Što vi dobacujete, Milivojeviću?

A šta je vama u svemu tome smešno? Što, da niste vi Lepomir Ivković, veliki srpski glumac? Poznati po tome što su svi veterinari ludeli dok ste imali prodavnicu pljeskavica, jer su jurili kučiće da ih sačuvaju da ostanu u životu i sad vi objašnjavate to sve.

Bez dobacivanja, Milivojeviću.

Ne može da ne dobacuje, zato što, ljudi su mogli da vide, kad je rekao u jednom trenutku kako može da vlada onaj ko ne može da vlada sobom. Ja mislim da je to bila najbolja definicija i da su to ljudi na najbolji način mogli i da vide, čak i juče, ko ne može da vlada sobom, a ko može da vlada sobom kad je teško vladati sobom i kada ste napadnuti bez ikakvog razloga i provocirani ceo dan.
Kažete – situacija je apokaliptična, pogubna i katastrofična zato što mrzim Srbiju. Srbiju volim najviše na svetu. Ne postoji ništa što volim kao Srbiju. Mogu da uporedim to samo sa ljubavlju prema svojoj deci i ni prema kome drugom i ni prema čemu drugom.
Što se tiče situacije, situacija u Srbiji je u poslednjih 10 godina u istoriji naše zemlje, mada to mnogima čudno zvuči, jer mi nismo naučili da govorimo lepo i da nešto pohvalno kažemo, objektivno najbolja. Nikada u istoriji nije bila bolja. Da li je dovoljno dobra? Ne, nije. Da li sam zadovoljan, da li sam srećan? Ne, nisam. Da li je nekada u istoriji bilo bolje? Ne, nije. Nikada. A kada to? U vreme Nemanjića, Brankovića, Dejanovića, Lazarevića, Karađorđa, Miloša, Aleksandra, Mihajla, Milana, Aleksandra, Petra, Aleksandra, Tita? Kada pre? Pa plata je ovde bila 329 evra, danas je 740 evra, pre samo deset godina, i to posle velikog skoka u odnosu na raniji period.
Govorite – uzeo sam kartu, ne znam gde, u Karlobagu za voz. Nisam bio tamo nikada, ali nisam mogao da uzmem kartu za voz nigde u Srbiji, jer nam niste sačuvali nijednu prugu i nijedan voz pristojan, pa smo morali da gradimo iz početka i pruge i vozove, da bismo ih uradili više nego u prethodnih 50 godina.
Nažalost, čim govorim, čim odgovaram, oni napuste salu.
Hoću građanima Srbije da kažem, iako sam ja morao da trpim uvrede, viku, dreku, optužbe za ubistva i ne znam šta sve, da svi oni koji su nam govorili kako je Kosovo srce Srbije, sa čim sam saglasan, četvoro njih zvaničnih šefova poslaničkih grupa su manje proveli u ovoj sali, zajedno, nego ja sam. Toliko koliko meni nije stalo, a ja sam predsednik Republike. Ipak, predsednik Republike, zbog institucije govorim, a ne zbog sebe, kao što vidite, nije mi teško da budem ovde više nego četiri puta više nego oni. Toliko o poštovanju, toliko o temi, toliko o interesu i toliko o borbi.
Kažu – Belivuk, Vuk Branković. Nažalost, ne znaju ništa o istoriji, ali tu dolazimo opet do onoga o čemu sam vam govorio. Pokazaću vam jedan primer. Vidite, poštovani građani Srbije, ovo ste videli milion puta na društvenim mrežama, vidite, ovo smo Kurti i ja. Jel tako? Jel tako, ovo smo Kurti i ja? Tako izgleda, pogledajte. Kurti i ja. Vidite, Kurti i ja se nikada nismo slikali ovako. Kurti i ja se nikada nismo rukovali u životu. Ovo je slika, u stvari, Kurtija i Dendijasa, samo je umesto Dendijasa ovaj čovek koji je malopre govorio stavio moju sliku i obmanjivao javnost da kaže – pogledajte kako se Vučić grli sa Kurtijem.
Dakle, pogledajte o kakvim lažovima, bolesnim lažovima, sa kakvim bolesnim lažovima imamo posla. Pogledajte, poštovani građani Srbije, pogledajte, poštovani građani Srbije čime se bave, i to rade već 30 dana, 30 dana, najbrutalnijim lažima. Želim građane Srbije da obavestim, ne samo da se nikada nisam grlio sa Kurtijem, moj posao bi bio da se rukujem sa njim, nikada se nisam ni rukovao. Samo da imate u vidu sa kakvim prevarantima i lažovima imamo posla.
Vidite, to je čovek koji je glavna zvezda albanskih medija, u kojima kaže, pogledajte, ovde piše nešto na albanskom, ali sam dobio i prevod – srpski poslanik Vučić napio se od sreće kada je Đinđić ubijen. Pogledajte o kakvim je bednim lažovima reč. Slučajno, pošto su me prisluškivali u to vreme, da vas obavestim, te imam u posedu i to, kao što imam i zvaničan dokument sada sa vašeg mejla gde ste slali za hidroelektrane, dakle, imam sopstveni prisluškivani razgovor sa predsednikom SRS Vojislavom Šešeljem.
U popodnevnim satima je on meni uputio poziv u 15 i nešto, ako se ne varam, nije ni važno, i počeo da govori o ubistvu Đinđića, imamo to sve u transkriptima. „Pa, jel se raduju ljudi?“ Ja mu kažem: „Ne, Vojislave, niko normalan ne može da se raduje“. „Šta je nama radio…“ Ja kažem: „Vojislave, niko normalan ne može da se raduje tome“. I to imate dva puta ponovljeno u razgovoru. Snimila služba, prisluškivali su me, znate, to tako ide u demokratskim režimima, oni prisluškuju opozicione prvake. Ali da to nisu uradili, ja ne bih imao sačuvan dokaz danas kakvi su lažovi i kakvi su prevaranti. A i živ je, hvala Bogu, gospodin Šešelj, pa može da vam potvrdi ili demantuje ono što sam ja rekao. A zamislite još da kažete da sam pio ili ne znam nešto slično. Ali to su vam te hiljade ljudi i izmišljotina na dnevnom nivou, koje kada imate posao ne možete da demantujete, jer ja bih se u ovom trenutku bavio nekim potpuno drugim stvarima. Ne bih imao priliku da sve ove bljuvotine, laži i besmislice obrazložim, objasnim narodu čime se služe i šta je to što rade.
Dakle, nije problem, kada vam kaže, zamislite, javite se i kažete, neko je rekao kao nesrećnici nekome, to je strašna reč, a divno je kada kažete, Andrej i Danilo, pronađeni u šahtu kao Gadafi. U redu, dirajte mene, nije problem da ja završim kao Gadafi, super, razumem vašu želju, razumem vašu patologiju, mnogo o vama govori, sve u redu, ali vas samo pitam – ljudi, što to radite porodicama, šta su vam oni skrivili, šta su vam oni zgrešili, što to radite? Kako uopšte možete da se radujete nečemu što se dogodilo Gadafiju? Kako to možete da zamislite za bilo koga? Kakvi ste to ljudi? Mislim da se nijedan normalan čovek tome nije radovao. Šta li je u vašoj glavi?
To što ste vi primetili, to sada da vam ispričam, pošto ste vi gospodine Ivkoviću igrali dobru ulogu, da li je to serija Obrenovići, ja sam svakako zapamtio po ubistvu. U redu, to je Pad dinastije Obrenović. Dakle, sada kada sam bio na Hilandaru, ima jedna stvar da vidite, ovaj koji je uzviknuo to – dole tiranin, ne bi li pozvao neke na ubistvo Vučića, da se dogodi isto ono što se dogodilo 1903. godine, a onda kada odete na Hilandar i razgovarate sa monasima, to su divni ljudi, oni ne mogu da razumeju i ne mogu da podnesu nikoga ko se radovao smrti Aleksandra Obrenovića. Mi imamo Hilandar zbog Aleksandra Obrenovića. Ima ovde ljudi i drugih vera, ali govorim sada pravoslavnim vernicima koji znaju da je to jedna oda naših najvećih svetinja, jer kralj Aleksandar je po povratku sa Olimpijskih igara u Atini 1896. godine, doneo dukate, zlato i novac i otplatio dugove Hilandar bugarskom manastiru Zograf i tako vratio Hilandar u srpske ruke.
