Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, da se nadovežem na ono što je poslednji govornik govorio, da građani Srbije znaju da nema obmane niti prevare.
Po Zakonu o ulaganjima iz 2015. godine nema razlike, nema diskriminacije između tzv. domaćih i tzv. stranih investitora. Dakle, ne samo da nema razlike, nego ja molim da prestanemo da koristimo taj izraz, pogrešan je. Ljudi koji rade u fabrikama, da li su u stranom ili domaćem vlasništvu, to su ljudi koji su građani Republike Srbije, ljudi koji ovde zarađuju svoju platu, njihove porodice od toga žive. Izvor kapitala nije važan, važno je da su doneli odluku da ovde otvore svoje proizvodne pogone, da ovde otvore svoje fabrike, da ovde naprave transfer tehnologije, da ovde naprave transfer novih znanja, da građani Srbije ovde imaju prilike da rade i da zarade.
Pogledajte samo jedan podatak. Od 2012. do 2022. godine, da imate informaciju, bilo je ukupno 613 projekata koje je država pomogla kada su investicije u pitanju, 14,6 milijardi evra su bila ukupna ulaganja, 140.500 radnih mesta. Ako bismo prihvatili ovu pogubnu politiku koju je jedan narodni poslanik spomenuo i koju zagovara, hoćemo za tih 150 hiljada ljudi da kažemo – ćao, nema više, zatvaramo tvoju fabriku, pošto poreklo kapitala nije iz Srbije nego je strano. Kakva je to otvorena privreda u kojoj želimo da živimo? Kakva je to konkurentnost koju želimo da napravimo u našoj privredi? To nema veze sa ekonomskim patriotizmom, to je čist državni intervencionalizam, zatvaranje granica.
Tačno je, Severna Koreja. Kako hoćete da se mi otvorimo, da nam dođu bilo kakve investicije? I ti domaći, kada bi mi bili zatvoreni, što ih nazivate domaćim, ne bi imali izvore finansiranja.
Kažete – država da pomogne njima. Nije država tu da finansira privatne kompanije. Država da definiše kome idu subvencije, država da definiše gde ide novac, država da definiše ko može i koliki porez da plati, država da definiše kome se koliki porez vraća, država da definiše ko plaća veći a ko manji porez na imovinu, država da definiše ko ima više a ko ima manje – tako se ne radi. Ne možemo da imamo diskriminaciju, hoćemo otvorenu ekonomiju, hoćemo potpuno drugačiji simbol Srbije, otvorene, konkurentne, atraktivne ekonomije. Kako bismo inače bili bolji od drugih? Da se zatvorimo?
Kada je korona krenula, daću vam precizne podatke, ako se sećate izjave predsednika Vučića, pomažemo po prvi put u istoriji, nikada se to pre nije desilo, domaća mikro, mala, srednja preduzeća i preduzetnike. Zašto to ne kažete? Znači, domaća, mikro, mala, srednja preduzeća i preduzetnike. Ne velike kompanije, neka se same snađu, ne javna preduzeća, neka se sami snađu, ne strane, kako vi nazivate, firme, neka se same snađu, nego mi državnim resursima kada je velika kriza pomažemo domaćim malim firmama, da bi sačuvali njihovu zaposlenost, jer jesu najugroženiji. Ali, to je bila vanredna situacija koja je zahtevala vanredne mere. Ne može to da bude „modus operandi“ sve vreme.
I onda smo, ako se sećate, isplatili minimalne zarade, sedam ili osam minimalnih zarada, odložili plaćanje poreza i doprinosa. Danas smo pričali o garantnoj šemi, dve i po milijarde evra likvidnosti za koje garantuje država, dve i po milijarde evra za 40 i nešto hiljada malih i srednjih preduzeća, obezbedili smo likvidnost da prežive mikro, mala, srednja, privatna preduzeća u Republici Srbiji.
Fond za razvoj, u istom periodu, tri godine sada, 18 milijardi dinara je dao za tri i po hiljade preduzeća, one jeftine kredite po 1% kamate, ako se sećate. Čekajte, zar nije to pomoć privatnim firmama, domaćim tzv. firmama, ali mikro, malim i srednjim preduzećima. Jeste. Ali samo u vanrednoj situaciji.
