Prošlo je odavno dva minuta i ovo sad već nema smisla.
Predsednik Republike ima reč.

Poštovani građani, mogli ste da čujete još jednu od najopasnijih stvari. I da ste sve u pravu za ovo što ste rekli, to je trebalo da kažete i meni i nekom drugom, da preduzimamo mere. Ovako ste rekli ono što kaže i Kurti, svaki dan, citat Kurtijev: „Srpska lista je ta koja iseljava Srbe sa Kosova, nije Kurti, nisu Albanci, nije zapad, već Srbi i Srpska lista“. E, to je vaša patriotska politika, to je sva vaša patriotska politika.
(Radmila Vasić: Nije.)
I da vam kažem nešto, nemojte da dobacujete, jer ja vama nisam dobacio ni jednu reč, malo pristojnosti, kažete – što mi smeta da se pozivate na Ustav? Ne, nisam ja o tome pričao. Niste me dobro razumeli, ili se pravite da me niste razumeli?
Nije pitanje našeg Ustava, pošto o Ustavu ja govorim ovde pa sam vam pet puta juče ponovio a vi ste bili tužni kada sam vam ponavljao i citirao naš Ustav, jer ste se nadali da sam ucenjen pa da moram nešto nekome nekako da predam. To vam je jedina politika koju imate, druge nemate.
Dakle, nije problem u tome, problem je u nerealnim zahtevima.
O platformi govorite? Pa, mi ovde nismo u stanju da izglasamo ni jedan izveštaj. Rekao je Stević malopre s pravom, mi smo za svaki predlog vlasti kad smo bili opozicija glasali oko Kosova, za svaki. Jel tako bilo, Nataša? I Arsić je bio. Nikad se nije desilo da ne glasamo, bio loš, dobar, da bismo pokazali jedinstvo. Vi ni za jedan. Vi da glasate za neku platformu? Vi da glasate? Nećete nikad da glasate ni za jednu platformu koju ćemo mi da predložimo, pošto je logično da predloži neko ko ima 130 ili 150 poslanika, a ne neko ko ima pet ili 10. Slažete se.
(Boško Obradović: Što niste predložili deset godina?)
Evo, predložili smo vam izveštaje, pa ni jedan izveštaj o tome kako Srbi stradaju ne možete da glasate, jer vas ne interesuje ništa. A Kosovo vas je toliko interesovalo da ste juče napravili ovde skandal i popeli se na podijum, zamenili podijum za Kosovo. Toliko vas je to zanimalo.
Kažete – zahvaljujem se njima za sankcije što traže. Pa, sad ste rekli, nemoj da se čudite, Vučiću, zahvaljujete se Mariniki Tepić i Borku Stefanoviću za sankcije Rusiji što pominju. Ja se zahvaljujem njima? Ja njima kažem, za razliku od njih, koji su za sankcije, kao što znate, i za razliku od vaših laži i neistina, ja nisam uveo sankcije. I kako vas nije stid da tako obmanjujete ljude? Još se sad kao pravite – ja pomenula sankcije? Pa, da, vi, sad, u ta dva minuta. Evo, ja zapisao sve, citiram vas i narod je čuo.
A sad je smešno? Zato što mislite, tako je svaki dan, sve što vam padne napamet možete da izgovorite protiv mene, ali ne daj bože da vam odgovorim, ne daj bože da ukažem na neistine koje izgovarate. Šta vas briga.
Čuj, ja se saglasio sa sankcijama! Pa, što nisam uveo sankcije? Što ih nismo uveli? Pojela maca jezik, kao svima. Uvek je tako. Neverovatno nešto.
Kažete – verujem Evropi i Albancima. Ma, ne verujem im ništa, nemojte da izmišljate, ništa im ne verujem, ama baš ništa im ne verujem.
Pa šta sa tim? Jel to razlog da ne razgovaram? Imate neku drugu preporuku?
Ama baš ništa im ne verujem! I mnogo im manje verujem nego vi, zato što imam iskustva i sa jednima i sa drugima. Kao sa ovim stručnjakom što mi je pričao o ruskim investicijama, ja ga pitam – navedi jednu, on kaže – pa, ima ruski poster. Taj mi piše izveštaj u Evropskom parlamentu, pa donosi važne rezolucije. Čuj, njemu da verujem! Ili da verujem Kurtiju?
Šta pričate? Šta je smisao svega?
Ne verujem nikome i šta s tim! Više verujem vama, a ništa vam ne verujem, nego što verujem njima.
Kakve to veze ima sa realnom situacijom? Šta da radimo? Da ne razgovaramo ni sa kim? Da kažemo – možemo da razgovaramo samo ako kažete da smo mnogo lepi, pametni i da je to sve naše, a ništa vaše. Pa, ko će da razgovara sa nama? O čemu da razgovaraju sa nama?
Hajde malo ozbiljnije, nemojte da potcenjujete građane Srbije. Nisu građani Srbije glupi da ne znaju u kojoj se situaciji nalazimo. I nije to situacija ni od pre pet, ni od pre 10, ni od pre 20 godina, čak, da budem sasvim fer. Ali, tako je lakše.
I naravno, kao šlag na tortu – kriva je Srpska lista. Nije Kurti ubo Bobana, Srpska lista je. I to je uvek jedino što znate, samo kriminalizacija Srpske liste, kriminalizacija našeg naroda i kriva je srpska vlast. Jeste, Vučić je kriv za ovo, nije kriv Kurti.
Znate kad ćete to da čujete u Prištini? Nikad. A vi velike patriote, sa „j“. Vi nama donosite one krpe na kojima piše – kapitulacija, izdajnici, itd. Vi nama to donosite! Okrenite prema sebi te krpe i pogledajte se u ogledalo! Hvala vam najlepše.

