Hvala, predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, uvaženi kandidati za ministre, uvažena premijerko i kandidatkinjo za predsednicu Vlade, nekako onaj utisak koji se stiče nakon jučerašnje i današnje rasprave mogao bih da kažem da bilo je nekad veće, a nekad i manje zadovoljstvo slušati ovu raspravu i ono što bih hteo na samom početku da istaknem je da je za nas socijaliste bilo izuzetno ugodno slušati i analizirati ekspoze kandidatkinje za predsednicu Vlade Ane Brnabić, budući da taj ekspoze sadrži nekoliko ključnih postulata politike SPS, koje nismo menjali ni u mnogo težim vremenima od ovih današnjih, a ni u vreme kada se verovalo da se nikad ne može desiti da svet bude u situaciji ko u kojoj se danas nalazi.
Mi smo danas izuzetno zadovoljni što imamo partnere koji dele sa nama neke od naših osnovnih vrednosti i što su te vrednosti koje samo politički akteri, bez dovoljno iskustva, znanja i dobre volje odbacuju.
Kao prvo, mi kao bitan deo buduće Vlade donosimo ono što smo uvek donosili kada smo bili manji ili veći partner u Vladama, stabilnost koja se postiže kroz državotvornu politiku.
Državotvorna politika je primarni uslov uspeha bilo koje zemlje na dugi rok. Ona polazi od jedne jednostavne istine, a najteže istine su, po pravilu, brutalno jednostavne da nas građane ove zemlje ne može niko voleti više od nas samih. Niko neće žrtvovati svoje interese da bi nas voleo i za nas čini ono što mi nismo u stanju i ne želimo da uradimo.
Otuda je moje zadovoljstvo veliko što je srž politike buduće Vlade upravo jasno shvatanje da ćemo imati ono za šta se sami izborimo na načine koji su primereni i značaju i snazi Srbije, uz sagledavanje gde je naša beskonačna posvećenost da se borimo za ono što je nama jako bitno veća od posvećenosti i snage drugih da se izbore za ono što je njima manje ili više bitno.
Upravo se tu krije odgovor. Da li Srbija mora da se priklanja i vezuje konja gde joj gazda kaže ili je Srbija suverena zemlja koja zna gde su joj crvene linije, šta su kompromisi, gde niko nije gubitnik, kako se stvaraju saveznici, a kako protivnici postaju partneri?
Iako je današnji svet postao izuzetno crno-beo, nije to ni najgori svet koji smo iskusili, niti je svet u kome se moramo odreći najbitnijih interesa. Nikada nije bilo bitnije što znamo i delujemo u skladu sa znanjem koje imamo, da svako gleda prvo svoje interese i da će se truditi da ih do kraja ostvari, kada vidi da je na drugoj strani neko ko ne zna šta hoće ili ne zna za koje su granice do kojih se može ići.
Nama je drago što niko ozbiljan ne veruje da nas čeka izgradnja Eldorada, ako prihvatimo da su tuđi interesi rad za njih zadovoljenje, od naših interesa i da nam je bitnije da li se neko ko ne oseća ništa prema Srbiji, oseća povređeno ili izdato zbog toga što mi volimo Srbiju iznad svega.
Jako je lepo što taj nadasve ispravan stav, stav koji gradi ozbiljnu državu, ispoljavamo na način koji je sve samo ne bezglav. Srećni smo što nismo ničiji kusur, što nam se tako često velikodušno nudi, što nismo instrument gde bi za interese jedne sile, drugoj gurali prst u oči. Srećni smo što imamo dovoljno pameti da budemo svoji, da se razvijamo i da budemo mesto gde će se svetske sile nadgornjavati testirajući svoje vojne doktrine i vrlo konkretno oružje.
Kada je reč o tom danas veoma složenom pozicioniranju u konfliktnom svetu današnjice, mi smo i ponudili naša najjača kadrovska rešenja i iskustvo koje gotovo da nema niko u današnjoj Srbiji. Naše opredeljenje da budemo svoji jasno povlači razumevanje da i druge države imaju svoje interese i da je njih potrebno razumeti i tražiti rešenja koja sve strane čine dobitnicima.
Kada god ima prostora da se u miru pregovara, nikada dobitak jedne strane ne mora nužno podrazumevati gubitak za drugu stranu. Zato je naša državotvornapolitika koja je nekada izgleda mnogo tvrdoglavije od nekih politika koje su obećanje meda i mleka, donosi mnogo bolje rezultate. Iako usaglašavanje deluje konfliktno, izuzetno je lako postići harmoniju koja se ostvaruje tako što svima date ono što žele, a Srbija treba da bude srećna što je uopšte ima u bilo kakvom obliku i stanju.
Možda nas danas manje vole, ali nas sigurno više cene, a iznad svega najviše nas cene svi oni koji znaju da se sa Srbijom vrlo lepo može sarađivati, kada nas poštuju, jer znaju da mi na poštovanje uzvraćamo jednako ili da se vratim na sam početak moje diskusije i izlaganja, nema ljubavi među državama, ali ima interesa, ima poštovanja, ima saradnje u korist svih.
Uvažene kolege i koleginice, vreme i vremena koja idu neće biti jednostavna. Međutim, niko ne očekuje da se snaga jedne politike prepoznaje samo u lepim vremenima, niti da Vlada treba da odgovori samo na ovakve izazove, imaćemo ih iako nijednim svojim potezom nismo doprineli da evropsko more postane valovito, a na momente i olujno.
