Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče Republike Srbije, nastavljamo rad Treće posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 165 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim sve da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema, utvrđeno da su u sali prisutna 163 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 poslanika i da postoje uslovi za rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Ratko Nikolić i Radomir Lazović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuju: predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, vršilac dužnosti Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini Milan Ravić i njihovi saradnici.
Nastavljamo razmatranje Izveštaja o pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini od 1. septembra 2022. do 15. januara 2023. godine.
Prelazimo na listu prijavljenih za reč.
Prvi na listi je narodni poslanik Žika Gojković. Imate reč.

Hvala.

Poštovani predsedniče države, poštovani predsedniče Skupštine, dame i gospodo, kolege poslanici, pošto imam malo vremena kao samostalni poslanik, neke stvari ću morati da pročitam, da bih uspeo da stignem na vreme.

Pitanje Kosova i Metohije nesumnjivo predstavlja srpsko nacionalno državno, kao i crkveno pitanje prvog reda. Ali, gledajući jučerašnju Skupštinu, svi oni koji su je gledali mogli su da shvate da, govoreći o Kosovu, mi mnogo više govorimo o sebi i da posle jučerašnje Skupštine mogu da budu zadovoljni samo oni koji mrze Srbiju i oni koji su na Kosovu protiv Srba.

Na početku, to odmah treba reći, da nijedan ozbiljan političar, želim da verujem, kako u opoziciji tako i u poziciji, ne vidi Kosovo i Metohiju kao monetu za potkusurivanje i da na bilo koji način ne bi potpisao bilo kakav dokument koji bi Kosovu omogućio samostalnost, poput učešća u Ujedinjenim nacijama ili nešto slično. Zato stvarno ne vidim apsolutno nikakav razlog da jedni drugima to spočitavamo i koristimo za prikupljanje jeftinih političkih poena.

Da bismo uspešno vodili dijalog i prošli kroz ovu decenijsku krizu, potrebne su samo dve stvari. Jedna je da zapad, a na prvom mestu Evropska unija i SAD pokažu razumevanje za situaciju u kojoj se nalazi naša država, koja je pokazala maksimalno strpljenje i privrženost mirovnom rešenju, za razliku od one druge strane koja je zveckala konstantno oružjem i proganjala naše ljude na Kosovu.

Pod dva, ono što je čini mi se najteže, a trebalo bi da bude najlakše, da na unutrašnjem planu državni interesi budu iznad stranačkih, tj. da bar jednom pokažemo jedinstvo kada je važno, a važniji momenat od ovoga čini mi se da teško može biti. Tačnije, da pokažemo jedinstvo kao što pokazuju naša braća i sestre na Kosovu.

Za razliku od Prištine i Kurtija, čiju je premijersku funkciju obeležio sukob sa dobrim delom Evrope i zapada, a naročito sa SAD u poslednje vreme, naša država, želi li to neko da vidi ili ne, pokazala je geopolitički pragmatizam u ovom vremenu jasnih podela i neprijateljstava, a pri tom učinila sve da sačuva mir, stabilnost i, koliko god je moguće, nacionalni interes Srbije.

Rešenje pitanja Kosova, to nam je svima jasno, od kapitalnog je značaja za našu zemlju, a to je pre svega državotvorno pitanje. Zato je izuzetno važno da se što pre formira Zajednica srpskih opština, a ako ništa drugo, onda bar zbog zaštite kolektivnih prava našeg naroda na Kosovu i Metohiji, kao i da se nastavi dijalog za koji je očigledno napravljen okvir. Alternativa dijalogu je novi sukob sa svetom, izolacija i ekonomski krah države, a to je malo ko juče hteo da kaže, verovatno plašeći se da bi izgubio koji politički poen. Ja sam ubeđen sa Srbija to sebi ne sme da dozvoli.