Reč ima Zaim Redžepović.

Poštovani predsedniče Republike, poštovani predsedniče Skupštine, dame i gospodo, građani Republike Srbije, danas razgovaramo o Izveštaju o pregovaračkom procesu. O tome je trebalo da razgovaramo juče, ali bili su malo drugačiji uslovi. Danas, čini mi se, možemo nešto da kažemo o tome.

Dijalog svakako nema alternativu i koliko god bio ugrožen, u koliko god problema da dođemo zbog toga što neko drugi ili treći neće da razgovara, ne smemo da odustanemo.

Želim da bude kristalno jasan, jedino dijalogom i jedino razgovorom možemo doći do rešenja gde ne treba da imamo ovakve iluzije da će se praviti bilo kada i bilo gde sporazumi koji će odgovarati samo jednoj strani, jer kao što znate, ne postoje sporazumi čak ni ugovori ni dogovori gde se sve dešava onako kako jedna strana hoće. Tako nešto ne postoji i to nas je profesor Bujuklić učio još od prve godine.

Što se nas iz SPP tiče, mi ćemo svakako sa našom poslaničkom grupom podržati izveštaj i to je naš doprinos. To je naša želja da sa tom našom čašom vode utičemo da se ovaj požar gasi koliko je moguće. Srbija ne sme da dođe u sukob sa NATO. Sukob sa najjačim zemljama EU je jednako besmislen.

Moramo realno da postavimo stvari i da znamo da se radi o borbi dva ozbiljna naroda koji se bore za vitalne interese, a pri tome imamo Evropu, imamo Zapad, imamo, ako hoćete mnogo više onih koji ne žele dobro ovoj zemlji nego onih koji žele. Svako ko misli da sukobom može ovo da se reši, po mog skromnom mišljenju ne želi dobro Republici Srbiji i njenim građanima. Jer barem pamtim nešto i ja, znam kad smo god imali sukobe nikome nije bilo dobro.

Mnogi su navikli pa, i u formulaciji kažu šta možemo da dobijemo u razgovorima o Kosovu. Ja mislim da ta priča treba da se završi i da mi treba da gledamo šta može da se spasi na Kosovu i Metohiji. Šta može da se ne izgubi? Šta može da se uradi za ljude tamo, jer ljudi su važniji. Mnogi će me osuditi zbog toga, ali ljudi su mnogo važniji i od teritorije, bilo koji i bilo gde.

