Ajde vi da ne dobacujete bar jedan dan.

Ćuto, ja nikakvu repliku niti raspravu sa tobom neću, dok mi ne objasniš, kako ga uneseš? Kako uneseš taj vinjak u Skupštinu i kada ga pre omlatiš, bre 11,00 je sati? Samo mi reci kako ga uneseš? Onolika bezbednost, onolika policija, onolika oprema kroz koju se prolazi i ti svaki put uneseš flašu vinjaka i dođeš ovde da praviš gluposti, osim ako ga ne uneseš u stomaku kao što kažu kolege. Samo ne znam, smanji malo, brate. Smanji malo. Mnogo ti je. Jedno „unuče“, dosta da se zagreješ malo ujutru, za cirkulaciju.

(Aleksandar Jovanović: Što si ti tako duhovit?)

Dakle, dok nam ne date dokaz i papir od porodica da imate pravo da zastupate njihove preminule članove, bolje ćutite. Seckajte slike sa RTS-a, gajite elektronske ribizle, pecite elektronske kotlete, brinite o elektronskim pticama, radite ono što inače radite, pokušajte na drugi način da skrenete pažnju na sebe.

Manite se mrtvih ljudi, ostavite ih da počivaju u miru. A, onda proganjate njihove porodice, kada neće da vam se priključe u napadima na Aleksandra Vučića. Pa proganjate Milenu Ivanović. Sutra ćete da proganjate Cvijanovu porodicu. Porodice ne rade ono što vi radite, vi i Brkić iz „Tabloida“, niko više u ovoj zemlji. I niko drugi od poslanika koji sede sa te strane, nikom ne pada na pamet da radi ovo što vi radite.

To je vaša slika i to od prilike daje odgovor na pitanje zašto vas ni rođena stranka nije kandidovala, nego ste se prošvercovali na tuđoj kvoti, a i zašto više niste ono što ste bili kada ste ušli ovde u Skupštinu. Verovatno su i oni shvatili koliku im štetu pravite. Hvala.

(Ivana Parlić: Poslovnik.)

Po kom osnovu vi?
(Ivana Parlić: Poslovnik.)
Prijavite se prvo. Izvolite.

Predsedniče, član 107. Nedopustivo je vređanje narodnih poslanika i dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospodine Jovanov, poslanici opozicije, molim vas, prenesite gospodinu Jovanovu … (Isključen mikrofon.)

Nema repliciranja.
Ako, to da sada niste naučili ja se bojim da ne postoji vreme koje je dovoljno da te stvari savladate. To su osnovne stvari.
(Ivana Parlić: Predsedniče, rekla sam član 107.)
Nema repliciranja na taj član 107. Čuo sam ja taj član 107.
(Ivana Parlić: Pominjaćemo žrtve dokle god smo u parlamentu.)
Da li vi hoćete da se glasa ili nećete da se glasa ili ste samo ustali da bi ste opet izveli ono što radite svaki put? Izvodite, znači? U redu.
(Srđan Milivojević: Javljam se za reč po amandmanu.)
Po amandmanu. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, postoji jedan veliki problem za ovu vlast…

(Ivana Parlić: Ubice.)

Kada imate mirnu savest i čiste ruke, onda vam je lako da govorite o istini. Ja nisam advokat ničije porodice, ja sam diplomirani inženjer…

(Ivana Parlić: Saučesnici u ubistvu.)

(Milenko Jovanov: Ja sam saučesnik u ubistvu?)

Hoćete li da smirite ovu „pojavu“, molim vas ovde, molim vas, nema smisla?

(Dalibor Šćekić: Ti si bre pojava. Ti si pojava.)

Pojavu nevaspitanja sam kazao, ne „pojavu“.

Šta ste rekli? Ovi ispred vas ili?

Pojavu nevaspitanja da smirite iz vašeg poslaničkog kluba ako možete. Ako ne možete, nastavićemo ovako da radimo.

Ovi što su tražili povredu Poslovnika? Pogrešili ste tu.

Ne. Konkretno sam mislio na gospodina Milenka Jovanova, ako možete da ga urazumite da se pristojno ponaša i da ne dobacuje.