Poštovani građani Srbije, uvažene kolege poslanici, ova sednica nije trebalo ni da bude održana iz dva razloga. Prvi sam već rekao u povredi Poslovnika, to je formalni razlog. Drugi je suštinski.
Formalni razlog je taj što ste se u sazivu ove sednice pozvali na član 86. stav 1. koji kaže da sednicu saziva predsednik pisanim putem po pravilu najmanje sedam dana pre dana određenog za početak sednice. To nije učinjeno.
Znači, napravljen je formalan prekršaj. U normalnoj, uređenoj, demokratskoj državi to je dovoljan razlog da se ova sednica ne održi.
Dakle, odgovor na to je bilo: “Hoćete li da glasate o tome? Sve je bilo po Poslovniku, hoćete li da glasate?“ Čekajte, kako možete da kažete da je nešto bilo po Poslovniku? Kad pročitate ovu rečenicu tu nema o čemu da se glasa. Jasno – sedam dana pre. O čemu da glasamo?
Hoćemo li da glasamo da li je danas petak? Hoćemo li da tražimo amandmane na Njutnov zakon o gravitaciji? O čemu da glasamo? Hoćemo li da glasamo da je zemlja ravna ploča? Imate većinu za to. Imate većinu za to, ali o tome se ne glasa.
Druga stvar, nema osnova za hitni postupak, to je jasno kao dan. Jasno je kao dan da nema. To se ponavlja iz sednice u sednicu. Prošli put, umesto da izvučete zaključak i da ne ponavljate te greške, vi ih uporno negirate i uporno ih ponavljate.
Što se tiče objedinjene rasprave, takođe nema osnova. Kako da objedinite raspravu o izboru sudija i potvrđivanje Ugovora sa Saudijskom Arabijom, Ugovora sa Brazilom? Šta je sa tim?
Dakle, kako možemo da objedinimo tu raspravu, šta spaja sve ove teme? Kao što kaže u Poslovniku, odnosno u obrazloženju: „Imajući u vidu da su međusobno uslovljeni“. Znači, izbor sudija je međusobno uslovljen sa Ugovorom sa Saudijskom Arabijom i da su rešenja međusobno povezana. Kakva su rešenja međusobno povezana? Kakve veze ima Brazil sa izborom sudija?
(Marijan Rističević: Ima.)
Gde je tu Paragvaj? Čuo sam da je jedan bivši ministar sa narodnim parama otišao u Paragvaj? Jel to možda ima veze sa sudstvom? Da ga jurimo sa narodnim parama po Paragvaju? Gde vam je taj ministar sada? Gde su drugi ministri? Tražićete sada da pravimo ugovore sa egzotičnim zemljama gde ćete da bežite sa narodnim parama? To hoćete da tražite?
(Marijan Rističević: A Mauricijus?)
Da li je to međusobno povezano? Jel to po hitnom postupku?
(Marijan Rističević: Hajmo malo o Mauricijusu.)
Što se tiče samog sadržaja, o REM-u je već bilo reči i rekla je na sednici Odbora predsednica, kaže – REM plaćaju emiteri, a ne građani. Izvinite, ko plaća emiterima? Emiteri imaju neke svoje pare, oni, o čemu ona priča? Zašto mi dajemo saglasnost o tome ovde i zašto su oni prekinuli štrajk baš kad se o tome razgovara? Otkud njima pravo da uopšte štrajkuju? Krše Ustav. Krše Zakon o štrajku, Zakon o službenicima.
Prekinite da dobacujete, gospodine Rističeviću.
(Marijan Rističević: Tebi se ne može pomoći.)
Dakle, REM sve vreme pokušava da radi nešto što mu nije posao, a to je da štiti režim Aleksandra Vučića, pri tome se pozivaju na zakon i metodologiju. Ne postoji taj zakon, ta metodologija po kojem „Hepi“ i „Pink“ mogu da dobiju nacionalnu frekvenciju, ne postoji. Koji su to kriterijumi po kojima oni mogu da dobiju tu frekvenciju?
