I vi ste sada rekli da ste sa tim saglasni. Znači, i vi šaljete istu poruku ili ne?
Reč ima ministar Martinović.

Zahvaljujem se gospodine predsedniče.
Sada ste mogli da čujete od uvaženog narodnog poslanika kako izgleda školski primer kada imate dvostruke aršine.
Kada pročitate presudu protiv jednog narodnog poslanika iz vlasti zbog reči koje je izgovorio na sednici Narodne skupštine, onda kaže, onda teza glasi – ne smete to da radite zato što utučete na nezavisnost pravosuđa, a ne utičete na nezavisnost pravosuđa kada ne da nije donete presuda, nego se ne vodi bilo kakav krivični postupak. Za najcrnje i za najgore kriminalce proglašavate Aleksandra Vučića, Andreja Vučića, Danila Vučića, Zvonka Veselinovića, Milana Radojčića, čitav niz Srba sa KiM, pola Vlade Republike Srbije. Čekajte, jel taj princip važi samo za vas ili taj princip važi za sve?
Vi biste hteli da princip nezavisnosti pravosuđa važi samo kada ste vi u pitanju, a kada je u pitanju, evo konkretno, narodni poslanik iz SNS, odnosno izabran sa liste SNS, Marijan Rističević, a inače predsednik Narodne seljačke stranke, stranke koja ima dugu političku tradiciju i tradiciju koja je za poštovanje, onda ta presuda ne sme da se komentariše, ali zato možete slobodno u Skupštini, van Skupštine, na televizijama koje vode uređivačku politiku onako kako vama odgovora da ljude nazivate kriminalcima, lopovima, vođama klana, da su oni naredbodavci najgorih mogućih krivičnih dela itd.
Dakle, ja sam pročitao jednu presudu koja je eklatantan primer da mi iz SNS ne da ne kontrolišemo pravosuđe nego nemamo nikakve veze sa postupkom donošenja presuda. Presude se donose na štetu nas iz vlasti. Kada kažem – nas iz vlasti, to kažem i zbog toga što se i protiv mene vodi jedan parnični postupak zbog reči koje sam izgovorio ovde dok sam bio narodni poslanik. Tužio me je gospodin Stevan Dojčinović. On je inače blizak vašoj političkoj opciji. I za mene Ustav ne važi.
Evo ja sam kao neki ministar u Vladi Srbije. Imam neku strašnu moć. Član sam SNS. Ne može mi niko ništa, ali zato sud me poziva kao tuženog da odgovaram zbog reči koje sam izgovorio ovde na sednici Narodne skupštine samo zato što sam postavio pitanje kako se finansira nevladina organizacija koju vodi gospodin Stevan Dojčinović.
Odakle tim nevladinim organizacijama toliko novca? Niti se bave nekom privrednom delatnošću, niti su registrovani kao privredna društva. Imaju ljudi novca na bacanje. Voze skupocene džipove, žive u vilama na Dedinju, imaju nekretnine u inostranstvu, imaju potpuno netransparentan način finansiranja. I, to sad kad postavite kao pitanje u Narodnoj skupštini, sud smatra da ste povredili nečiju čast i ugled, da ste napravili, da ste prouzrokovali nekome nematerijalnu štetu i poziva vas na odgovornost zbog reči koje ste izgovorili na sednici Narodne skupštine.
E sad, hoću da kažem samo još nekoliko stvari, i time završavam, gospodine predsedniče.
Na televiziji „N1“ imate jedan serijal koji se zove „Junaci doba zlog“. Ja mislim da Gebels, da je živ, da bi se poklonio do crne zemlje onima koji su smislili takav koncept emisije. Kako izgleda ta emisija? Nadam se da ste gledali. Ja sam gledao više tih emisija. Maja Gojković, kaže – balerina sa kokardom. Goran Vesić – telohranitelj betona. Aleksandar Šapić, kako je naziv emisije – neki „kjubik“. Onda imate emisiju o Ivicu Dačiću, Aleksandru Vučiću, o Tomislavu Nikoliću, o Vojislavu Šešelju, o velikom broju ljudi koji su se bavili ili se još uvek aktivno bave politikom.
Pazite sad kako izgleda ta emisija. Ona traje nekad 50 minuta, nekad 55 minuta, nekad sat vremena, nekad malo duže, nekad malo kraće. Otprilike sat vremena i u tih sat vremena baražna paljba po čoveku ili ženi koja je tema emisije. Sve najgore, od detinjstva, pa do današnjeg vremena. Te uradio ovo, te uradio ono. Te je kriminalac, te je lopov, te je kupio diplomu, te je pozivao na ratne zločine, te je proterivao Hrvate, te je hteo veliku Srbiju, te je prouzrokovao NATO bombardovanje, te je ubio Ćuruviju. Dakle, sve najgore što može da se kaže. Ali, ta emisija ima jedan mali detalj – osoba o kojoj se govori ne može da progovori ni jednu jedinu reč. O njoj govore, na primer o Maji Gojković znate ko govori – Bojan Pajtić, Bora Novaković, neka novinarka Ana Lalić, novina Vuk Cvijić. To bi bilo isto… Sad zamislite vi koji se pozivate na slobodu medija, koji se pozivate na slobodu mišljenja, koji kažete… Evo, sad kolega kaže – svako je kriv dok se ne dokaže suprotno. Treba poštovati princip nezavisnosti pravosuđa. Sve se ja slažem sa tim.
E sad, zamislite da na nekoj od televizija za koje vi kažete da su režimske televizije se napravi, recimo, emisija o Bojanu Pajtiću, o Bori Novakoviću, o Borisu Tadiću, o Dušanu Elezoviću, itd, i da u tu emisiju pozovete Marka Atlagića, Marjana Rističevića, mene, Milenka Jovanova, Vladimira Orlića, pa na šta bi to izgledalo? A, vi se tim emisijama ponosite. To je vama primer slobodnog novinarstva. Onda za tu televiziju, evo, danima slušamo ovde kuknjavu – gde je nacionalna frekvencija, evo taj zli REM, evo ta Olivera Zekić, gde je sloboda medija, gušite slobodno novinarstvo. Kakvo je to slobodno novinarstvo? Kakvo je to slobodno novinarstvo kad ja sat vremena izgovaram najgore moguće reči o vama, a vi nemate ne minut, sekund vremena da na sve to odgovorite. Pazite koji je to koncept emisije.
Takvi propagandni filmovi znate gde su puštani? Samo u vreme nacističke Nemačke, u vreme Hitlera, od 1933. do 1945. godine. Hitleru su za sve krivi Jevreji, vama su za sve krivi ljudi iz SNS i onda ih častite na tim vašim televizijama koje su, u stvari, političke televizije. Tu nema nikakvog slobodnog novinarstva. Onda se vi hvalite kako, odnosno žalite kako u Srbiji nema slobodnog novinarstva, a to je primer najstrašnije, najcrnje Gebelskovske propagande.
Dakle, ponavljam još jedanput – takvi filmovi su puštani u vreme Hitlera. Hitleru su za svo zlo bili krivi Jevreji, vama su za svo zlo krivi ljudi iz SNS. Vi se pronađite gde ste.