Imaćemo izazove, jer iako je srpska privreda sve u boljem stanju, čak i decenija rada nije dovoljna da se od temelja postavi na najbolji način, čak i kada bi živeli u svetu koji se ne menja brzo kao ovaj današnji.
Mnogo smo uradili da budemo e Srbija, samo oni koji ne žele da vide negiraju koliko je danas bolje i lakše. Da li ima još mnogo rada? Pa, naravno da ima. Na kraju će se, verujte, isplatiti.
Učinjeni su značajni pomaci kada je reč o energetici, to ne možemo da prenebregnemo, ali nedovoljno u nekim oblastima. Mnogo je još rada na korporativnom upravljanju na procedurama kontroli i bezbednosti uopšte je, naravno, potrebno. U godinama koje slede pravićemo lepu ravnotežu između želje da imamo obilje jeftinije energije i cene da je ona kad je kod nas proizvedena iz izvora koji nisu ekološki.
Čeka nas mnogo rada na energetskoj efikasnosti. Imamo neke moratorijume, koji po mom ličnom shvatanju nemaju smisla, jer sa dozom ludizma, ti moratorijumi brane mnogo ekološkije i vekovima održive nove izvore energije i iznad svega, dok to budemo radili, moramo se sećati upravo ove godine i šta je bilo da smo odlučili da budemo mnogo pre optimalnog roka moderni i bez lignita oslonjeni na te druge izvore.
Razvijamo saobraćaj, uvažavajući sve troškove i koristi tog razvoja. Iako negde neće biti dovoljno čistih prihoda koji će ići na račune naših puteva, ali izbeći ćemo troškove koji nastaju pustošenjem pojedinih delova Srbije, odnosno nedovoljnom privrednom aktivnošću pojedinih delova Srbije tamo gde nema modernih puteva i pruga.
Ako je nešto odlika SPS, to je da nemamo pogled na razvoj usko ukalupljen u jednu struku i da nikada ne previđamo činjenicu da je razvoj samo ako je društveni razvoj.
Usko sa tim su povezani razvoj ostale infrastrukture i građevinarstvo i smatram da mi imamo snage da bar još sedam, osam godina guramo razvoj Srbije kroz infrastrukturu, bez da izgradimo nešto što nam može postati teret u godinama otplate.
Naši ljudi su osnaženi ne samo što je to značajno poguralo plate, nego i vrednosti imovine naših građana širom Srbije. U nekim delovima Srbije naši građani imaju višestruko uvećanu vrednost imovine, u drugim značajno uvećanu, a mi očekujemo da će taj proces stići do svih delova naše zemlje. Srbija se danas i bukvalno ne može kupiti za sitne novce, to moramo da priznamo.
Iskreno, ne shvatam one koji svoju politiku grade na borbi protiv infrastrukture, novih radnih mesta, progresa uopšte, ali s druge strane, srećni smo što je Srbija zemlja za sve, pa čak i za one koji bi da ostanemo siromašni.
Socijalna politika je posledica ekonomskog razvoja, čak i u uslovima inflacije koju su nam podarile centralne banke zemalja za koje smo verovali da nikad neće uništavati svoje valute, ali posledično i valute drugih zemalja. Penzije i plate iz budžeta rastu brže od inflacije, to moramo da konstatujemo. Danas je teško biti siromašan u Srbiji, ali je lakše nego što je bilo pre pet, šest godina. PIO fond, ili bolje reći prilivi i odlivi, jer fonda u pravom smislu nema, je blizu potvrde sopstvene samoodrživosti. Taj uspeh je prošao neopaženo i nezapaženo, ali kao i mnogi drugi uspesi, oni prolaze neopaženo i nezapaženo.
Čeka nas mnogo rada da imamo bolje zdravstvo, da starost bude manje skromna, da bude lakše tražiti posao ili studirati, ali državotvornošću upravo reći da bi delili, moramo da zaradimo. Da bi bili uspešni, moramo znati izmeriti koliko je naš guber, a ne zapomagati što je negde drugde udobnije. Biće i kod nas, ali je potrebno vreme i trud.
Za kraj, moram reći da je snaga što mi znamo šta hoćemo, umesto da kao decenijama pre govorimo šta nećemo i šta nikako nećemo. Postoje konačno stvari koje Srbija može da drugima ponudi, umesto da stalno konkuriše za svetsku socijalnu i tehničku pomoć.
Iako naša sloboda govora i uopšte lične slobode deluju ponekad haotično i cinično, mnogo su bolje od lažnih varijanti tih temeljnih vrednosti slobodnog društva, iako nas i dalje nacionalisti 19. veka iz nekih susednih zemalja, koji se ubiše od lažnog predstavljanja zapadnjacima i građanistima pogrdno opisuju nas, realnost je danas da je Srbija verovatno najotvorenija zemlja, dominantno otporna na rasizam, ksenofobiju, versku netrpeljivost i sve ostale društvene patologije.
Želim da naglasim da naše koordinate u rešavanju državnih i nacionalnih pitanja određuje isključivo Ustav Srbije koji je nedvosmislen i vrlo jasan. Zbog toga i mislim da je novoj Vladi neophodna podrška ovog parlamenta, a i šira društvena podrška određena strateških nacionalnim interesima. Mi i danas trpimo posledice pogrešnih odluka u daljoj i bližoj prošlosti. Ova generacija nema pravo na greške, pogotovo sada kada je ratni vihor zahvatio Evropu. Ja vam se zahvaljujem na pažnji.