Sada da me pitate da li je važniji taj zaverenik, pa i sam Apis i svi drugi, koji su slabovidog kralja ubili i ženi više desetine puta odsekli bradavice, veliki junaci, i bacili sa terase, ili je veći junak koji nam je vratio Hilandar, uvek prihvatam sudbinu onoga čija će česma negde da postoji, od onih koji će sladostrasno da se raduju nečijem ubistvu.
Tako da, u istoriji smo ubili Aleksandra Karađorđevića sopstvenim lažima, ovakvim prevarama, nameštenim slikama, izmišljenim rečima Žorža Klemensoa, govoreći kako nije izabrao Srbiju, nego je birao Jugoslaviju, i ako je to bilo jedino što je mogao da izabere, a da većina Srba živi u jednoj državi, na istom prostoru. Tako smo posebno bili nepravedni prema Aleksandru Obrenoviću, tako smo prema svakome. Malo manje budemo nepravedni kada ih sklonimo sa istorijske scene, onda se setimo da su po nešto dobro i uradili. Ali, ne mislim da je sve u redu sa ljudima koji čeznu za time da nekoga napadnu, da dođu ovde na podijum, da žele nekome da završi kao Gadafi, ili bilo šta slično. Ti ljudi sreću i budućnost ovoj zemlji ne mogu da donesu.
Kada govorite o pogubnoj, katastrofalnoj, apokaliptičnoj situaciji u svim oblastima društvenog života situacija je neuporedivo bolja. Nismo imali otvorene muzeje, mi smo ih uradili i platili, i pozorišta, više nego ikada. Stadione, otvaramo tri stadiona u Leskovcu, Zaječaru, i Loznici u naredna dva meseca. Lepotice stadione, novi centri gradova postaju to, bukvalno. Gradićemo ih još.
Govorio sam o stvarima o kojima manje govorimo, da ne pričam o našoj vojsci, da ne pričam o opremljenosti naše policije, da ne govorim šta smo sve uradili, koliko bolnica, kliničkih centara i koliko ih još gradimo. Srbija je mnogo napredovala, samo što mi to nikada nećemo da kažemo, zato što smo dobili manir žalopojki i kuknjava uvek.
Ne znam da li ste pretili na društvenim mrežama se jedva iskorenilo sa ovim velikim skokom plata ona priča, majke ti nego ću da radim za 250 evra, pošto smo morali minimalnu zaradu da podignemo na 400, nešto manje od 400 evra, dakle, tek tada su negde prekinuli da obmanjuju i lažu javnost o plati o 250 evra. Zato što su ljudi naviknuti na njihovo vreme kada je plata bila 250 evra, čak i 150 evra. Minimalac je tada bio 150 i manje od 150, ne pričam o minimalcu nego o prosečnoj plati. Dakle, i to su sve maniri i to su sve trikovi.
Kažete, pominjete Kumanovski sporazum. Vidite, to vam je kao juče oko Briselskog sporazuma. Kumanovski sporazum niti sam ja podržao niti partija kojoj sam pripadao. Ali, gle čuda, jedna druga partija je podržala, baš partija kojoj je pripadao govornik, ona je podržala Kumanovski sporazum, ne mi, nego oni, zvanično njihovo saopštenje. U zvaničnom svom saopštenju iste večeri partija kojoj sam ja pripadao usprotivila se Kumanovskom sporazumu, partija kojoj je on pripadao bila je za Kumanovski sporazum. Danas on meni i vama drži pridike o Kumanovskom sporazumu. Pogledajte o kakvim ljudima mi ovde govorimo. To vam je kao i ona moja slika sa Kurtijem, lažna, izmišljena, fotomontaža, kao i snajperi, puške oko Sarajeva, kao i sve besmislene priče. Kada im kažete - pokažite. Pa, ne mogu ništa da pokažu. Kao, nosio si pivo Šešelju, ja nosio izborni materijal, jer ovaj čovek i ne pije pivo. Pa, nikad nije pio pivo. To je besmisleno da ljudima ja sada objašnjavam. To samo služi da izgovorite najteže laži, najteže gluposti i baš vas briga i ponavljaćete to bezbroj puta. Normalni ljudi misle da nema potrebe da se odgovora na sve to.
Kada nudite zatvore svima, dobro je to, lekovito je, samo morate da znate jednu stvar, videli ste juče kako su neki nudili svašta, zatvore, a onda pobegoše napolje pošto su znali o čemu ću da govorim. Pošto su znali da ću da govorim o crno na belo, 700 hiljada evra otetih. Onda maca pojela jezik, a šta da radite. A ja vidite, ne mogu sladostrasno da gledam na to jer ipak te ljude poznajem, makar po tome koliko me mrze, makar po tome koliko su kletvi prosuli, makar po tome koliko su mi puta smrt poželeli, da im nikada ne bih poželeo zatvor, bez obzira na to što su ukrali od ove zemlje toliko stotina hiljada. Naravno, institucije o tome odlučuju, ali vam samo pokazujem kakva je razlika između ljudi.
Zamislite da ovi arogantni, bahati i osioni još jedanput dođu na vlast, koliko bi ćerki vaših, naših, svih ostalo bez kose i to ne po prvi put, kao što su isekli kosu ćerki Milovana Bojića, posle 5. oktobra i hvalili se time u svim novinama. Kao kada je umro Slobodan Milošević, oni su organizovali slavlje. Zamislite vi, šta god mislili, ja imam i pozitivne i negativne stvari o Miloševiću koje bih mogao da kažem u istorijskom nekom smislu, u ličnom odnosu nemam šta loše da kažem. Dakle, ali vi da idete da se radujete nečijoj smrti i da to organizovano slavite na Trgu Republike, sa vama nešto nije u redu. Sa vama nije nešto u redu, a nije važno o kome je reč, ko god da je, ali sa vama nešto nije u redu.
Tako da ja razumem da se radujete mojoj pogibiji, mojoj smrti, da želite da mi brat i dete završe kao Gadafi, sve to razumem, a onda samo razmislite svi koji govorite i toliko često pominjete Boga, a gleda li to neko odozgo i kako nam to svima vraća.
I za kraj, primetili ste građani Srbije, u ovih dan i po kako su svi strašno osetljivi koju god reč da izgovorite, čak i kada kažete da je nešto antidržavno zamislite ne smete da kažete da je nešto antidržavno, jer ste nekoga uvredili, a ovde su vam donosili krpe, banere, transparente sa najtežim mogućim uvredama, uzgred lažima, ali sa najtežim mogućim uvredama. Pentrali se ovde, pretili, vikali, najgore reči izgovarali kao što i ceo dan danas slušate i nikome ništa.
Uzgred, samo želim da vam kažem da sam došao u posed u međuvremenu, moj tim je pribavio, da znate da imamo i zvanični dokument, ne samo reč datu za medije, imam zvanični dokument. Mejl poslat od Aleksandra Jovanovića, Aleksandar Inventa na četiri adrese Mirjani Filipović, Danijelu Nikoliću, ne znam ko je ovo, piše – tema Minihidroelektrana Temska – poštovana gospođo Filipović po preporuci Danijela Nikolića, u prilogu vam šaljem dokumentaciju u vezi sa projektom MH Temska na Staroj planini. Srdačan pozdrav, Aleksandar Jovanović, ima i broj telefona – 064163, ostala četiri broja neću da govorim.
A onda interesantno imate stotinu stranica materijala. U tim materijalima imate lokacijske uslove, idejno rešenje za izgradnju minihidroelektrane, situacioni plan minihidroelektrane, kartu zahvata vode, nacrt mašinske zgrade, mašinska postrojenja za zahvat vode, pregrađivanje reke Temska.
Dakle, samo da vidite ko su ljudi koji su nas uspeli da obmanu i oko litijuma i oko hidroelektrana i oko svega drugoga.
Dakle, mi to tražimo za sebe, kad ne dobijemo za sebe, udri po državi jer država je najslabiji protivnik, ona ima najmekši stomak, tuci, tuci, tuci, tuci, tuci po Srbiji, tuci po državi jer nas država nikada nije interesovala. Hvala vam najlepše.