Ono što se kao posledica nameće, jeste – a, šta ako ne razgovaramo? Šta ako se dešava ovo što se ovde dešava, da se na ovaj način govori o bilo kakvom predlogu, pa makar bio i francusko-nemački.

Meni nije jasno i zbunjuje me da oni koji su juče govorili, da o tome ne znaju ništa, nisu to pročitali. To je nekakav strašni papir, to je famozni papir, to je ultimatum. Najbrže dođoše do zaključka da to treba da se baci i da o tome ne treba da se ozbiljno razgovara. Ja sam siguran da i u tom papiru ima mnogo dobrih stvari koje bi mogle da budu u službi i u korist ove naše države. I, ne treba ništa lako bacati, jer podsetiću i sebe i vas, nije mali broj puta ova zemlja odbila neke sporazume, neke predloge, neke platforme, a posle se ispostavilo da je mnogo bolje da nije. Ono što je bilo posle, bilo je gore od onog što smo mi odbijali, od čini mi se prevelike pameti.

(Predsednik: To je bilo vreme poslaničke grupe.)

Zahvaljujem vam se. Kratko je vreme. Mi ćemo podržati sve napore i podržavamo predsednika da se mirnim putem rešava.

Želim da završim rečenicom koju je on rekao juče, a smatram da je to najvažnije, da mi svi treba da čuvamo decu, majke, sestre ove zemlje i da čuvamo ovu zemlju onoliko koliko smo u mogućnosti. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Ksenija Marković.

Poštovani građani i građanke Srbije, ja ću iskoristiti vreme da postavim nekoliko pitanja.

Prvo pitanje koje vidim da je ovde već nekoliko puta i postavljeno jeste šta je bio cilj ove sednice? Pošto nismo saznali ništa novo o sporazumu, a nismo saznali ništa novo ni o tome koji je stav Vlade povodom ovog sporazuma.

Isto tako, šta je onda svrha ove sednice? Iz atmosfere juče smo videli da razgovor i dijalog svakako nisu, a čini se da je cilj sednice samo to da se prouzrokuje još jedan skandal u Skupštini, da se stvori još jedna prilika da se politički protivnici vređaju, kako bi se diskreditovala opozicija, a usput da li namerno ili ne, diskreditujete se i vi, kao vladajuća većina, jer vi imate većinu jer držite moć u rukama.

Drugo pitanje, da se vratimo na temu, ono što je tema današnje sednice.

Koji je odgovor Vlade i vas kao predsednika, vi ste gospodine predsedniče malopre pomenuli nove zahteve koje je izneo Aljbin Kurti koji su se pojavili u medijima, koji je odgovor Vlade i vas kao glavnog pregovarača na te zahteve? Rekli ste da je cilj Kurtija da smanji nadležnosti ZSO, a podsetiću vas da nakon decenije pregovora, mi i dalje govorimo o uvođenju ZSO, a ne o tome šta ZSO suštinski treba da prestavlja i koje su njene nadležnosti?

Treće pitanje, da li je tačno da nam je prećeno sankcijama i ako nam je prećeno sankcijama, od koga tačno? Ko nam to preti?

(Veroljub Arsić: Tvoje gazde.)

Pa nisu moje, vaše su više nego moje, ali dobro.

Ako može bez dobacivanja, ako nije problem.

Predstavnici Međunarodne zajednice su demantovali navode da su ispred Srbije postavljeni ultimatumi.

Konačno, ono što želim da vas pitam. Juče ste iskazali stav u svom govoru da nakon sukoba u Ukrajini više nemamo saveznike, jer su se stvari promenile i ono što mene zanima jeste da li zaista nakon agresije Rusije na Ukrajinu je Srbija ostala bez saveznika i da li je to što nismo uveli sankcije Rusiji oslabilo našu pregovaračku poziciju u pregovorima sa Prištinom?

