Javio sam se, vrlo kratko ću da odgovorim na neke stvari, ali dobro je da govorim o suštini, jer ovo jeste suština i bilo bi dobro da smo juče govorili o tome, umesto što ste pokušali nasiljem da me sprečite da odgovorim.
Kažete, Bog neće dozvoliti potpisivanje. Nisam preveliki vernik, ali verujem u Boga i nisam s njim na ti, kao vi, ali računam da i neko odavde razmišlja i to bih ostavio zemaljskom poslu da potpisuje ili ne potpisuje, pa smo to oko potpisivanja još juče razrešili.
Što se tiče Skupštine, loše, vrlo loše i sramno je bilo ovo juče, loše za našu zemlju, za vas užasno, a svima nama neprijatno i baš loše.
Nije to prvi put, radili ste vi to i ispred Skupštine, radili ste vi to i lupajući Skupštinu, i provaljujući i na sve druge načine, nije to rešenje. Sada ste u parlamentu, instituciji, govorite, iznosite argumente, pobeđujte, gubite, to je politika, a ovo nije politika.
Niste vi ovde došli da govorite lepo, jer vaša poslanička mesta su malo dalje i nemate vi ovde šta da radite ni sa Poslovnikom, ni sa bilo čim drugim, nego na svojim mestima.
Nasilje nije nešto što ljudi vole i ne vole ni nered, ni haos, ali koliko se obradovao Kurti i njegovi mediji vašim ponašanjem, Hrvati i njihovi mediji vašim ponašanjem i svi su na vašoj strani. Gle čuda, pošto su neki govorili o nekim čudnim imenima, tako da možda ste zadovoljni time, možda niste.
Ono što je mnogo važnije, što je suština, nekoliko stvari. Kažete, geopolitičke okolnosti su bolje za nas. Plašim se da su mnogo lošije za nas nego što su ikada bile. Plašim se da su najlošije za nas u poslednjih 10, 15 godina. Zašto? Znam ja kako to izgleda kod nas Srba. Znam ja. Imam ja tu i u delu porodice - e nek je mečka zaigrala malo pred njihovim vratima, sada će Rusi da uzvrate, sada će ovako, sada će onako, pa će naši da ih pobeđuju, pa će da bude, aha. A onda vidite da, u stvari, debelu cenu svega toga plaćamo mi. Šta se promenilo? Ništa, osim što je teže i lošije za nas.
Želim vama da kažem, dakle, što se institucionalne saradnje tiče, bio sam jedan od retkih, jedini, koji se sreo sa ministrom Lavrovim u Ujedinjenim nacijama u septembru mesecu, 19. ili 20. septembra i zbog toga oštro kritikovan svuda na zapadu. A šta je to što mi tačno zamerate? Šta je to što mi tačno zamerate? Ja sam se sa njim lično sreo. Bilo je nas 20 - nas 10, njih 10. Šta je problem? Šta mi zamerate tu? Ne znate ni sami, ali ste zaboravili da se taj susret desio, a ja nisam zaboravio.
Da li mislite da treba da izlažemo Srbiju pritisku, pa da to treba da radimo svaki dan? Sasvim moguće. A što pomažete pod znacima navoda državi na takav način? A šta smo mi tu uradili protiv ruskih interesa? Što sedimo i trpimo? Ne mešamo se u sukobe, nikome i znaju da je protiv naših zakona kada imate dobrovoljce i svaki dan na Telegram mrežama gledam priču o srpskim dobrovoljcima. Što rušite zakone Srbije?
Jesam li im nekada zamerio to što vas pomažu? A ja nikada u životu nisam pozvao Navaljnog niti bilo koga drugog. Pa, nisam. Samo, razlika između mene i vas je što ja poštujem Rusiju, a ne služim Rusiji, služim samo Srbiji i to je bila moja politika i biće moja politika.
Hoću nekoliko suštinskih stvari, jer ovde su suštinske stvari pomenute važne. Našli ste jedan institut. Ima još jedan institut koji je još povoljniji za vašu procenu oko onoga ko je ugasio svoje firme, ali nije pitanje ko je ugasio svoje firme u Rusiji, već šta su stvarne posledice. Posledice su strukturalno katastrofalne, iako manje od onih kakve su svi očekivali.