Ne.
(Srđan Milivojević: Replika.)
Malopre sam rekao da je zatvoren krug replika, a vi ste videli kako je to strašna tiranija. Vi ste imali devet minuta i da vičete i da najodvratnije pretite i da vređate devet minuta pa posle dodatno to i dalje radite, užasna je tiranija. Tako je.
Stefan Jovanović je sledeći prijavljeni.
Aha, to je Narodna stranka, a on sad nije tu. Dakle, samo da biste razumeli svi vi koji ste u sali a i vi koji gledate prenos.
Dakle, Narodna stranka i ovi koji su vam pričali, prvo da traže izričito zahtevaju sednicu na temu Kosovo i Metohija, najhitnije moguće. Što pre. Odmah da bude, da ne mogu da žive bez sednice. Sada nijednog jedinog narodnog poslanika nema iz te poslaničke grupe, iz te partije. Od jutros nijednog jedinog. Evo, sad prijavili se za reč, ja čitam, dajem im reč, imaju priliku da govore njih u sali nema. Jer, su rekli neke rezolucije podnose deklaracije, čuda božija, to je najvažnija stvar na svetu. Bez tog njihovog propade Srbija, njih nema.
E, to vam je pokazatelj koliko im je zaista važno i šta zaista misle i o svim tim stvarima koje pričaju i onome šta će da pričaju za svoje medije i danas i sutra i za Kosovo i Metohiju i na koju god hoćete drugu temu.
Evo, ja sad čitam ime i prezime Stefan Jovanović, on u sali nije, ni bilo ko iz poslaničke grupe.
Jeste li vi iz njihove poslaničke grupe? Niste. A šta hoćete onda? Nećete reč, jer niste iz te poslaničke grupe? E, dobro. A vidim i vas puno ima, cela dvojica. Cela poslanička grupa vas dvojica, svaka čast i vama. I vama je veoma stalo Zelenima, ne znam sad koji ste, ima više grupa tih zelenih.
Sledeći prijavljeni za reč Ivan Antić.
Šta je sad ovo? Povreda Poslovnika? Ne.
Dao sam reč upravo. Sad ćete sačekati da saslušate narodnog poslanika kom sam dao reč i prekinite da se ponašate na taj način da kad ja nekome dam reč vi onda krenete da vičete i mašete tim Poslovnikom.
Taj Poslovnik pročitajte, samo ste koliko šest meseci imali za to i preveliki vam je napor.
Ivane Antiću, izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani predsedavajući, direktore Kancelarije za KiM, narodni poslanici, braćo i sestre sa Kosova i Metohije, građani Srbije.

