Na kraju drugog dana ove diskusije da se zahvalim svima koji su u diskusiji učestvovali, posebno onima koji su izdvojili značajno vreme da budu u sali i kada govorite o mojim državničkim obavezama ja sam imao jutros sastanke i sa Gašićem i sa Vulinom, dakle sa bezbednosnim sektorom i sa IBRD i 10 i po sati nisam izašao iz ove sale. Navikao sam i naučio sam i slušajte kada govorim, možda čujete nešto pametno umesto što telefonom razgovarate.
Ali sam ja razumeo da je i poslanička obaveza da bar sedite u Narodnoj skupštini kada razgovarate o nekoj važnoj temi, a nisam primetio da vam je obaveza. Nekoliko poslanika je sedelo sve vreme ili gotovo sve vreme, a svi ostali to baš i ne doživljavaju kao svoju obavezu, posebno ne na onoj strani koja se žali da im držim moralne pridike, a u stvari jedino što su radili držali su nama pridike.
Na jednu stvar nisam odgovorio, pošto je to takođe jedna od smicalica i besmislica koje slušam već 10, 11 godina, a to je preporučili smo se zapadu pa nas je zapad doveo na vlast da mi njima dajemo Kosovo. To slušam bukvalno 10, 11 godina, te besmislice.
Ne narod nas je doveo na vlast. Znate, na izborima smo pobedili. Narod je želeo promene. Vaša greška je u tome što vi mislite kada stanete na travnjak američke, francuske ili engleske ambasade, to je greška i mnogih političara i u stranci koju sam vodio i koju vodim. Dakle, mnogi misle ako su dobri sa ovim ili onim ambasadorom da će oni da ih drže na ministarskom mestu, pa se onda iznenade, čudom se čude kako odjednom nisu ministri. Ne odlučuju ambasadori o tome. Na izborima odlučuje narod, a ovome odlučuje stranačko rukovodstvo.
Vi stvarno verujete u to da neko nekoga dovodi, neko nekoga odvodi. To ima u banana državama. Srbija je slobodarska i slobodna država. Smejali se vi ili ne, govorili ovako ili onako, da i zato jeste poštovana, ne znači da smo saveznici, ali zato Srbija jeste poštovana. To je velika promena u odnosu na ono ranije.
Ono što je veoma važno da ukažem na to kako je kod nas sve izvrnuto i da podsetim na reči vladike Sergeja, gde vas oni, gde izdajnici napadaju ljude za izdaju, a petokolonaši govore o patriotizmu. Tako mi imamo najveće rodoljube koji demonstriraju svaki dan protiv nečega. Da li vi znate, to su otprilike najviši nivo patriotizma vidite neke ikone koje nose, itd. Što ne kažete ljudima da su to raspopi, da su to neprijatelji SPC, to su ljudi koji i mene i nas proglašavaju za najgore na svetu, a oni kažu, pa videla su se sveštena lica. I tako izveštava javni servis i svi ostali. Nisu se videla nikakva sveštena lica, već neprijatelji SPC, raspopi, izbačeni iz SPC. Ali koga briga, ako je protiv nas, onda će i oni da postanu sveštenici preko noći i biće sve uredu i biće sve potaman. Samo govorim o svemogućim prevarama kojima se služe ne bi li ostvarili svoje političke ciljeve.
Da se vratimo onome što je ozbiljno. U narednom periodu imaćemo teške razgovore. Predstoji nam najpre velika borba za ZSO, za ZSO sa ovlašćenjima koja će biti značajna i koja će ulivati poverenje našem narodu i našim građanima. To je ono što je najvažnije. U saradnji sa njima ćemo donositi sve odluke, jer sam siguran da će biti mnogo pritisaka spolja, sa albanske strane, da se ne poštuje sve ono što je potpisano u Briselu, da će da nam objašnjavaju da to nije realnost itd. Borićemo se. Tek posle toga dolaze razgovori o drugim temama o kojima smo odavno razgovarali pa ste se tobož začudili. Zamislite, pričaćemo o carinskom pečatu. O tome smo pričali i završili pričanje još 2011. godine. Tobož, sada su svi iznenađeni kada takve stvari čuju.
Zamislite, Francuzi, Nemci, Amerikanci predlažu da Kosovo bude nezavisno. Ma nije moguće. Dakle, moramo da razumemo šta traži zapad, moramo da razumemo u kojim geopolitičkim okvirima. Mislim da im je sada jasno da će poraz Rusije u vojničkom smislu biti mnogo teži nego što su zamišljali pre pet ili šest meseci, jer je Rusija počela bolje da ratuje nego što je ratovala na početku, tako da svakako će se to produžiti, jer ne verujem, nadam se i voleo bih, sve bih na svetu dao da mogu da kažem da sam pogrešio, da dođemo do primirja, kasnije i do mira, ali se plašim da će rat da bude samo teži, sa još većim razmerama, posledicama, a one neće biti ni malo dobre, ni po nas ovde.
