zahvaljujući ovome spasili smo bukvalno na hiljade života i omogućili građanima koji su bolovali od drugih bolesti da se tokom pandemije leče.
Prvi smo u kontinentalnoj Evropi, drugi u Evropi nakon Velike Britanije nabavili vakcine protiv Kovida-19 i započeli vakcinaciju decembra 2020. godine. Nabavili smo čak pet različitih vakcina: „Fajzer“, „Sputnjik“, „Sinofarm“, „Astra Zeneka“, „Moderna“ i zahvaljujući elektronskoj upravi napravili smo jedan od najefikasnijih sistema na svetu za iskazivanje interesovanja za vakcinisanje, izbor vakcine i zakazivanje termina, kako bi maksimalno olakšali našim građanima. Srbija je zahvaljujući tome bila glavna vest u svim svetskim medijima, u najpozitivnijem svetlu, i to u medijima kao što su SNN, BBC, „Rojters“ i drugi. Srbija je zemlja u koju su ljudi iz inostranstva pohrlili da se vakcinišu, zemlja koja je tada pritekla u pomoć drugim državama u regionu, ali i parterima iz Evropske unije, Afrike i Azije, kojima smo tokom prethodne dve godine donirali vakcine, testove, ali i hranu.
Paralelno smo nastavili, bez ikakve pauze usled pandemije, jačanje našeg zdravstvenog sistema kroz ulaganje u infrastrukturu, povećanje plata zdravstvenim radnicima i ubrzanu digitalizaciju zdravstva. Tokom prethodne dve godine završili smo renovirani Klinički centar Srbije, započeli smo radove na rekonstrukciji i izgradnji Kliničkog centra Vojvodine, koji ćemo završiti u mandatu ove Vlade.
Nastavili smo da radimo na pripremi tehničke dokumentacije i tendera za rekonstrukciju i izgradnju Kliničkog centra Kragujevac, što ostaje prioritet da što pre krenemo da ga gradimo. Završili smo novi objekat Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje 2“, započeli izgradnju nove Univerzitetske dečje klinike „Tiršova 2“ i nastavili rekonstrukciju i izgradnju ustanova primarne i sekundarne zdravstvene zaštite po čitavoj Srbiji, od Prokuplja do Kikinde.
Tokom pandemije smo tri puta povećali plate zdravstvenim radnicima, u aprilu 2020. godine 10%, u januaru 2021. godine dodatnih 5% i januaru ove godine dodatnih 8%. U decembru 2020. godine zdravstveni radnici su dobili jednokratnu finansijsku stimulaciju od 10.000 dinara, kao još jedan znak zahvalnosti za sve ono što su činili tokom pandemije i za svu borbu.
Obećali smo takođe tog oktobra 2020. godine da ćemo se bez obzira na sve izazove dalje boriti za bolji životni standard građana Republike Srbije. Kroz tri ekonomska paketa za podršku privredi i građanima, tokom pandemije investirali smo blizu devet milijardi evra kako bi sačuvali radna mesta, kako bi sačuvali produktivnost i konkurentnost kompanija u Srbiji, a pre svega mikro, malih i srednjih preduzeća. I u ovoj oblasti smo pokazali i snagu i otpornost. Prema podacima Svetske banke, Srbija je samo jedna od deset država na svetu koja je imala smanjenje nezaposlenosti u 2020. godini. Svi ostali na svetu su imali povećanje nezaposlenosti. Danas je nezaposlenost u Srbiji na istorijski najnižem nivou od 8,9%. Prosečne plate su preko 600 evra. Poslednji pokazatelj, to je avgust ove godine, prosečna plata u Republici Srbiji – 641 evro i očekujemo da budu preko 700 evra do kraja ove godine.
Kada je započela pandemija, penzionerima smo isplatili 500 evra jednokratne pomoći, svim punoletnim građanima, kao i mladima do 30 godina starosti 200 evra, našim ljudima na Kosovu i Metohiji smo isplatili po 100 evra za one koji imaju posao i po 200 evra za nezaposlene.
I pored toga što se ovaj novac vratio u našu ekonomiju kroz potrošnju i time smo generisali dodatan rast u teškim vremenima, takođe je ova mera imala pozitivan psihološki efekat, poslužila da naši ljudi veruju u svoju državu i ekonomiju i da znaju da ćemo uspeti da se izborimo sa pandemijom.
Nastavili smo takođe, uprkos izazovima sa privlačenjem investicija, i neverovatno, u 2021. godini, i dalje godina pandemije, zabeležili smo rekordni nivo stranih direktnih investicija u Republici Srbiji od 3,7 milijardi evra. Ove godine, prema trenutnim pokazateljima, očekujemo približno isti ili čak nešto viši nivo investicija. Samo od oktobra 2020. godine imali smo 66 otvaranja fabrika ili postavljanja kamena-temeljaca za nove fabrike. Ukupna vrednost samo tih investicija je 2,4 milijarde evra i obezbediće preko 26.000 novih radnih mesta u Srbiji. Među najznačajnijim investicijama tu su svakako „Tojo Tajers“, „Nidek“, „Kontinental“, CTF, „Brose“, NCR i druge. Posebno u prethodne dve godine bio je primetan rast investicija koje obezbeđuju veću dodatnu vrednost istraživačkih i razvojnih centara, sofisticiranih poslova i proizvodnje, što znači i kvalitetnije i sve bolje plaćene poslove u Republici Srbiji.
Sve ovo, kao i projekti izgradnje putne i železničke infrastrukture, omogućilo nam je da kumulativno u ove dve godine pandemije imamo jednu od najboljih stopa ekonomskog rasta u Evropi, odnosno da budemo drugi u Evropi, odmah nakon Irske. U dve krizne pandemijske godine naš BDP u 2020. godini pao je za samo 0,9%, dok je u 2021. godini rastao čak 7,5%.
Tokom mandata prethodne Vlade započeli smo izgradnju većeg broja auto-puteva i brzih saobraćajnica. U ovom trenutku danas u Srbiji imamo 12 projekata u implementaciji, u ukupnoj dužini od oko 500 kilometara. Uveliko se radi Ruma-Šabac-Loznica, završava se most preko Save na auto-putu Kuzmin-Sremska Rača. Započeli smo radove na Fruškogorskom koridoru, auto-putu Niš-Merdare, radove na izgradnji saobraćajnice Požarevac-Veliko Gradište-Golubac. Završili smo još jednu deonicu auto-puta Miloš Veliki od Preljine do Pakovraća, čime smo napravili obilaznicu oko Čačka i nastavili ka Požegi. Na obilaznici oko Beograda završena je deonica od Ostružnice do izlaza iz tunela Straževica.
Kao jedan od najvećih rezultata prethodne Vlade i svakako istorijskih iskoraka u našoj zemlji ostaće to da smo otvorili prvu brzu prugu u Srbiji i danas se vozom od Beograda do Novog Sada putuje za nešto više od pola sata brzinom od 200 kilometara na sat i odmah smo nastavili izgradnju brze pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, koja treba da bude završena u mandatu ove buduće Vlade.
U prethodne dve godine bez obzira na sve izazove sa kojima smo se suočavali započeli smo i završili rekonstrukciju modernizaciju železničkih pravaca Subotica-Horgoš, započeli Niš-Brestovac i uskoro započinjemo Niš-Dimitrovgrad.
U mandatu ove Vlade krećemo i sa radovima na izgradnji brze pruge od Beograda do Niša čija je priprema u toku.
Zahvaljujući rastu koji smo zabeležili BDP Srbije prvi put u istoriji prešao je 50 milijardi evra, 53,3 milijarde evra u 2021. godini, da budemo precizni. Ove godine očekujemo da će ići i preko 60 milijardi evra. Mnogo je ovim rezultatima svakako doprineo naš sektor informacionih i komunikacionih tehnologija koji je postao neverovatno, ali istinito, generator čak polovine novih radnih mesta u 2021. godini. Danas je naš najjači neto izvozni sektor i jedna od najboljih referenci napredne Srbije.
Naš rad od 2016. godine i to što smo digitalizaciju definisali kao osnovni prioritet Vlade 2017. godine, dao je neverovatne rezultate.
Prošle godine zabeležili smo rekordan broj startap kompanija, investicija i ekvizicija u naš startap ekosistem.
Izvoz našeg IKT sektora, dakle naših ideja, naše pameti, našeg rešenja, naše kreativnosti, prošle godine je dostigao blizu dve milijarde evra, ove godine očekujemo da će izvoz preći 2,6 milijardi evra. Prema proceni Eurostata rast broja zaposlenih u IKT sektoru u Srbiji od 2016. godine je 51,2% što je jedna od najvećih stopa rasta u Evropi.
U oblasti vladavine prava u prethodne dve godine smo napravili najveće iskorake u proteklih 20 godina. Na transparentan i inkluzivan način uz učešće stručnih organizacija, organizacija civilnog društva, predstavnika pravnih fakulteta i struke i stalne konsultacije sa Venecijanskom komisijom, pripremili smo ustavne amandmane u oblasti pravosuđa, a u januaru ove godine sproveli referendum na kome su građani potvrdili da žele da se Ustav Republike Srbije promeni na način koji će depolitizovati pravosuđe i obezbediti nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo i ovo će ostati jedna od najvažnijih tekovina prethodne Vlade, rezultata SNS i naše koalicije.
Ovo će sprečiti, i to mi je izuzetno važno da kažem svim građanima koji nas danas slušaju, ovo će sprečiti da se u Srbiji ikada više ponovi sramna tzv. reforma pravosuđa iz 2009. godine kada je bukvalno preko noći 837 sudija ostalo bez posla i ako im je Ustav garantovao stalnost funkcije. Ovakva reforma pravosuđa građane Srbije koštala je 44 miliona evra, odnosno preko 44 miliona evra samo kroz naknadu štete, a od nje se pravosuđe u Srbiji nije u potpunosti oporavilo ni nakon 10 godina.
