Hvala vam.
Zarad efikasnosti i vremena danas ću pokušati da grupišem vaša pitanja i komentare i onda da odgovorim na to, pa ću prvo da odgovorim na neke kritike, komentare i pitanja ove, kako god da se zove, Zeleno-leva koalicija gde smo čuli da ono što mi radimo i što obećavamo su Potemkinova sela, prazne kulise, pa bih onda pretpostavila da želite da kažete da su tri Kovid bolnice, koje smo izgradili u mandatu prethodne Vlade kulise, da ih nema, da se tamo niko ne leči, da se tamo niko nije izlečio, da tamo ne rade nikakvi lekari i doktori, medicinske sestre, tehničari, jel? To hoćete da kažete? Time direktno vređate njih, a time direktno takođe i nipodaštavate njihov rad, ali i sve one ljude koji su se tamo izlečili i ušli u te bolnice u teškom stanju, sa Kovid virusom, i izašli zdravi i izlečeni.
To smo uradili u mandatu prethodne Vlade, u prethodne dve godine. Ako su to za vas Potemkinova sela – u redu. Još jednom kažem – vama na čast. Klinički centar Srbije, prva faza, takođe verujem Potemkinovo selo. Izvoz IT sektora – 2,6 milijardi evra – Potemkinovo selo? Kada kažete da to kulisa, samo fasada, prazno nešto, Potemkinovo selo, to znači da ste uvredili sve te ljude koji rade u tim firmama, koje su uglavnom domaće firme, star ap preduzeća, inovativne firme, naši mladi ljudi uglavnom, talentovani ljudi ili ljudi srednjih godina. Za njih vi kažete da su Potemkinova sela? Zato što smo mi kao Vlada radili samo ono što je naš posao, a to je da stvorimo uslove da oni najbolje moguće rade, a ti rezultati su njihovi. Mi se tim rezultatima ponosimo zato što smo mi stvorili uslove, ali kada pričate o Potemkinovim selima, kulisama, fasadama, onda razmišljajte da li zaista ima nekog iza toga zato što ste onda svima njima rekli da su samo fasada.
Znam lično ljude koji su bili u Kovid bolnici u Batajnici, izlečili se i danas u svojim kućama sa svojim porodicama. Vi za njih kažete da su Potemkinova sela, da oni nikada nisu bili bolesni, da nikada nisu otišli u bolnicu zato što ta bolnica ne postoji, da ti lekari i medicinske sestre koje idu svako jutro u tu bolnicu i bore se za svaki ljudski život u stvari ne postoji, to su Potemkinova sela.
Brzi voz koji je takođe završen, počet u mandatu prethodne Vlade, ali završen u mandatu ove Vlade od 2020. godine, Potemkinovo selo? Jeste li se vozili možda tim brzim vozom ili niste uspeli da uđete u njega, pošto je kao u Hari Poteru na jednom i po peronu pa ne možete u njega da uđete ili postoji ili je takođe jedan od najznačajnih ne samo transportnih projekata i transportne infrastrukture, železničke infrastrukture, već i jedan od najvažnijih projekata za zaštitu životne sredine, zato što otpuštanja tog Potemkinovog sela i tog brzog voza u šest meseci milion i 200 hiljada ljudi smo mi prevezli tim Potemkinovim vozom, milion i 200 hiljada ljudi koji nisu išli od Beograda do Novog Sada ili od Novog Sada do Beograda automobilom nego su išli tim vozom pa samim tim drastično smanjili emisije štetnih gasova u atmosferu i to je Potemkinovo selo ili je svejedno u stvari šta je istina, nego je važno da kritikujete i da dobro zvuči? Pre bi bilo da je ovo drugo, ali opet vama na čast što takve stvari nazivate Potemkinovim selima.
Dakle, 440 hiljada novih radnih mesta je stvoreno. Potemkinova sela? Dvadeset i šest hiljada samo u poslednje dve godine. Potemkinova sela ili ti ljudi stvarno postoje ili zaista danas primaju plate kao što vaše plate danas primaju prvu platu i imaju svoje prvo zaposlenje u ovoj Narodnoj skupštini? Jel i to Potemkinovo selo ili kolege postoje i ovo im je zaista prva plata i prvo radno mesto?