Ako ugušimo njihovu konkurentnost, ako ugušimo njihovu želju da budu bolji, da ulažu u svoje znanje, da ulažu u inovacije, neće uspeti da prodaju svoje proizvode na tržištu, ne samo srpskom nego svetskom. Nećemo valjda da zatvorimo i celo srpsko tržište pa da ne mogu nigde niko da proda osim u Srbiji? Kako bismo mi, ljudi, onda punili budžet? Kako bismo onda obezbedili te dodatne novce koji se predlažu za socijalu, za ovo, za ono, itd.
Dajte da budemo malo ozbiljni, malo da saberemo prihode, pa da oduzmemo troškove, pa da vidimo koji su prioriteti. Vidite i sami da prioritete dobro definišemo, čim imamo nikada nižu stopu nezaposlenosti, dakle nismo gubili radna mesta nego smo ih dobijali tokom ove krize.
Dakle, te mere podrške mikro, malim i srednjim preduzećima kao nosiocima razvoja bile su dobre, pravovremene, snažne, opravdane. Imamo stopu rasta našeg BDP, u poslednje dve godine kumulativno najvišu u Evropi, prvi kvartal, drugi kvartal, treći kvartal pozitivna stopa rasta ove godine. Zadržali makroekonomsku stabilnost, ali nismo za državni intervencionalizam, ako treba, da, država će intervenisati, ali zapamtite, to ubija konkurentnost privrede. To ubija želju preduzetnika u inovacijama, da budu bolji, da ulažu svoje znanje. Ne može država da upravlja svime, država i funkcije i uloga države je da definiše okvir, da definiše okruženje. To okruženje mora da bude stabilno, predvidivo, da bi oni koji ulažu taj novac, uložiću u Srbiju. Video sam stabilna zemlja, drže ljudi do svojih obećanja, ispunjavaju svoje obaveze, investiraju u autoputeve, mogu brže svoju robu da dopremim, ulažu u škole, ulažu u dualno obrazovanje, imam dobru radnu snagu, rastu plate, kvalitetni mladi ljudi, tamo ću da budem. Pa, to želimo da napravimo u našoj Srbiji, a ne da, seo neko na papiru napisao ovde ću da umanjim ovo, ovde ću da uvećam ovo, ovde ću ovako, ovde ću onako. Pa, ne vraćamo se valjda u plansku ekonomiju, napustili smo je pre 30, 40 godina.
Uvaženi poslanici, moramo da vodimo računa o trendovima. Moramo da budemo konkurentniji, moramo da budemo jači, moramo da budemo sposobniji, moramo da ulažemo u digitalizaciju, moramo da ulažemo u naše mlade, u inovacije. To je put i država da pomogne, kada je kriza i ako je kriza, pomognemo konkretnim merama, a ne trebamo mi da za ruku vodimo svakog preduzetnika. Ne smemo to da radimo, inače nećemo imati preduzetnike, nego ćemo imati socijalne slučajeve, a država ne treba da razmišlja o tome. Pomoći ćemo svakog kome je naša briga potrebna, svakome. Socijalni slučajevi su socijalni slučajevi. Malo pre isti ovaj poslanik kaže, socijalna plata. Ja ne znam šta je socijalna plata, ljudi. Ili zaradite platu za rad koji ste uložili, dobijete svoju platu ili ste socijalni slučaj, pa preko socijalnih ustanova dobijete pomoć države. Ne znam šta je socijalna plata. Ne znam ljudi, u koje vreme i o kom vremenu mi pričamo, 22. veku ili 18. veku?
Na jasnim, stabilnim osnovama držimo i zasnivamo svoju ekonomsku politiku. Jačanje konkurentnosti, jačanje atraktivnosti našeg tržišta, stabilnost makroekonomska u svakom pogledu, na svaki način, rast naše ekonomije, ulaganje u infrastrukturu, ulaganje u životni standard građana Srbije i samo da ove tri godine poslednje ne budu standard.
Pomogli smo i kontrolišemo cene osnovnih životnih namirnica, struje, gasa, goriva, obezbedili smo nikada više u robnim rezervama, ali ne treba to da bude standard. Pokazali smo svoju snagu, pokazali svoju jačinu, da kad je najpotrebnije, kada je najveća kriza, država je tu za svoje građane. Tako će biti i ubuduće, to je jedini i pravi način, još jednom govorim, da gradimo sigurnu i bolju budućnost našoj deci. Hvala puno.