Depolitizacija sudstva će obezbediti da su u Srbiji svi pred sudovima jednaki i da nema zaštićenih i omogućiće uz niz drugih mera koje sprovodimo efikasnije sudstvo i olakšaće građanima da ostvare svoja prava pred sudovima brže i lakše.
I, pored izmene Ustava, koje su u zdravstvo i borbu za bolji životni standard građana obeležile mandat prethodne Vlade, urađeno je još mnogo stvari u oblasti vladavine prava, kao što je implementacija preporuka Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, implementacija preporuka odira, otvaranje nove palate pravde u Kragujevcu, usvajanje čitavog niza strategija važnih za unapređenje tzv. osnovnih prava građana Srbije i još mnogo posla je pred nama kada je reč o reformama u oblasti pravosuđa i svakako u jačanju slobode medija, unapređenju medijske scene i usvajanju medijskih zakona, što će biti prioriteti budućoj Vladi, zbog čega ovo imamo kao posebno ministarstvo.
Obećali smo takođe, ako se sećate, bezkompromisnu i bespoštednu borbu protiv mafije. U velikoj akciji MUP-a, BIA, u koordinisanoj akciji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal 4. februara 2021. godine uhapšeni su Veljko Belivuk, njegov najbliži saradnik Marko Miljković i još 14 članova njegove kriminalne grupe.
Organizovana kriminalna grupa Belivuk-Miljković procesuirana je pred Tužilaštvom za organizovani kriminal u Beogradu zbog izvršenih krivičnih dela udruživanje radi vršenja krivičnog dela, teško ubistvo, otmica, nedozvoljeno proizvodnja i promet opojnih droga, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i silovanje i ovo je takođe jedan od najvažnijih rezultata Vlade u prethodnom mandatu.
I, mnogo drugih stvari smo pokrenuli i uradili u prethodne dve godine i u oblasti zaštite životne sredine, kroz čišćenje divljih deponija, izgradnju kanalizacionih mreža i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, u pošumljavanje, odsumporavanje na našim termoelektranama, u pitanjima populacione politike, jer smo usvojili set mera koje je obezbedio nikada veća davanja za novorođenu decu i finansijsku podršku majkama i porodicama sa decom u oblasti kulture, gde smo predstavili idejno rešenje nove koncertne dvorane u Beogradu, završili kompletnu rekonstrukciju, odnosno uspostavili plan i program za kompletnu rekonstrukciju i uređenje arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči, izdvojili sredstva za ogromna ulaganja u našu televizijsku i filmsku produkciju, uvođenje programa nacionalna prestonica kulture da bi decentralizovali kulturu, dali podršku Novom Sadu koji je postao najuspešnija evropska prestonica kulture itd.
U oblasti inovacija gde smo izdvojili nikada veća sredstva za Fond za nauku i Fond za inovacije. U oblasti poljoprivrede gde nikada nismo imali veći budžet za subvencije poljoprivrednim proizvođačima, ulaganju u sisteme za navodnjavanje, automatsku protivgradnu zaštitu, podršku organskoj poljoprivredi itd.
Takođe, vojnog osnaživanja zemlje, brige o selu, i ravnomernog regionalnog razvoja u oblasti sporta i u svim ostalim oblastima. Rad u svim tim oblastima mora da se nastavi kako bi Srbija nastavila da jača, pobeđuje i da bi kvalitet života u Srbiji nastavio da se poboljšava.
Svakako će međutim, naredna Vlada imati izazove mnogo veće, mnogo zahtevnije, nego bilo šta što smo mogli da zamislimo pre dve godine. Kao što sam naglasila na početku, svako na svetu je mislio da nakon pandemije dolaze bolji dani, dani stabilnosti, mira i prosperiteta. Umesto toga desilo se nešto što je bilo teško zamislivo nakon Drugog svetskog rata, rat na evropskom kontinentu.
Od 24. februara ove godine sve u svetu, a posebno na evropskom tlu se promenilo. Gotovo jedina spoljno-politička tema je Ukrajina i odnos prema Ruskoj federaciji, a dve isključive ekonomske teme postale su energetika i inflacija i svet polako, nažalost od tog 24. februara klizi u Treći svetski rat, sa sve češćim i sve ozbiljnijim zveckanjem nuklearnim naoružanjem i sve manjim šansama za mir koji bi se sklopio u kratkom roku.
U političkom smislu deluje mi da su emocije nadvladale razum i da će najveća jagma u budućnosti biti jagma za energentima i hranom i u takvom svetu Srbija treba da se pozicionira, da zadrži svoju stabilnost, nastavi svoj rast i razvoj i to je, najjednostavnije rečeno, osnovni zadatak buduće Vlade.
Koliko će to biti teško i koliko ćemo naporno svi zajedno morati da radimo u timu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i uz razumevanje i podršku vas, poštovani narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a na korist svih naših građana i celog našeg naroda, možda najbolje govore i reči jednog od najprominentnijih evropskih lidera, predsednika Francuske Manuela Makrona, koji je krajem avgusta ove godine rekao da trenutak u kojem živimo izgleda kao da je sazdan od niza kriza od kojih je svaka ozbiljnija od prethodne i upozorio da dolazi kraj obilja i bezbrižnosti. Nikoga zato neće čuditi što će nam apsolutni prioritet u mandatu ove Vlade biti energetika, odnosno, kako je to jednom prilikom naglasio i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, nova energetska politika Republike Srbije.
Na isti način na koji smo se fokusirali na zdravstvo u mandatu prethodne Vlade, tako ćemo sada morati da se bavimo energetikom. Moraćemo u ovo da unesemo svo svoje znanje i energiju, da budemo hrabri, da pokušavamo nove stvari, da menjamo ustaljen način razmišljanja, usvajamo inovacije, da se oslonimo na sopstvene kapacitete i pokažemo da i sada u ovoj oblasti možemo da ponovimo ono što smo radili u zdravstvu u prethodne dve godine.
U energetici, nakon decenija stagnacija, već smo krenuli da menjamo stvari, tako da sledeće godine možemo da računamo na nove energetske kapacitete. Završavamo izgradnju bloka B3 termoelektrane „Kostolac B“, što znači dodatnih 350 megavata za naš energetski sektor.
Završavamo i izgradnju gasne interkonekcije do Bugarske koji će nam obezbediti alternativnu rutu za dotok gasa i spojiti nas sa terminalima za tečni prirodni gas u Grčkoj.
Nastavljamo sa izgradnjom HE „Buk Bijela“ u Bosni i Hercegovini, zajedno sa elektroprivredom Republike Srpske, što će za naš elektroenergetski sistem značiti dodatnih 115 megavata.
Moraćemo da krenemo u izgradnju reverzibilnih hidroelektrana „Bistrica“ i „Đerdap 3“, kako bismo obezbedili balansiranje za nekoliko hiljada megavata iz obnovljivih izvora energije u budućnosti.
Moraćemo takođe, da radimo na izgradnji naftovoda kako bismo diversifikovali i ovaj izvor i rute snabdevanja.
Za veću energetsku održivost, sigurnost i nezavisnost Republike Srbije mi ne smemo da se oslanjamo na samo jedan izvor ili jednog partnera, posebno kada te strane pokažu da su nepouzdane, nesigurne i da koriste pitanja energetike i energetsku infrastrukturu za politički obračun i nametanje političke agende. S tim u vezi, Republika Srbija će u najkraćem roku krenuti u izgradnju naftovoda ka Mađarskoj i ovo će biti jedan od prioritetnih projekata buduće Vlade.
I, sve u svemu, u novu energetsku politiku Srbije planiramo u narednim godinama ulaganje od čak 12 milijardi evra i to u okviru našeg razvojnog plana „Srbija 2025“.
Nova energetska politika Srbije svakako podrazumeva i nastavak zelene tranzicije u ulaganje u zelenu agendu i zaštitu životne sredine. Uz veće kapacitete zelene energije moramo da nastavimo da ulažemo u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, sanitarne deponije, smanjenje i ponovo korišćenje otpada.
Mi uvek treba da imamo u vidu da će klimatske promene biti sve drastičnije, da će njihove posledice biti sve veće i da se mi za to moramo pripremiti, a da je ovo posebno osetljivo pitanje za našu poljoprivredu.
Pred nama je, takođe, i pitanje kako da u ovako teškim okolnostima nastavimo kapitalne investicije, putnu i železničku infrastrukturu, uvećamo investicije u energetsku infrastrukturu, zadržimo kontinuirani rast plata i penzija i da sve to uradimo na fiskalno odgovoran način, da nam javni dug ne prelazi 60% našeg BDP-a i da polako postepeno smanjujemo naš deficit koji se akumulirao tokom pandemije.
Jedini odgovor na to je da dodatnim povećanjem naše konkurentnosti i produktivnosti naše privrede možemo da stvorimo taj prostor za dodatni rast. Taj rast, pre svega, treba da bude rezultat dodatnog unapređenja našeg obrazovnog sistema, većeg ulaganja u nauku i inovacije i upotrebe savremenih tehnologija, kao što je veštačka inteligencija i zato nam je toliko važna implementacija jednog od najambicioznijih projekata u mandatu buduće Vlade, a to je BIO4 kampus.
