Hvala, gospodine predsedniče.
Nadam se da će zaista pojedini poslanici opozicije koji su prvi put u parlamentu razumeti nameru većine da se vaš glas čuje, a insistirate da se radi po Poslovniku. Šta je Poslovnik? Dakle, ne bih volela da prevodim predsednika Skupštine, ali zaista se trudimo da spustimo tenzije i da nastavimo da radimo konstruktivno i u interesu građana koji su nas ovde delegirali.
Gospođo Kerković, vi na tu temu možete da govorite, ali koristeći vreme poslaničke grupe. Sad imate i pravo na repliku, krajnje korektno vam dajem tu priliku. Ako imate potrebu da govorite tome, molim vas samo se potrudite da dobro izučite Poslovnik. Nije teško, jednostavno je. Znam da je puno tenzije ali, drage kolege, dame i gospodo, hajte da se svi zajedno potrudimo da učinimo ovu atmosferu dostojnom svih građana koji su nas delegirali ovde, pogotovo kada je tema budžet.
Nemojte zameriti, skupština većina, naravno, ima pravo da odgovori na sve ono što ide ispod pojasa. Ispod pojasa puno toga ide. Zaista se trudimo maksimalno, ipak samo smo ljudi, da neke granice pristojnosti ne prelazimo na način tako lak kako pojedini od vas. Ja razumem. Politički život je to. Ovo je takva institucija. Parlament i treba da bude jedino mesto gde će opozicija i vlast da sukobljavaju svoje argumente, svako na sebi svojstvene način, ali vas molim da ono što smo imali prilike ovih dana da gledamo, evo ja koristim vreme poslaničke grupe, nadam se da će me razumeti moje kolege, vodi samo jednom cilju, a to je da za nekoliko meseci imamo prevremene izbore. Verujem da nam to nije namera nikome od nas, već da izdržimo ovaj mandat i da se potrudimo da sva zakonska rešenja budu što bolja.
Zaista imate iluziju da mi ne slušamo vaše predloge. Vrlo dobro čujemo svaki, ali nemojte očekivati da, kada se radi o nekorektnom ponašanju, mi budemo redovno korektni, jer se to nama knjiži kao slabost, a sasvim je suprotno.
Daću vam jedan primer. Meni je kolega Lazović na jedan poseban način interesantan kolega, znam, došao je iz aktivizma i neretko razmenjujemo argumente. Ja sam njemu jednom prilikom rekla, vezano za zagađenje vazduha, da želim da debatujem na tu temu, nažalost, kolega Lazović nije tu, ali tu su njegove kolege, i da debatujemo danima ako treba, ali pod pretpostavkom… I pokazala sam mu taj dokument, pazite, Saveta Evrope, ne Srbije, ne tada Savezne Republike Jugoslavije, nego Saveta Evrope u kome se govorilo o destrukciji životne sredine tokom NATO agresije. I to nije govorila Srbija, zamislite, Ukrajinac je bio izvestilac. On je vrlo brzo posle toga meni dao knjigu, koju sam ja pročitala, interesantna je knjiga i verujem da će biti prilike da govorimo o tome, ali je vrlo brzo posle toga… Ja nisam imala mogućnost da mu odgovorim na to.
Vidite, predsednik Skupštine, pogotovo u mom slučaju, zaista se trudi da pravila budu ista za sve. Verujem da sam ovde jedna od retkih poslanika koja je najčešće bila prekidana, iako nije završila svoju misao. Ja sam morala da istrpim da kolega Lazović izađe u centralni hol i kaže da ja relativizujem problem zagađenja vazduha, pazite, kao ja ne želim čist vazduh i ja ga relativizujem.
To je ono o čemu mi pričamo i o čemu smo pričali tokom pauze. Ako zaista imate dobru nameru, vi treba da nas ubedite u to, jer ste manjina, a mi smo otvoreni za političke dogovore i saradnju, sve u korist građana Srbije.
Molim vas dame i gospodo, samo to radite baš tako. Dobar dan kolega Lazoviću, dobro nam došli ponovo. Eto, dala sam i vama priliku za repliku. Upravo sam i sa vama pričala tokom pauze i evo to je tema. Ako zaista želimo da govorimo o svim ovim temama i izazovima sa kojima se naša Republika susreće i imamo dobru nameru, a ne skupljamo političke poene na određeni način, ne spinujemo, ne pokušavamo da budemo interesantni tada na način koji je nekorektan, izazivajući još veću temperaturu i tenzije, onda ćemo se truditi da to radimo na politički korektan način.
