Zdravo živo svima.
„Mister prezident“, imam jedan predlog za vas. Pošto vi uvek i uvek govorite istinu, da se ovde donese jedan detektor laži i da se prikačite na njega, pa da vidimo šta će da se dogodi sa detektorom, da li će da preživi.
(Milenko Jovanov: Dreger da donesemo da vidimo prvo alko test.)
(Predsednik: Imam ja predlog za vas, gospodine Jovanoviću, da se obraćate u Narodnoj skupštini u skladu sa Poslovnikom, ako me čujete.)
Ja vas molim, predsedniče, pošto vi utičete na vođenje ove sednice, da umirite vaše robove odavde.
Ne čujete me?
(Milenko Jovanov: Prvo alko test da se uradi, da se vidi koliko je vinjaka popio.)
Ajde da vas čujem. Ajmo. Ajmo da se vratimo na temu.
(Predsednik: Gospodine Jovanoviću…)
Ovde je reč o Kosovu i Metohiji.
Kosovo i Metohija. Pregovara se 20 godina, nešto manje od 20 godina o Kosovu i Metohiji.
(Milenko Jovanov: Opet si pijan došao. Koliko vinjaka si popio, pa rakije. Što mešaš pića?)
Pregovarali su. Neki su ovde prisutni, neki nisu. Pregovarao je Borko Stefanović, pregovarao je Ivica Dačić. Pregovarao je Vuk Jeremić. Da li sam nekog još zaboravio? Pregovarali ste vi i sad pregovarate, predsedniče. I, gde smo sad posle svih tih pregovara?
Niste dobro pregovarali, jer nakon skoro 20 godina evo gde smo sad, u devedesetim. Ponovo nam se preti sankcijama, izolacijom, a ovde ispred Narodne skupštine juče je bio jedan manji skup. Preti nam se kontramitinzima. Vi zovete vaše odbore da se spreme za miting podrške.
(Milenko Jovanov: Što lažeš?)
Ja vas molim, predsedavajući, da ovog roba Aleksandra Vučića, Jovanova, umirite.
Hoćeš li da ućutiš?
(Milenko Jovanov: Neću.)
Nećeš? Dobro. Onda nastavi da urlaš. Nastavite da urlate samo.
Dakle, mi smo došli nazad u devedesete. Eto, tako ste vi pregovarali. Šta se dešavalo u tih zadnjih 20 godina, to je isto ono što smo videli i juče. Vuk Jeremić izdajnik, Aleksandar Vučić izdajnik, Ivica Dačić izdajnik. Svi izdajnici.
Optužujete jedni druge za izdaju i ovaj dramolet juče što smo videli, gospodine predsedniče, pa ja sam gledao mnogo predstava u životu, ali takvu farsu još nisam video.
Vi kao nešto sad hoćete da se poubijate. Ovaj vam govori da ste izdajnici, oni patriote, itd. Koga vi folirate ovde?
Građani, to juče što ste videli služilo je isključivo da vam se ogadi Skupština, a vi koji gledate „Farmu“ i Skupštinu, pošto je cilj da se izbriše razlika između „Farme“ i Skupštine, to vi upravo ovde radite.
Da se vratimo na Kosovo. Znači, Kosovo i Metohija su ogledalo našeg društva i nije niko kriv zato što sad pregovara i kako je pregovarao. Super je to što, evo, prvi put od nas ne traže sankcije, ne traže da priznamo Kosovo, traže stolicu u UN.
Da je ovo društvo želelo da odbrani Kosovo, tada kada je već počelo osamdesetih godina, kad je bilo potpuno jasno šta je cilj albanskih separatista, bilo je predloga da se kompletna administracija srpska preseli u Prištinu, da se najveća pamet dovede u Prištinu. Društvo koje stvarno želi nešto da čuva, a to su sve te svetinje u koje se mi kunemo, a izgubili smo sve redom, bi to uradilo.
Što se tiče EU i onih koji pregovaraju sad trenutno sa vama, pa bilo bi lepo da pored tog nevidljivog, da prekine sa politikom tih nevidljivih dokumenata i lepo da dođu, gospodine Vučiću, da ih pozovete sledeći put, ako hoće, a bilo bi pošteno, da dođu svi ti koji su sačinili taj dokument, EU, i da izađu ovde pred narodne poslanike i da kažu tačno šta je plan, kakva je to sudbina skrojena i za Kosovo i za budućnost ove zemlje. Ali, nekako EU, gospodine Vučiću, i Srbija koju vi vodite nikako ne idu zajedno.