Sa digitalizacijom smo uradili mnogo, ali mi danas moramo da idemo dalje, a to dalje znači biotehnologije. U mandatu ove Vlade moramo dodatno da ojačamo dualno obrazovanje. Učenici koji se školuju po dualnom modelu obrazovanju se u većem procentu zapošljavaju sa višim početnim platama i kraće čekaju na zaposlenje nego učenici po klasičnom modelu. Takođe, i možda još važnije, dugoročno je to što je znatno više preduzetnika među svršenim učenicima po dualnom modelu obrazovanja.
Danas kada pogledamo generaciju učenika koji su srednje stručno obrazovanje završili 2020. godine, među učenicima koji su školu pohađali po dualno modelu čak 69% je već zaposleno. Oni koji su školu završavali po klasičnom modelu, kod njih je stopa zaposlenosti 42%. Prosečna plata srednjoškolaca po dualnom modelu je 80.441 dinar, a po klasičnom modelu 65.361 dinar.
Moramo da povećamo i obuhvat dualnog modela obrazovanja na fakultetima i animiramo više kompanija da se uključe u dualni model obrazovanja na visokom školstvu. Moramo da nastavimo da budemo jedna od najnaprednijih zemalja na evropskom kontinentu po kvalitetu inovacijama u našem nastavnom programu. To je ono što smo postigli te 2017. godine, kada smo uveli programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama. Već 2018. godine dramatično povećali broj IT odeljenja u srednjim školama. Onda uveli digitalni svet od prvog razreda osnovne škole, a od 2021. godine i osnove razumevanja veštačke inteligencije i u osnovne i u srednje škole i danas smo jedna od samo 11 zemalja na svetu koja je ovo uspela da uradi. Osnovali smo prošle godine Institut za razvoj veštačke inteligencije i uveli multidisciplinarne magistarske studije koje našim studentima omogućavaju da steknu mnogo bolje znanje i veštine u inovativnoj privredi.
Nastavljamo da ulažemo u kvalitet povezivanja škola na internet i opremanje kompjuterima, a početni ciklus povezivanja svih naših škola i opremanja, započeto 2017. godine, završavamo upravo ove školske godine.
Moramo još mnogo više da uložimo u nauku, jer ulaganje u nauku znači inovacije i bolju konkurentnost. Godine 2019. smo osnovali Fond za nauku, počeli da zapošljavamo mlade naučnike i doktorante i danas vidimo rezultate toga, ali očigledno moramo da nađemo način da stimulišemo privredu da uradi više u tom smislu, da se menja, da ulaže u nauku, istraživanje i razvoj kako bi poboljšala, povećala svoju konkurentnost i produktivnost.
Imajući u vidu da je danas stopa nezaposlenosti u Srbiji, kao što sam rekla, 8,9%, jedan od dva načina da se generiše dodatni rast je ili zapošljavanje stranaca ili rast produktivnosti, korišćenjem inovacija i tehnologije i upravo za ovo je nauka i veza između nauke i privrede ključna. Zato će uloga nauke i inovacije tehnološkog razvoja za našu zemlju, naše građane i našu privredu u mandatu ove Vladi značiti više nego ikada pre.
Tokom sledeće godine završićemo izgradnju Biosens instituta, završićemo Centar izvrsnosti u Kragujevcu, započeti realizaciju treće faze državnog DATA centra u Kragujevcu. Počećemo da gradimo industrijsko-tehnološki park u Kruševcu, dodatnu zgradu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i da proširujemo postojeće naučno-tehnološke parkove u Beogradu, u Čačku i u Nišu. Počinjemo rekonstrukciju i izgradnju objekta ložionice u Beogradu u sklopu projekta uspostavljanja kreativnog multifunkcionalnog centra.
Kada smo otvorili prošle godine Centar za sekvenciranje genoma na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i završili idejni projekat za BIO 4 kampus, napravili smo prve konkretne korake ka osnivanju i izgradnji ovog važnog kampusa. Ovo ostaje jedan od naših najvažnijih zadataka za dalji rast i razvoj.
Ovo će nam, takođe, dodatno pomoći da unapredimo naše zdravstvo u mandatu nove Vlade. Uz infrastrukturu u zdravstvu, povećanje plata medicinskim radnicima, nastavićemo sa kompletnom digitalizacijom zdravstva, kako bi naš zdravstveni sistem napravili efikasnijim, više fokusiranim na korisnike, a medicinske radnike oslobodili nepotrebne administracije.
Vlada mora da nastavi da radi na implementaciji programa Srbija 2025. Naš plan je da u narednih godinu dana završimo pet autoputeva i brzih saobraćajnica, uključujući deonicu Moravskog koridora do Kruševca, Surčin–Novi Beograd, na autoputu Miloš Veliki, obilaznicu oko Beograda do Bubanj potoka, brzu saobraćajnicu Valjevo-Lajkovac i autoput od Rume do Šapca.
Sve navedeno je način da dođemo do zacrtanog cilja da do 2026. godine prosečna plata u Srbiji bude 1.000 evra, a prosečna penzija 500 evra. Da bismo ovo ostvarili, preduslov je da učinimo sve da sačuvamo mir i stabilnost na ovim prostorima.
Zato ćemo, bez obzira na sve probleme i mnoga neslaganja oko značajnih pitanja, nastaviti da radimo na evropskim integracijama Srbije. Srbija će nastaviti svoj evropski put, jer Srbija pripada porodici evropskih naroda i zemalja.
Preko 65% stranih investicija u Srbiji su investicije iz zemalja članica EU. Preko 70% našeg izvoza se plasira u EU. Uz podršku EU gradimo mnoge infrastrukturne programe i realizujemo javna ulaganja u škole, bolnice, gerontološke centre i slično.
Čitav naš region može biti dugoročno stabilan, bolje povezan i prosperitetan samo kao deo šire evropske porodice. I EU se može, svakako, mnogo toga zameriti, ali ona jeste najuspešniji mirovni projekat čitavog čovečanstva i strateški naša krajnja destinacija jeste u Uniji.
Mi smo tokom mandata prethodne Vlade prihvatili novu metodologiju za pregovore sa EU. Evropska unija je potvrdila da je Srbija otvorila Klaster 1 – Osnove, a prošle godine smo otvorili još jedan Klaster 4 – Zelena agenda i održivo povezivanje. Srbija je sada spremna i za otvaranje Klastera 3 – Konkurentnost i inkluzivni rast. U svoja dva poslednja izveštaja o napretku, Evropska komisija je zemljama članicama EU preporučila da sa Srbiju otvore i ovaj klaster.
Koliko će uspešni biti naši pregovori sa EU u narednom periodu zavisi od čitavog niza faktora. Ali, moram da budem sasvim iskrena. Nažalost, čini mi se da najmanje zavisi od brzine i kvaliteta naših reformi.
Dugo smo, poštovani narodni poslanici, slušali o tome da je za naše integracije najvažnije da ostvarimo značajan napredak u oblasti vladavine prava, a danas potpuno jasno razumemo poruke iz EU da dalji napredak zavisi od dva pitanja. Pod jedan – da li ćemo se već sada usaglasiti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosno da li ćemo uvesti sankcije Rusiji? I pod dva – koliko brzo i na koji način je moguće doći do finalnog sporazuma o normalizaciji sa Prištinom? Što je, ako to mogu da kažem tako, samo po sebi cinično, jer Priština ni danas, skoro deset godina nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, čiju implementaciju garantuje EU, nije implementirala samu srž tog sporazuma, zajednicu srpskih opština.
U svakom slučaju, u interesu naše zemlje i našeg naroda je da mi sa reformama na evropskom putu nastavimo. Pre svega, zato što su te reforme dobre za nas, za naše građane, naš narod, zato što snaže našu ekonomiju i privredu i zato što našu javnu upravu čine efikasnijom i transparentnijom. Takođe, zato što je vladavina prava i jake institucije nešto čemu mi težimo.
Srbija će nastaviti i da ulaže u svoja prijateljstva i partnerstva sa ostalim državama. Zato nam je bilo toliko važno što smo u mandatu prethodne Vlade u oktobru prošle godine organizovali komemorativni sastanak povodom šezdesetogodišnjice prve Konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja, na kojem je učestvovalo 120 delegacija.
Međunarodni ugled Srbije najbolje se ogleda u broju poseta stranih zvaničnika našoj zemlji tokom prethodne dve godine, broju razgovora koje je imao predsednik Aleksandar Vučić, broju bilateralnih susreta i učešću na multilateralnim forumima u svetu.
Među najznačajnije bilateralne posete Srbiji od oktobra 2020. godine spadaju oproštajna poseta kancelarke Angele Merkel, poseta kancelara Olafa Šolca, odlična poseta predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Zadržali smo intenzivnu dinamiku kontakata sa Francuskom. Predsednik Vučić se u prethodne dve godine redovno sastajao sa predsednikom Makronom. Ja sam imala prilike da se sastanem sa predsednikom Vlade Francuske tokom posete Parizu u februaru ove godine.