Malopre nisam imala priliku da vam odgovorim na temu stanovanja koje je jako važno i to sada koristim od vremena grupe. Nadam se da će moje kolege poslanici da to razumeju zato što je zaista vrlo važna tema koju jako dobro znam.
Prvo, trebalo bi da znate praksu zemalja članica EU, poput Austrije i drugih zemalja. Tamo gradovi i lokalne samouprave imaju svoj stambeni fond i onda oni mogu da regulišu iznos zakupa. Taj iznos zakupa, struktura tog zakupa se odnosi na deo grada u kome se živi, na vremenski period koji se provodi u tom stanu, da li je dve, tri, pet godina i onda to tako može da se reguliše.
Međutim, u situaciji kada privatnik ili privatni vlasnik određene nekretnine želi, kao što je to kod nas slučaj i desio se udar, vi ste tu u pravu zato što su došli Ukrajinci i Rusi i onda su stanodavci svoji interesom, jer je to njihova svojina, procenili da žele da njihove kirije porastu u nebo i to jeste činjenica. Da, desili su se, nažalost, ružni primeri, tako što su porodice i samohrane majke i mnogi drugi bili izbacivani, ali da vam kažem nešto, podstanar i podstanarski taj hleb dobro zna i to je redovna pojava i na to ne možete nikako da utičete kada su privatni vlasnici nekretnina u pitanju.
Ovih dana, naravno, inicirali ste svojim predlozima i ozbiljne rasprave u kojima su učestvovali ljudi koji nemaju baš nikakve veze ni sa vama, ni sa nama, ni sa kim, ni sa kakvom politikom, ali zaista su stručni u svojoj oblasti. Neretko bi odgovor na to što vi predlažete bio da je minimum korektnosti rada neozbiljan, ali da problem postoji i on se rešava određenim stambenim fondom.
Sada da vam, takođe, kažem, da vas podsetim kada je stanovanje u pitanju, pogotovo u državi Srbiji, u nekim prethodnim režimima i državama, kao što je SFRJ, vi ste imali stambeni fond i postojali su stanovi u državnom vlasništvu, podjednako kao i stanovi u privatnom vlasništvu i postojala je grupa zaštićenih stanara. Nažalost, ti ljudi, a verujem da dobar deo starijih kolega to dobro zna, sve su samo ne zaštićeni u svim mogućim režimima. Godine 1992. svi stanovi u državnom vlasništvu dati su na otkup ljudima koji su već živeli u tim stanovima. Po tadašnjim zakonskim rešenjima, ta sredstva, otprilike paralela sa ovim o čemu vi pričate i što vi predlažete, trebalo je uložiti u izgradnju stanova za preseljenje stanara koji su živeli u privatnom vlasništvu zato što je privatno vlasništvo zaštićeno. To se nikada nije desilo i ti ljudi su, nažalost, ostali zaglavljeni između prakse, teorije, ustavnih rešenja itd. i prošli golgotu.
Kada je reč o odnosu naše države prema upravo najosetljivijim kategorijama stanovništva i tu pričamo o socijalno ugroženim građanima, pa vi bi trebalo da znate da do kraja sledeće godine EU sa našom državom radi projekat koji se zove „Podrška EU socijalnom stanovanju i aktivne inkluzije“. Znači, to su faze. On je osmišljen da poboljša primenu politike socijalne inkluzije u Srbiji, obezbedi održiva stambena rešenja praćena merama aktivne inkluzije za najugroženiju populaciju. Za tu priliku Unija je izdvojila 27 miliona evra putem instrumenata za predpristupnu pomoć IPA 2018 za 36 meseci sprovođenja programa, a Kancelarija UN za projektne usluge izabrana je kao implementacioni partner.
Šta je svrha programa? Koje su ciljne grupe? Romi, žene u nepovoljnom položaju, posebno žene žrtve porodičnog nasilja, mladi na smeštaju, oni koji napuštaju smeštaj, osobe sa invaliditetom i drugi koji žive u neadekvatnim uslovima.
Koji su rezultati programa? Ojačani kapaciteti institucija, odgovarajuća stambena rešenja obezbeđena najosetljivijim ženama i muškarcima, devojčicama i dečacima. Rezultat tri – usluge zapošljavanja, socijalne zaštite, obrazovanja, zdravstvene zaštite itd.
Dakle, taj program se provodi u sledećim jedinicama lokalne samouprave: Boljevac, Vladičin Han, Vrnjačka Banja, Vršac, Gadžin Han, Žagubica, Koceljeva, Kula, Lebane, Loznica, Ljubovija, Novi Pazar, Odžaci, Pančevo, Raška, Svilajnac, Topola, Čačak, Šabac.