Mislim da kada pričate takve stvari zarad vaše ozbiljnosti treba više da se posvetite onome što mi radimo i da nađete neke stvari koje smo obećali a nismo uspeli da uradimo. Ima ih. Čini mi se da bih ja mogla mnogo više da sam na vašem mestu da nađem stvari oko kojih bih kritikovala i sebe i svoju Vladu jer smo mogli neke stvari da uradimo i brže i bolje, što i očekujem i od ove Vlade, ali smo mnogo uradili. Ali da kažete da pričamo o Potemkinovim selima i da to ništa ne postoji, pa govori o vašem kredibilitetu.
Fond za nauku, da, nijedan projekat nije raspisan 2021. godine, zato što su se implementirali svi projekti iz 2020. godine i pripremali projekti, a imamo tri nova programa koja će biti raspisana u ovoj godini i 2023. godine.
Da vidim, Fond za nauku, dakle, budžet Fonda za nauku koji smo mi osnovali 2019. godine je bio 13,8 miliona evra u 2021. godini, od čega 12,1 milion evra iz budžeta Republike Srbije. I da, vi ste u pravu, jedan deo tih sredstava je finansiranje Svetske banke, kredita Svetske banke. Dakle, takođe se plaća iz budžeta Republike Srbije. Kako mislite da se plaćaju krediti koji se uzimaju od Svetske banke, Evropske investicione banke, daju nam kao poklon, sredstva? Kako mislite nešto se finansira iz budžeta, a nešto se finansira iz kredita, pa zašto Svetska banka daje pare, a ne damo mi iz budžeta, pa mi damo iz budžeta sve. Jel moguće da toliko ne znate? Pa, jel moguće? Jeste. Pa, dobro. Ali, evo da vam kažem, dakle, znate kada uzmemo, recimo, kredit Evropske investicione banke za Klinički centar Srbije koji je završen, a koji je za vas Potemkinovo selo, nije to finansirala Evropska investiciona banka kroz poklon sredstva, to takođe plaćamo mi iz budžeta Republike Srbije, samo kroz kredit. To je kao kada uzmete kredit za stan. Nije vam banka kupila stan, vi ste kupili stan, nego samo vraćate banci, pa vam je nešto olakšano.
Tako da sve što u Fondu za nauku finansiramo mi. U 2022 . godini budžet Fonda za nauku 22,5 miliona evra, od čega je 40% direktno iz budžeta, ostalo kredit. Imali smo pet projekata, velikih projekata preko Fonda za nauku, odobreno je 282 naučna projekta na kojima učestvuje 1.737 istraživača, u šta smo uložili 43,9 miliona evra, 1.737 istraživača koji te projekte ne bi imali da se mi nismo setili da 2017. godine krenemo da razmišljamo o Fondu za nauku, da pripremamo ozbiljan zakon, da uđemo u Skupštinu, da onda budžetiramo i krenemo sa tim.
Pored toga ono što se posebno, čime se posebno ponosim kada pričam o mladima i mladim istraživačima je da smo mi od 2018. godine krenuli da imamo otvorene pozive da uključujemo mlade istraživače i doktorante u naše naučne institute i da im starije kolege oslobode mesto što se decenijama pre toga nije dešavalo i od tada smo uključili 1.951 mladog istraživača u naučni sistem Republike Srbije i pored toga svake godine obezbeđujemo oko 200 stipendija za doktorante.
Ali i to je pretpostavljam Potemkinovo selo i ti ljudi ne postoje, tih otprilike 2.000 mladih naučnika, nego mi to samo pričamo, tek tako i tih 200 godišnje ne dobijaju stipendiju, valjda, ako je verovati vama, nego su to samo fasade i kulise, ali može da se upoznate sa nekima od njih, pa njima da kažete kako oni za vas ne postoje.
Dakle, toliko o Fondu za nauku. Što se tiče privatizacije, koji god instituta, šta se privatizuje, kako, ko kupuje je stvar otvorenog tržišta. Ja vam kažem, što se tiče instituta, posebno naučnih instituta mi posebnu pažnju obraćamo na to, mislimo da je to važno za konkurentnost naše privrede.
Neki instituti su se ugasili nažalost zato što privrede nije bilo ranije, nije bilo potrebe ni da se ulaže valjda u konkurentnost. To su sve vremena koja su sva sreća ostala za nama. Tako je i Institut Kirilo Savić ugašen. Nismo ga mi ugasili, ugasio se zato što nije bilo posla. Nismo mi krivi. Da smo bili tada na vlasti, ne samo da bi preživeo, nego bi kao što ste videli, osnivali i nove naučne institute. Još vek nisam čula one koji su juče rekli da je netačno da su poslednji naučni instituti osnivani u vreme SFRJ, pa onda u naše vreme. Nisam još čula koji je to u međuvremenu naučni institut osnovan, ali nema veze. I to je onako samo da se kaže.