Od ogromne važnosti nam je bila poseta predsednika Arapske Republike Egipat Abdela Fataha el Sisija, kao važan signal za dalje jačanje i saradnju između Srbije i Egipta. Ostaće upamćeno da je poseta premijera Španije Pedra Sančeza u julu ove godine bila prva u istoriji poseta predsednika Vlade Kraljevine Španije Republici Srbiji.
Imali smo čast da ugostimo i predsednika Turske, a predsednik Vučić u prethodne dve godine imao je tri sastanka sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom.
Izuzetno značajno za dalji razvoj našeg čeličnog prijateljstva sa Narodnom Republikom Kinom bila je poseta njihovog ministra spoljnih poslova Van Gija, kao i učešće predsednika Vučića na svečanom otvaranju Zimskih olimpijskih igara u Pekingu i susret sa predsednikom Narodne Republike Kine Si Đipingom.
Nastavili smo da gradimo najbolje moguće odnose sa partnerima iz SAD, čiju otvorenu podršku inicijativi Otvoreni Balkan izuzetno cenimo i sa kojima gradimo sve uspešniju privrednu saradnju. Sa prijateljima iz UAE smo potpisali ugovor o saradnji dve vlade, a bilo nam je, takođe, izuzetno značajna poseta predsednika UAE Šeika Muhameda bin Zajeda u oktobru ove godine kao veliki znak prijateljstva i podrške u teškim vremenima.
Nastavili smo da razvijamo odnose sa drugim partnerima, poput Japana, sa čijim premijerom Fumiom Kišidom sam imala prilike da se susretnem pre nešto manje od mesec dana.
Ugostili smo saveznog kancelara Austrija Kneza Alberta Drugog od Monaka, predsednika Slovenije, predsednika Slovenije, predsednicu Mađarske, predsednika Vlade Mađarske, održali Šestu zajedničku sednicu Vlade Mađarske i Srbije u septembru 2021. godine u Budimpešti.
Tu su i posete predsednika Vlade Crne Gore, Grčke, Češke, ministara spoljnih poslova Italije, Turske, Vatikana, odnosno Svete stolice, Danske, Kipra, Letonije i mnoge druge, i to tokom dve godine pandemije Korona virusa, kada su putovanja bila teška.
Vlada Republike Srbije ima obavezu da u stalnim konsultacijama i najbližoj mogućoj saradnji sa predsednikom Vučićem u ovim izazovnim vremenima čuva i brani našu nezavisnost i samostalnost, da vodi samostalnu politiku i stalno ima na umu naše nacionalne interese. Mi želimo da postanemo članica EU i na tome ćemo svakako raditi.
Istovremeno, mi tražimo da svi pokažu poštovanje prema našem teritorijalnom integritetu, kao međunarodne priznate države, na isti način kako se danas potpuno ispravno brani teritorijalni integritet drugih međunarodno priznatih država. Mi tražimo da se principi međunarodnog prava poštuju neselektivno, kao i Povelja UN i da se dosledno poštuje i primenjuju sve rezolucije Saveta bezbednosti UN. Ostajemo zemlja koja po ovim pitanjima ima principijelan i nepokolebljiv stav.
Po leđima Srbije je prvi put posle Drugog svetskog rata na evropskom kontinentu izvršena agresija na jednu suverenu državu, osnivača UN. Na samom kraju 20. veka, 1999. godine, bombardovana je bez odluke Saveta bezbednosti UN zemlja koja nije kročila na teritoriju druge države. Počinjena je tada brutalna agresija, agresija čista kao suza i ništa drugo do agresije kojom je uveden princip prava jačeg na uštrb međunarodnog prava. Zatim je, u prvoj deceniji ovoga veka, 2008. godine, jednostranim proglašenjem nezavisnosti od strane Prištine i priznanjem te nezavisnosti od strane nekih država brutalno prekršena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN. Ove stvari su te koje su otvorile Pandorinu kutiju i stvorile presedane koji su doveli svet u stanje u kom on danas jeste.
Zato svi, svi koji danas Srbiji spočitavaju kako treba da se ponaša, šta da misli, u šta da veruje, treba prvo da se zapitaju - da li smo mi koji smo učestvovali u bombardovanju SFRJ 1999. godine imali pravo da napadnemo jednu međunarodno priznatu državu bez konsultacija i odluke Saveta bezbednosti UN? Takođe, da li smo mi u slučaju Srbije poštovali osnovni princip međunarodnog javnog prava, a to je nepovredivost teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država? I konačno, da li smo mi u slučaju Srbije poštovali relevantnu Rezoluciju Saveta bezbednosti UN ili smo je jednostavno ignorisali? U odgovorima na ova pitanja će se možda naći razumevanje za trenutnu poziciju Srbije koja samo traži da se principi međunarodnog prava ne tumače kako kome odgovara u zavisnosti od vremena, okolnosti i prilika, već apsolutno i neselektivno.
Svi ministri u Vladi Republike Srbije moraju to da poštuju i da na svakom koraku i u svakoj situaciji brane takav stav naše zemlje. Naše crvene linije su sasvim jasne. Nama su svetinja interes Republike Srbije, puna samostalnost Srbije u odlučivanju o svim pitanjima unutrašnje i spoljne politike u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima, ali takođe i u skladu sa principima međunarodnog prava - neselektivno i apsolutno, i očuvanje vitalnih interesa i bezbednost našeg naroda na Kosovu i Metohiji. To su naše crvene linije i to je naša svetinja.
Uložićemo maksimalne napore da sačuvamo mir. Daćemo sve od sebe da nastavimo da gradimo bolje povezan, ekonomski otvoren, stabilan i prosperitetan region. Nastavićemo da radimo na inicijativi Otvoreni Balkan i nadamo se da će nam se uskoro pridružiti i Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
Još jednom ponavljam da je ova inicijativa otvorena i za Prištinu, jer će obezbediti dijalog o najvažnijim temama za kvalitet svih ljudi na ovim prostorima, a samim tim i za bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji.
Mi ostajemo posvećeni dijalogu sa Prištinom, ali pre bilo kakvih dogovora o daljim sporazumima o normalizaciji, potpuno prirodno i logično, prvi sporazum o normalizaciji - Briselski sporazum mora biti u potpunosti implementiran. Mi zato s punim pravom očekujemo od EU, kao potpisnice Briselskog sporazuma i Prištine da bez daljeg odlaganja, jer prošlo je skoro 10 godina, obezbede osnivanje ZSO sa svim ovlašćenjima iz Briselskog sporazuma.
Nastavićemo svim snagama, kao buduća Vlada Republike Srbije, ako dobijemo vaše poverenje, da podržavamo naš narod na Kosovu i Metohiji, da ulažemo u naš narod, nastavićemo da čuvamo jedinstvo srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, da pružamo svu podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi, da ulažemo u rekonstrukciju, obnavljanje i očuvanje našeg verskog i kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Nastavićemo borbu za naš teritorijalni integritet. U poslednje dve godine još osam zemalja nam je uručilo zvanično notu o povlačenju priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti od strane Prištine.
Vlada Republike Srbije će nastaviti da pomaže i podržava naš narod u zemljama regiona. Podrška će, pre svega, biti usmerena na očuvanje našeg jezika i pisma, jer od suštinskog značaja je ovo za očuvanje našeg nacionalnog identiteta, ali i na podizanje životnog standarda našeg naroda. Negovaćemo specijalne i posebne veze sa Republikom Srpskom, poštujući Dejtonski sporazum, čiji smo garant, i insistirajući na sve boljim odnosima sa Bosnom i Hercegovinom, što pokazujemo izgradnjom autoputa između Beograda i Sarajeva.
Još više ćemo raditi na jačanju naših ljudi iz inostranstva. Tokom mandata prethodne Vlade pomogli smo osnivanje organizacije „Tačka povratka“ koja je svakodnevno u kontaktu sa stotinama naših ljudi iz dijaspore koji razmišljaju o povratku, započinjanju biznisa ili ulaganju u svoju zemlju. Mnogi od njih su se prethodnih godina već vratili u Srbiji, pa smo tako na kraju 2021. godine zabeležili povratak od 29.000 naših ljudi u zemlju u odnosu na 2020. godinu.
Sve su ovo stvari koje su važne za naš dalji napredak. U ovako teškim vremenima ne postoji stvar koja nije važna ili je manje bitna i ne postoji dan koji imamo pravo da izgubimo uzalud. Zbog toga očekujem od ministara da daju sve od sebe, da se u potpunosti posvete svom poslu koji treba da shvate kao najveću dužnost prema svojoj zemlji i svom narodu. Očekujem od ministara da pokažu u svakom trenutku i svakoga dana dužno poštovanje prema svim građanima Republike Srbije u čijem interesu, za čiji interes isključivo treba da radimo.