Vidite šta je Poslovnik, pa mi prvo to kažite. Dobićete reč posle.
Izvinite, ministre, nastavite.

Sad sam se setio. Emisija o Aleksandru Šapiću zove se „Kjubik iz Nambije“, tako da znate,
E sad, oni su se setili Aleksandra Šapića tek onda kada je postao potpredsednik SNS. Dok je bio kod njih bio je super – poznati vaterpolista, odličan sportista, pomoćnik gradonačelnika Dragana Đilasa, uspešan predsednik opštine Novi Beograd. Kad je prešao u SNS sve najgore. I, na kraju dobije čovek emisiju na televiziji „N1“ sa naslovom „Kjubik iz Nambije“.

Dobro.
Šta su bili Poslovnici?
Ništa, samo prijave.
Ajmo onda prijave.

Dame i gospodo narodni poslanici, pomenut sam više puta, a računajte vreme kako vi to želite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije prvi put da su pokušali da mi sude. Često ja govorim protiv onog sudije Majića i te ekipe i govorim da ima puno čestitih sudija, ali da neke sudije su primer da nismo dobili vladavinu prava, nego vladavinu sudija.

Često govorim i to da je sudska vlast nezavisna od današnje izvršne i zakonodavne vlasti, a od bivše nije i uglavnom veliki delovi pravosuđa su na vrlo politički način, uopšte sudije, došle do pozicije sudija.