Deset godina slušamo o tome kako se vodi dijalog da bi se sačuvalo KiM i stalno ističete uspehe u evropskim integracijama. Onda nakon deset godina evropske predloge predstavljamo kao ultimatume i kao zahteve koji su došli preko noći, a ne kao nešto što je deo same strukture dijaloga.

Time se nastavlja namerno urušavanje slike o EU i zaista dovodi evropsku budućnost ove zemlje u pitanje. Sve što je sada pred nama je jedan očekiani deo procesa koji traje već duži niz decenija, a gde ste vi poslednje decenije, predsedniče, po sopstvenom izboru glavni akter. Hvala.

Reč ima predsednik republike.

Poštovani narodni poslanici, građani Srbije, interesantno je i drago mi je što smo mogli da čujemo ovakve primedbe.
Naime, juče dok su držali transparente „izdajnik“…
(Ksenija Marković: Ja nisam.)
I ovu gospođu sam slušao sve vreme, nijednu reč nisam izgovorio. Dva dana sedim, slušam, nijednu reč nisam nikome izgovorio. Čak kada su i planirali da me tuku, napadaju, nijednu reč nisam izgovorio, nisam ni ustao sa stolice. Pomerio se nisam. Nikome nijedno slovo dok je govorio nisam dobacio i niko me nije pustio da odgovorim, a da mi nije dobacio.
Dakle, meni je zanimljivo to da kažete šta je svrha, evo ja vas pitam šta je svrha? Stvarno se pitam šta je svrha? Mislio sam da želite da čujete nešto, da dobijete odgovore, pozvao na konsultacije, rekli ste nećemo to. Baš vi iz vaše stranke rekli nećemo konsultacije, hoćemo Skupštinu. Ja došao u Skupštinu i vi mene pitate šta je svrha.
Šta je ovo ljudi? Skrivena kamera? Šta je ovo? Bukvalno skrivena kamera.
Kažete kakav je moj odgovor na Kurtijev zahtev? Hajde da pročitam narodu da znate o čemu se radi. Kurti kaže prvi uslov je da bi on formirao ono što je potpisano, da Unija mora da bude u skladu sa ustavom i zakonima na Kosovu. Drugi je da ne može da bude jednonacionalna. Znači, ne može da bude srpska.
Treće je da mora da se promeni naziv. Četvrto je da ne može imati nikakvu javnost ili izvršne vlasti. Peti je da bude deo konačnog sporazuma, jer ne važi onaj prethodni koji su potpisali i šesti je da predsednik Srbije povuče pisma upućena na adrese pet zemalja članica EU koje sam uputio pre deset dana, pozivajući ih da ne prihvate Kosovo, jer nije država, u skladu sa Solunskim sporazumom.
To je njegovih šest uslova. Ne može. Da li to znači da oni neće da formiraju? Možda neće. A ovo? Ovo je sprdnja sa Međunarodnom zajednicom. Manje sa nama što on radi, samo ne znam što ste to mene pitali. Biće da sam i za to kriv.
Kažete mi ne pričamo o sadržaju. O sadržaju smo pričali odavno, niste čitali. U sadržaju imamo četiri sporazuma o ZSO. To je prvi ili osnovni sporazum u šest od 15 tačaka Briselskog sporazuma. Imate sporazum o implementaciji, imate osnovne principe, 22 principa na kojima počiva ZSO i četvrto je sporazum o stvaranju upravljačkog tima za ZSO. Sve regulisano, sve definisano i oblasti koje pokrivaju sve. Ne znam što se trude neke nevladine organizacije da nas ubede da smo glupi i da ne možemo da izvučemo papire koje smo sami potpisivali sa Albancima. Sada treba da čitamo šta su pisale nevladine organizacije, a ne šta smo mi svi potpisali. Tako da se sadržina zna, samo što knjige i čitanje, to je …