Želim nešto da kažem da mi slučajno ne istekne vreme. Vama pogotovo sunarodnici sa Kosova, celoj Srbiji i vama, Ekološki ustanak, pokret koji vodim, nikada neće priznati Kosovo i nije za to da Kosovo dobije stolicu u UN. Kome nije jasno čije je Kosovo, nek pogleda u Ustavu, što se toga tiče.
Da se vratimo na ovaj detektor, gospodine Vučiću, na početku. Zašto vam to kažem? Sećate se Rakite gospodine Vučiću? Sećate se šta ste tada obećali? U Pionirskom parku, posle tri godine ignorisanja svega što se dešavalo na Staroj planini, a dešavalo nam se Kosovo, pretio je nestanak da ljudi odu, jer bi ostali bez vode zbog vašeg kuma Nikole Petrovića i sličnih, koji su hteli sebi da zgrnu i dan danas zgrću milione u džepove da ljudi ostanu bez vode, pazi majku mu. Pa ste nas onda ipak primili. Na tom sastanku sa mnom je bio profesor Ratko Ristić, tada dekan Šumarskog fakulteta, Aleksandar Panić i Desko Stojanov iz Rakite. I šta ste tada obećali? Da će taj problem biti rešen, da ćete doći u Rakitu. Gde ste vi tri godine u Rakiti? To ste obećali, ljudi vas gore još uvek čekaju. E zato detektor laži gospodine Vučiću.
Ono što je zanimljivo, vi svaki svoj dramatični govor gde se lomi sudbina zemlje nekako završavate radosnim vestima da smo našli nova nalazišta zlata. Čije to zlato gospodine Vučiću? Hoćete da vam kažem čije je zlato? Tri posto ili pet posto je maksimum naše zlato. Čije su naše vode, naši vodni resursi? Da li ste ih „Koka Koli“. Čije su naše šume? Evo ga ovde gospodin Braunović. To je ta Srbija koju vi vodite. Protiv njega treba da se povede Nirnberški proces obzirom na to kako naše prirodne resurse, šume kako postupa sa njima. To se zove pljačka gospodine Vučiću. Evo pitanje sada za vas. Čija je ovo zemlja?
Nama će se Kosovo desiti u Gornjim Nedeljicama. Zašto? Zato što su na Kosovu ljudi bežali od rata, a ovde će ljudi da beže od Rio Tinta, za kojim vi kukate, sa kojim ste takođe nešto dogovarali, a da nas ništa niste obavestili.
Budite sigurni svi vi i svi vi koji ovo gledate, neće proći mnogo vremena i doći će neki Rio Tinto, pa će vam postaviti isti takav nevidljivi dokument pred vas, pa će reći – vidite ovako, gospodo Srbi, građani Srbije, ukoliko ne bude bilo iskopavanja litijuma u Gornjim Nedeljicama, dobićete sankcije.
Nama se Kosovo dešava svuda, zato što ste vi Rusima dali naš gas i naftu, Kinezima ste dali naš bakar i zlato i sada treba namiriti trećeg predatora, a to su ovi Rio Tinto, Dandi, koji su ovde napipali sve što je ispod naše zemlje.
Pitam vas sada, kažete velika nalazišta zlata, velika vest, radosna vest za Srbiju, samo ne kažete koliko je to naše od toga? Vi ste, gospodine Vučiću, pristali na to da za 5% prodate naše prirodne resurse. Kosovo je tu gde je, nažalost. Nama će se desiti Kosovo i u Gornjim Nedeljicama i u Laznici i svuda.
Da li imam još vremena? Imam još pet sekundi.
Na kraju, Goran Belić, investitor male hidroelektrane u Rakiti, pustio je Rakitsku reku u cev. Obećavam vam sad ovde da ćemo mi, ja ću naći bager, neću više bušiti te cevi, nego ćemo srušiti do temelja tu malu hidroelektranu, a vi nas hapsite posle toga. Srušićemo je do temelja, jer je ona ogledalo ove države koju vi vodite. To je zbirka teških krivičnih dela.
Poručite Goranu Vesiću, mesec dana ga molim da me primi, on me ignoriše. Poručite Goranu Vesiću da me primi. Mene kao narodnog poslanika više nećete moći da ne primate i prekinite više da lažete ovaj narod. Hvala lepo.