Poštovani narodni poslanici tim koji sve ovo treba da iznese je: prvi potpredsednik Vlade zadužen za spoljnu politiku i bezbednost, ministar spoljnih poslova – Ivica Dačić; potpredsednik Vlade, odnosno kandidat za potpredsednika Vlade, ministra finansija – Siniša Mali; kandidat za potpredsednika Vlade, ministra odbrane – Miloš Vučević; kandidat za potpredsednika Vlade, ministra kulture – Maja Gojković; kandidat za ministra unutrašnje i spoljne trgovine – Tomislav Momirović; kandidat za ministra privrede – Rade Basta; kandidat za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Jelena Tanasković; kandidat za ministra za životnu sredinu, odnosno zaštitu životne sredine – Irena Vujović; kandidat za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Goran Vesić; kandidat za ministra rudarstva i energetike – Dubravka Đedović; kandidat za ministra pravde – Maja Popović; kandidat za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu – Aleksandar Martinović; kandidat za ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog – Tomislav Žigmanov; kandidat za ministra unutrašnjih poslova – Bratislav Gašić; kandidat za ministra za evropske integracije – Tanja Miščević; kandidat za ministra prosvete – Branko Ružić; kandidat za ministra za nauku i inovacije i tehnološki razvoj – Jelena Begović; kandidat za ministra zdravlja – Danica Grujičić; kandidat za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Nikola Selaković; kandidat za ministra za brigu o porodici i demografiji – Darija Kisić; kandidat za ministra za turizam i omladinu – Husein Memić; kandidat za ministra sporta – Zoran Gajić; kandidat za ministra za brigu o selu – Milan Krkobabić; kandidat za ministra za telekomunikacije i informisanje – Mihajlo Jovanović; kandidat za ministra za javna ulaganja – Marko Blagojević; i ministri bez portfelja – Novica Tončev, Đorđe Milićević i Edin Đerlek.
Samo par reči o kandidatima za ministra.
Poštovani kandidati za ministre, uvek i svakom trenutku imajte na umu da nema, ne postoji veća čast od toga da služite svojoj zemlji i svojim građanima.
Konačno, želim da naglasim još jednu važnu stvar - ova 2022. godina je godina u kojoj podvlačimo crtu nakon 10 godina promena u Srbiji. Pre 10 godina Srbija je bila ekonomski uništena i poražena. Srbija je bila zgažena i na kolenima. Poljoprivreda je bila zapuštena. Industrija rasprodata u bescenje. Infrastrukturni razvoj nije postojao. Nezaposlenost je bila preko 25%, da budem precizna 25,9%. Nezaposlenost mladih preko 51%.
U to vreme naša zemlja se po svim kriterijumima nalazila na začelju zapadnog Balkana, javni dug je rastao, BDP je padao. Napredni sektori poput razvoja informacionih tehnologija skoro da nisu ni postojali. Čak, ako se setite i kada smo mi 2016. i 2017. godine rekli, ja sam držala taj ekspoze ovde 2017. godine, da je to upravo naša razvojna šansa oni koji su ranije vodili Srbiju su se na to smejali.
Građani Srbije su te 2012. godine tražili promene, tražili izlaz iz krize, tražili političku i ekonomsku stabilnost. Građani su tražili od svojih izabranih predstavnika principijelne stavove i nacionalno odgovornu politiku. Tražili su da se zaštite nacionalni interesi i stabilizuje ekonomija. Tražili su da se Srbija spasi od propadanja.
Srpska napredna stranka i koalicija okupljena oko naše stranke preuzela je u tako teškim okolnostima odgovornost za Srbiju. Svojim radom zajedno sa građanima u prethodnih 10 godina doneli smo političku stabilnost. Od tada do danas predsednik Republike Aleksandar Vučić, SNS i naša koalicija dobijaju od građana snažan demokratski legitimitet i podršku za sprovođenje politike mira, stabilnost, dijalog i napretka.
Posvećenošću, odlučnošću, verovanjem u Srbiju, verovanjem u naše ljude i vrednim radom Srbija je krenula napred. Od zemlje kraha na korak od bankrota došli smo do društva mogućnosti. Stabilizovali smo javne finansije, privukli investicije, otvorili radna mesta.
U poslednjih 10 godina izgradili smo i rekonstruisali 135 zdravstvenih ustanova. Klinički centar Niš, koji smo otvorili u decembru 2017. godine, prvi je ikada kompletno završen Klinički centar u istoriji Srbije. Izgradili smo 350 kilometara autoputeva - kompletan Koridor 10, autoput do Pakovraća, započeli izgradnju Moravskog koridora, rekonstruisali smo i izgradili 856 kilometara pruga, uključujući i prvu brzu prugu u Srbiji Beograd – Novi Sad. Otvorili smo četiri naučno-tehnološka parka u Beogradu, Novom Sadu, Čačku i Nišu. Pre ovoga Srbija nije imala nijedan jedini naučno-tehnološki park.
Osnovali smo tri nova naučna instituta, a znate kada su se pre toga osnivali naučni instituti? Poslednji naučni institut osnovan je u doba SFRJ, pa onda tek od 2014. godine nadalje.
Nakon 10 godina od zatvaranja ponovo smo otvorili Muzej savremene umetnosti, nakon 15 godina Narodni muzej. Uveli smo programiranje u škole, povezali škole na internet, osnovali Fond za nauku. Više od 100 puta, da budem precizna i tačna, 104 puta smo uvećali budžet za filmsku produkciju u Srbiji. Toliko samo o jednom aspektu kulture.
Promenili Ustav Srbije kako bi obezbedili depolitizaciju sudstva, kako nam se nikada više ne bi ponovila 2009. godina. Uveli smo elektronsku upravu. Izgradili državni Delta centar i još mnogo, mnogo toga.
Ipak, politička i ekonomska stabilnost su najveća tekovina našeg višegodišnjeg rada i to što smo Srbiju stavili na noge i što je danas Srbija nezavisna, samostalna država koja odlučuje o sopstvenim pitanjima i sopstvenoj sudbini.
Politička stabilnost nam je omogućila da se borimo za nacionalne interese našeg naroda i da nismo dosegli ovaj nivo političke i ekonomske stabilnosti ne bi bilo ni Plana „Srbija 2025“, ne bismo mogli da obnavljamo našu vojsku, da donosimo suverene odluke o budućnosti, štitimo naše kulturno i istorijsko nasleđe, donosimo planove kojima pospešujemo rađanje i brigu o porodici. Ne bismo imali uspešnu borbu protiv organizovanog kriminala. Ne bismo mogli da se uključimo u borbu za očuvanje životne sredine i svakako ne bismo mogli na adekvatan način da se upustimo u borbu za spašavanje života naših građana tokom pandemije.
Bez političke stabilnosti bili bismo još jedna država u problemima, država u kojoj ne odlučuju građani te države, već strane sile shodno svojim interesima.
Pre 10 godina, poštovane građanke i građani, Republike Srbije pre 10 godina prosečna zarada u Republici Srbiji bila je 330 evra. Kao što ste čuli, u avgustu ove godine bila je 641 evro, a do kraja ove godine preći će 700 evra. U samo 10 godina više smo nego duplirali prosečne plate u našoj zemlji.
Pre 10 godina u Srbiji je bilo 1.860.000 zaposlenih. Danas u Srbiji imamo 2.300.000 zaposlenih, što znači da smo u samo 10 godina otvorili oko 440 hiljada novih radnih mesta. Nezaposlenost pre 10 godina bila je 25,9%, nezaposlenost danas je 8,9%. Minimalna zarada pre 10 godina iznosila je 19.447 dinara, uz tu rekordnu nezaposlenost od 26%.
Od 1. januara 2023. godine minimalna zarada će iznositi 40.020 dinara. Prosečna penzija u Republici Srbiji će od 1. januara 2023. godine, sa planiranim povećanjima od 1. novembra ove godine i 1. januara sledeće godine kumulativno oko 20,8% biti oko 320 evra. Prosečna penzija pre 10 godina iznosila je 203 evra. Izvoz našeg IKT sektora će ove godine biti preko 2,6 milijarde evra. Pre 10 godina izvoz našeg IKT sektora bio je 375 miliona evra. Mi smo za 10 godina više nego sedam puta uvećali izvoz našeg IKT sektora, naše pameti, naših inovacija, naše kreativnosti. Samo tako što smo verovali u nas i da možemo da se takmičimo sa najbogatijima i onima koji su u svakom smislu do tada bili mnogo uspešniji od nas.
Konačno, ove godine, naš BDP će biti oko 60 milijardi evra. Pre 10 godina BDP Srbije bio je 33,7 milijardi evra, što znači da smo za nepunih 10 godina stvorili blizu 30 milijardi evra dodatne nove vrednosti za naše građane, da smo praktično za 10 godina skoro duplirali naš BDP.
Sve ovo je pokazatelj koliko se Srbija promenila i koliko je napredovala u poslednjih 10 godina, uprkos svim problemima sa kojima se suočavala – i merama fiskalne konsolidacije, i izvlačenjem zemlje od bankrota i poplavama, migrantornom krizom, pandemijom korona virusa, sukobom svetskih razmera u Ukrajini. Uprkos svemu tome, sve ovo smo uspeli da uradimo. Ova Vlada i svi njeni članovi moraju da shvate težinu svog zadatka i breme odgovornosti koje moraju da ponesu.
U godinama pred nama, uprkos svemu, mi moramo da nađemo snage, načina i prostora da sačuvamo sve ono što smo podizali i gradili poslednjih godina i moramo da nastavimo da napredujemo.
Poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, ja sam ubeđena da će moderna, jaka i slobodna Srbija nastaviti da pobeđuje. Za naš narod i za našu Srbiju, živela Srbija!
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Hvala vam.
Čuli smo program i predlog sastava Vlade, koji je iznela gospođa Ana Brnabić, kandidat za predsednika Vlade.
Podsećam da je, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe 5 časova i ovo vreme se raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika.
Reč ima Miroslav Aleksić.
...
Narodni pokret Srbije