Šta to znači konkretno? Pošto nema dovoljno vremena, a i mislim da je to veliki problem, da naši ljudi ne znaju šta u stvari znači priključenje EU, moram da podvučem da nisam od onih koji su evrofanatici, ali sam svestan da to moramo jednostavno da uradimo. Konkretno, to znači da ako ostavimo po strani koliko smo i do sada bili zavisni od EU i SAD, a to je 75% ekonomske saradnje, ne računajući direktne nepovratne subvencije. Recimo, samo jedan podatak, da evropski investicioni plan za Zapadni Balkan iznosi devet milijardi evra, a Srbija bi kao najveća država zahvatila najviše novca od tog budžeta.

Sa druge strane, odlazak investitora bi napravio ogromnu štetu, gubitak vizne liberalizacije bi nas bacio u fazu totalne izolacije poput one u kojoj smo bili devedesetih godina, što niko od nas ne želi. Odlučnost zapadnih diplomata je više nego jasna, odbijanje plana sa sobom nosi posledice, a s obzirom da je Srbija potpuno zavisna od EU i stranih investicija znamo kuda to vodi. Zato je EU primarni cilj, ne samo zbog ekonomskih razloga, već i zbog toga, koliko god to paradoksalno zvučalo, što će na jedino takav način svi Srbi živeti u jednoj državi.

Šta nas je istorija naučila, ako kažemo da je istorija učiteljica života? Da smo sjajnom strategijom i hrabrošću dobijali ratove, a gubili ih diplomatijom, da smo odbijali povoljne ponude po put Plana Z-4, a posle uz „Oluju“ i „Bljesak“ pristajali na lošija rešenja, kao i u Rambujeu. Da ne govorim o sramoti pred Međunarodnim sudom pravde ili možda ne bi bilo loše da se setimo naših nejedinstava kroz istoriju zbog ličnih partijskih interesa, koji se prožimaju kroz celu našu istoriju, preko bratoubilačkog rata, pa sve do dana današnjeg, kada smo opet podeljeni zbog istih ovih istih interesa.

Umesto da budemo složniji nego ikada i u tome, braćo i sestre, ne vidim razliku između levih i desnih ili onih koji su za Evropsku uniju ili protiv. Interes je isti i nažalost on je ogoljen, a to je lični odnos prema predsedniku države ili preciznije prizivanje neuspeha u pregovorima, ne bi li konačno pokazali koliko je taj Aleksandar Vučić izdajnik. A to što ćemo ostati mračno i izolovano ostrvo na repu Evrope, to je manje bitno. Bitno je naći izdajnika i pokupiti koji politički poen. E pa, dame i gospodo, ja možda ne znam ko je izdajnik među nama, ali zato jako dobro znam da izdajnik ne može biti onaj za koji glasa 2.200.000 ljudi.

I kada govorimo o tome, samo još malo jednu stvar, juče je neko rekao kako treba da odbijemo potpisivanje pregovora i da to podržavaju ovaj, onaj čovek, stvarno umni ljudi, ali to su ljudi koji se nalaze u svojoj poznoj životnoj dobi, ljudi kojima stvarno skidamo kapu za sve što su uradili, ali i ljudi koji su rešili svoju egzistenciju.

Ja bih voleo da čujemo onih nekoliko stotina hiljada ljudi koji su dobili posao preko stranih investicija, šta će oni da kažu ako prekinemo pregovore i ako strani investitori odu i izgube svoje poslove. Mislim da je njihovo mišljenje u ovom momentu važnije.

Hvala vam, gospodine Gojkoviću.

I zato završavam sa jednom rečenicom, koja je nažalost možda i postala kletva: „Pomozi Bože da se Srbi slože“.

Hvala vam, živela Srbija.

Sledeći prijavljeni je Robert Kozma.

