Na član 8. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik Nebojša Cakić.
Reč ima Nebojša Cakić.
Izvolite.

Gospodine ministre, nije tačno da je ulaganje u zdravstvo najveće, ali je tačno da je prebacivanje para u Republički fond najveće, a o tome zašto je najveće, o tome ćemo razgovarati drugi put. Samo nam otvorite i skinite oznake službene tajne od svih ugovora kojima ste nabavljali vakcine, respiratore. Ima još drugih stvari, ali o tome ćemo drugi put.

Ćeraćemo se oko Republičkog fonda daleko i da znate, znam, samo čekam dokumenta da mi dođu.

Pitao je Jovanov kako da obezbedimo novac. Pa, tako što ćete malo više plaćati porez. Vi ste najbogatiji u ovoj zemlji Srbiji, budžet punite sa 1,3%. Tako što će vaši tajkuni plaćati više na ime poreza dodate vrednosti, tako što neće se zloupotrebljavati javne nabavke, tako što ćete manje plaćati puteve. Para ima puno, samo ih vi uzimate za sebe, ne dajete građanima. Tako što nećete graditi stadione. Baš me zanima kako će ministar Mali da me ubedi da je izgradnja stadiona regionalni razvoj za grad Leskovac i jug Srbije. Napravićete lokale? Videćemo se ovde za godinu dana.

U centru Leskovca prazni su lokali, jer nema građana. Da vam ponovim, najurili ste građane sa juga Srbije. Kakvi lokali? Tamo ništa neće postojati i samo ćete dati lokalnoj samoupravi da plaća još stotinak miliona na ime održavanja, inače će stadion u roku od dve, tri godine propasti.

Ono što je takođe važno, onog dana je premijerka pomenula firmu „Bauvezen“ kao nešto s lošiju od „Milenijuma“, a ta firma u Leskovcu gradi jedan običan trg tri godine, što bi tri dunđera iz Crne Trave, gospodine Tončev, bili ste, napravili ste tri dunđera za godinu dana, ali to je firma koja će graditi Srbiju.

Hvala vam.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Ksenija Marković.
Reč ima Ksenija Marković.

Poštovani narodni poslanici, poštovane narodne poslanice, građani i građanke Srbije, u ime poslaničkog kluba DS podnela sam amandman koji se odnosi na položaj mladih u Srbiji. Pitanje koje bi trebalo da bude važno za svaku zemlju, pogotovo za zemlju koju napušta u proseku preko 50.000 ljudi godišnje. Kao što znate, po poslednjem popisu će nas biti više od 800.000 manje.

Danas smo čuli, i u prethodna dva dana, dosta o ekonomskoj stabilnosti i o ekonomskom napretku Srbije. Međutim, ugao mladih ne deli baš tu perspektivu. Zašto?

Trećina mladih u Srbiji traži posao duže od dve godine, a čak petina mladih koji su zaposleni rade na crno. To znači da ne mogu da uživaju osnovna prava koje im po zakonu pripadaju. Zato ne iznenađuje što je skoro polovina mladih spremno da sutra spakuje kofere i ode iz Srbije u potrazi za boljim uslovima života.

Danas je nemoguće u Srbiji živeti dostojanstveno od poštenog rada. Mladi to pokazuju. Konačno, skoro dve trećine mladih nije zaposleno na poziciji za koju su se školovali. Postavljam pitanje svima vama – zašto školujemo našu decu? Da bismo ih poslali, kao što ministar ovde poziva, u Nemačku, Švajcarsku i Norvešku, ali samo što oni tamo odu i ne vrate se, to je problem.

Isto tako, postavljam pitanje – kako je moguće da ako imamo stabilnu i prosperitetnu ekonomiju, nismo uspeli da dođemo do toga da nam ni polovina mladih ne može raditi na pozicijama za koje su se školovali?

Konačno, podsetiću vas na prvi cilj Nacionalne strategije o mladima, a to je zapošljavanje mladih. Ovaj cilj i u ovom budžetu sa ovim procentom teško da ćete ostvariti. Hvala.

