Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću prvo o ekonomiji.
Zahvalan sam predsedniku Republike na dve izjave vezane za proizvodnju mleka. Savetujem poljoprivredne proizvođače da se, s obzirom na neki protest, da se dogovore sa predstavnicima ministarstva, pošto postoji dobra volja da se taj problem reši.
Moram reći i ovo, mada nikada ne govorim o Vučiću, da kao predsednik odbora sam imao priliku da zato što smo trošili više od planiranih sredstava za podsticaje u poljoprivredu, da sam više puta odlazio kod njega i tražio da utiče na Vladu Republike Srbije, i tražio od sedam pa do 15 milijardi. Uvek smo dobijali.
Stoga, još jednom molim poljoprivredne proizvođače da sednicu sa predsednicima ministarstva i da se dogovore o tome da naša biljna proizvodnja bude posvećena našem stočarstvu.
Malopre smo imali jednog primerka, koji očigledno spada u tu vrstu delatnosti. Vi ne shvatate da mi njega nedovoljno poštujemo. On bi naprosto bio božanstvo, recimo u Indiji. On bi tamo bio božanstvo, a ovde mislim da je on jedan od onih koji od ove Skupštine, u tom delu pravi zverinjak. Predlažem ubuduće da ga donose u kavezu. Tako ćemo biti bezbedni. Da se na ovu mržnju koju je on izrekao plaća porez. Ja verujem da bi bio najveći poreski obveznik u Srbiji. Možda bi mu konkurisao samo komšija onaj mali Pozderac iz Trstenika. Verovatno bi bili negde tu. Da se na bezobrazluk, da je bezobrazluk izvozni proizvod, on bi bio strašan izvozni potencijal.
Međutim, moram nešto da kažem, s obzirom na njegove optužbe. On je ovde rekao kako smo mi ubili Olivera. Zaboravio je da smo ubili Kenedija, da istrebili Indijance, da smo bacili atomsku bombu na Hirošimu, to je zaboravio. Po pitanju Olivera, prvo da kažem da svako ko je preživeo vlast njegove stranke treba da dobije životnu nagradu, jer je preživeo. Dakle, od Pekića, do Srkija lokatora, toj stranci spasa nema. Pekić, Mićunović, Zoran Đinđić i na kraju Srki lokator, predstavlja tu stranku. Onda su stvarno došli do dna.
Dame i gospodo, ovo je fotografija iz 2000. godine, ovo su fotografije 2000, 2001. godine, kada je bilo dole još uvek tvrdo. Ovo sam ja sa pokojnim Oliverom. Srkija lokatora nije bilo, on je bio na šiptarskoj strani. Nedavno je pao dron. O tome ću kasnije. Olivera Ivanovića su ubili oni koje su oni amnestirali. Dakle, on ne dozvoljava pravo da oni koji su pobili žeteoce, oni koji su u Goraždevcu pucali na decu kupače, oni su na Zadušnice digli autobus u vazduh, oni su u martovskom pogromu ubijali i hiljade proterali, on ne dozvoljava da su možda oni ubili Olivera Ivanovića. On kaže da smo mi.
Možda su ga verovatno ubili onih 1.800 terorista uključujući i Kurtija, koga su amnestirali. Nedavno je jedan dron pokušao da špijunira položaje Vojske Srbije. Vojska Srbije je taj dron oborila. Kurti se tu gadno prevario. Umesto da je ušao u troškove, jer dron košta, umesto da je koristio starog Srkija lokatora, koji je em jeftiniji, em pouzdaniji. To je onaj lik kome je za vreme agresije NATO pakta nisu smeli da daju pušku, već su mu dali lopatu. Nisu znali na koju stranu će da puca. Dobra procena Vojske. On govori o 30 srebrenjaka. Koliko srebrenjaka je Srki lokator dobio, ne samo za lociranje Vojske, već koliko je dobio zato što su izručili generala Lazarevića, branioca Kosova i Metohije. Koliko je tih srebrenjaka bilo.
On priča o zemunskom klanu i Legiji. Da li znate, a ja sam jedini ovde izgleda glasao za Vladu Zorana Đinđića? Ja mislim da sam jedini. Da li znate da Zoran Đinđić nije hteo Srkija lokatora da primi u stranku, dok je bio živ. Kada su ga ubili, onda je ušao u tu stranku i postao narodni poslanik. On je avanzovao na ubistvu Zorana Đinđića, on je iskoristio Legiju i zemunski klan, on je postao poslanik. Nikada ne bi ušao u tu stranku da je Zoran Đinđić preživeo.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam zgrožen postupcima navodno patriotske opozicije. U senci njihovog patriotizma najbolja je hladovina. Da im kažete da se borimo za Kosovo, oni bi pitali jel može onlajn?