Ja sam Ivan Antić, 1999. godine sam ratovao na Košarama i kada se vojska povukla sa Kosova i Metohije ja sam ostao u Kosovskoj Mitrovici i borio sam se na mostu.

Za razliku od ovih danas koji brane Kosovo i koji se busaju u patriotske pileće grudi, ja sam se zaista borio za KiM da ostane u sastavu naše države, ali nikog od ovih nisam tada video pored sebe. Iako su bili u godinama kada su mogli da budu u sastavu vojske Jugoslavije, međutim niko od njih nije uzeo pušku u ruke i niko od njih nije bio sa mnom. Bili su momci koji su bili dosta mlađi od njih i koje su svoje živote ostavili da bi Kosovo i Metohija ostala u sastavu naše države.

A oni su za to vreme šetali negde po Beogradu, Čačku, Parizu, vadili indekse, operisali slepa creva, skidali mladeže, a sve to kako bi izbegli da idu u vojsku.

Ja znam šta je rat i znam šta je oružani sukob i ne želim da ičije dete to doživi. I retko kada možete naći pravog veterana i borca koji će pozivati na rat, nego uglavnom oni koji su se krili od rata, olako pozivaju na rat i na sukobe, a ovo što oni danas rade je to - pozivanje na rat.

Ja vas molim gospodine predsedniče da čuvate mir, da se grčevito borite za mir, jer samo u miru možemo da nastavimo da se razvijamo i jačamo, a samo jaki možemo da zaštitimo i sačuvamo našu zemlju.

A u ime boraca i veterana sa Košare, Paštrika, želim da vam se zahvalim što vodite računa o nama borcima, što brinete o tome da se naš glas čuje. Bulevaru ste dali ime „Heroji sa Košara“ verujem da će uskoro isto to biti i za heroje sa Paštrika.

Obeležavaju se svi bitni datumi, neguje se sećanja na naše žrtve, otkrivaju se spomenici. Ja verujem da ćemo mi biti poslednja generacija koja će otkrivati spomenike te vrste.

Za razliku od ovih koji su evo ovo uradili, ovo su teroristi OVK za koje smo mi dali živote da ih uhapsimo, neki su preživeli, bili su uhapšeni a šta ste vi uradili nakon dve godine? Vi ste ih oslobodili. Sve do jednog. A kako su nam se zahvalili?

Jel znate šta je ovo? Reka Bistrica, Goraždevac, ne sunčaju se deca, nego leže mrtva!

A njihova deca tih terorista ranjavaju našu decu koja su danas gore na balkonu. za razliku od ovih koji su generale strpali, dobrovoljno poslali u Hag, dobrovoljno istopili naše oružje, dobrovoljno pogasili sve naše herojske brigade i zamislite doveli su zemlju do toga da su bili spremni da uzmu kredit da plate susednoj državi koja je u NATO da čuva naše nebo.

Danas naše nebo, čuvaju naši migovi, naši lovci. Naša vojska je modernizovana. Imamo bolje oružje, vojska je bolje opremljena i predvode je najbolji među nama.

Tu mislim na ministra Vučevića, ali to ne znači da treba da ulazimo u nekakav sukob sa Albancima na Kosovu i Metohiji. Danas se KiM brane kroz povratak i opstanak našeg naroda dole. Otvaranjem radnih mesta, izgradnjom stanova, izgradnjom mira i suživota sa Albancima na KiM, ali samo odgovornom politikom.

I za kraj svima vama koji ste priredili ono juče, citiraću jednog pesnika koji kaže – „Čovek koji nije hrabar, ne može biti ni pošten, jer za poštenje su potrebne žrtve kakve kukavice ne ume da podnese, a potrebna je velikodušnost kakvu on ne može da razume“. Hvala na pažnji.

(Aplauz.)

(Srđan Milivojević: Niko još ovako nije pričao.)

Vi, Milivojeviću, uporno urlate, vičete i zavijate.
(Milenko Jovanov: Dok je on ratovao, ti si lokatore postavljao.)
Prava slika svega što imate da pokažete.
A vama veliko hvala, gospodine Antiću.
Sledeći prijavljeni je Borko Stefanović, ako bude mogao da govori od Milivojevića.