Prvo su pokušali da mi sude po tužbi Saše Radulovića. Vi, gospodine Martinoviću, znate da zbog privatne njegove tužbe sudija koji toliko poznaje pravo je tražio da mi se uzme imunitet da bi mogao da mi sudi za reči izgovorene za govornicom, mada Ustav kaže da je to imunitet po automatizmu – narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost za izneto mišljenje ili glasanje prilikom vršenja svoje funkcije. Ako ne vršim funkciju u sali ja ne znam gde je onda vršim.

Mislim da je tekstopisac Ustava, ustavotvorac želeo da na takav način zaštiti narodne poslanike, da imaju pravo slobode govora, slobode mišljenja, itd, da mogu sa pravom da iznose podatke koji često ne moraju da budu baš tačni, ali da imaju pravo da iznesu neki stav koji su dobili od svojih birača, itd. Ali, gle čuda, to što Ustav garantuje, ne garantuje meni.

Druga tužba je bila takođe po tužbi Saše Radulovića, koju sam ja dobio na latinici. Kada sam došao na suđenje u Prvi osnovni sud ja sam zatražio da se poštuje Ustav, odnosno da narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost. Meni je sudija odgovorio, imam svedoke za to, meni je sudija odgovorio – piše to u Ustavu, ali ja mislim sasvim drugačije. Znači, sudija misli drugačije nego što piše u Ustavu.

Takođe, zatražio sam da po Ustavu imam pravo, jer nisam Hrvat, da mi se tužba dostavi na ćirilici, na šta je pomenuti sudija, da mu ne pominjem ime, rekao ponovo – piše to u Ustavu i zakonu, ali ja mislim drugačije.

Na kraju sam podneo krivičnu prijavu protiv sudije i nekako se iskobeljao iz ta dva procesa. Saša Radulović nije došao na jedno suđenje, pa mu je i to propalo iako, vi ste svakako svedok, je traženo da uprkos imunitetu, po automatizmu treba da odgovaram.

Ovo treće, ovo je tek onako tragikomedija. Znači, tužbu nisam uopšte dobio. Poziv na suđenje nisam dobio. Ime mi je pogrešno napisano, što u tom nekom sudskom procesu moraju da se poštuju podaci kakvi su u MUP-u itd. Samo je moj matični broj. Inače su mi pogrešili ime, nisu mi dostavili tužbu, nisu me pozvali na sud. Napisali su da se nisam odazvao, da sam pozvan na tabli Prvog osnovnog suda.

Sada zamislite, ja bi svako jutro trebao da ustanem i da obiđem sve table svih osnovnih sudova, da vidim da me nije neko slučajno tužio. Eto, ja kao da sam bio Zvicer, pa nisu mogli kao da me pronađu, pa su me pozvali putem oglasne table u Prvom osnovnom sudu. E, tako su me osudili. Ne samo da mi nisu dali priliku da očuvam dostojanstvo parlamenta, odnosno da se pozovem na Ustav, već me nisu ni pozvali, nisu mi dali pravo da se branim.

Inače, sve što sam tada izjavio tvrdim da je istina. I sudija i tužilac su znali da sam rekao istinu, zato su na takav način, ne pozvavši me, namestili tu presudu, da bi me proglasili krivim, jer, eto, kao nisam se pojavo na suđenju, za koje nisam dobio ni poziv, a ni tužbu. Hvala.

Hvala.
Po amandmanu hoćete? Amandmansko vreme, hoćete ili nećete?
(Borislav Novaković: Ne, pomenut sam direktno, čuli su svi, dva puta.)
Pitam vas jel hoćete da govorite po tom osnovu, da vam dam reč? Ako hoćete, dajem vam odmah.
(Borislav Novaković: Ne, pravo na repliku imam.)
Ne želite.
Po amandmanu, izvolite.
(Borislav Novaković: Pročitajte Poslovnik, imam pravo na repliku, svi su čuli…)
Nemojte da vičete, Novakoviću, dao sam reč upravo.
Upravo sam dao reč, govori čovek iz vaše poslaničke grupe, njemu smetate. Nemojte.

Poštovani predsedniče Skupštine, molim vas da počnete da dajete replike i da se držite Poslovnika, to ću reći na početku svog izlaganja, i nemojte ponovo da ovde u Skupštini izazivate nikakve probleme, incidente i blokade. Molim vas, samo se držite Poslovnika.

Kad ministar bilo koga prozove po imenu i prezimenu, dajte čoveku dva minuta, bilo da je to Bora ili bilo ko drugi, ništa to ne boli.