Miroslav Aleksić

Narodna stranka
Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane kolege poslanici, kandidati za ministre, predlažem da u skladu sa članom 97. Poslovnika o radu ove Skupštine, dupliramo vreme za raspravu poslaničkim grupama, zato što ovo jeste najvažnija sednica u okviru ovog saziva parlamenta i smatram da je važno i bitno da poslanici koji budu diskutovali imaju dovoljno vremena da govore o Vladi, kako vlasti tako i opozicije, tako da predlažem i pozivam vas da dupliramo vreme za raspravu vezano za ovu tačku. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Hvala.
Saglasno članu 97. stav 3, predloženo je duže vreme rasprave, odnosno da vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi 10 časova.
O ovom predlogu Skupština odlučuje bez pretresa.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 55, uzdržanih – dvoje, nije glasalo 153 od ukupno 210 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da što pre izabere članove Vlade.
Podseća na dogovor sa Kolegijuma da ćemo danas raditi bez pauze.
Takođe, primio sam informaciju Poslaničke grupe Ivica Dačić SPS da će dužnost predsednika poslaničke grupe od danas obavljati Snežana Paunović, a zamenika predsednika Uglješa Marković.
Saglasno članu 269. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za članove Vlade.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Gospodine Olenik, vi imate informaciju da trenutno nemate poslaničku grupu?
Konstatovali smo ostavke na početku ove sednice, trenutno nemate poslaničku grupu u ovom trenutku. Možete da izvršite prijavu za reč, ako je ostalo otvorenih prijava za narodne poslanike koji su članovi poslaničkih grupa.
Sutra polažu zakletvu novi narodni poslanici, ako budete u tom trenutku ponovo formirali grupu koristićete pravo ovlašćenog predstavnika, nikakav problem neće biti, sada ne.
Po redosledu, reč ima narodni poslanik Radomir Lazović.
...
Zeleno-levi front

Radomir Lazović

ZELENO - LEVI KLUB, NE DAVIMO BEOGRAD, MORAMO
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici i poslanice, poštovani gosti, poštovani građani Srbije, teško je govoriti posle ovakve jedne predstave i scenografije i svega što smo sada videli. Pre vas ni to čak nije postojalo, vi ste ga izmislili. Pre vas je bila propast, sa vama je budućnost. Pre vas nije bilo ničega, kamen nije na kamenu stajao, a sada smo zagledani u vizionarsku budućnost.

Neće baš biti da je tako, mogli biste to malo ipak da pokažete neki odnos prema onome što se dešavalo u ovoj zemlji pre vas, obzirom na činjenicu da su mnogi od ovih ljudi koji čine sada i većinu, učestvovali u tim vlastima i radili nešto, pa su onda nakon toga odjednom završili ovde gde su sada. Nema to veze sada, ostavimo za kasnije, biće prilike. Sigurno vam nećemo olakšati rad u narednom periodu zato što mislimo da ne radite dobro.

Za početak, hteo bih da kažem nešto u čemu se slažem sa mandatarkom, zato što je to zaista retkost. Slažem se da je ova Vlada kontinuiteta, bez obzira na izostanak par zvučnih imena, o čemu smo mogli da u medijima slušamo. Pošto je tako, onda bih voleo da prvo porazgovaramo o tome kakve su posledice vaših politika i kakve ste rezultate napravili. Žao mi je što nemam dovoljno vremena da detaljno uđem u sve ovo o čemu ste govorili, pa ću se onda zadržati na onome što smatram da je važno, a moje kolege će nastaviti dalje.

O ovoj Vladi možda najbolje govori činjenica da njene ministre javnosti nije saopštila mandatarka danas, već predsednik partija. Ova, kao i vlade pre nje u desetogodišnjoj vladavini SNS, Vlada je jednog čoveka koji je uzurpirao ustavna i sva druga ovlašćenja i dozvolite mi da to podsetim uvek i svaki put.

Kako zavrti rulet, tako se raspoređuju ministri. Neki su bili, recimo, ministar pravde, onda inostranih poslova, a danas su za rad. Prosto, nema nikakve veze, može šta god da prođe. To što je predsednik partije odlučio ko će biti ministri u ovoj novoj Vladi najbolje nam govori čije će interese ta Vlada da brani. Sigurno ne interese građana, već interesa moćnika iz SNS i njenih satelita.