Hvala, gospodine predsedniče Narodne skupštine.

Predsedniče Republike Srbije, dame i gospodo kolege, kad smo kod kolega, ima jedna stvar na koju bih, zaista, pokušao da apelujem na još jednog kolegu, mog veterana, koji je sada upravo nadahnuto govorio, da ne stavlja stvari u tako generalnim terminima kada govori o izbegavanju služenja vojske, učešća u ratu i tome slično, jer sam se lično osetio pogođenim, a i mnogi drugi ovde koji sede.

A što se tiče skidanja mladeža, ravnih tabana, dioptrije, imate tih primera i kod vas, bogami, i to na važnim mestima.

(Marina Raguš: Ko?)

Vulin, recimo,

Ono što danas pričamo, mislim da nije dobro i da je to dvosekli mač i mislim da nije dobro ovakve kvalifikacije govoriti generalno, da bih bio precizan. Govorim u ime Stranke slobode i pravde i poslaničke grupe Ujedinjeni, koja nije, neće i nikada govorila teške reči, vređala nečije porodice ili lično ljude ovde, ili učestvovala u bilo kakvim izgredima. Zato imam pravo to da kažem.

Zato zahtevam i od vas, predsedniče Skupštine, da ne generalizujete kada govorite takve stvari. Malo pre ste to ponovo učinili.

Zašto to tvrdim? Zato što nikome u Srbiji na Kosovu i Metohiji, za koga god da glasa, neće biti ništa bolje i neće niko dati nikakav rezultat, niti će se neko zaštititi, niti će neko od dece na koje je pucano zato što nose badnjak, niti hiljade onih koji, nažalost, iseljavaju sa Kosova i Metohije, nikome neće biti ništa bolje, niti lakše, ako se ovde nastavi olimpijada međusobnih uvreda, teških reči, besmislica, neistina, bacanje kamena s ramena i slični performansi koje smo, nažalost, imali prilike da gledamo dan i po. Kome to donosi nešto dobro, ja zaista to ne vidim.

Moram da kažem još jednu stvar. Ne postoji nijedna politička, ekonomska, bilo koja tema u kojoj se slažemo sa Srpskom naprednom strankom i ovom vlašću. Stojimo potpuno suprotno u svemu tome. Radimo i borimo se političkim sredstvima, bez uvreda, argumentovano, predlozima, politikom, da osvane ta Srbija u kojoj vi nećete biti na vlasti. Ali, nećemo dozvoliti i nećemo doprineti da Srbija krvari, ispašta i propada, da bismo mi ili neko drugi stekao politički poen na najtežoj temi, a to je Kosovo i Metohija. To smo govorili u septembru, to govorim i sada. Dali smo i predloge.

U međuvremenu, šta se desilo? Nije dobro, i loša politika je, po nama, hvaliti se sa 350 ili koliko dana neuvođenja sankcija Ruskoj Federaciji. Nije dobro. Doveli smo takvom politikom Srbiju u težu situaciju, po našem mišljenju.

(Marina Raguš: Što to niste govorili u kampanji? Što to u kampanji niste rekli?

Po našem mišljenju, molim vas.

Dakle, 2022. godine, poštovana gospodo, dok vam se obraćam, posle kampanje, imamo rat u Ukrajini, užasnu agresiju koju je Srbija osudila, i to je dobro, ali isto tako, imamo i sledeću situaciju…

(Marina Raguš: Kako posle kampanje? Obmanuli se birače.)

Ne znam zašto mi dobacujete i čemu nervoza?

Imamo od svih zemalja centralne i istočne Evrope najmanji rast od 2,4, 2,3%. Prosečan rast kod njih je 4,22%. Imamo pad u građevinarstvu, poljoprivredi, industriji, najvišu inflaciju u poslednjih 18 godina. Imamo inflaciju od 15% i rekordan javni dug, koji je sad prešao 30 milijardi. Samo u poslednja četiri meseca ova Vlada je zadužila Srbiju za više od pet milijardi evra. Sada smo već skoro na 35 milijardi evra, što je skoro 15 hiljada evra duga po svakom domaćinstvu.

Samo za kamate u ovoj godini ćemo platiti milijardu i 200 miliona, što je jednako davanjima za socijalu, za decu, porodilje, učenike, studente, nezaposlene, raseljene, borce, veterane. Da li je tome kriva Ukrajina? Jeste jednim delom.

(Svetozar Vujačić: To su sve vaši dugovi.)

Samo momenat, bez nervoze… Ali je kriva i loša politika i katastrofalni kadrovi koje ste postavili.

Juče je predsednik Aleksandar Vučić rekao nekoliko stvari koje mislim da su vredne pomena. Prvo - za to što nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji, za to plaćamo cenu. Sada ste čuli, između ostalog, koja je cena. Plaćaćemo cenu koja je mnogo više od onog što može da se vidi, ali to je pitanje političkog opredeljenja našeg rukovodstva. Ta cena uopšte nije mala.

Druga stvar - nismo shvatili na vreme da je pao Berlinski zid. Ja bih rekao – niste shvatili da je pao Berlinski zid.

Treća stvar - dugo smo verovali u sopstvenu laž o sebi. Tačno, predugo. Šta se desilo ljudima i čemu ovolika agresija?

Evo, vidite, pošto većina uvek generiše i nameće atmosferu, ne odobravam one scene koje su se desile. Ništa to dobro nije donelo. U međuvremenu, dok smo o tome pričali, dok smo ovde gledali užasne nemile scene, agresiju, uvrede, transparente, ništa, apsolutno jednu dobru stvar to Srbiji nije donelo, niti građanima na Kosovu i Metohiji.

(Marina Raguš: Da li smo mi nosili transparente? O čemu pričaš?)