Hvala na aplauzu. Hvala.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Nesporno je da do sporazuma i do pomirenja treba da dođe, nesporno je da treba da rešimo sve životne probleme sa kojima se suočavaju naši građani na Kosovu i Metohiji. Verujem, nadam se da se oko ovoga ne sporimo. Međutim, ovo ovako kako je organizovana ova sednica o Kosovu i Metohiji, bez da je poslanicima poslat Predlog sporazuma, stvarno nema puno smisla, a pogotovo nema smisla kada predsednik i predstavnici vladajuće većine čas govore o Predlogu sporazuma, onda kažu ipak je inicijativa, zatim je platforma, onda je okvir za buduće delovanje. Onda i predsednik Srbije sebi daje za pravo da poslanicima drži predavanja o tome šta je non-pejper. Zato kada predsednik Srbije kaže da su pretili sankcijama Srbiji, mi ne možemo a da ne posumnjamo da su zapravo pretili sankcijama predsedniku lično, njemu lično. Jer ono što znamo jeste da predsednik Srbije vodi pregovore isključivo o zaštiti sopstvenih interesa i o sopstvenom opstanku na vlasti.

Dakle, ne možemo a da ne posumnjamo da su pretili sankcijama njemu lično, na isti onaj način na koji su Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija u decembru 2021. i u decembru 2022. godine uveli sankcije njegovim bliskim saradnicima Zvonku Veselinoviću i Milanu Radojičiću. Da li se o tome radi? Da li je poručeno da ste se preigrali, da je račun napokon došao na naplatu?

Oslanjajući se na ovaj dvojac koji teško da bi se mogao nazvati političarima, pre družinom iz jednog drugog miljea, oslanjajući se na ovaj dvojac srozan je ugled Srbije. Omogućeno je da nas gledaju sa podozrenjem kada tražimo zaštitu svih individualnih i kolektivnih prava Srba na Kosovu i Metohiji, da nas gledaju sa podozrenjem jer je Srpka napredna stranka zavela strahovladu na severu Kosova.

I umesto da se fokusiramo na rešavanje svakodnevnih problema naših građana na Kosovu i Metohiji, a to podrazumeva da mogu slobodno da se kreću, da mogu slobodno da putuju, da mogu slobodno da rade i da se zaposle u institucijama ukoliko žele, da mogu da se školuju, a da im se diplome priznaju, da mogu da se leče, a da lekove nabavljaju na recept u državnim apotekama. Umesto da to rešavamo, vi im na njihovu muku dodajete i strahovladu na severu Kosova. To je rezultat vaših pregovora. Deset godina pregovarate, za vas uvek ispregovarate ostanak na vlasti, a za građane na Kosovu i Metohiji sve veću i veću neizvesnost.

Reč ima predsednik Republike.

(Dalibor Šćekić: Ne znaš ni gde je Kosovo, sram te bilo.)

(Aleksandar Jovanović: Glasnije malo, ne čuje se ništa.)

(Dalibor Šćekić: Ćuti, bre, tamo.)

(Aleksandar Jovanović: Sram te bilo.)