Zato, kada premijerka kaže da ova Vlada nije ni proruska ni proevropska, već prosrpska, dozvolite me da vas ispravim, ovo je pro-SNS-ovska Vlada. Vlada je tu da moćnicima bliskim SNS, njihovim poslovnim parterima, rođacima, ortacima omogući što veću zaradu, a na štetu javnog interesa i na muci naroda. Tako je bilo 10 godina, a tako će biti i u budućnosti. Vidimo to, znamo to, upozoravamo na to.

Posledice koje su po naše društvo ostavile politike Ane Brnabić, odnosno SNS su dalekosnažne i katastrofalne, a ponajviše u tri oblasti na koje ću se ja osvrnuti.

Srbija je danas društvo sa najvećim ekonomskim razlikama u Evropi. Srbija je danas zemlja ogromnog zagađenja i otrova koji se slobodno kreću u našim vodama, vazduhu i na kraju telima. Srbija je danas država iz koje naši mladi sa pravom žele da odu, kako bi živeli dostojanstven i dobar život negde drugde. Jako mali broj ljudi, uglavnom povezanih sa SNS, prigrabio je ogromna bogatstva, dok većina običnih građana jedva preživljava. Vi to ne možete da sakrijete, ni vaši „Informeri“, ni „Hepi“ više ne mogu da skrenu pažnju sa poskupljenja i loših uslova života u svim sferama.

Naši radnici imaju najdužu radnu nedelju u Evropi, 44 časa. Rade više i od Nemaca i od Rumuna i od Francuza, a najmanje su plaćeni. Nije smešno. Dve trećine zaposlenih u Srbiji ima mnogo manju platu od prosečne, a pola miliona građana radi za minimalac. Ovo bi trebalo da je izuzetak, a ne pravilo. Gde je to u ovom ekspozeu? Gde su nejednakosti u ovom ekspozeu? Ili je to kada govorite nama, naši, mi pobeđujemo, mi zarađujemo, mi smo lideri? Ko su to mi, ako ljudi nemaju da prežive? Još važnije, šta ovi ljudi za tu svoju platu mogu da kupe? Niti za minimalac mogu da kupe minimalnu potrošačku korpu, niti za prosečnu platu mogu da kupe prosečnu potrošačku korpu. Ne znam za koga vi računate ove statistike uopšte i kako smo kao „ekonomski tigar“ došli do toga da ljudi nemaju da preguraju mesec?

Ali, ja se vama ne obraćam, znam šta vi radite i na to upozoravam ljude, obraćam se onima koji ovo gledaju. Pogledajte u svoj novčanik, ljudi, razmislite kako izgleda kesa koju donesete iz prodavnice. Cene mesa, pavlake, paštete, skoro duplo su skuplje nego prošle godine. Vi to osećate, vi to vidite. Kesa je manja, za 1.000 dinara možete da kupite sve manje. E, to što osećate kada razmišljate kako ćete da pomognete deci koja studiraju, kako ćete da pregurate mesec, to je neizvesnost za koju je kriva ova Vlada i prethodne vlade, jer smo utvrdili da je ovo Vlada kontinuiteta. To su posledice desetogodišnje politike SNS.

Ono što oni nama preko svojih medija govore, kako nam ide najbolje, kako smo „ekonomski tigar“, sve to što smo čuli u ekspozeu, to je sve sa ciljem pomračenja uma građana koje žele da stvore. Zanimljivo da je baš danas, baš u neko ovo vreme kada je počela ova sednica, negde oko pola jedan bilo i pomračenje sunca, što je, složićete se, jedan zanimljiv simbolični događaj, jer ja smatram da je ova Vlada Vlada pomračenja uma i odustajanje od zdravog razuma.

Imajte strpljenja, gospodo, slušamo se, valjda.

Mi živimo u zatrovanoj zemlji. Svojim zdravljem, ali i parama plaćamo troškove lečenja, plaćamo cenu problematičnih projekata koje sprovodi ova vlast. Cenu plaćamo i za to što ništa ne radite da se uhvatite sa problemima ukoštac, kao što je zagađenje koje stvara fosilno gorivo ili to da ne podižem energetsku efikasnost i na sve druge stvari koje zapravo interesuju građane ćutite. Ali, zato tu ste prvi da nam kažete mini hidroelektrane, iskopavanje litijuma, sve je to dobro za vas, seča Košutnjaka, hvalite se izgradnjom spalionice u Vinči i svim drugim katastrofalnim projektima.

Ljudi u Srbiji umiru od posledica otrovanog vazduha, 15.000 ljudi godišnje. Puno puta smo pričali o tome. Poslali smo vam plan „U šest koraka kako do zdravog vazduha“, nema nikakvog odgovora. Da li treba ponovo da pošaljemo? Nije nam teško, stvarno. Učinite makar nešto od toga, da se promeni situacija.

Pre neki dan smo ovde imali Odbor za zaštitu životne sredine. Znate li šta su rekli ljudi iz vašeg okruženja? Pa, nemamo čarobni štapić, ne može to brzo. Koliko je ljudi dovoljno? Deset godina ste na vlasti, šta je potrebno da se desi, 40 godina, 50 godina? Dajte recite, bre, da promenimo to.

Trećina Srbije nema ispravnu vodu za piće. Gde je to u ekspozeu? U Vojvodini više od dve trećine, 6000 ljudi stanovnika Vojvodine pije vodu sa tragovima arsena. Ministri iz Vojvodine, Zrenjanin ste žrtvovali, a mnogima ni ne govorite da im je voda otrovna.

Ponelo me je ovo, teške su ovo stvari o kojima govorimo. Srbija prerađuje tek oko 16% otpadnih voda. Uložićete četiri milijarde evra u program koji govorite „Očistimo Srbiju“ ili „Čista Srbija“ i uvešćete tehnologiju koja je 50 godina stara. Je li to budućnost koju ste nam zamislili, stara tehnologija?

Polovina stanovništva nema kanalizaciju, „ekonomski tigre“, a u Beogradu, u glavnom gradu trećina ljudi. Jedan od novih ministara ubi se obećavajući kanalizaciju, ali od obećanja kanalizacije do realizacije kanalizacije je izgleda večnost. Tigrovi, čučavci u 21. veku! Cela država je zagušena hiljadama deponija, a reciklira se tek 4% otpada. Vodoizvorišta su vam gradilišta.

I da pitam još jednom, šta je sa narodnom inicijativom za iskopavanje litijuma koju sakrivate od narodnih poslanika? Gotovo 350.000 građana se iselilo iz Srbije u periodu vaše vlasti. Ono što dodatno brine je što je svake godine sve više, uglavnom mlade osobe u potrazi za boljim životom. Iz naše Srbije ljudi žele da pobegnu, gospodo. To je rezultat vaše vlasti. Svaka druga osoba, svaka druga mlada osoba ili planira ili je već u procesu da ode. Da li možemo možda da ih krivimo zbog toga?

Najveća nezaposlenost je kod mladih i najveći rizik od siromaštva. Razvili smo detaljan program podrške za mlade. Dostavićemo vam i to, nije nikakav problem, prepišite, bilo bi nam zadovoljstvo i čast da bilo šta od toga uradite. Odvojili ste za mlade 0,08%, isto toliko i za kulturu. U stvari, ne isto toliko, više, ali svakako ispod 1%. Ispod 1% izdvojili ste i za nauku.

Reći ću nešto i o par drugih stvari. Srbija treba da uskladi svoju politiku sa Evropskom unijom i po pitanju restriktivnih mera, ali i po pitanju demokratskih standarda, kao što su, na primer, sloboda medija ili borba protiv organizovanog kriminala. Srbija ima izrazito kontrolisane medije, deo je potpuno zloupotrebljen za obračune sa političkim neistomišljenicima. Svako ko misli drugačije od vas i o tome se usudi da javno govori, može da očekuje da se nađe na naslovnim stranama „Informera“, „Hepija“, „TV Pinka“ i ostalih.

Najviši vrh države duboko je upleten u organizovani kriminal, što nam potvrđuju slučajevi poput marihuane u Jovanjici, fantomsko rušenje u Savamali ili povezanost sa kriminalcima poput Veljka Belivuka. Zato je vaša vlast, koliko god puta da pomenete Evropsku uniju, koliko god puta da nas ubeđujete kako je to tamo gde idemo i kako je to najbolji projekat, što bi mogao da se složim, uz sve mane koje ima, vaša je vlast najveća pretnja evropskim integracijama i uređenom društvu.