Kažete – bez saveznika i zašto sam predstavljao nešto kao ultimatume. Nisam, rekao sam da je nešto teško. Kažete – demantovali su me predstavnici, demantovali me oni koji nisu bili na sastanku, ali me nije demantovao nijedan koji je bio na sastanku. Jel to tačno? Tačno je.
Dakle, ponoviću vam, ja nisam rekao da je neko izgovorio reč: „sankcije“, ja sam rekao, da vam deseti put danas ponovim, pod jedan, zaustavljanje i prekid evropskih integracija, pod dva, zaustavljanje dotoka i povlačenje stranih direktnih investicija iz Republike Srbije i pod tri, ostale sveobuhvatne mere protiv Republike Srbije. Citirao sam vam šta mi je rečeno. Jel vi stvarno mislite da tako nešto mogu da slažem? I ponovljeno je na istom sastanku, od dvojice predstavnika od tih pet. I ako nisam bio dovoljno jasan, dovoljno pošten, dovoljno iskren da vam to sve kažem, pa šta još hoćete od mene? Hajde da vidim da neko kaže da sam slagao. Šta u stvari hoćete od mene? Da me linčujete, zato ste me zvali, šta? Mislili da će tako da bude. Šta je smisao svega, kažite mi? Šta hoćete od mene? Šta hoćete od svog predsednika, od predsednika Srbije? Zaboravite da je to omraženi zlikovac Aleksandar Vučić, diktator, tiranin, ako bog da uskoro ubijeni, i samo mi recite, molim vas, u šahtu da mu dete i brat završe, sve je to okej iz vaše stranke što dolazi, sve je to u redu.
Samo mi recite – šta stvarno hoćete od mene? Šta hoćete u politici od mene? Kažete, jesmo li bez saveznika? Ne znam šta to znači. Ja sam rekao da za rat i sukobe i za takve stvari su nam potreni saveznici, a u međunarodnoj politici verujem samo interesima, nekad nam se sa nekim poklapaju interesi, nekada nam se s nekim ne poklapaju, trudimo se da imamo više onih sa kojima možemo da razgovaramo, a da gotovo nemamo onih sa kojima ne razgovaramo. To je valjda suština politike, suština ozbiljne politike i suština ozbiljnog ponašanja jedne države.
Ali dobro je da ljudi vide. Opet, potrebno je da uvedemo sankcije Rusiji, ovi drugi ovde izmišljaju da smo uveli sankcije Rusiji. Ovi ovde kažu – uvedite sankcije Rusiji. U stvari, šta god da uradite, nikad niko zadovoljan i činjenice ih uopšte ne zanimaju. To vam je kao ona priča o dvojnom državljanstvu Ane Brnabić i dvostrukom pasošu, a pored njih sedi onaj koji ima dvostruki pasoš, ali neće da ga baci, neće da ga spali, iako je iz te zemlje stigao taj sramni i užasni ultimatum. Toliko o istini koju sam slušao u ova dva dana.
Samo me više ne pitajte, molim vas, šta je svrha ovoga, jer nisam došao što sam sebe pozvao, već zato što ste vi to tražili, to je jedina stvar koju sam učinio, a nemam nikakav drugi problem, odgovaraću i ubuduće. Hvala vam na korektnosti i pristojnosti. Izvinjavam se.

Zahvalnost na korektnosti i pristojnosti.

Hvala, predsedniče.

Uvaženi predsedniče Republike, predstavnici Srba sa Kosova i Metohije, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću pokušati i u narednih nekoliko minuta da iznesem stav SDPS po pitanju rešavanja kosovskog problema, kao i ovih dokumenata o kojima mi danas razgovaramo, oslanjajući se pre svega na izveštaj koji danas imamo ispred sebe.

