Mogu, mogu.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici…

(Borislav Novaković: Ne možete mi uzeti pravo na repliku.)

… budući da su na dnevnom redu ove sednice i dve tačke posvećene zakonskom uređivanju načina funkcionisanja i finansiranja javnog medijskog servisa, istakao bih dva primera koja se odnose na informiranje hrvatske manjinske zajednice u Republici Srbiji.

(Borislav Novaković: Orliću, imam pravo na repliku. Spominjao me je Jovanov i Martinović.)

Prvi je problem gašenje trosatne radio emisije na hrvatskom jeziku radio Subotice, koja je emitovana svakog dana, a pored informacija iz svakodnevnog života na lokalnom nivou, zatim obrazovnih i jezičkih tema, kulturnih i sportskih sadržaja, bile su obuhvaćene i teme iz oblasti privrede i poljoprivrede, te o narodnim običajima itd.

(Borislav Kovačević: Šta treba da se dogodi da ja dobijem repliku?)

Nemate dozvolu za prilaženje stolu, vratite se nazad.
(Borislav Novaković: Spominjao me je Jovanov.)

Postupak gašenja ove emisije, pravdan je neminovnošću procesa privatizacije, premda smo verovali u načelo da se dostignuti nivo manjinskih prava ne može i neće umanjivati.

Vratite, se Novakoviću. Vratite se Novakoviću. Rekao sam vam šta da radite.
(Borislav Novaković: Spominjali su me i jedan i drugi.)
(Miroslav Aleksić: Vidite li Poslovnik, predsedniče?)

U pitanju je bila redakcija sa pet do šest zaposlenika, što realno i nije veliki izdatak, čak i za budžet na lokalnom nivou.

Drugi primer je da se već nekoliko godina na RTV svakoga dana emituje petnaestominutna informativna tv emisija na hrvatskom jeziku i to je bio pravi primer dobre prakse, imajući u vidu pre svega činjenicu da je hrvatska manjinska manjina disperzirana na prostoru Bačke, Srema i Banata, te u znatno manjem broju južno od Save i Dunava, te tako može biti informisana na maternjem jeziku.

Verujem da bi po principu pozitivne diskriminacije bilo moguće imati sluha, te podržati ovako male i suptilne projekte u oblasti ostvarivanja manjinskih prava, pa da se u nekom pogodnom trenutku obnovi spomenuta emisija, makar i jednosatno na dnevnom nivou, sa minimalnim brojem izvršilaca. Zahvaljujem na pažnji.

(Miroslav Aleksić: Poslovnik.)

(Borislav Novaković: Replika.)