Malopre ste me pitali – ko je kriv, ili rekli ste – ti si kriv zato što nismo uveli sankcije. Ja sam kriv. Priznajem. To je bila moja inicijativa na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost. Ja sam kriv. Ja sam kriv zato što sam ja to predložio, držeći se međunarodnog prava. Znao sam da moramo da osudimo upad u Ukrajinu, znao sam jer mi više ništa nismo mogli ni da tražimo ni da radimo na međunarodnoj sceni, da to nešto nismo učinili, da moramo da poštujemo integritet Ukrajine, jer ne možemo da branimo ni Kosovo, niti imamo pravo da branimo bilo šta ako to ne uradimo.
Bio sam protiv uvođenja sankcija. Smatrao sam da je naše negativno iskustvo sa sankcijama veoma loše. Drugo, smatrao sam da je važno da imamo nekoga ko bi nam pomogao i u Savetu bezbednosti UN, jer ne znam šta će još nekome da padne napamet, kao što je Britancima 2015. godine palo napamet da idu sa onom rezolucijom pa su nam tada Rusi pomogli. Dakle, da to je bila moja odluka. Cena nije mala, sve ste tačno citirali, precizno, nemam šta da se žalim. Ja sam to rekao. Cena nije mala. I za tu cenu ja sam kriv.
Dakle, ako vas čak interesuje možemo da napravimo i brojeve. Mi ih pravimo na nedeljnom nivou. Procene naše, ne možete to tačno da izračunate, ali mislim da ponekad kada to ne ugrožava do kraja vaše vitalne nacionalne i državne interese da je važno da čuvate samostalnost i nezavisnost u odlučivanju.
Svejedno posle svega toga nam dolaze razgovori o svim ovim važnim pitanjima o kojima sam govorio. Biće mnogo teških razgovora, mnogo teških kompromisa, mnogo stvari, ali ovo o čemu smo govorili, što je pomenuo i gospodin Jovanović i što ste me pitali već bezbroj puta, ne volim da govorim o crvenim linijama zato što ograničavate pregovore i tada u stvari nema pregovora. Tada se stvara konflikt, jer kada i jedni i drugi samo o tome pričaju, nikada se to ne poklapa već se preklapaju te crvene linije i onda dolazi do sukoba. Zato ne volim o tome da govorim, a ne zato što smo nedovoljno tvrdi i čvrsti u svojim opredeljenjima, jer nema potrebe da se zaklinjem onima koji su u stanju da izmisle da Ana Brnabić ima dva pasoša ili da sam ja dao dva miliona evra Hilari Klinton. Njima da se zaklinjem?
Zakleo sam se svojoj zemlji i svom narodu na Ustav i na Miroslavljevo jevanđenje. Ne pada mi napamet da ljudima koji takve neistine šire se zaklinjem na bilo koji način. Dakle, nama je važno da razgovaramo, nama je važno da pregovaramo, nama je važno da sa Albancima pokušamo da izgradimo bolje odnose u budućnosti. Nama je važno da nam ekonomija napreduje. Važno nam je da imamo veću stopu rasta.
Rekli ste danas najniža stopa rasta, to sam zaboravio da odgovorim. Da, ali u poslednje tri godine najviša stopa rasta zato što se ona meri zajedno, kumulativno, jer smo mi imali najvišu stopu rasta, a kada imate najvišu stopu rasta u jednoj godini ne možete da imate najvišu stopu rasta u drugoj godini. Ona se meri kumulativno za nekoliko godina u nizu. Samo da to znate, kada budete na vlasti, da to tako ide. Ne možete da gledate.
Ljudi, da vam kažem, ko god hoće da uči, ko god hoće da napreduje i ko god hoće da zna šta je država, jer ne polazite od nule, dakle, on će da nauči kako to ide i to ljudi neverovatnom brzinom umeju da prepoznaju, kao što su umeli da prepoznaju sve ono što se dešavalo juče, danas i svaki dan.
Na kraju, ljudi koji niti vole mene, niti vole vas, nas, ej pusti dobro je, samo da ne gledamo više i ne pratimo ništa od svega toga, samo da ne vidimo neke druge i to ne zato što smo mi nešto rekli, nego zato što su oni nešto rekli o sebi.
Svejedno, ja sam spreman i siguran da niste imali, nadam se da niste imali zlu nameru iako sam juče verovao i uplašio se da jeste i spreman sam da razgovaram sa svima uvek.
Spreman sam da prihvatim i tu ideju da pred svake važne razgovore, ne moramo pred ove tehničke itd. pred svake važne razgovore da Petar Petković, odnosno Kancelarija pozove vas ukoliko hoćete da se upoznate sa temom razgovora ili sa bilo čime drugim, ako ste za to zainteresovani. Nikakav problem sa tim nemamo, na konto vaših ideja koje smo danas čuli.