Potpredsednik Vlade ima reč. Izvolite.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici i poštovani građani Srbije, malopre sam pričao o tome, ali eto, neko nije slušao, ili je imao unapred pripremljeni govor, pretpostavljam, pa ga nije menjao.
Dakle, stopa nezaposlenosti mladih, kada je jedan od prethodnih govornika govorio, u vreme dok je njegova stranka bila na vlasti bila je 53,2%, malopre sam o tome govorio. Svaki drugi mladi u vaše vreme nije imao posao. I vi se usudite da kažete - u Srbiji danas mladi ne mogu da nađu posao ili ne znam šta.
Ja nisam rekao da je situacija danas najbolja moguća, rekao sam da se borimo iz dana u dan da naši mladi dobiju još prilike da steknu svoje i prvo radno iskustvo i drugo i treće, ali samo ne znam odakle vama, da ne kažem, šta da se javite vi u vaše vreme svaki drugi mladi bio je nezaposlen. A onda sam čuo, kaže – pa, da, zato što mladi odlaze, a onda lepo imate ovde, evo samo da se vidi, broj zaposlenih mladih, dakle, ne odlaze, ne odlaze, broj zaposlenih 121.000 2012. godine, 175.000 2022 godine. Pa, kakve veze sada ima da li odlaze ili ne odlaze sa brojem zaposlenih?
Dakle, naši mladi upravo zbog odgovorne politike koju vodimo, vide svoju budućnost u svojoj zemlji, vide mogućnost da zasnuju svoju porodicu ovde.
Mi smo povećali i mere koje se odnose na podizanje nataliteta i za prvo i za drugo i za treće dete. Po prvi put dajemo 20.000 evra, kao što znate, bespovratnu pomoć, poklon majkama, mamama koje dobiju svoje prvo dete, svoje dete, od ove godine je to krenulo i nećemo stati, dakle, da kupe nekretninu.
Malopre smo čuli, pa, ne, znate, oni ne mogu da kupe svoj stan. Pa, čekajte, u vaše vreme nisu imali ni platu, nisu imali ni posao, bilo je sve sjajno i bajno, a sada, kada imaju mogućnost i kada steknu porodicu, dobiju i nikada veću jednokratnu pomoć, i da dobiju 20.000 evra grant besplatno da kupe svoj prvi stan. I kada ima nikada više mladih zaposlenih, kada imaju više kompanija, desetine kompanija gde mogu da se zaposle, pa kada imaju i vide i nove vrtiće, kada vide nove autoputeve, pa kada vide da je prosečna plata danas 720 evra u Srbiji, u vaše vreme je bila 331.
Pa, kako možete da kažete da je tada bilo bolje i da je sada mnogo gore? Ja to ne razumem, nijedan podatak koji sam sada dao ne ukazuje na to.
Da li smo zadovoljni? Nismo. Hoćemo i bolje, hoćemo i više i veće plate i zato ćemo do kraja mandata ove Vlade imati i 1.000 evra prosečnu platu, pri čemu, da ne zaboravim, IKT industrija, dakle, informatika i IT tehnologija, najbrže rastuća privredna grana u Srbiji, tamo gde je najviše mladih zaposleno.
Ali, dobro, tako to ide kada pripremate govore par dana pre diskusije, pa onda niste spremni na neke nove informacije. Hvala puno.

Po amandmanu, Jasmin Hodžić.

Hvala.

Mi nećemo podržati amandman naše drage koleginice, iz prostog razloga jer smatramo da je predloženi Zakon o budžetu optimalan u datim okolnostima.

Ja mislim da bi trebali načelno da se složimo da je suvereno pravo svake vlade da donosi budžet na način na koji ona smatra i u skladu sa tim da podnosi političku odgovornost. Potpuno je u redu da opozicija kritikuje, pogotovo tu rashodnu stranu, ali kako biste mogli da planirate rashodnu stranu, morate da vodite računa o prihodnoj strani, pod broj jedan, i pod broj dva, morate da razumete kontekst u kom se zemlja nalazi.