Zahvaljujem, gospodine Ostrogonac.
Pošto znate da ste sada vi prijavljeni, da li želite da govorite po prijavama za reč ili ćete da stojite tu, da ne bi ste posle tražili da vas čitam ponovo?
Da li želi Natan Albahari da govori? Da. Da li želi da govori, prosto, ako želi, samo treba da se prijavi za reč, sledeći je, daću mu reč? Ne želi. Dobro.
(Borislav Novaković: Replika.)
(Miroslav Aleksić: Ne možeš da se igraš ti ovde.)
(Borislav Novaković: Replika.)
Samo polako, onda sada određujem pauzu, pa ćemo da vidimo posle pauze ko želi da govori i ko će biti u sali itd.
(Borislav Novaković: Nema polako, replika.)
(Miroslav Aleksić: Po Poslovniku.)
(Borislav Novaković: Kad budeš dao repliku, nastavićemo da radimo, replika prvo.)
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, kao što znate, u skladu sa članom 104. Poslovnika Narodne skupštine, koji reguliše pravo na određivanje replike, stav 3. o korišćenju ovog prava odlučuje predsednik Narodne skupštine.
Pošto je predsednik Narodne skupštine procenio njegovo je diskreciono pravo da neće dati repliku, ja ne mogu da odlučim umesto njega …
(Miroslav Aleksić: To vi tako tumačite.)
Molim vas, narodni poslanici, ja pokušavam da vodim ovu sednicu kao što ste videli na sajtu.
(Miroslav Aleksić: Znači, čovek je uvredio i njega i poslaničku grupu i sve nas.)
U redu je, samo vas molim …u redu. Samo vas molim da istovremeno ne pričate više nas.
Da li možete da saslušate mene? Sekund. Znači, ja vam kažem, čitam Poslovnik, član 104. stav 3. Ja ne mogu umesto njega.
Znači moj predlog je da se smirimo. Kao što znate sa sajta Narodne skupštine sudije polažu zakletvu, predsednik će se vratiti. Ali, pošto svi mi, iskreno verujemo u to, želimo da vratimo dostojanstvo ovoj Skupštini, ni vi ne bi trebali da stojite ovde, s toga …
(Miroslav Aleksić: Tako poštujete Poslovnik?)
(Borislav Novaković: Poštujte Poslovnik.)
Ja ću poštovati Poslovnik. sedite na svoje mesto. Jedan po jedan, tražite povredu Poslovnika ili čega već želite, ukažite na član. Ali vas molim kao nulti korak da svako sedne na svoje mesto. Ja vidim Poslovnik iz vaših klupa.
(Miroslav Aleksić: Morate dati repliku. Nema nastavka. Ponižavate nas.)
Ja ne mogu umesto predsednika da dam repliku. Molim vas da svako sedne na svoje mesto u klupe. Da li se slažemo?
(Miroslav Aleksić: Poštujte Poslovnik. Dajte repliku.)
U redu, sedite u klupu pa ukažite na povredu Poslovnika.
(Miroslav Aleksić: Kršite Poslovnik.)
(Borislav Novaković: Kršite Poslovnik.)
Molim vas, narodni poslanici, ja ne kršim Poslovnik, ja sam sela ovde pre dva minuta, molim vas …
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)
Narodni poslanici, ne možete u sali dobacivati, direktno se obraćati.
Ali, složićemo se da se svi ponašate isto. Znači svako dobacuje. Sreća pa su mikrofoni isključeni.
(Miroslav Aleksić: Vi ste sa Kurtijem sarađivali na Kosovu. Sram da vas bude. Poslali ste ljude na barikade.)
Narodni poslanici, nema direktnog obraćanja. Molim vas iskreno da se vratite na svoja mesta.
Dok traje pauza, nema ni prenosa, nema ni uključenih mikrofona. Sve ovo nema smisla. S toga vas najiskrenije molim da se vratite na svoja mesta. Nema smisla ovo dovikivanje. Ovo niko ne čuje.
(Borislav Novaković: Morate da date repliku.)
(Miroslav Aleksić: Nećete dva minuta da date čoveku da odgovori.)
Da li možemo da se dogovorimo da se vratite na svoja mesta i sa svog mesta ukažite šta god želite. Ne odavde.
(Miroslav Aleksić: Morate da date repliku. Ne može ovako.)
U potpunosti se slažem da ne možemo ovako raditi. Možemo raditi tako što će se svako vratiti na svoja mesta.
(Borislav Novaković: Zašto ne date pravo na repliku? Imam pravo na repliku.)
Poštovani narodni poslanici, upravo sam obaveštena da ide prenos.
(Miroslav Aleksić: Ma ne zanima nas prenos. Morate poštovati Poslovnik.)
S toga vas još jednom molim da se svako vrati na svoje mesto, isto ovo možete radite sa svojih mesta, ali ne možete dovikivati i direktno se obraćati.
Trenutno sudije polažu zakletvu. Ja vas molim da vratimo …
(Borislav Novaković: Ne interesuje nas prenos.) došli smo da zastupamo narod.)
…izvolite, ali nemojte mi dobacivati. Imamo mikrofone, imate svoje karticu, imate svoje mesto, vratite se tamo, ubacite i tražite reč.
(Miroslav Aleksić: Dajte repliku.)
Sva prava iz Poslovnika Narodne skupštine ćete dobiti tog momenta kada se vratite na svoja mesta. Odavde bez mikrofona, bez elektronskog sistema, bez kartica ne možete da govorite.
(Aleksandar Jovanović: Pozovite obezbeđenje da nas se izbace.)
Dakle, i nije moj cilj da bilo koga izbacim.
Naravno, u sistemu vidim poslanika Borislava Novakovića.
Uključiću njegov mikrofon onog momenta kada bude red u sali ili ti svako bude sedeo na svom mestu i ne bude govorio, isključivo narodni poslanik Borislav Novaković, ali da bi on govorio i da bude reda u sali, svako mora da se vrati na svoje mesto i da ćuti. Zahvaljujem.
Zamoliću narodne poslanike iz pozicije da sednu na svoja mesta. Zamoliću sve narodne poslanike da sednu na svoja mesta, vrate se na mesto predviđeno na njih da svako sedi, ne razgovara. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Borislav Novaković.
Dva minuta.
(Milenko Jovanov: Po kom osnovu?)
(Narodni poslanici SNS: Po kom osnovu?)

