Prvo, nekoliko stvari trebalo je da pažljivije slušate šta govori gospodin Kamberi, a ne da dobacujete na svaku reč, zato što biste razumeli šta je politika Aljbina Kurtija, jer ono što on govori to je politika Aljbina Kurtija, ne nekog drugog. On je njegov megafon.
Šta su bile važne stvari i važne poruke gospodina Kamberija? To je ono što slušamo stalno i to je pokušaj rušenja svega i ne sagledavanja realnosti.
Gospodin Kamberi je u pravu da mi Srbi neretko ne razumemo realnost. Saglasan. Jednako koliko mi Srbi to ne razumemo, vi Albanci takođe ne razumete.
Tako gospodin Kamberi kad govori o realnosti iz prošlosti uvek će da pominje porodicu Bogojevci, s pravom, ali nikada neće da pomene porodicu Šutaković, ubijenu. Teško mu je da kaže bilo koju reč o porodici Šutaković. To su otac Nedeljko, majka Darinka i troje dece, Aleksandar, Đorđe i Radoman, oteti 12. juna 1999. godine. Ne interesuje ih taj deo realnosti, kao što nas ne interesuje da slušamo o stradanju nekih drugih naroda, na žalost.
Dobro ste primetili da se zalažem za mir i ne interesuje me da li vi verujete meni ili ne, pošto vi verujete Aljbinu Kurtiju, a onaj ko veruje Aljbinu Kurtiju taj ne veruje u istinu.
Nisam ja rekao da bi on bio danas u zatvoru, ja sam samo rekao da ga je pustio neko drugi iz zatvora 2001. godine, a da za to nije ima pravnog osnova, ovi koji mi drže pridike i predavanja o patriotizmu. Pa ga je pustio zbog toga, kako njihov šef glavni ovde kaže, kaže – pustili smo Aljbina Kurtija, ove silovatelje, braću Mazreku i još 1.800 terorista, pustili smo ih da bismo otoplili odnose sa zapadom. Nije bio neki pritisak, već da bismo otoplili odnose sa zapadom.
Dakle, da ja želim kompromis i želim razgovor i želim pregovore. Smatram da je to lekovito, da je to važno za bolje odnose između Srba i Albanaca, ali ovaj trik koji izvodite da izjednačite prava Srba na Kosovu sa pravima Albanaca u centralnoj Srbiji, to je toliko loš trik i to ne može da se poredi i ne liči. Niti su to dve države, kako vi tumačite, niti imaju isti državno-pravni status, dakle, niti imaju istu poziciju u pregovaračkom procesu, odnosno jedna uopšte ne postoji u pregovaračkom procesu, a što vaš šef, neformalni…
Da se razumemo, pošto, kao što znate, ja politiku znam, ja znam svakog od vas albanskih predstavnik za koga radite i sa kim radite, veoma precizno i znate da to znam najbolje u Srbiji. Što bi ovi ljudi bili dužni, to za njih nije posebno da znaju, ali ja znam. To je moj posao.
Imam ja tu još nešto. Kad već govorite o tome i kad biste voleli, i pričate o toj ugroženosti i svemu, a od koga da spasete vaš narod? Od genocidaša, kako kažete?
Samo da znate, narodni poslanici, mi smo genocidaši, samo što vam to nije rekao ovde, jer ovde govori za ambasade strane, a kad se makne od ambasada stranih, onda nas Srbe naziva genocidašima. Znam ja kome se vi obraćate. Zato ste i nervozni, zato i dobacujete.
Kako ja to vama nisam dobacio ništa? Ni reč vam nisam rekao.
(Šaip Kamberi: Vaši ljudi su dobacivali.)
Zato vi ne možete da se smirite, zato što znate da odlično znam šta radite. E kod mene ti trikovi ne prolaze. Kod mene te trokiš klikeri i fore ne prolaze, još od sedme, osme godine. Slušam ja tog Kurtija već dve godine, pa mu nešto ne prolazi i ne ide.