Energetska tranzicija, čula sam juče koliko znate o energetskoj tranziji i koliko ste dobro izučili tu materiju koja je vama primarna agenda, idejom da na sve krovove svih kuća i zgrada u Republici Srbiji, stavimo solarne panele, priključimo ih i napravimo jedan kratak spoj i srušimo čitav energetski sistem Republike Srbije, hvala vam, to bi svakako pomoglo zagađenju i energetskoj efikasnosti, ali ne bi pomoglo našim građanima pošto ne bi imali struje i ne bi našoj privredi pošto ne bi mogla da radi. Boga mi, ni onom grejanju, pošto ne bi mogli da imamo ni grejanje.
Tako da vas molim da samo malo bolje proučite vaše predloge koje iznosite ovde pred svim građanima Republike Srbije i da oni budu nešto malo više utemeljeni u realnosti.
Kada smo kod grejanja, vi ste se poštovani narodni poslaniče koji ste govorili, za mene proslavili kao jedinstven slučaj protesta zašto nema grejanja, u kratkim rukavima. Očekujem da to bude vaša politička agenda i u buduće, da to uvek može da bude razlog za protest. To može da vam bude razlog za protest i u julu i u avgustu. Ponovo ćete izaći majica sa kratkim rukavima i protestovati zašto lokalna samouprava ne pusti grejanje. Napolju je 25 stepeni, ali je neophodno da ima grejanja. I to je dobra agenda za političku borbu. Dakle, u svakom trenutku, u oktobru kada je 25 stepeni, u julu kada je 28, u avgustu kada je 42 izađite i protestujte, tražite od lokalne samouprave da uključi grejanje, inače ćete još da radikalizujete proteste, pa ćete samo u majica sa kratkim rukavima izaći u radikalnije proteste u majicama sa kratkim rukavima i bermudama. I to je takođe dobra zelena agenda.
Kada je između 22 i 25 stepeni temperatura, mi treba da uključimo grejanje, pa onda da zagadimo životnu sredinu za koju se borite. I to je zaista vrlo dobro utemeljeno. Potkrepljeno činjenicama i čestitam vam na toj političkoj agendi.
Odličan je predlog iako nažalost ne možemo sada da ga usvojimo, ali bi ozbiljno razmislili o tome, ali to je bio Zakona o ministarstvima, poštovane građanke i građani Republike Srbije, ovaj zeleno levi blok je predložio da, slušajte sada molim vas, da uz Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture tu priključimo i Ministarstvo energetike i Ministarstvo za telekomunikacije i da imamo jedno ministarstvo za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu, rudarstvo, energetiku, telekomunikacije i informisanje. Mislim da je to fenomenalan predlog i opet najbolje od svega što mogu da kažem, pokazuje koliko ste vi ozbiljni u vašoj zelenoj agendi, a koja bi trebala da vam bude jedina agenda koju imate, dakle, energetika, energetska tranzicija, zelena tranzicija, energetska efikasnost vam je toliko mnogo važna da treba da se priključi jednom i te kako velikom Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture i plus sa telekomunikacijama i plus sa rudarstvom, pa ćemo valjda ona tako imati više kapaciteta da se bavimo energetskom tranzicijom, efikasnošću i zaštitom životne sredine, kad to sve bude jedno mega ministarstvo.
Postoje ljudi koji bi to prihvatili, Vesić bi bio oduševljen, Dubravka nešto manje, Mihajlo je takođe nezadovoljan, ali taj voz je prošao. Ni ja nisam baš za, zato što mi je stalo da se energetikom i rudarstvom ozbiljno bavimo i da zaista imamo čitavo ministarstvo koje će se svakog bogovetnog dana od sada pa nadalje, uključujući i sve vikende time baviti, ali dobro.
Dobro je još jednom za naše poštovane građane da su čuli još jednu agendu onih zelenih koji protestuju zato što nema grejanja na 25 stepeni, u kratkim rukavima. Ti isti bi priključili energetiku građevini, saobraćaju, infrastrukturi i telekomunikacijama. Dobra politička agenda, zaista za svaku pohvalu.