Gospodine Martinoviću, spominjali ste ime nekog poslanika kog ja ne poznajem, ali vi ga očito poznajete. On nije moj koalicioni partner, ali je vaš koalicioni partner.

Od momenta kada ste došli na vlast kosovsku politiku je oblikovao Aleksandar Vučić i kroz Briselski sporazum i sve ono što je naša strana dala, a dala je Gazivode, a dala je međunarodni broj, a dala je mogućnost da se učestvuje u vlasti. Sve to uradio je Aleksandar Vučić. Ali, ja ne pričam o tome.

Pitali ste me za Zvonka Veselinovića, Zvonko Veselinović ne živi na Kosovu, on živi u Novom Sadu i on ne brani srpski narod, nego obrće pare u Srbiji. On ne brani srpski narod, Zvonko Veselinović živi u Novom Sadu i obrće ogromne pare. On je taj koji treba da dobije 10 miliona evra iz budžeta Novog Sada, on je taj koji preko Novog Pazara put treba da obrne milijarde. On je taj koji se sada hvali za istraživanje kalcika. On je taj koji zajedno sa Andrejem Vučićem i Aleksandrom Vučićem reketira po Novom Sadu, reketira po celoj Srbiji, dobija koruptivne poslove i zahvaljujući vama on je od kriminalca postao kontraverzni biznismen.

Mi kažemo da ćemo stati na kraj tome i ja vam obećavam kada su u pitanju Zvonko Veselinović i Andrej Vučić, iako su hteli da pokore Novi Sad, iako su hteli da kontrolišu Novi Sad, izazvali su samo bes, izazvali su ponos, izazvali su inat i Novi Sad se neće smiriti dok ne najuri iz Novog Sada i Zvonka Veselinovića i Andreja Vučića.

Po Poslovniku, narodni poslanik Milenko Jovanov, a narodnom poslaniku Novakoviću izričem opomenu zbog nedoličnog ponašanja.
Znači, moramo zajedno da radimo.
Izvolite, Milenko Jovanov.
Milenko Jovanov, vratićemo vreme.
(Borislav Novaković: Šta je nedolično u ovome što ja kažem?)
Izvinite Milenko.
Narodni poslanici, kada neko dobije reč, taj jedan govori, ostali ćute, molim vas prijavite se u sistem.
(Borislav Novaković: Šta je nedolično?)
Nedolično je to što vičete i kako se upravo ponašate.
Milenko Jovanov, izvolite, ostali ćute.

Tužno je.

Ukazao je i ministar Martinović, ukazao sam i ja i ponoviću još jednom, da je zaista tužno da imamo apsolutno sinhronizovano delovanje u parlamentu privremenih institucija u Prištini, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da se apsolutno iste optužbe iznose i sa jedne i sa druge strane, da se apsolutno ista imena spominju i sa jedne i sa druge strane, da isti ljudi faktički povlače konce i daju ceduljice sa imenima koja treba da se pročitaju i da mi danas imamo na delu jedno vrlo sinhronizovano i jedan ozbiljan pokušaj napada na porodicu predsednika Vučića…

(Srđan Milivojević: Kako vas nije sramota. Sram vas bilo.)

…da jedini koji nije spomenut u celoj toj gunguli, koju prave danas, kako poslanici u Prištini, tako i poslanici u Beogradu, jeste Vukan Vučić, ali verujem da će već nekome od ovih primeraka i to da padne na um.

(Slavica Radovanović: Nemojte ničije dete da spominjete.)

Prema tome, mislim da je građanima danas jasno i iskreno, ovo jeste žalosna slika u šta su pretvorili parlament Srbije. Najpre su u parlament uveli Veljka Belivuka, a sada nastavljaju sa tezama Aljbina Kurtija.

Gospođa koja dobacuje, koja je jako uzrujana zbog pominjanja dece predsednika Vučića, neka reaguje kada lik iz njene poslaničke grupe ili jedne od vaših poslaničkih grupa, traži da to dete završi u šahtu, kao Gadafi. E, tada reagujete, a nemojte da čuvate mene, odnosno Vukana Vučića od mene.

Prema tome, jadno i tužno, ali nažalost i to smo videli u srpskom parlamentu, da se ponavljaju teze Kurtijevih poslanika u Prištini. Hvala.