U zavisnosti od sledećih projekta, vi znate da je to projektno finansiranje, a verujem da ćete i vi dobrim vezama sa ljudima koji funkcionišu u okviru institucija EU pomoći i ovoj državi da ima što više projekata, što više programa kako bi ova država imala takvu vrstu stambenih fondova gde bi moglo da se sprovede u delo ovo o čemu vi pričate.
Ukoliko postoji dobra namera i ukoliko smo mi svi zaista zabrinuti za građane koji se bore da obezbede krov nad glavom, a ukoliko nismo, e onda to izgleda baš onako kako ste danas pričali, sa stilom kakav ste koristili predstavljajući tako važnu temu, govoreći o ljudima koji se zaista bore svakodnevno da prežive dan.
Gospodine Lazoviću, mi smo i te kako svesni svih problema koje ova Republika ima i očekujemo da u rešavanju svih tih problema svi mi budemo tu. Ali, znate, taj čarobni štapić ne postoji. Republika može da napravi okvir, da dobro sasluša i da dobro isprati svako provodljivo rešenje. Za nas u ovom trenutku je najvažnije i pošto je tema budžet, naravno da mi možemo da obezbedimo redovne plate i penzije, da u perspektivi smanjimo budžetski deficit.
Da, zadužujemo se zato što država nema svoje pare. Pare dolaze od poreskih obveznika i od kredita. Gde ćemo ih usmeriti? Kandidujemo svoje politike i one pobeđuju na izborima. Građani su ti koji odlučuju. Za mene vrlo značajna stvar, a o tome je retko ko od vas govorio - kako će ono što je premijerka predstavila ovde, a jeste plan ove Vlade, da se upotpuni sa ovim budžetom i da ćemo mi na kraju mandata ove Vlade moći da pitamo svakog ministra da li je taj plan ispunjen.
Zašto je važno da je ovo kontinuitet one prethodne Vlade? Zato što je taj plan bio ispunjen, pa smo dobili više od 2.500 kreveta u momentu kada su se zdravstveni sistemi visoko razvijenih evropskih zemalja raspadali, kada su se primenjivali protokoli o kojima ne želim da slušate, kada su medicinari morali da odlučuju ko će da živi, a ko će da umre zato što nije bilo respiratora. E, ova država, vidite, se snašla.
Na kraju mandata ove Vlade, kao i ovog mandata svih nas poslanika moći ćemo jedni druge da pogledamo u oči i da kažemo ko je šta iza sebe ostavio, da li je Vlada ispunila svoje ciljeve, da li su isplaćene plate i penzije iz realnih izvora, da li je nastavljeno sa kapitalnim projektima i da li energetska politika, zajedno sa očuvanjem životne sredine, ide u onom smeru koji vi i ja želimo, a to jeste da ova zemlja bude energetski bezbedna, da imamo održivu životnu sredinu.
Bilo bi makar korektno, jer ja to vama nikada, gospodine Lazoviću, nisam uradila da dok pričam bar na trenutak slušate, ne smejete se. To sve vreme radite. Vidite, to sam imala sada zaista veliku želju da vam spočitam, jer nije u redu. Zaista nije u redu.
Ni jednog momenta vam se nisam ni podsmehnula, niti vam dobacila, niti gestikulirala, niti vam pevala da ste beba i da ste, kako ono beše, omašili, skrenuli sa puta, imitirala kako hodate ili kako trčite. Vidite, za atmosferu u Skupštini na prvom mestu i vi morate da date malo doprinosa.
Ono što mi je važno za građane Srbije jeste da nemaju razloga za brigu. Stanje energetskog sistema je takvo da svi možemo da vidimo, da imamo svetlo i grejanje, jel tako, nije nam hladno, da će biti mnogo bolje, naravno, da to neće raditi srpske firme, nego strani stručnjaci i to je tačno. I predsednik Aleksandar Vučić, vidite, i to ne možete da mu spočitate, rekao je – mi ne znamo to, ali znamo ko zna i najbolji su na svetu. Radi se o Norvežanima.
Tako da ćemo, gospodine Lazoviću, i vi i ja, verujem, za 15 do 20 godina pod rukovodstvom Aleksandra Vučića, SNS, na ovaj ili onaj način, moći da se pohvalimo svojom državom. Jer, verujte, SNS takođe razmišlja i o vama, vašim prijateljima, vašim saborcima, vašoj budućoj deci zato što svi zajedno zaista možemo sve ukoliko hoćemo, naravno.