Ljudi vi meni o tome govorite, koji se time bavim svaki dan po ceo dan i gledam i voleo bih da prođu i zato ne učestvujem u sankcijama i u svemu drugom. Nemojte, kada vas molim. Dakle, Rusija ne proizvodi. Ima, prvo, nedostatak za naprednu tehnologiju, ima nedostatak, jer ne proizvodi, ne postoji na svetskom tržištu poluprovodnika, odnosno čipova. Proizvode ih Amerikanci, dizajniraju. To je ono što je sada najvažnije. Rade sa Meksikom i Kanadom. Tajvan više od 50%, ali to su američki čipovi i u Evropi svega 10% se proizvodi. To su Švedska, Finska, Skandinavske zemlje. Pa, mi smo odavde imali pokušaj reeksporta iz Finske za Rusiju čipova, zato što sa tim imaju probleme.
Dakle, Rusija se bolje snašla nego što su mnogi mislili, ali nemojte samo, ko Boga vas molim, da mi govorite da im je mnogo lepo što imaju sankcije. Ko Boga vas molim, jer to kao da slušam „Treće oko“ i neke emisije na nekim našim televizijama koje nikakvog smisla sa realnošću i dodira sa realnošću nemaju.
Dakle, veoma je teška situacija, ali neki su očekivali da će posledice biti mnogo teže. Kao što ću vam ja reći, da biste videli samo koliko racionalno gledam, ja mislim da je najveća greška zapada to što su najavili tenkove, posebno nemačke tenkove. Hoćete li da vam kažem zašto? To su strašni tenkovi. Ne zna se koji je bolji, Čalendžer, Leopard ili Abrams. Oni su ujedini ruski narod kao što ga nikada niko nije ujedinio. Imali su problema sa odobravanjem rata. Imali su bezbroj problema u tome. Kako su najavili nemačke tenkove, 87% Rusa odobrava, a nije ih bilo ni na 60%.
Najveća politička greška koju je Zapad napravio jesu tenkovi. Neverovatno je kako su u jednom danu ujedini Ruse. A kakve to veze ima sa realnošću koja se tiče ekonomije, tehnološkim napretkom i svim ostalim? To nema veze sa navijanjem.
Kada vodite zemlju ili hoćete, pledirate na to da vodite zemlju, morate na realan i racionalan način da sagledavate argumentaciju.
Kažete Orliću, rekao je - ako nam zaustave evropski put. Pa, tačno je rekao ne zato što je evrofanatik, zato što on zna dobro koliko mi problema imamo, koliko teških reči izgovorimo i sve drugo.
Ne mislite valjda da treba da se vratimo u 1906. ili 1917. godinu? Godina 1917. nam je bila toliko uspešna da smo izgubili trećinu muškog stanovništva što od kuge i tifusa, što od postratnih posledica, ne samog direktnog ratnog učestvovanja. Pa, šta, treba u te godine da se vratimo? To treba da nam bude cilj?
Razumeo sam ja vašu i metaforu. Dakle, kada smo to mogli da izdržimo, možemo da izdržimo i mnogo manje toga, ako je to bila metafora, ali ja ne mislim da mi treba da izdržavamo bilo šta. Zbog čega bismo da izdržavamo bilo šta drugo? Nemojte da smetnete sa uma da smo svi mi danas neuporedivo sebičniji nego tada. Danas mi ne želimo da imamo dece kao što smo želeli nekada da imamo. Danas mi ne želimo da radimo po 12 i 14 sati, kao nekada. Ne želimo ni po osam, ni po šest. Danas mi nemamo više radnike koji će da rade na putevima. Ne možemo da ih nađemo. Svi hoće da budu u kancelariji, da rade dva do tri sata dnevno i da imaju ogromne plate. Pa, sve se promenilo. Pa, kako mislite da to sve izvedemo? Ili sebe nećemo da pogledamo u lice i nećemo da vidimo šta se to sve promenilo oko nas, onda smo naivni i doći ćemo do pogrešnih zaključaka, jer kada imate pogrešne premise, zaključak će vam biti pogrešan.
Pričate o Carinskom ratu 1906. godine. Carinski rat je doprineo, u stvari, onome što se posle toga zvala aneksiona kriza 1908. godina, pa bogami i balkanskim ratovima, a zatim i Prvom svetskom ratu, zato što su naši odnosi sa Austrijom nas dotle doveli. Srećom, 1908. godine smo imali Stojana Novakovića koji nikada neće biti voljen i hvaljen u srpskoj istoriografiji. Posle toga nismo imali nikoga ko bi nas sačuvao takve katastrofe.
Sada samo da mi ne govorite – jao, ti si protiv toga. Ne, snimili smo najviše filmova o Prvom svetskom ratu, o devedesetim, od Košara do ne znam čega, od ulica do spomenika, od Stefana Nemanje do svega drugog. Slavna istorija. Hajde malo da se zaustavimo, da nemamo takve posledice. Hajde da probamo da čuvamo mir, da probamo da sačuvamo decu, da gradimo mir i da gradimo budućnost.