Ako možete i vi Ćuto Jovanoviću i vi Milivojeviću i svi ostali da se primirite, dao sam reč predsedniku Republike.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko stvari koje bih želeo da razjasnim. Neću odgovarati sada svakome, nego ću sačekati da prođe dvoje ili troje poslanika, četvoro poslanika, pa ću onda odgovarati, ali ću se osvrnuti, razume se, na svačije izlaganje.
Gospodine Gojkoviću, postoji inače kod nas jedna floskula neistinita, da svaki put kasnije dođe lošiji predlog. Ne, najbolji dokaz vam je da posle Vens-Ovenovog plana došao plan kontakt grupe koja je za Srbe bio povoljniji nego što je bio Vens-Ovenov plan. Nije to pravilo. Nažalost, neretko se i dogodi. Ali, ono što je važno, to je da ljudi moraju da razumeju, sada se obraćam ljudima zbog besmislica koje sam nešto kasnije čuo, ljudi moraju da razumeju da nije pitanje uvek onoga što na bilo kojem papiru stoji, a što smo juče, makar ono što je najteže za Srbiju, o tome otvoreno govorili, neskriveno pokazali sve, već je i pitanje političkog momentuma, pitanje okolnosti, pitanje života oko nas i šta je to što možete da uradite u datim okolnostima. To je ono što mi neretko zaboravljamo i to je ono zbog čega nabijamo kao noj glavu u pesak. Nisam to juče dovoljno uspešno obrazložio.
Mi smo živeli u vremenu i nismo ni sanjali, nismo ni pratili, nismo ni gledali kako je snažila hrvatska vojska, pa nismo razumeli kako se nešto dogodilo 1995. godine, nismo razumeli kako su se neki na Kosovu naoružavali 1997, 1998. i 1999. godine, misleći da ćemo sve lako, uvek potcenjujući sve, zato što mi kada sedimo u kafani ili kada sedimo u Skupštini, ne poredeći kafanu ili Skupštinu, mada je juče, nažalost, ličila na, greškom ljudi, želim da verujem greškom, a ne zlom namerom, iako mi je više ličilo na zlu nameru. Nadam se da ćemo imati dovoljno mudrosti da izvučemo pouke iz toga, da naučimo kada je vreme, koliko da čekamo i šta je to što možemo da uradimo.
Vama bih upravo obrnuto rekao. Kažete – vidi, Vučiću, pregovaraš već deset godina. Pa da, da ne pregovaram deset godina, morali bismo da priznamo nezavisno Kosovo. I okej je, znam da je to vaša politika, razumem da je to vaša politika, samo da, to i jeste smisao da to ne učinimo, zato što nam okolnosti ne idu na ruku. Ne znam šta biste drugo. A pri tome nisam za zamrznuti konflikt i ne mislim da je zamrznuti konflikt rešenje, naprotiv.
Kažete – Vučić je došao da nam drži predavanje šta je non-pejper. Ne, samo sam odgovorio, inače sam morao da slušam svakojake besmislice, laži i glupost. Demantovao sam juče, u činjeničnom smislu, ne u smislu politike drugačijih stavova itd, u činjeničnom smislu 24 laži. Toliko sam, izbrojali su moji ljudi juče, 24 direktne laži o tome ko ima dvojno državljanstvo, ko nema, znači 24 činjenične laži sam juče bio primoran da demantujem. Nisam držao nikakvo predavanje, samo vam dao definiciju u jednoj rečenici šta znači non-pejper. Da nisam došao da pričam o tome, rekli biste mi – nisi došao da pričaš o tome. Kada pričam o tome, zašto pričaš o tome? Šta god da sam uradio, uvek biste rekli isto.
Onda ste rekli dve stvari, jednu manje opasnu onako uzgredna je laž, ali vama imanentna, srednje ime, a to je kaže, hoće ljudima u Srbiji to da kažem, kaže – znate nama se čini da je ucenjen Vučić, a ne Srbija. Prvo, da biste nekoga ucenili morate imate nešto čime biste ga ucenili. Ponoviću vam, niti imam račune, niti bilo kakvo bogatstvo ni u inostranstvu niti bilo gde u zemlji da bi bilo ko bilo šta imao da mi oduzima, da bilo šta imam da izgubim.
Drugo, mene ne interesuje, znam ja i političare koje su pod sankcijama Amerike i Velike Britanije sa kojima se redovno sastajem, pa šta? Da li vi stvarno mislite da mene interesuje da li će neko da uvodi sankcije? Pa, ja sam bio ponosan na sankcije koje su protiv mene uvedene 1999. godine, bio sam kriv što sam branio zemlju, a napadao agresore. Pa, vi stvarno mislite, kaže, objavite ovo, molim vas, da vidite kako je to za Vučića težak podatak. Hajde, molim vas, objavite to još jednom da sam bio pod njihovim sankcijama 1999. godine, srećan što sam bio protiv onih koji su izvršili agresiju na našu zemlju.
U kom svetu vi živite? Vi stvarno mislite da se neko uzbudio, da se neko nasekirao zbog toga. Što da mi zabrane da negde otputujem? Ništa vas ja ne razumem, ne razumem taj odnos.
Dakle, zbog građana Srbije, niko mi nikada ničim ličnim nije pretio niti ima čime, samo da znate o kakvim lažima je reč, ali oni se, to je i ona ista mantra u kojoj oni poveruju u sopstvene laži, svakoga dana nabace na kamaru bezbroj laži i onda, uzmi koju hoćeš laž, izmisli i pričaj gluposti pred svima. Vi i ne stignete, meni dobro dođe da jedanput godišnje ili dva puta godišnje ili dva puta godišnje dođem u Narodnu skupštinu da na sve te laži mogu da odgovorim, da ljudi shvate o kakvim glupostima pričaju, a onda ste uradili nešto što je mnogo opasnije od ovih besmislica i gluposti koje ste ispričali, a to je da ste ponovo učestvovali u kriminalizaciji našeg naroda i naših ljudi na severu Kosova i pričate o srpskoj strahovladi na severu Kosova. Govorite, ne borimo se za lekove. Ne, nego se vi borite za lekove. Kada ste neki lek preneli na Kosovo i Metohiju? Kad? Pa nikad, naravno, ali šta vas briga za činjenice kad god tako nešto izmislite, slažete tim gore po činjenice i koga briga.
Govorite sve ono što pojedine strane službe namenski rade, razarajući Srbiju i razarajući srpsko nacionalno tkivo na severu Kosova i na celom Kosovu i Metohiji i preko medija koje organizuju i preko političara koji organizuju na najdirektniji način i na najbrutalniji mogući način.
Niste rekli o Kosovu ni reč, ni o Kurtiju, ni o pravdi ili nepravde koja dolazi iz inostranstva, ni o čemu i ovu temu vi ste našli da pričate o meni. Ja tu patološku potrebu moram da priznam, ne mogu do kraja da razumem. Ja razumem da vi patite zbog toga što nikada niste mogli i nikada nećete moći da me pobedite, ali je, da vi u svakoj temi i u svemu u francusko-nemačkom planu, u Izveštaju o Kosovu i Metohiji, u svemu vidite nešto kako biste mogli da naudite meni lično, zato morate nekom drugom da se obratite, stvarno nisam nadležan za to, ali vas molim samo da razmislite šta je tema o čemu mi danas razgovaramo.
Kao što treba da pogledate kakav ste rezultat napravili svojim jučerašnjim nastupom. Ako hoćete da vam ja pomognem, sa jedne strane pogledajte kakav ste rezultat za Srbiju napravili, što je mnogo važnije, užasan, a onda pogledajte kakav ste rezultat napravili za svoje političke partije, a taj rezultat vam je još užasniji. Pošto znate, sada se radi na dnevnom nivou, možete da vidite kako ljudi reaguju. Razmislite malo o tome kakve su vaše poruke građanima. Razmislite malo o tome šta je
to čime ste doprineli, nemojte da živite u svom balonu laži i iluzija koje čujete sa jednog medija ili sa različitih društvenih mreža u potpuno ograničenom krugu ljudi iz svog sveta, koji nema veze nikakve sa realnošću. To vam je moj mali savet.
Na kraju, ja nikada nisam pregovarao o opstanku na vlasti ni sa kim, niti ću, niti me to zanima. Toliko sam vas puta pobeđivao da mi je dojadilo i najubedljivije u istoriji Srbije i verujem da skoro se neće desiti da neko tako ubedljivo pobedi i ne dva puta, već mnogo puta na različitim izborima.
Posebno sam ponosan na rezultate, jer te pobede su rezultat rezultata onoga što smo napravili, uradili za građane Srbije. Nikada neću pregovarati zbog opstanka na vlasti, mene interesuje opstanak i napredak Srbije, a vi ste toliko opsednuti vlašću da i kada o lekovima pričate, vi vidite srpske kriminalce, jer biste hteli nešto protiv Srbije da učinite, ne biste li nažao napravili nešto Vučiću ili ne znam kome. Tako taj diktator koji nije navikao da čuje ništa ružno, juče sam čuo stotine uvreda, 24 direktne laži demantovao, nema šta nisam čuo o sebi i sve drugo. Jednostavno vam na vredi, morate da nađete politiku koju ćete da imate.
Shvatio sam da je vaše rešenje za kosovski čvor, da ukinemo strahovladu na severu Kosova, da ode Vučić, da ode SNS i onda demokratsko pitanje, sve je rešeno. To je vaše rešenje. Vaš osmeh mi sve to potvrđuje, čestitam vam na tom rešenju, želim vam mnogo uspeha, siguran sam da kada budete pregovarali sa narodom o tome koliko će poverenja da vam da, da će biti još manje nego što je bilo na prethodnim izborima.