Što se tiče ovog kvazipatriotskog bloka, par stvari. Da prvo kažem o ovome, pošta u Sjenici. Vlada, a bogami ni lokalna samouprava se ne bave postavljanjem direktora u javnim preduzećima po lokalnim samoupravama. Ja mogu svakako da proverim sa vršiocem dužnosti direktora Pošte Srbije Zoranom Đorđevićem o čemu se radi, ali nije fer da to prebacujete lokalnoj samoupravi. Nije to zaista do lokalne samouprave. Dakle, i ko kakav CV ima i kakve ovde kvalifikacije ima, ja znam uvek da svako od nas voli da kaže da je neko bolji, a neko lošiji, ali to moram da proverim. Bez veze je da to koristite za, čini mi se, ako sam ja to dobro razumela, neke međunacionalne i međuetničke tenzije, zato što to nema veze sa lokalnom samoupravom i to bi toliko morali da znate. Zaista bi morali da znate, čini mi se, ako se ozbiljno bavite politikom, da u javnim preduzećima lokalna samouprava ne postavlja direktore.
Što se tiče, rekla bih, investitorske neosetljivosti na spomenike kulture i istorijsko nasleđe, opet nažalost, na moju veliku žalost, na kraju krajeva i mog tima i ovde i prethodne ministarke i nadam se potvrdiće se i nove ministarke kulture Maje Gojković, nešto čime se mi ozbiljno bavimo, to je nešto što, rekla sam na jednoj pres-konferenciji u Vladi Republike Srbije, ne možete da spočitate samo investitorima, kada država decenijama pre toga nije vodila računa ni o kulturnoj baštini, ni o istorijskoj baštini, ni o svemu onome što imamo. Pa kako bi onda privatni investitor vodio računa o tome? To smo krenuli da menjamo. Ali tu država mora da da jasan signal i da naglasi koliko je to važno, kao što to upravo radimo sa, kao što sam juče pomenula, arheološkim nalazištem Vinča – Belo brdo, koje se zaista decenijama obrušavalo u Dunav. Najveće svetsko nalazište iz doba neolita. Decenijama nikoga nije bilo briga.
Ono što mogu da vam kažem, što je negde na pohvalu resornom ministarstvu, to je da je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture u tom slučaju odmah reagovao, preduzeo mere i podneo krivične prijave. Gledaćemo da sve tako dalje radimo u Srbiji, kako bi takve stvari sprečili, prevenirali i zaštitili.
I vi ste u pravu u jednoj stvari, mogu da kažem, i kritika je na mestu. Bazen u Kraljevu. Iskreno da vam kažem, sramota me. Dakle, žao mi je što nisam uspela to da izguram, izguraćemo. U međuvremenu smo završili sportsku halu, sredili atletski stadion, zaposlili i sada imamo 4.330 ljudi u „Leoniju“. Ne možemo sve da stignemo. Završićemo bazen. Ja stojim pri tome, to je svakako nešto, Gorane, vidi i ti, zapiši, nešto što smo ljudima davno obećali. Za takve stvari nemam šta da kažem. To je kritika na mestu. Ja sam kriva. Žao mi je što je tako. Izvinjavam se svima iz Kraljeva.
Takođe i za ove zgrade. Ali, ako se sećate, ja sam javno reagovala, sa našim kolegom i gradonačelnikom Kraljeva, da to što se dešava sa zgradama ugroženih porodica nije okej. Tu smo ubrzali i završili tu jednu zgradu. Ali to je sramota. Ja nemam šta tu da kažem. Mi se ozbiljno bavimo našim poslom. Nisu za mene to Potemkinova sela. Kad nešto nismo uradili, nismo uradili. Moram da vidim sa gradonačelnikom Kraljeva kako to da ubrzamo. Koliko god treba, Gorane, opet vidi da se time pozabavimo. To su četiri zgrade. Još tri je ostalo. To moramo da završimo. Tako da vam je tu kritika na mestu. Ja nemam šta o tome dalje da kažem, osim da se zaista iz sveg srca izvinim građanima Kraljeva zato što nismo stigli da uradimo sve ono što smo obećali.