Sada da vidimo ko je gde bio 1999. godine kada je bilo tvrdo na KiM. Jedan od ovih patriota je bio u Londonu. To je šef ovog malo iz Trstenika, ovog malog pozderca. Njegov šef je bio u Londonu, pokušao da nauči Njutnove zakone, ali eto, nije uspeo. Sin naftaša, funkcionera.
Drugi je pobegao u Francusku, Miloš beganović. Tek toliko prebegao na agresorsku stranu, a danas bi kao on branio Kosovo. I 2004. godine nije bio ovde za vreme Martovskog pogroma. Tek kasnije je pregovarao sa ovim Šiptarima i bio preteča kosovske nezavisnosti. Dakle, to su oni koji su išli u američke ambasade i tražili samo da se odloži proglašenje kosovske nezavisnosti. E to su ti veliki patrioti.
Oni ništa teže od tri prsta u životu nisu digli i pokušali to da unovče. Onaj poslednji je bio u biblioteci da izdaje časopis pod nazivom njegove stranke. Dobro je, da je pala neka bomba kao na Narodnu biblioteku mogao je izgoreti kao knjiški moljac. E to su ti patrioti koji danas pričaju. Uzmeš 36.000 evra za fiktivni ugovor za stan. Nije ti dobar Čačak. Oćeš na Dedinje. Na fiktivni ugovor uzmeš 36.000 evra i dođeš na Dedinje. Pa da, Dedinje je srce Srbije, koliko ja vidim.
Onda ti koji ništa teže u životu od tri prsta nisu digli napali na predsednika republike. Verovali ili ne. Ja sam već prošao tog njihovog toplog zeca. Ni tada se nisam bojao, ne bojim se ni sada, a verovatno ih se predsednik republike boji još manje nego ja.
Dame i gospodo, narodni poslanici, oni treba da znaju da nešto moramo da naučimo iz prošlosti. Juna meseca 1941. godine je Nemačka napala Rusiju. Ne znam da li su tenkovi bili leopardi. Meni je Rusija uvek simpatičnija, ali u to vreme bilo je najžešće klanje Srba na teritoriji NDH. Klali su familiju predsednika republike, klali su familiju moje majke. Dakle, klali su familiju moje majke. Ustaše.
U to vreme Tito dolazi u Beograd da digne ustanak Srba protiv Srba. Nije to bio građanski rat, to je bio rat protiv Srba. Cenu koju smo platili je da je Tito iskoristio i Srbe i Ruse, osvojio vlast, komunizirao bivšu Jugoslaviju stvorenu krvlju Srba. I šta se desilo? Onda po sovjetskom modelu rasparčao tu državu na štetu srpskog naroda, darujući kao Staljin srpske teritorije novostvorenim republikama. Tako je to bilo i ja to tako doživljavam.
Gle čuda, nismo se naučili na istorijskim greškama. Juče se to ponovo dešavalo, da dok svi okolo napadaju Srbe, unutar neko pokušava da digne ustanak protiv Srba u Srbiji. Kao da nismo videli da od svojih razlika kad napravimo podele možemo podeljeni da stradamo. Kao da nismo videli da, dok su se svi borili protiv nas, mi smo se borili između sebe, protiv sebe, i dok su ustaše klali Srbe mi smo kao Srbi njima u stvari pomagali.
Dame i gospodo narodni poslanici, Čerčil je rekao da nam se istorija ponavlja i sve nas više košta. Koliko vidim, ovima juče nije bila cena u pitanju. Hteli su da iskoriste taj problem koji u svetu postoji. Mi moramo da nešto naučimo. Naše najbolje rešenje u sadašnjem trenutku, a citiraću Napoleona: "Treba znati kada navući lavlju kožu, a kada kožu lisice". Zato je naše najbolje rešenje najmanje loše rešenje i toga treba da budemo svesni.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, naš taj mali čamac koji sada nemamo gde da privežemo za koji veliki čamac, koji treba kroz nemirne bure i oluje svetskih razmera da provučemo kroz brzake, taj naš mali čamac treba provući. Zato molim sve ove od juče, neću reći izdajnike, nesrećnike neshvaćene, da dok mi pokušavamo da veslamo, molim ih samo da ne ljuljaju čamac i da ne napadaju posadu.
Dame i gospodo, ja ću završiti sa onim – i ja ne priznajem nezavisno Kosovo, ja ne pristajem na Kosovo u UN, ali sam tu ako ne daj Bože se desi da ovi okolo bivši Jugoslovene opet žedni naše krvi napadnu, uz pomoć onih drugih koji su oko nas – NATO pakt. Ako u krajnjoj varijanti zamislite ako ne daj Bože dođe do sukoba, ako ovi drugi naoružaju ove prve i daju im kao Ukrajincima četiri, pet milijardi da nas slome, pa mi ni oružje ne možemo kupiti. Ali, bez obzira, ne daj Bože ako se to desi, ja ću biti tu, neću pobeći kao onaj francuski petlić, što bi Vojvođani rekli kikirez. Hvala.