Čisti odgovori i vama, gospodine Gojkoviću, nikome ni ime ni stranka nisu pomenuti.
A što vi vičete Milivojeviću?
(Srđan Milivojević: Pomenuo je gospodina Kozmu.)
Vi vičete i kada govori zeleno-levi i kad govori Ćuta Jovanović i kad govore svi ostali. A što se sada derete?
(Srđan Milivojević: To je bezobrazno što branite Aleksandra Vučića.)
Da, da budete na naslovnim stranama danas, el tako? Pokazali ste se juče dovoljno i vi i svi ostali.
(Srđan Milivojević: I vi ste pokazali koliko ste kukavica i da ne znate da vodite sednicu.)
Pokazali ste se za celu sednicu, za oba dana, a da vam kažem iskreno i za sva vremena. I, treba da vas bude sramota.
(Srđan Milivojević: I vas.)
I na ovoj sednici i za sva vremena, teška sramota da vas bude.
Pošto smo to utvrdili sad možemo dalje.
Reč ima Milija Miletić.
Vi samo nastavite da divljate, da pokažete i Srbima sa Kosova i Metohije koji vas gledaju i juče i danas, ali i svima u ovoj zemlji da je to divljanje jedino što umete da pokažete u Narodnoj skupštini, a i van Narodne skupštine.
Dao sam reč, gospodinu, Miliji Miletiću.