Ja sam uvek otvoren za razgovor, kada god imam slobodan sat, pošto to kod mene ide na pola sata, 45 minuta, i sat vremena, u zavisnosti od gosta i razgovora koji imam, pa je tako grafik popunjen, ima prostora, uvek sam spreman da vas primim da razgovaramo o svemu tome da vidimo šta je to što možemo da uradimo zajedno. Ali svakako budite spremni, nadam se ili da ćemo sve od sebe, ne na ratne sukobe, ali da budemo spremni na ne laka vremena, da se posvetimo daljem napretku Srbije, daljem napretku naše ekonomije, daljem napretku životnog standarda.
Da pokušamo da malo bolje razumemo jedni druge, prihvatam i deo svoje krivice što možda kada ste glavna ili gotovo jedina meta u Srbiji svima, onda kao jež pustite bodlje, pa biste da odgovarate i da se borite. Ja volim da se borim i želim da se borim, možda nekada u tome preteram, ali to nije zato što sam ni bahat, ni arogantan, već zato što ne volim da stvari ostanu neraščišćene i volim da se zna šta je istina. I nije mi problem da kažem kad sam za nešto kriv, kao što sam vama rekao, i kada nešto nije istina, kao što sam malopre rekao.
Dakle, ono što mislim da je najvažnije za naš narod na Kosovu i Metohiji. Vi ljudi, ne samo vi ovde, već ceo naš narod i u Goraždevcu, i Osojanu, i u Velikoj Hoči, i u Suvom Dolu, i u Zubinom Potoku, i u Leposaviću, i u Zvečanu, i u Kosovskoj Mitrovici, u čitavom Pomoravlju, od Kamenice do Klokota, Donje Budrige, Parteša, Gračanice, Sirinićke župe, Lipljana, Gušterice, jedne, druge, Ugljara, Bresija, svuda gde živi naš narod, Pasjana, da znaju da imaju svoju državu. Ja znam da vi znate da je vaša država Srbija.
(Aplauz.)
Samo moramo, i to jeste naša snaga i vi jeste naša snaga, jer to je nešto što ne može da se briše gumicom, dopisuje naliv-perom. Ali mi moramo da razumemo da ogroman broj ljudi ne misli da je to Srbija. Moramo dobro da razumemo da nam pozicija nije laka. I kao što vidite, nisam hteo da završim oduševljenim aplauzima, već sam hteo da vam ukažem na činjenicu da naša pozicija nije laka, upravo zato što ni situacija na Kosovu i Metohiji nije laka.
Svi oni koji su je predstavljali kao laku, samo da se oni dočepaju vlasti, govorili su neistine. Znam da vi to dobro znate. Jeste li se nekada zapitali zašto nikada niko nije dobijao toliko glasova na Kosovu i Metohiji koliko sam dobijao? Zato što su saglasni sa Briselskim sporazumom. Pa nije nijedan, ali su ljudi koji su me psovali kada sam dolazio u Kosovsku Mitrovicu da im govorim o Briselskom sporazumu. Ali su tu i svi smo zajedno zato što vide koliko se neko bori, koliko neko razume njihove probleme i koliko živi njihov život. To je ono što ćemo da nastavimo da radimo i da se borimo zajedno. Kad se borimo zajedno, kada smo čvrsti i kada znamo da smo zajedno i kada nam ne ide dobro kao državi, zbog geopolitičke situacije, i kada nam ide nešto bolje i kada čekamo neka mnogo bolja vremena, ja vam garantujem samo jednu stvar – uvek ćemo biti zajedno.
(Aplauz.)
Srbija će da čuva mir, Srbija će da se ponaša odgovorno, da se ponaša ozbiljno. Da, nisam razumeo vašu dosetku, da Srbija će da se bavi i rastom bruto domaćeg proizvoda. Pošto vi živite od državne plate, baš kao i ja, ali se ja sa državom i rastom njenim ne šalim i ne sprdam, da biste dobili tu platu tako dobru i tako pristojnu, mnogo bolju i pristojniju nego ranije, država mora da raste i Srbija će da raste.
Hvala vama, da ne bih dužio i filozofirao, hvala svima na pažnji. Hvala onima koji su pokazali da bi mogli da izdrže i pod nekim težim okolnostima, a možete da mislite oni koji se busaju u prsa šta bi sve na ratištu izdržali, a nisu u stanju da sede sat vremena u toploj skupštinskoj klupi, a ne da drže rov po 24 ili 36 sati. Ali dobro, da ne razmišljamo o rovovima, da razmišljamo o računarima, o veštačkoj inteligenciji, naučno-tehnološkim parkovima, o sigurnosti naše dece i da uradimo sve da im tu sigurnost omogućimo.
Hvala vam najlepše. Živela Srbija i nema predaje!
(Aplauz.)