Ni jednu jedinu dobru stvar, ali ono što se desilo i što ne možemo izbeći jeste da zbog stava ove Vlade da 300 i nešto dana ne usaglasimo spoljnu politiku sa EU, uvedemo bar neki paket sankcija, zbog toga imamo i ekonomske posledice i pretnje neformalnim sankcijama, podvlačim neformalnim, mogućnost stagnacije u ulaganjima stranih kompanija, mogućnost povlačenja stranih kompanija, prekidanje evropskih fondova, prekid evropskih integracija. To su ozbiljne stvari o kojima je govorio i predsednik Srbije. Dakle, to je realnost.

Naša pozicija bi bila bolja ne samo ekonomski i ne samo privredno, već i spoljnopolitički da smo na vreme uradili ono što tražimo deset meseci. Nismo za sankcije kao metod međunarodnih odnosa, nismo mislili 24. februara da će taj sukob toliko trajati. Niko od nas u to nije verovao i to je govorio predsednik vaše stranke juče. U međuvremenu desetine hiljada mrtvih i milioni izbeglih, razorena zemlja, nema prekida, rat se rasplamsava, Srbija izolovano sama stoji mimo sopstvenog kontinenta i sopstvene budućnosti. To je šteta i ja moram da vam kažem na kraju da ono što Srbija može da uradi jeste da što pre to napravi, da prihvatite naš predlog da se formira mešovita komisija u kojoj bi bili predstavnici svih poslaničkih grupa, SANU-a, crkve, univerziteta i nevladinog sektora. Prošli put smo tražili, tražimo ponovo. Još nije kasno. Neka Skupština se uključi u formiranje pregovaračkog okvira. Tražimo da što pre uskladimo spoljnu politiku i nastavimo pregovore i tražimo da se ne prizna nezavisnost Kosova, niti omogući članstvo Kosovu u UN. Tajna uspeha je biti spreman kada se vaša prilila ukaže.

Ova tragedija u Ukrajini predstavlja i priliku za ubrzanje našeg razvoja i očuvanje naše nezavisnosti. To je rekao Bendžamin Dizraeli. A, to da je teško, znamo da je teško i veliki Puškin je rekao: „Teška li si kruno Monomaha o Borisu Godunovu“.

Međutim, nekada se shvati da je ta kruna teška posle deset godina uvreda, lepljenja etikete i stavljanje bagaža na druge. Sada moramo vaditi Srbiju, a ne gledati ko će u ovoj priči da izgubi, a ko će da pobedi. Hvala.

Predsednik Republike. Izvolite.