Zahvaljujem se predsedniče Skupštine, dr Orliću, uvaženi predsedniče Srbije, gospodine Aleksandre Vučiću, direktore Kancelarije za Kosovo i Metohiju, gospodine Petkoviću, gospodine Kojiću, poštovane kolege poslanici i građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam ovde izabran sa liste Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, a predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Ja ću kao čovek i kao osoba koja živi u Svrljigu, koja prati celokupnu situaciju podržati ovaj izveštaj, jer mislim, gospodine predsedniče, da vi radite na najbolji način za svakog čoveka, a posebno za naše ljude koji žive na Kosovu i Metohiji.

Oni su tu sa nama, to su pokazali u prethodnom periodu, jer svaki njihov glas, svaka njihova želja jeste da budemo sa njima, da Srbija bude sa njima, a vi ste to i pokazali.

Izveštaj koji je ovde nama dostavljen pokazuje kako rade ljudi koji vode Kosovo, to su ljudi koji ne znaju za poštovanje ničega, oni su gađali našu decu na Božić na Badnji dan, oni su gađali našu decu i na taj način pokazali da ne želimo da budemo sa njima, ali mi ovde, na čelu sa vama gospodine predsedniče, želimo mir i stabilnost i to je bila naša politika za izbore koji su bili 2022. godine.

Jedna od najbitnijih stvari jeste da ima budućnosti, da moramo razgovarati, da moramo pregovarati i moramo živeti i postojati dole na Kosovu i Metohiji. To je apel svih nas i mi koji živimo u svakom delu Srbije, veći broj nas daje podršku takvoj politici, a to se pokazalo i na prethodnim izborima.

Jedno od bitnih stvari jeste i to što našim ljudima koji žive na Kosovu i Metohiji, pomaže se i u obradi njiva, pomaže se u svakom pogledu, u izgradnji puteva, u izgradnji manastira, crkava, to je velika stvar za svakog onog koji živi dole.

Ja još jednom kažem Kosovo je srce Srbije jeste i biće, ali ostalo je isto da i Svrljig i Bela Palanka i ostali delovi Srbije jesu organi koji su deo organizma koji se zove Srbija.

Još jednom predsedniče Srbije, vama želim uspeha, želim zdravlja, sreće, da vodite Srbiju, da nastavite da radite i da bude mir i stabilnost za svakog čoveka i na Kosovu i ovde u Srbiji i na celom Balkanu i u svetu.

Živela Srbija zajedno sa Kosovom i Metohijom, svi zajedno!