Takođe, kaže – mi uplaćujemo u budžet, a ne finansiramo se iz budžeta. Dakle, ono što ja moram da čitam jeste da ne bih lupao gluposti kao što neki tu rade, ono što takođe želim da kažem da su mišljenja, ja se slažem da svi ne razmišljamo isto, mišljenja su podeljena.
Mišljenja o Aleksandru Vučiću i njegovom režimu su podeljena. Jedni misle da je on poguban po ovaj narod, po državu Srbiju, a drugi ne misle.
Kada ste govorili o zapošljavanju, govorili ste kako je bilo nekada partijsko zapošljavanje, a sada ste vi sprečili bilo kakvo zapošljavanje. To prosto nije istina. Prekinite da obmanjujete ovaj narod.
Ja kada sam bio ambasador u Crnoj Gori, ni jedan moj saradnik nije bio iz moje stranke, ni jedan moj saradnik. Bili su iz drugih partija ili su bili ne stranačke ličnosti koje su imale drugačije mišljenje. Nikada nisu imali ni jedan problem sa tim, nikada ni jedan problem, a sada je nemoguće zamisliti da neko bude zaposlen a da nije iz vladajuće stranke, nemoguće. Prema tome, prekinite o tome da pričate na ovaj način.
Mediji, policija, BIA, to su stubovi ove vlasti. Aleksandar Vučić nije dobio nikada ni jedne izbore dok se nije dočepao vlasti. Prve izbore koje je dobio, dobio je Tomislav Nikolić, a posle kada je Aleksandar Vučić od njega preuzeo i stranku i ove poluge vlasti, onda je postao nepobediv, nepobediv zato što kontroliše medije, zato što kontroliše policiju, kontroliše sve institucije, kontrolišu BIA, a oni kontrolišu građane. E takav je uspeh Aleksandra Vučića i njegovog režima.
Dakle, ono što je važno reći, da kad stvaralac ima, citiraću Vladetu Jerotića, kaže – kada stvaralac ima fantaziju, onda je to milina, a kada neko ko nije stvaralac, a ima fantaziju onda ga lečimo.
Srbija ima više obradivog zemljišta nego Austrija i zemlje Beneluksa, Belgija, Luksenburg, Holandija, a mi pravimo fabriku guma u Vojvodini. To je rezultat vaše genijalne privredne politike.
Srbija je po nalazu „Eurostata“, četvrta najsiromašnija država u Evropi, četvrta posle Albanije, Makedonije i BiH, a vi nam ovde pričate neke bajke o bilo čemu.
Šta je suština? Suština su mediji. Suština je REM, koji treba da bude regulator.
Kako je moguće da u jednoj državi savetnica za medije bude svake godine birana u samom je vrhu najmoćnijih žena u Srbiji? Kako savetnica može da bude toliko moćna? Pa zato što nije savetnica, ona je urednica svih medija. Ona je i regulator, ona radi sve što treba da se kontrolišu mediji u Srbiji i to je problem medijske slike u Srbiji. Suzana Vasiljević je najmoćnija žena, ne zato što savetuje Aleksandara Vučića, nego zato što uređuje sve medije u Srbiji. Nije ona moćna zato što je savetnica, niti zato što oduzima čašu Aleksandru Vučiću na sajmu vina. Sam Aleksandar Vučić je rekao da pije samo čajeve, ali nije izgledalo kao da je pomešao hibiskus i nanu, nije izgledao tako. Ona je jedna od retkih koja sme da mu uzme čašu iz ruke zato je moćna, zato je moćna zato što uređuje medije.
Dakle, RTS je taj koji bi morao da bude javni servis, a RTS nije javni servis, RTS je privatni servis Aleksandra Vučića, jer na javnom servisu se emituje propaganda.