Ali nije samo to što ste nas nazvali genocidašima, već ste ovu državu od koje dobijate hleb, ovu državu koja vam je izgradila i porodilišta, ovu državu koja vam je izgradila i puteve i prugu, nazvali fašističkom državom. Što to kažete u narodnom domu, parlamentu, da ljudi čuju, da ne zna to samo Vučić, da ne prati samo Vučić šta radite i šta govorite. Da znaju ljudi.
Ta fašistička država genocidaša, od nje tražite svaki dan da pomažete u investicijama i u svemu drugom. I od te fašističke države genocidaša tražite da se ponaša drugačije. Pa kako fašisti i genocidaši da se ponašaju drugačije? Ili to malo ono kada se osilite pa pomislite da su vam mišići veći i jači i da možete da radite sve što su vam radili i posle 2000. godine itd.
Nisam znao da vam je Kosovo matična država, iz vašeg ugla. Samo da razumete, imaju oni velike podele. Za jedne je Albanija, za druge je Kosovo, u zavisnosti od toga ko kojem subaši odgovara, odnosno koji da koji dinar više.
Ne brinite, brinućemo. Obećao sam da ćemo da brinemo i verujem da ćemo dodatno da rešimo problem Bujanovca sa investicijama. Veoma je važno. Verujem da ćemo i pored ove pruge koju gradimo, za koju mislim da je od velikog značaja i za Albance i za Srbe do Preševa, sa EU je gradimo. Dakle brza pruga do Niša, zatim 120 kilometara na sat do granice sa Severnom Makedonijom. Mnogo će da znači za vas Albance, a vi me pozovite, pošto ste u tako dobrim odnosima, kao i mi ovde i ovi stručnjaci što su juče pokazali svima vama da se radujete našoj neslozi i izlasku na podijum i napadima na sve nas.
Da ne brinete, nisu oni bolji od takvih. Oni nisu mogli ni da izaberu Kamberija za predsednika nacionalnog saveta, pobiše se, oči iskopaše jedni drugima. Tako da vidi se da živimo na istom prostoru.
(Šaip Kamberi: Isključen mikrofon.)
Ja to i kažem, ne moraš da dobacuješ. Nemoj da dobacuješ. Vaš pelcer je prešao na nas. Vaš pelcer je prešao na ove patriote ovde, sa „j“. Sve to kako ide sa vama, tako to ide među njima. Jel ste i vi na podijum izlazili neki kada su vas sprečavali da izaberete predsednika nacionalnog saveta? Sve isto. Znači, ugledali ste se na njih. Zahvaljujem se. Samo da te snove puste o izjednačavanju pozicije prekinete da sanjate.
To vam kažem, kao što vidite, bez ijedne teške, loše reči, potpuno miran vam to govorim, baš kao što sam saopštavao vašem lideru, bezbroj puta to isto, baš kao što sam to saopštavao Evropljanima koji su tu bili prisutni, tako da vam to samo kažem, nemojte, zato što je loše kada neki ovde govore Srbima da sanjaju snove koji su nerealni. Zato vas ja molim samo da ne činite to sa Albancima. Samo vas molim da ne činite to sa Albancima i da vi njima saopštite šta je realnost, a ne da maštaju o nečemu što ne mogu da dobiju i što nikada neće da dobiju i nikakvih iluzija po tom pitanju nemojte da imate.
Moja vrata uvek su otvorena za svaku vrstu razgovora sa Albancima, vi ste naši građani, građani Republike Srbije, imate mnogo prava, nema napada na vašu decu kada slavite Bajram ili idete u bilo koju crkvu. Nema napada na vašu decu gde dođu dvojica pa napadnu noževima, izbodu u rame čoveka, tu i tu, nema ih mesecima i godinama. Ponosan sam na to što tamo gde mi imamo vlast, ponašamo se i odnosimo se mnogo drugačije prema vama nego tamo gde vaš mentor i lider ima vlast, kako se odnosite prema srpskom narodu. Ugledajte se ne samo na ove od juče, već na našu državnu vlast. Hvala vam najlepše.
(Šaip Kamberi: Replika.)