Da pojasnim, razlog za to je zato što treba da zamislimo da se borbom protiv kriminala ili oslobađanja medija, da bi postigli te evropske standarde, sprovodi Srpska napredna stranka, pa ukoliko bi sudstvo radilo, vaši ljudi bi bili iza brave, ukoliko bi mediji radili profesionalno i odgovorno, ne biste dobijali na izborima, nego bi se pričalo o ovim stvarima među ljudima, ne biste se krili na hepijima i pinkovima i zatrpavali javnost skretanjem pažnje.

Za nas iz Zeleno-levog kluba „Ne davimo Beograd“, a sećate nas se i sa ulice, mnogi od vas, da vas podsetim, nema nikakve sumnje, ova Vlada i ovi ljudi ne zaslužuju podršku i mi je naravno nećemo dati. Ali čisto da vam ilustrujem za kraj zašto ćemo uvek dati podršku. Podršku i insistiranje da državni organi utvrde ulogu Siniše Malog u rušenju Savamale ću uvek dati, podršku ću mu dati i da se traži nadoknada štete od najmanje 400 evra po domaćinstvu koje su građanima napravile beogradske elektrane, u kojima je direktor bio novi ministar Basta, a štetu koju je novi ministar Goran Vesić napravio u Beogradu ja ne znam kako ćemo da utvrdimo. Daćemo sve od sebe, trudićemo se, sve ćemo istražiti i doći ćemo po odgovornost za sve ovo što ste radili u prethodnih deset godina. Hvala vam puno što ste me saslušali.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Pravo na repliku Milenko Jovanov.
...
Srpska napredna stranka

Milenko Jovanov

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE
Nekoliko puta je spomenuta i stranka i predsednik stranke. Dakle, prvo, znam da postoje ljudi koji žive kao u hipi komunama i ne razumeju kako funkcioniše politički sistem u jednoj demokratskoj zemlji i da je osnovna jedinica svakog demokratskog političkog sistema politička stranka. Oni ne znaju šta znači kad politička stranka na svom predsedništvu ili glavnom odboru izabere ili predloži kandidate za određena mesta, jer političku stranku i nemaju, tek je prave, videćemo da li će da je naprave, i dalje su u nekim pokretima, šta li su već, ali to sve po strani.

Po strani ćemo ostaviti i ova pomračenja Sunca, „Zone sumraka“, „Treće oko“ i ostale stvari, ako se time bave, to nek nastave i dalje, to je otprilike materija koju najbolje razumeju. Ali ono što jeste tačno, to je da jedan deo građana u našoj zemlji i dalje teško živi. Da, teško živi. Teško žive, i pored svih mera koje smo čuli da je Vlada preduzela u prethodnom periodu, i dalje jedan deo građana teško živi, što samo govori o razmerama katastrofe koje su ostavljene 2012. godine, što samo govori da ni pored svih rezultata i svih stvari koje su urađene nije moglo da se uradi sve. I vi sad nama zamerate zašto nismo za ovo vreme uradili sve, a onima koji su sve upropastili ne zamerate ništa. Ne, njima aplaudirate, sa njima ste u koalicijama.

I na kraju krajeva, kad kažete kako obični građani jedva preživljavaju, evo neobičnog građanina Dobrice Veselinovića koji teško preživljava, pa je 2017. godine imao prihod na nevladinu organizaciju od 575.000, a 2012. godine 15 miliona dinara. Tako živi neobični građanin Dobrica Veselinović, koji teško živi u ovom strašnom vremenu diktature Aleksandra Vučića. Najzad, vi ste Belivukov portparol, vi ste ga u ovu Skupštinu uveli, vi ga citirate, vi mu verujete, vaš je lider i vi se priključujete poslaničkoj grupi Veljka Belivuka i nemojte da kukate kad vas tako spomenem, jer ste vi ti koji i danas citirate njegovo ne svedočenje, kako ste izmislili prošli put, nego njegovu odbranu kao okrivljenog za dela koja je počinio.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Hvala vam.
Reč ima mandatarka.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

| Predsednica Narodne skupštine
Hvala vam.
Pokušaću nekako da sažmem sve ovo što je pomenuto, ali biće prilike svakako i tokom današnjeg i tokom sutrašnjeg dana. Rekla bih tri važne stvari na početku koje, čini mi se, jesu najbitnije.
Prvo, da, složiću se ja sa vama, jeste, nažalost, sve pre nas bila propast, koliko god ste vi to cinično rekli. Da, u pravu ste. Ta rečenica koju ste izgovorili je apsolutno tačna. Ja se zbog toga ne radujem i nije mi drago, jer sa ovim uspesima i svim onim šta smo radili i kako smo radili poslednjih deset godina, da je bilo nešto bolje pre nas, mogli smo do sada da dođemo do toga da budemo Luksemburg, a mi se i dalje borimo da budemo nešto bolje od nekih država-članica Evropske unije, kao što je Bugarska, što ćemo i biti, verujem, pre kraja ove godine, ali opet, pre deset godina smo bili začelju Zapadnog Balkana. Osim Albanije, svi ostali su imali i veće plate i veće penzije od nas i bolju fiskalnu situaciju i manji javni dug i manji deficit. Dakle, tu smo se negde borili sa Albanijom. Deset godina je bilo potrebno da radimo da postanemo apsolutno neprikosnoveni u ovom regionu Zapadnog Balkana, da počnemo da se takmičimo sa makar nekim državama-članicama Evropske unije, ali da je pre nas bilo bolje, i to bi sve izgledalo drugačije.
Druga stvar, tako je, ovo je jeste Vlada kontinuiteta i svako ko ne želi da vidi Vladu kontinuiteta svakako ne treba da glasa i verujem da neće glasati za ovu vladu. Ja verujem da bi vi glasali, kao što sam videla te planove o postizbornim koalicijama, valjda za Vladu kontinuiteta tu koja je bila do 2012. godine, da nastavimo da nam raste nezaposlenost i da umesto toga što nam je nezaposlenost 25,9%, nezaposlenost mladih preko 51%, valjda da predstavite ekspoze u kom je cilj da opšta nezaposlenost dostigne nezaposlenost mladih od 51% u narednom mandatu Vlade. Jer to bi bio kontinuitet vlada do 2012. godine. I ako može stopa javnog duga da ide na 150% BDP-a. Ako možemo šta god da uradimo da se nikada ne završi Koridor 10, pošto se ipak na kraju krajeva do tada gradio već 12 godina, i ako možemo da nikad ne uložimo ni u jednu železnicu, pošto je voz kao metod transporta u Republici Srbiji bio zaboravljen, izgubljen i bez perspektive. Tako da bi to bila Vlada kontinuiteta za koju bi vi glasali. Ali na svu sreću, građani Republike Srbije žele da vide kontinuitet sa ovim vladama od 2013. godine pa nadalje.
Treća stvar je ova da je meni Vladu pravio predsednik Republike Srbije i predsednik naše stranke Aleksandar Vučić, što dovoljno govori o tome da vi krećete od sebe, pošto bi vama Vladu pravila Viola fon Kramon. I Dobrici Veselinoviću Vladu pravi Viola fon Kramon, tako bi mu pravila i gradsku skupštinu, tako da sve je to isto. Ali kako da vam kažem, ja se ponosim time što meni Vladu ne pravi ni Viola fon Kramon, ne prave mi ni ambasadori, a ne prave mi ni tajkuni, kao što je to nekada bilo u vladama vašeg kontinuiteta. U vladama kontinuiteta za koje bi vi glasali, skupe se u kafani dva ambasadora i jedan tajkun i naprave Vladu. Vidite, za takvu Vladu bi vi glasali. Mi ne bi nikada.
Tako da, mi smo Vladu pravili zajedno. Ponosim se što radim sa Aleksandrom Vučićem, apsolutno se ponosim što radim sa njim i drago mi je što uvek mogu da ga pitam za savet i o tome šta misli o svemu, pa i o tome ko bi možda mogao da bude dobar ministar. Takođe mi je i najveća čast što sam član Srpske napredne stranke, pa i onda u stranci pričamo o tome kako bi mogli da pravimo dobru Vladu.
Tako da smo mi zajedno pravili Vladu. Vlada je prosrpska, naša je Vlada, bori se za naše nacionalne interese. Nisu mi pravili ni ambasadori, ni tajkuni. To je bilo nekada, ne ponovilo se.
E, sada što se tiče svih ostalih stvari, o kojima ste pričali, vidite ovo je jedan od mojih omiljenih grafikona, zato što najbolje govori o tome, u stvari da li je pre bila propast, a kako je danas. Vidite ovo.
Ovo je, ako se sećate, ovo sam pokazivala i u Hit-Tvitu kada je tu bio, kada sam gostovala sa bivšim predsednikom Borisom Tadićem, broj,