Od početka jugoslovenske krize čini se da je kakav god predlog stigao za rešavanje kosovskog problema, svaki naredni ukoliko prethodni ne bismo prihvatili bio bi lošiji od prethodnog. Slažem se sa predsednikom da to nije pravilo, ali jeste učestali izuzetak. Ono što je činjenica jeste da međunarodno pravo u ovom trenutku i uopšte međunarodnu realnost mi ne možemo da promenimo, ali sa druge strane možemo da jednim racionalnim razmišljanjem i jedan pragmatičnim postupcima pokušamo da pronađemo najbolje rešenje za Kosovo i za Srbe na Kosovu i Metohiji.

Ja ću se samo ukratko osvrnuti na međunarodno pravo i pomenuti da međunarodnopravne norme postoje još od antičkog sveta i one su se paralelno sa državama i razvijale. Jedan od prvih dokumenata kao izvor međunarodnog prava pominje se sporazum koji je zaključen između tadašnje Mesopotamije i Ume oko 3100. godine p.n.e. Tadašnjim sporazumom regulisane su njihove međusobne obaveze i prava i ono što je možda za nas u ovom trenutku najvažnije, definisane su njihove granice, ali i nepovredivost njihovih granica.

Evo nas sada u 21. veku i razgovaramo o približno istoj temi, ali na možda jedan potpuno drugačiji način. Nekako prirodno je da se nametne pitanje da li na način na koji danas tretiramo međunarodno pravo u stvari mi sebi postavljamo granice, odnosno test postojanja i poštovanja međunarodnopravnih normi, kao istorijskih tekovina.

Ono što je sigurno kada je reč o pregovaračima na Kosovu i Metohiji jeste da su strane na Kosovu i Metohiji oduvek bile saglasne samo oko jedne stvari, a to je da se ni oko čega ne slažu. Sa jedne strane Albanci su insistirali na tome da znaju šta hoće, mi smo isticali da znamo šta nećemo. Albanci su uglavnom bili vođeni etničkim principima, mi smo se vodili istorijskim pravom i tako ukrug.

Opštepriznato pravilo međunarodnog prava je da države ne mogu da se oslanjaju samo na svoj unutrašnji pravni sistem kao izgovor za neispunjenje međunarodnih obaveza, odnosno onih obaveza koje su preuzete međunarodnim ugovorima. U tom slučaju, pošto je Priština pre nekih deset godina pristala potpisivanjem Briselskog sporazuma da ispuni svoju obavezu, a to je formiranje Zajednice srpskih opština, da će ona tu svoju obavezu morati i da ispuni.

Da li će ona menjati zakon ili će prilagoditi svoj Ustav, kao unutrašnji pravni akt koji mora biti u skladu sa međunarodnim, mislim da to nije stvar kojom treba da se bavimo, nego da treba da nastavimo da insistiramo na tome da se sprovedu sve one obaveze koje su preuzete međunarodnim ugovorima. Sve drugo predstavljalo bi izbegavanje poštovanja međunarodnog prava i to bi suštinski značilo da svaka država u bilo kom trenutku, kad god to njoj odgovara i njenim političkim, geopolitičkim, ekonomskim ili bilo kojim drugim uslovima, da se pozove na svoje unutrašnje pravo, kao razlog za neispunjenje obaveza koje je preuzela u skladu sa međunarodnim principima.

Upravo iz tog razloga ja zaista očekujem da kakvi god pregovori u ovom trenutku bili, kako god oni izgledali u ovom trenutku, da će pre ili kasnije Priština zaista i ispuniti ovu obavezu, jer drugu opciju u suštini i nema.

Kakav god da je naš stav o planu, pre svega mislim na francusko-nemački plan, ali i izveštaj koji danas imamo pred sobom, mi moramo da prihvatimo činjenicu da od minimuma koji nam je ponuđen izvučemo maksimum onoliko koliko možemo. Nije nimalo lako niti jednostavno sedeti u vašoj stolici i nije nimalo lako izvući zaključak kako postupati, da li pregovarati, u kom smeru pregovarati i da li odustati od pregovora.