Što se tiče dalje kanalizacije u Raški, mi smo završili opet i tamo prvu fazu postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, treba da idemo u drugu fazu koja će uključivati i najveći deo Kopaonika. Kanalizacija Kopaonik počinje u narednih pet dana, imamo regionalnu deponiju na kojoj radimo Raška, Tutin, Novi Pazar, to radimo sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Tu sam, moram da kažem, zaista prilično zadovoljna dinamikom i kako je to Irena pokrenula sa našim partnerima iz EBRD i nastaviće se.
Da konačno kažem par stvari oko drugih, izvinite sada, trudiću se opet da budem nešto kraća, ali ima dosta stvari.
Zašto je značajna poseta kancelara Šolca i pre toga oproštajna poseta Angele Merkel? Meni je neverovatno da to bilo koji ozbiljan političar pita, bez obzira kakve je orijentacije i kakvi su pogledi na to da li treba Srbija da ide u Evropsku uniju ili ne treba ili treba da ima strateška partnerstva sa nekim drugim ili ne treba, kako god. Ali postoje, da vam kažem, dve važne stvari zbog čega ovo mora da bude tretirano kao jedna od najvažnijih poseta.
Ima tu još važnih poseta. Rekla sam, jedna od najvažnijih je meni takođe i poseta predsednika El Sisija, Arapske Republike Egipat, koja je istorijska poseta svakako i koja treba da nam donese i sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom i poseta ministra spoljnih poslova Narodne Republike Kine Van Gija, prva poseta u istoriji predsednika Vlade Španije, koji su naši veliki partneri takođe i u odbrani našeg teritorijalnog integriteta, važna zemlja članica Evropske unije.
Ali Nemačka je svakako jedna od najvažnijih i najjačih zemalja. Komunikacija sa njima, stalna komunikacija i konsultacije, pa i u onim pitanjima u kojima se ne slažemo, izuzetno je važna, ukoliko smo mi ozbiljna i odgovorna Vlada. Veliko hvala predsedniku Vučiću što je uspeo da podigne Srbiju i nametne kao zemlju u koju u oproštajnu posetu dolazi i bivša kancelarka i odmah zatim novi kancelar i ministarka spoljnih poslova Nemačke i ministarka odbrane Nemačke i sad smo imali prekjuče još jednu ministarku iz Vlade Nemačke. Treba uskoro da imamo i posetu predsednika Savezne Republike Nemačke Štajnmajera. To je nama važno. Dobro je da imamo komunikaciju sa njima. Ako je jedna od najvažnijih zemalja, pa sve da se ne slažemo sa njima ni po čemu, pa je važno da su tu u Srbiji, da pokažu dužno poštovanje prema ovoj zemlji.
Druga važna i ogromna stvar je što nemačke kompanije u Republici Srbiji zapošljavaju sada nešto preko 78.000 ljudi. Za 78.000 porodica je to važna stvar. Zato što je to takođe jako važan signal nemačkim investitorima i ovima ovde i onima koji tek razmišljaju da dođu. Neodgovorno je reći – pa zašto je to jedna od najvažnijih poseta? Pa zato što je potpuno prirodno zašto, i zbog naših ljudi i zbog naše spoljne politike i naše pozicije.
Nemačka jeste za priznanje nezavisne tzv. Kosovo i vi ste čuli potpuno jasan i direktan odgovor predsednika Aleksandra Vučića pred svim važnim nemačkim medijama kancelaru Šolcu ovde u Beogradu na toj pres-konferenciji i mislim da nema, možda ima, ali poneka osoba koja nije bila tada izuzetno ponosna time kakvog predsednika imamo i kako brani boje i interese Srbije. Ali to što Nemačka kaže da je uslov za ulazak u Evropsku uniju da mi priznamo tzv. Kosovo je mišljenje Nemačke, naravno, izuzetno važno, jedna od najvažnijih zemalja.
Pogledajte sve naše dokumente, pregovaračke pozicije, predpristupne dokumente koje mi imamo sa EU i nigde to nećete naći, štaviše, na svakom stoji da sve mora da bude u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i nažalost, nesrećnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde, koji su nam zakovali naši ljudi i jedan od onih ministara spoljnih poslova koje nikada nećemo zaboraviti ni mi ovde u centralnoj Srbiji, a Boga mi, ni svi oni u Prištini.
Postavila sam upravo prekjuče na mom sastanku sa nemačkom delegacijom pitanje recite mi šta to onda znači za pet država članica nepriznavača, kao ćete njih da naterate? Kako ćete onda, ako to uslovljavate nama, šta ćete da radite sa njima, jer, tu je i Rumunija i Slovačka i Grčka i Kipar i Španija, šta sa njima.