Što se tiče ovoga što smo slušali do sada, pošto je ministar ovde došao da…

Može li Ćuta Jovanović da ne viče, ne čujem šta govore ljudi.
Jovanoviću, ne čujem šta govore ljudi kojima sam dao reč.
(Aleksandar Jovanović: Umirite onog tamo što viče.)
Nemojte da vičete, vi mi smetate, i meni i njemu.

Pošto je ministar ovde došao da brani poslanike, da brani Vladu, poslanike vlasti, i to tako što citira presude i kaže da neke sudije loše rade svoj posao, a kada je moja presuda u pitanju, vi kažete - o, evo ga osuđeni lažov. Znači, ovi nisu osuđeni lažovi, za njih to ne važi. Je li tako?

Slušajte dalje. Ja kao narodni poslanik, ja kao narodni poslanik u Skupštini govorio o vašoj nekadašnjoj vedeti Mariji Obradović, i to tako što sam citirao tekstove iz medija koje su objavili i vaši mediji i vojvođanski mediji, ja samo pročitao nešto što je već bila javna informacija. Znate li koliko me je osudio vaš naprednjački sudija iz Kruševca, Petar Damjanović? Prvostepena presuda 920 hiljada, plus 400 hiljada sudski troškovi, jer sam kao poslanik u Skupštini pročitao nešto što piše u medijima. Ne znam da li to tako stoji ili ne?

Dalje, kad govorite o emisijama, te emisije će biti istorija, zabeležile su ovo vreme vaše crne vladavine, zabeležile su i vreme kada je Pink pravio spotove o Oliveru Ivanoviću, posle kojih je ubijen. Ostao je trag, a shvatićete to jednog dana.

No, predsedniče Skupštine, ja sada hoću vama da se obratim, i to da vas pozovem da postupite po članu 249, a on podrazumeva vanredno sazivanje Narodne skupštine. Ja ne znam da li ste informisani, gospodo poslanici, predsedniče Skupštine i ministri, desio se eko-akcident velikih razmera u Pirotu. Mi se ovde pravim kao da se to nas ništa ne tiče. Jeste li vi svesni ozbiljnosti situacije? Dole, u ovom trenutku, i dalje curi amonijak. Vodovod u Nišu je zatvoren. Ljudi padaju mrtvi. Evo, sada dobijam podatak da možda nije jedan, nego da ima i više.

Šta ćemo mi ovde da radimo pametnije danas i važnije od toga da hitno zakažemo vanrednu sednicu, da se ovde stvori Irena Vujović, da se stvori Goran Vesić, premijerka i svi drugi, da informišu poslanike, da resorni odbori odrade svoj posao i da vidimo šta treba ko da radi od institucija, ili ćete to da krijete i da se pravite ludi?

Dakle, dole imamo situaciju koja nije pod kontrolom. Poštovane kolege poslanici, poštovani predsedniče Skupštine, pozivam vas da se hitno reaguje u tom smislu. Ovo je ozbiljna stvar, ugroženi su životi ljudi. Pitanje je kako će sve da se završi. Goran Vesić treba da dođe ovde da objasni kako to pruga koja je prošle godine rekonstruisana, potrošeno 250 miliona, baš u Sopotu gde je ispao vagon, sada se to dogodilo.

Irena Vujović mora da dođe da kaže šta radi ona sa svojim resorom. Gde je ta žena? Šta sada, treba da ćutimo i da se pravimo ludi dok se dole ljudi bore za svoje živote? Zagađena voda. Da li ima nešto preče od toga danas? Ili je važnije da analiziramo presude koje je neko dobio ili nije dobio? Je li tako? Ili da li će RTS da dobije novih 900 miliona ili ne? Zašto? Zato što, evo, EPS ne može baš da servisira ovu taksu što ide preko računa, pa hajde da mi popunimo jer nema EPS više para, jer ste ga uništili.

Zaista vas pozivam i molim vas da sada postupite u skladu sa 249. članom Poslovnika i zakažete vanrednu sednicu već danas, jer je to obaveza nas koji sedimo ovde. Mi treba da brinemo o svakom građaninu Srbije. Ovo nije obična situacija. Ovo je vanredna situacija. Padaju vam ljudi mrtvi, sve je dole blokirano. Niški vodovod je zatvoren. Bolje bi bilo da dođu odgovorni ovde da se time bavimo, nego što danas ovde treba da pričamo o nekim nebitnim stvarima.

Molim vas da postupite u skladu sa mojim zahtevom. Zahvaljujem.