Još nešto da vam kažem. Pristojni ljudi ne govore o onome što su u nekim razgovorima koji nisu bili za javnost izgovarali, ali pošto ste to pomenuli, reći ću vam, nisam vas lagao i ne stidim se toga što sam vam rekao. Ja znam kako stvari idu. Srpska država je mogla u ovih deset godina svojom snagom, ako hoćete autoritetom državnog rukovodstva delimično, zato što mnogo toga zavisi od državnog rukovodstva.
To možete da vidite, uporedite samo dve arapske zemlje, jednu koja ima pet puta više nafte od od ove druge, a ova druga deset puta razvijenija od one prve. Nije sve u tome, već i u odlukama koje se donose.
Zato vas ja molim samo da realnije sagledavate situaciju. Ako vi znate nekoga ko je prema Rusima bio korektniji od nas u celoj Evropi, zbog čega sam izložen i poruzi i napadima žestokim i jezivim pritiscima na svakom samitu na kojem se pojavim, na svakom, nikada ni od koga od njih nisam tražio ni hvala da mi kaže, jer ja nisam time branio Rusiju, već sam time branio srpsku slobodu, da imamo svoju politiku i da imamo svoj stav. To je bila naša odluka, kao što sam to i juče činio.
Prvi govornik danas iz opozicije govorio je o tome – ej Vučiću, pregovaraš deset godina, nisi se dogovorio. Vi ste onda rekli - možemo da pregovaramo još 50 godina. Šta vi u stvari hoćete svi od mene? Hoćete da ne pregovaram, hoćete deset godina, hoćete 50, šta u stvari hoćete? Razumeo sam da hoće vlast. To je normalno. Ne zameram im ništa, to je okej.
Samo mi recite da popravimo sve ovo i da uradimo, šta bi smo dobili? Šta je to što bi nam neko sada pomogao? Govorite o investicijama. Kažete neće se povući. Povlačenje investicija je jezivo. Povlačenje investicija je nešto što ne bih poželeo nikome. Moram da priznam da su se Rusi bolje snašli nego što je bilo ko na zapadu i bilo gde očekivao. Da li im je dobro? Nije. Da li im je lepo i da li sankcije imaju uticaj? Svakako da imaju i to velikog. Svakako i to velikog. Nemojte da imate nikakvih iluzija. Taj ko vam priča drugačije, taj vas užasno obmanjuje.
Ja vas molim, ako imate vremena dođite do mog Kabineta, pokazaće vam moj tim da vidite kakvog sve efekta sankcije imaju. Sankcije su vrlo ozbiljne i ozbiljnu štetu prave. On se veoma, veoma dobro snašao u monetarnoj sferi. Kapa dole, kako se zove ova žena, Baulina, ili tako nekako, nije važno, bolje su posao obavili nešto što su ovi na Zapadu očekivali, ali da sankcije imaju ogromnog uticaja – da, imaju.
Što se nas tiče, Boga molimo, i da izgovorim ono što je zabranjena reč u svetu, da samo mir zavlada što pre, pošto vidim da je to zabranjena reč svuda. Ne sme mir da bude, nego mora da bude pobeđena ili poražena ona druga strana. Samo bi nas mir spasio. Ovako, svaki nastavak rata, mi nagrabusismo, zato što niko neće nas da trpi. Ne samo zbog sankcija Rusiji, nego neće zbog toga da se Putin ne bi pozvao na kosovski presedan, jer je on to njima govorio u razgovorima. To su mi rekli i Šolc, i Makron, i Šarl Mišel. Uostalom, to je on i javno rekao. Da li bi se u budućnosti pozivali, ne, to je druga stvar? Da li imamo korektan odnos? Da, imamo vrlo korektan odnos.
Mislim samo da ne treba da se igramo sa tim i da mislimo i da bagatelišemo, kako bi se to narodnim jezikom reklo, potencijalne pretnje koje dolaze sa Zapada. Nije ovde pitanje ljubavi ili ideologije, ovde je pitanje opstanka našeg naroda i opstanka naše države.
Za nas, da se malo manje bavimo, da malo manje učestvujemo u rijalitiju „Tri karte za Holivud“, da se malo više posvetimo svojim problemima, da gledamo svoju zemlju i da vidimo kako će naša zemlja da napreduje, onda sam siguran da bismo imali više uspeha. Hvala vam.
(Ivan Kostić: Replika.)