Samo krajnje neobjektivan kritičar može da ne uvidi da je ova zemlja zaista ne samo tokom mandata prethodne Vlade, već prethodnih nekoliko vlada, zaista imala dobre ekonomske pokazatelje.

Moje pitanje je, naravno, za one koji kritikuju, da li mi imamo konstantno rast zadnjih 10 godina BDP-a, koji se kretao od tri, pa sve do 7,2%? Da li je tačno da je se naš BDP uvećao za 10 godina skoro duplo, da ćemo projektovani GDP imati u 2023. godini 68 milijardi? Je li to tačno ili nije?

Da li je tačno da je smanjena nezaposlenost sa otprilike oko 25% na ispod 10%, tačnije oko 9%? Da li je tačno da su konstantno rasle plate i penzije? To su fakti, gospodo.

Znači, krajnje neobjektivni da budete, krajnje kritični prema vlasti, domete ekonomskih performansi ove zemlje prosto ne možete da prenebregnete.

Da li je tačno da postoji inflacija? Da, ali isto tako je tačno da je 70% udela u toj inflaciji faktički uvezeno zbog monetarne ekspanzije koje su emitovale centralne vlade mnogih zemalja, pre svega ekonomski jakih zemalja, kada su prosto štampale novac i tako gurale inflaciju, zbog prekida u lancu snabdevanja, zbog nedostatka hrane, zbog energetskih šokova koje smo imali izazvanih što pandemijom, što ratom u Ukrajini. To je sve tačno.

Jesmo li mi sa socijalnog aspekta pokušali da ograničimo cene osnovnih životnih namirnica? Pričam to iz ličnog iskustva, pet proizvoda, znači, osnovne životne namirnice, time štitili najugroženije slojeve stanovništva.

Ja se samo pitam šta bi neka druga vlast drugačije uradila ili bolje uradila od onoga što je radila ova Vlada? Zaista, krajnje iskreno i objektivno pitam. Da li je moglo drugačije na rashodnoj strani? Pa, da, naravno, naravno da je moglo, ali gledajte prihodnu stranu. I meni je zaista drago što će u budžetu biti izdvojena sredstva za brojne projekte koji se tiču kraja odakle ja dolazim. Mogao bih i ja, pa, kako bih rekao, nije budžet fontana želja. Moglo bi i to da se tako shvati.

Drago mi je da će biti nastavljeni infrastrukturni projekti u Sandžaku. Drago mi je da će budžet za kapitalne investicije biti, ako sam dobro zapamtio, negde oko 3,6 milijardi evra, jer u stvari ti javni kapitalni infrastrukturni projekti su jedan od najvećih generatora našeg rasta, sigurno jedan od najvećih generatora našeg rasta i ne verujem da će ovaj investicioni ciklus se ikada više ponoviti za narednih 20, 30, 50 godina. Ovo je istorijska šansa da mi uložimo novac u putnu infrastrukturu. On generiše taj rast, ali čini mi se generiše i preduzetništvo koje se snažno razvilo merama Vlade koje je oslobodilo deo privrede tj. opterećenje na privredu i to radi i ovom budžetu. Neoporezivi deo je povećan.

Ja vas molim da prosto vratimo stvari u okvir. Potpuno je legitimno da opozicija daje neke predloge kako bi na toj rashodnoj strani mogao novac da se troši, ali zaista mislim da treba krajnje objektivno da priznamo sebi da ova zemlja, čini mi se, u datim okolnostima, bar u ekonomskom aspektu, pokazuje zaista da ide u dobrom pravcu. Hvala vam.

Reč ima Ksenija Marković, povreda Poslovnika.

Član 104. stav 1. - narodni poslanik ima pravo na repliku ukoliko se pogrešno protumači njegovo izlaganje.

Poštovani ministre da ste me pažljivo slušali, a ne gledali u mobilni telefon, znali biste da sam govorila o strukturi zaposlenosti, a ne nezaposlenosti.