Kako možete to nama da nametnete, ako imate države članice koje to ne priznaju. Neke države članice, kao što je Španija, koji su rekli- nećemo ni ako Srbija prizna, mi svakako nećemo priznati. Ali imamo i ovde u ovom domu političke opcije koje su rekle da moramo da priznamo i da treba da priznamo i da treba da priznamo što pre.
Možda će u jednom trenutku oni kao politički faktor imati većinu, ja ne verujem, ja ne verujem takođe, ali vam kažem – mi nećemo. Ovde neće proći. Tako da, nije to vaš to tako lako i jednostavno, posebno ako imamo Aleksandra Vučića koji se bori za interese Srbije na način na koji se bori, i koji je opet, čovek koji je vratio pitanje Kosova i Metohije na agendu međunarodnu, jer pre Aleksandra Vučića to više nije bilo pitanje za međunarodnu agendu. To je bila zatvorena stvar. Ni dan danas ne razumem kako je uspeo političkom pameću i veštinom da vrati to na agendu.
Šta nam je EU pomogla tokom Kovida? Iskreno, baš ništa. Pomogli smo mi njima, slali vakcine, i to Boga mi, 100 hiljada vakcina nekim državama članicama EU, nekim drugim članicama EU slali medicinsku pomoć u vidu medicinske zaštitne opreme i drugih stvari. Ništa.
Ali, sa druge strane, opet ako pomislite odgovorno na građane naše zemlje, na naše domaće privrednike, na naše kompanije, do kojih mi kažete da vam je toliko stalo, znate 70% našeg izvoza je u EU, i to zahvaljujući naravno, svemu onome što smo uradili mi da privučemo investicije, ali takođe u mnogome SSP koji smo potpisali sa EU, koji praktično, Sporazum o slobodnoj trgovini plus, i još neke druge stvari podrazumeva. Zahvaljujući tom sporazumu SSP našem evropskom putu smo mi došli na takav nivo razmene. Tako da, je opet važno i treba gledati širu sliku.
Takođe, pomogli su generalno našem zdravstvu, i nekim drugim stvarima, ali svakako jako mnogo našem zdravstvu. Sve kliničke centre koje smo radili smo kreditima Evropske investicione banke, koji inicijalno nisu uzeti, to sam vam već rekla, kao povoljni krediti, ti krediti se vuku iz 2006. godine, mi smo uspeli opet zahvaljujući zaista mom prijatelju ministru Siniši Malom, uspeli smo da ih refinansiramo, uspeli smo da smanjimo te kamatne stope, uspeli smo neke stvari ranije da otplatimo da ne bi plaćali toliko neverovatne kamate i da to dovedemo nekako u neki red i neku stabilnost za naš budžet.
Evropska investiciona banka nam je pomogla da finansiramo i Klinički centar Srbije, Klinički centar Vojvodine i sada Klinički centar Kragujevac i čitav niz takođe, ustanova i sekundarne zdravstvene zaštite opštih bolnica po Srbiji. Tako da, treba svakako gledati širu sliku.
Konačno, na kraju, opet sam odužila, izvinite. Dakle, što se tiče Kine, mi smo ti koji smo napravili tako dobre odnose sa Kinom, pre svega ipak, opet, zarad istine moram da kažem zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću.
Stali smo iza njega i kao pravi tim nastavili da radimo, ali on nam je otvorio ta vrata zahvaljujući svom jako dobrom odnosu sa kineskim predsednikom Si Đi Pingom. Predsedniku Vučiću se još jednom zaista od srca zahvaljujem na tome. To je samo fer tako raditi.
Kada kritikujete broj ministarstava, videla sam da ste kritikovali broj ministarstava, onda opet, tu ulazite u neke makazice i vidi se da niste o tome dobro i odgovorno promišljali zato što kritikujete recimo posebno ministarstvo trgovine, a to ministarstvo trgovine je zaduženo da u narednih par meseci završi „Fri trejd agriment“, odnosno Sporazum o spoljnoj trgovini sa Narodnom Republikom Kinom.
To su stvari, kada slušate mene i da ste videli i da ste dobro pročitali ekspoze, slušali tamo videli bi da ne ulazimo mi ovde kao politikanti, nego zaista sa jednom ozbiljnom i odgovornom vizijom kako da idemo dalje. Hvala vam, i izvinite.