Sa jedne strane, prema planu o kome smo ovih dana razgovarali, ukoliko ga prihvatimo, Srbija će sigurno imati neku bolju evropsku perspektivu, to će faktički značiti jačanje postojećih investicija, veći broj finansijskih sredstava iz pretpristupnih fondova i sveukupno vodiće ka članstvu Srbije u Evropskoj uniji, kada se, ukoliko za to postoji volja naroda u trenutku kada se to pitanje zaista i bude postavilo.

Opet sa druge strane, ukoliko odbijemo da prihvatimo ovaj plan, mislim da će se Srbija naći u jednoj teškoj i ekonomskoj, ali i političkoj situaciji i to bi na neki način dovelo do svojevrsne političke, ja bih je nazvala, oseke u odnosu sa Evropskom unijom i nisam sigurna koliko bi povlačenje investicija, smanjenje sredstava iz fondova, pa i ukidanje bezviznog režima zaista bilo štetno za Srbiju, odnosno u kojoj meri bi ono nas dovelo do održivog funkcionisanja u nekom narednom periodu, ako uzmemo u obzir sve činjenice koje postoje, kao i međunarodno okruženje i uslove u kojima se danas vode pregovori, kada je reč o Kosovu i Metohiji.

Sve ovo kažem iz razloga što mislim da je danas neko od kolega pomenuo u kojoj meri je EU važna za trgovinu koju Srbija ima. Ja ću se samo kratko fokusirati na taj deo i moram da kažem da je EU najveći trgovinski partner Srbije. Ponoviću još jednom ona je najveći trgovinski partner Srbije i tržište EU predstavlja najvažnije izvozno odredište za naše poljoprivrednike. O tome je danas neko govorio i ukoliko želimo da zaštitimo našu poljoprivredu i proizvođače mi moramo uzeti u obzir sve one aspekte koje bi sa sobom povuklo i povlačenje Srbije iz pregovora, odnosno potpisivanja plana ukoliko je on postavljen na način na koji jeste.

Primera radi 2021. godine izvoz naših proizvoda na tržištu EU iznosio je preko 14 milijardi evra i pre nego što donesemo odluku o tome da li treba razgovarati o ovom planu i na koji način mi moramo da uzmemo u obzir sve ove činjenice koje sam sada navela i posledice koje će ono izazvati.

Samo ukratko za kraj da kažem u ime SDP ovaj plan treba shvatiti kao, ja bih ga nazvala inovirani Briselski sporazum, a zašto to kažem? Kažem iz razloga što smatram da je Briselski sporazum u nekoj svojoj pravnoj primeni dostigao svoj maksimum i sada se trenutno nalazi u fazi neprimenjivosti. Kako bismo ga odblokirali potpuno je neophodno da preduzmemo određene radnje i da pokažemo otvorenost za to da se pristupi nekom drugačijem inoviranom i promenjenom Briselskom sporazumu, a sigurna sam, odnosno želim da verujem u to da ovaj plan to i jeste.

Za kraj mislim da je naša Vlada, naš predsednik, da su vodili pregovore na način na koji to dostojno predstavlja našu zemlju. Mislim da bi u narednom periodu trebalo insistirati na tome da se obezbedi neposredna zaštita bezbednosti Srba sa Kosova i Metohije i da treba voditi računa o očuvanju našeg integriteta i da Srbija mora pokazati da nije faktor nestabilnosti kao što se često predstavlja u medijima, već upravo suprotno. Ona je ta koja svojim primerom i načinom postupanja u nekoj mirnoj politici koja podrazumeva razgovore i pregovore na svim nivoima zapravo pokazuje da jeste i da može biti faktor stabilnosti.

Ludilo nije ništa drugo nego raditi isto što i do sada, a očekivati neki drugačiji rezultat. To je izgovorio Anštajn i mislim da treba podržati sve one promene koje vode ka tome da Srbija ide napred. Socijaldemokratska partija Srbije će kao i do sada pružiti snažnu podršku i predsedniku, ali i premijerki da istraju u svojoj nameri, da pokažu da je Srbija jedna mirna zemlja i da jednim političkim mirnim govorom zaista može doći do istorijskog rešenja za našu zemlju.