Daću sve od sebe da ne odgovorim onako kako bih mogao da odgovorim, odnosno da izbacim svaki lični deo, govoriću o podacima koje je gospodin Nikezić dostavio, a koji je mnogo manji stručnjak od gospodina Malog i koji je to pokazao u prethodnom periodu i koji ne razume šta govori i zato se oni bave jednom očiglednom, ne, ne ljutite se ili nemojte da se naljutite molim vas, što ću to da izgovorim - prevarom.
Dakle, oni vam kažu - biće javni dug 35 milijardi. Možda, ali na 70 milijardi bruto domaćeg proizvoda, što je mnogo manje nego ono što smo nasledili zato što kada je 15 milijardi dug, a 25 milijardi vam je BDP, veći vam je taj dug od 15 milijardi nego ovaj od 35 milijardi, samo to niste objasnili građanima.
Država je mnogo ozbiljna stvar, država nije igračka. Ja jedva čekam da naš javni dug bude kao Nemačka, to će biti za jedno hiljadu godina. Nemačka ima i u relativnim brojevima značajno veći javni dug nego mi, u apsolutnim to je puta 250. Zamislite Nemačku koja 250 puta ugroženija od Srbije? Šta pričate ljudi? Pa, ne računa se dug u apsolutnim, već u relativnim brojevima. A, ja ću sada da pokažem kako to stvarno izgleda, evo, da vidite ljudi. Ovo vam je priliv stranih direktnih investicija u našu zemlju, 2012. godina je ovo ovde malo, jedna milijarda, ovo je 4,4 milijarde u 2022. godini.
Amerika ima 1.000 puta veći dug od Srbije, samo da to imate u vidu, tačno 1.000 puta veći dug i izgleda da je u problemu. Ozbiljno je Amerika ugrožena i ima 1.000 puta veći dug nego Srbija, samo da to imate u vidu. To, naravno, nema veze pošto se računaju relativni brojevi i relativno je zaduženija od Srbije. Srbija ako nešto ima što joj dobro stoji, to su javne finansije, čvrst kurs, a ne kurs u kojem stručnjak Šoškić dođe sa 75 dinara za evro, završi na 118 dinara za samo četiri godine. Mi 11 godina stabilan kurs, nikakav problem nemamo.
Evo vam je slika i prilika. Ovo je ta razlika. Pogledajte. Ovo je suštinska razlika. Ovo je slika i prilika Srbije. Ovo je BDP u milijardama evra. Da vidite, BDP Srbije u milijardama evra, 2012. godine 31,6 milijardi. Ove godine očekujemo 68 milijardi, ovde je 61 milijarda.
Prosečan broj zaposlenih, pogledajte, 2012. godine, pogledajte ovaj pad od 2008. godine do 2012. godine. To je ekonomski bila katastrofalna vlada, katastrofalna, koja je donosila političke odluke kada će da povećava penzije, a uništila i penzionere, uništila i radnike i fabrike. Četiri stotine hiljada zaposlenih manje, sa dva miliona 257 hiljada, na milion 865 hiljada je pad i mi to jedva sada podižemo na rekordan broj zaposlenih, dakle zvanično zaposlenih, dva miliona 342 hiljade 244 čoveka, pri čemu imamo 500 hiljada ljudi manje nego što smo imali 2012. godine.
Stopa nezaposlenosti, molim vas, pogledajte poštovani građani, ovo su vam 2011. godine ovi pikovi u nezaposlenosti su 2011. i 2012. godina. Najniža nezaposlenost u istoriji Srbije je 2022. godina i najviša stopa zaposlenosti u istoriji Srbije.
Minimalne neto zarade, pogledajte, ovo vam je 2010. godina 15.000, ovo je 2023. godina 40.000 dinara. U evrima, da ne bi ste rekli da smo u dinarima varali, u evrima 153 evra, danas 341 evro.
Neto zarade, prosečna zarada, neću vam dati ono što vam kažem da je u januaru najmanje 740 evra prosečna zarada, ali to ćemo znati krajem februara pa da vam ne izlazim sa otprilike podacima, 338 2009. godine, 668 novembar 2022. godine.
U dinarima, prosečna zarada tada 34.000 sada 78.326. Prosečna penzija bila je 208 evra 2012. godine, sada je 321 evro, prosečna penzija. Da li je dobro? Nije i penzije će morati da rastu više. Ja sam doneo danas da za penzionere, spremili smo jedan odličan vodič za penzionere, to će verujem dobiti svaki penzioner u Srbiji, mnogo toga korisnog mogu da dobiju.
Stopa nezaposlenosti mladih bila je 53,2%, danas je 25,4%. Više nego duplo bolji rezultat. Broj zaposlenih mladih u hiljadama, nećete verovati, ovo su važni podaci, sve zvanični podaci, sve crno na belo iz Nacionalne službe za zapošljavanje. Dakle, pogledajte, tada smo imali u apsolutnim brojevima 121.500 zaposlenih mladih. Sada ih imamo, iako ih je manje, kao što znate, zbog manjeg broja stanovnika, imamo 173.800 zaposlenih mladih.
Samo da vidite rezultate kada to poredimo. Robni izvoz naše privrede, tu se valjda vidi rezultat rada i dovođenje investitora, tada je bilo 8,4 milijarde, sada je 27,6, što će reći tri i po puta veći izvoz, za to smo se borili. Bruto devizne rezerve, da vidite šta čuvamo, pošto neki kažu i zlato, da imam zlatnu groznicu, ali ne za sebe, već za narod i za državu, bruto devizne rezerve i zlato u periodu od 2012. godine do 2023. godine, pogledajte, zlato je u tonama, pa smo sa 15,3 došli na 38,5 tona, a devizne rezerve sa 10,9 milijardi na 20,9 milijardi. Samo da vidite, narodni poslanici, ovo je vaša država, ovo je vaša država. Te rezultate je vaša država napravila u prethodnih deset godina.
Devizni kurs, pogledajte, ovako je bilo u njihovo vreme, „skajroketing“ ovako raste kurs, a pogledajte u naše vreme – stabilno da stabilnije ne može da bude, kao na vaser vagu da ste stavili. To je ozbiljna ekonomija.
Učešće tzv. „empijelova“, to su nenaplativi krediti za one koji ne znaju, koji su nam bili ogromna muka 2014, 2015. i 2016. godine. To je ono što uzmu kredite, pa se dogovore sa političarima, pa dobiju keš, pa sve drugo. U ukupnim kreditima smo imali 2012. godine 18,6 potpuno nenaplativih kredita, 18,6%. Danas 3%. Svaka zemlja ima, Austrija, Italija, svaka zemlja.
Dakle, pokazao sam vam zvanične brojeve, a neću da vam govorim. Dakle, da me još jednom razumete, Amerika ima hiljadu puta veći dug u apsolutnim brojevima, ali ima četiri stotine puta veći puta BDP. Dakle, dva i po puta ima veći, objektivno ima dva i po puta veći dug nego Srbija, jer se to računa u relativnim brojevima, a ne u apsolutnim brojevima. Apsolutni brojevi su potpuno nevažni. Čak je bolje da imate veći dug zato što u apsolutnim brojevima to znači da imate mnogo veći BDP, da vam je ekonomija uspešnija, da vam je zemlja uspešnija. To se meri samo u procentu, javni dug samo u procentu prema BDP.
O tome šta je urađeno u putnoj, železničkoj infrastrukturi, gde imate 381 završen kilometar auto-puta u odnosu na 61 završen i 502 je u izgradnji i još se planira 944 kilometra za otprilike slično vreme, mada je naše vreme nešto manje, tako da ne bih…
