Dakle, iz iskustva vam kažem – ne gledaju televiziju deca. Ne mogu da kažem sad u 100% slučajeva, mogu da govorim o onome što imam prilike da vidim svaki dan.

Meni je, mojoj generaciji je bila ono, misaona imenica. Ja sam bio najsrećniji kada su kupili televizor za moju i bratovu sobu, to je bio doživljaj, sa, ne znam, četiri kanala – prvi, drugi, treći kanal RTS-a, jedan kanal TV Novi Sad i NS plus. Pet kanala je bilo, još okrećeš onu antenu da uhvatiš signal. Tako je to bilo.

Danas nije. Ćerkama sam sređivao sobe letos, ni jedna neće televizor. Imaju lap top, imaju telefon, neće televizor. I to je problem. Ali, kažem, kad bismo ušli u rešavanje tog problema, kažem vam na šta bismo naišli.

Nismo mi ti koji su pokretali pitanje vakcinacije, stavljali pod znak pitanja pitanje vakcinacije u Srbiji. Nismo mi ti koji su širili to.

Komercijalne televizije, pa zato se i zovu komercijalne zato što im je stalo do toga da imaju što gledaniji program. Prodaju ono što narod želi da vidi i to je to. Tako se ponašaju. Da li nekad negde prekrše? Iskreno rečeno, ne znam o čemu pričate, ne zato što vam ne verujem, nego zato što nisam pratio. Naravno da to nikome od nas ne odgovara, pobogu. Šta želimo da imamo ljude…

Mi smo došli u situaciju da smo upravo zbog tih nekih, ali nije to poteklo sa televizije, nego sa društvenih mreža, došli u situaciju da se pojavljuju epidemije bolesti koje su bile zaboravljene. Kod nas, hvala Bogu, još uvek ne, ali u svetu se to pojavljuje. Zbog antivakserskog lobija, ovih ili onih, pa naravno da to ne želimo.

Imali smo u Skupštini ljude koji su ravnozemljaši u jednom od prethodnih mandata. Sada su se istakli po tom pitanju.

Dakle, naravno da smo protiv toga, ali ne možemo uvoditi cenzuru u tom smislu da mi sad svaki program koji se emituje – e sad zatamnjuj ekran, ovo nam se ne sviđa itd. Opet kažem, ako otvorimo tu Pandorinu kutiju, bojim se da je jako veliko pitanje gde će biti kraj.

Najzad, kažem vam, kritike i primedbe možemo da prihvatimo, ali kritike i primedbe što se tiče slobode medija od ljudi iz vremena kada su te slobode bile ne gažene, nego potpuno ugažene, zaista nema potrebe da slušamo. Hvala.

Hvala lepo.

Reč ima Zaim Redžepović.

Izvolite.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo, građani Republike Srbije, danas slušamo i razgovaramo o jako važnim temama. Imamo oprečne stavove. Sasvim je to logično, jer govorimo, između ostalog, o javnom medijskom servisu, prostoru koji je interesantan i opoziciji i vlasti i većinskom narodu i onom narodu koji nije većinski.

Ja tu želim da, osim činjenice da svi pričamo zajedno i o taksama kada treba sve to održavati, kažem da je sa mog stanovišta izuzetno važno da medijski prostor bude drugačije korišćen ili bolje korišćen kada su u pitanju narodi koji nisu većinski. Potrebno da je postoji redakcija na bosanskom jeziku i potrebno je više sadržaja o tom prostoru koji bi bilo afirmativno i koji bi pomogao da se bolje razumemo, u krajnjoj liniji.

Drugo o čemu se danas govori jesu bilateralni međunarodni ugovori koji su sami po sebi vrlo dobra stvar, jer uređuju odnose i olakšavaju komunikaciju među državama. Posebno se govori o odnosima sa Arapskim Emiratima i mi to smatramo izuzetno važnim. Emirati rade dobre stvari za Republiku Srbiju, rade dobre stvari i za Sandžak. U tom kontekstu ćemo svakako to podržati i jako je važno da regulišemo stvari oko izručenja, transfera osuđenih lica, na kraju krajeva uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima itd.

Treća stvar o kojoj želim da govorim jeste Odluka o predlogu kandidata koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Novom Pazaru. Dakle, dobili smo imena i radi se o Muniri Jusović, Emini Krkošić, Leli Rajović. Prema onome što mi znamo, vrlo korektni ljudi, profesionalci u svom poslu i mi smo zadovoljni što se po ovoj proceduri konačno dolazi do ljudi koji nisu politički ni na jednoj strani. Siguran sam da će oni dobro raditi svoj posao.

Ono što nas Bošnjake iz Sandžaka interesuje, kada se god govori o sudu, jeste da mi uvek budemo nekako dodatno oprezni jer se sećamo kako su to radile neke stranke sa lepim imenima a koje dana opasno kritikuju način na koji se biraju sudije, a nekako preskaču onaj deo da, recimo, kada sam ja diplomirao ovde pa otišao u taj Tutin, tamo niste mogli ni da volontirate ukoliko niste odneli preporuku od te stranke koja je danas nezadovoljna ovakvim načinom biranja sudija.

U tom kontekstu želim da kažem da je jako važno da kada govorimo o sudijama, da iskoristim vreme i da kažem, da je Tutinu potreban sud, tužilaštvo i da nije dovoljna sudska jedinica. Evo, i ovo sudije koje smo izabrali će verovatno putovati i raditi u Tutinu.

Samo kratko hoću da vam kažem koliko je potreban taj sud. Iz Boroštice, sela na Pešteru, treba vam 40 minuta do Tutina, najmanje, treba vam još toliko ovim boljim putem do Novog Pazara. Tamo predate zahtev da vam izdaju nekakvo uverenje koje vam je potrebno za radni odnos, da niste osuđivani i slično, pa se vratite istim putem do Boroštice, jer ne možete to da dobijete. To treba da vam daju tek sutra ili preksutra, a onda sve to radite ponovo.

U tom kontekstu izlažemo ljude ogromnim troškovima i pravimo velike probleme. Ograničen sam vremenom, pričaćemo o tome još, ali bih voleo da se o tome razmisli ozbiljno. Hvala vam.

Hvala vam.
Zahvaljujem svima. To je bilo to za danas.
Nastavljamo sa radom sutra u 10.00 časova.