Železnica, to je užas i porediti, ali evo da učinim i to. Sve pruge u Srbiji su inače izgrađene u periodu između 1884. i 1976. godine. Imamo izgrađenih pruga u periodu od 2000. do 2012. godine kilometara nula. Dakle, nula kilometara izgrađenih pruga u periodu od 2000. do 2012. godine. Imamo ukupno rekonstruisanih pruga 31 kilometar, to je deonica pruge Batajnica – Golubinci, završena je 2009. godine.
Mi sada imamo rekonstruisanih pruga od 2012. godine do danas 781,5 kilometar, a ukupno potpuno novih pruga izgrađeno 108,1 kilometar, pri tome znate šta se sve sad gradi i šta se sve sada ide i prema Nišu brza pruga i prema Subotici od Novog Sada itd.
Dakle, nemamo mi nikakav problem da pričamo o nesaglasju i to je dobro. Hvala na korektnom istupu i sad dolazim do ključne teme u vašem izlaganju koja je ozbiljna tema i ko je za ozbiljnu diskusiju. Video sam da je i portparol ruskog predsednika reagovao danas na moje izlaganje juče, gospodin Peskov, i ne moram da pitam zašto kandidat kog ste podržavali na predsedničkim izborima je govorio da on ne bi uveo sankcije, a ja se nisam izjašnjavao nego sam ćutao, bio sam fer, nisam lagao narod, ništa nisam govorio, te sam ja bio izdajnik i mnogi drugi se dočepali glasova koji bi bili moji samo da sam bio neozbiljan i da sam hteo da se dodvoravam narodu i rekli da su bili u ambasadama i da znaju da će Vučić 3. aprila čim se izbori završe da uvede sankcije Rusiji. Pa prođe 3. april, prođe 3. maj, prođe 3. jun, jul, avgust, septembar, oktobar, novembar, decembar i januar, sutra je 3. februar, taj zlikovac i lažov Vučić što se dogovorio danas, svejedno, još to nije uradio.
Ali, gle čuda, oni su već 4. aprila izašli javno i rekli - treba da se uvedu sankcije. Samo da vidite ljudi kako to izgleda i kome možete da verujete. Ne, nije to on govorio, nisu to oni govorili, to su samo onaj kandidat koga su podržali, a i ovi drugi koji su tu politiku promenili.
Sada dolazimo do suštinske rasprave. Jeste li u pravu kada kažete da plaćamo cenu u međunarodnim odnosima u činjenici da nismo uveli sankcije? Da, u pravu ste. Nikakav problem nemam da to kažem i ja znam bolje verujte mi nego vi nego svi ovde čak nisam spreman da govorim o tome kolika je ta cena, zato što smatram da cena politike koju vodite dobro je dok možete da izmerite i kad ona ne košta previše, dakle, košta, ne malo, ali dok ne košta nas vitalnih interesa mi moramo da čuvamo našu politiku koja mora da bude samostalna nezavisno i slobodarska.
Ako ne budemo to mogli, ja ću doći i reći ne možemo više da izdržimo i neću da se krijem ni iza koga i ne plašim se nikoga zato što ću da uradimo ono što je najbolje za zemlju, ali je to diskutabilna stvar ne zato što pripremam teren, jer to slušamo o pripremi terena već sedam-osam meseci, te prazne priče, već zato što to objektivno jeste politička stvar koju možete da tumačite i na jedan i na drugi način. Ali, mi smo izabrali ovaj put. Smatrali smo da je to put samostalne nezavisne Srbije koja treba da donosi svoje odluke u skladu sa onim što se njoj dešavalo u prošlosti u skladu sa onim što imamo i oko KiM i mnogih drugih pitanja.
Meni niko ne može da kaže da radim, mora da priznam, niko to nije ni govorio od ozbiljnih ljudi, ni za Ruse, ni za Amerikance, ni za sve druge. Potpuno sam opterećen, opsednut problemima koja Srbija ima i samo se time bavim i ne interesuje me niko drugi. Ali je tačno da je ovo jedna od tema koja je veoma, veoma teška za nas i koju teško nosimo na svojim leđima.
Kako će se stvari odvijati? Ja mislim da će stvari biti sve teže. Mi nismo mogli da podržimo upad u Ukrajinu, logično je, čuvamo se, čuvamo međunarodno pravne principe, princip teritorijalnog integriteta, Povelju UN.
Mislim da su, ne mogu da govorim u oružanom smislu pošto su izvanredni tenkovi i „Leopard“, „Čelendžer“ i „Abrams“, ali u tom političkom smislu veliku grešku napravili što su krenuli sa tenkovima, jer su ujedinili Ruse snažnije nego ikada i Rusi su sada spremni da se bore mnogo snažnije nego što su bili spremni da se bore pre godinu dana. Danas im je gotovo cela nacija ujedinjena posle objave priča o tenkovima. Ja vam to govorim kao činjenično stanje, a ne da li nešto volim ili ne volim, jer kao što znate ja se bavim istraživanjima u celom svetu i za razliku od drugih ja dobijam istraživanja kada ih dobiju i predsednici i premijeri tih država.
Tako da je to bila je u političkom smislu velika, velika greška koja je ujedinila ruski narod. Kakve će posledice biti? Plašim se da će posledice biti, da će rat da bude mnogo trajniji i u tom sukobu naša pozicija će biti još teža.
Tako da sam uvek spreman i da sednem, ako se zainteresovani, da vam ukažemo na sve ono koja je cena, ali da uvek imate u vidu i to da smo mi sami doneli bez ičijeg pritiska zaključke Saveta za nacionalnu bezbednost i da je to politika vaše zemlje. To nije moja politika. To je politika državnih organa Srbije. Mi smo doneli to. To je naša politika. Mi moramo da čuvamo naše odluke kao što ja čuvam odluku iz vašeg vremena o vojnoj neutralnosti i o svemu drugom. To nije vaša odluka. To je odluka ove države i tako moramo prema tome da se odnosimo.
Ako ćemo da menjamo takve odluke, strateške odluke posle tri dana ili posle pet dana, onda sa nama nešto nije u radu i zato treba da vidimo da budemo čvrsti dokle god imamo mogućnost da se odbranimo od ugrožavanja najvitalnijih interesa. Da li će pritisci po tom pitanju biti sve teži i sve veći? Nemam apsolutno nikakvih iluzija.
(Marko Atlagić: Izdržaćemo.)
Atlagiću, nemojte da navijate. Kao da sam čuo svog oca. Jednom sam mu rekao, našalio sam se, ajde nije važno – e, izdržaćeš ti to. Nije to da li ću ja da izdržim, nego može li zemlja naša da izdrži. Može li država naša da izdrži. To ćemo da vidimo.
Ono što nikada neću da pretpostavim ili nikada Srbiji neću da pretpostavim bilo šta tako da rukovodićemo se interesima države Srbije i našeg naroda i u skladu sa tim donosićemo odluku. Ja da to obećam nisam mogao ni 25. februara, nisam ni 3. aprila, neću ni danas. Kao što vidite, i to što ne obećam traje i vredi mnogo duže, mnogo snažnije i mnogo više nego sva njihova teško izgovorena obećanja i u tome jeste razlika.
Po ovom pitanju dobra bi se debata razvila. Nisam siguran da bih u toj debati mogao sa lakoćom da pobedim kao u ovim drugim stvarima, ali šta da radite – morate nekada da štite i principe koji vam ne donose uvek korist. Hvala najlepše.