Hoću narodu da kažem, samo da ljudi čuju, kada ste nas pozivali 2005, 2006, 2007. godine, da glasamo za svakojaka čuda, nikada vam nismo rekli što ste ćutali, na Pogrom 2004. godine, kada su nam uništili 35 crkava i manastira, niste u pravu ste, niste.
Izdali ste jedno saopštenje, to je bila sva akcija koju ste preduzeli, od čega je našem narodu bilo mnogo bolje.
Ne znam šta mi odmahujete glavom, sad kao nisi u pravu, pa jesam, u pravu sam, svi to znaju, nije neka tajna.
Čak i kad ste išli na pregovore u Beč i Jovanović i Jakšić, prepametni da nam drže pridike i sa Tačijem i Čekuom, i kada ste na crvenom tepihu dočekivali Havijera Solanu i zajedno sa njim radili i uspeli da razbijete Saveznu Republiku Jugoslaviju, i posle svega toga, nismo o tome govorili, već smo glasali za rezolucije koje ste sami sastavljali i nismo se dogovarali sa vama oko teksta rezolucije, već ste ih sami sastavljali i glasali za svaku.
Zato što smo želeli da iz parlamenta Srbije uvek izađe jedinstvena i jasna poruka, a to je da je Srbija jedinstvena kada govorimo o KiM, to ste vi srušili poslednjih godina svi zajedno, jer je postalo zabranjeno da po bilo kom pitanju, po tome da kažemo da je ovo voda, da napišem da je ovo voda, e Vučiću, nisi rekao da je ta voda u čaši, Vučić kaže – voda je u čaši, voda je u čaši, e al nisi rekao da ima i tacna ispod, ima i tacna ispod. E al nije dovoljno, nisi rekao ko je napravio ovu klupu, e to je ono što radite sve vreme, to je ono što bukvalno radite sve vreme, baš to radite.
Sada kada vas pitam – šta ne valja u tom izveštaju, ne znate da mi kažete, ne zna niko da mi kaže.
Ali, da dođemo oko toga šta treba negde da piše i kako da piše, ali kako da sednemo sa nekim i o čemu da razgovaramo, kada oni unapred kažu mora da piše ovo, mora da piše ono. Neće niko da se dogovara ni sa kim.
Ovde imate poslaničke grupe sa dva različita stava, suprostavljena stava. Pa koga ljudi da poslušamo, šta da poslušamo, šta da uradimo.
Samo mi kažite šta više da uradimo, ovaj jedan kaže – ne sme da se skrene sa evropskog puta i da se razmišlja drugačije, ako to uradiš, izdao si Srbiju.
Ovaj drugi kaže – ako slušaš evropljane, opet si izdajnik, dobro razumeo sam, izdajnik sam, pošto je to jedna lepa i mila reč i niste me uvredili kada ste juče držali one krpe na kojima piše – izdajnik, nemam nikakav problem, shvatio je narod, niste me uvredili.
Ali, da vas podsetim, kada već govorite da ovo nikada niste radili, u ovoj Narodnoj Skupštini, ovo je meni četvrti put, poslanik DSS, mi je rekao, tvoj brat je kupio, kako se zove ona kafana, tvoj brat je preuzeo „Franš“, he, he, Vučiću, ceo grad priča, bio valjda kod frizerke, pa mu frizerka ispričala, a ona čitala u Tabloidu kod Milovana Brkića.
Šta vas briga, ne govorite o porodicama, šta vas briga što je laž, koga briga. Ma nije taj, nego onaj drugi, ma nije ni tog, a nije nijednog, ma šta nas briga.
Jeste li čuli šta se danas desilo? Pošto mi je onaj drugi poslanik iz vaše poslaničke grupe govorio o sinu, a danas ovaj okrivljeni saradnik kaže, ne znam da li ste primetili, pa se pitajte kao roditelj, kako mi je kada to moram da čitam, dok ovde sve vas slušam i nijednog sekunda ne napustim salu, i odgovaram na sve i trudim sekoncentrisano i smisleno, da saznam da je čovek rekao kako su mom sinu i medija i drugih, pokušali da nameste da je Vukićević Lazar, kao nije ga ubio Velja Belivuk i oni,
nego je to ubijanje zbog svađe sa mojim sinom. To čovek danas ispriča, da bi moj sin bio ubijen. I to su gutali ovi vaši nerežimski mediji, praveći mi od dece i porodice kriminalce. I vi pričate o tome, slušam ceo dan, niko vam nikada porodicu nije pomenuo, nikome od vas, ne nego samo iz vaše stranke, izvinite. Ne znam mu prezime, kako se zvao, dugo je bio poslanik, na slovo „L“ je, nisam vas razumeo, ne, Lapčević ili tako nekako.
Vidite da sam se setio. Te trikove ostavite za nekog drugog, jer Petar Petković i kada je bio kod vas nije to radio i nije nikakav problem u tome. Problem je u tome što se to radi na takav način da sve što sebi oprostite drugome niste ni pola u stanju da oprostite. Nije to mnogo važno.
Da se vratimo na ovo oko jedinstva. Hajde vi za to jedinstvo. Samo vi lepo glasajte, ja ću da vam kažem, nema te ruke koja može da vas natera da glasate. Nema. Ne zato što imate principe, ne zato što imate politiku, već baš zato što nikakvu politiku i nikakve principe nemate, e baš zato nikada nećete da glasate i nema tog akta za koji ćete da glasate. Ne postoji ni jedan akt za koji ćete vi da glasate. Da napišemo Srbija živi i ne sme da nestane, nećete da glasate, a što si baš to napisao, a što nisi dodao još nešto, a što nisi ne znam šta napravio.
(Gorica Gajić: Hajde da razgovaramo.)
Da razgovaramo, je li? Pa, evo, razgovaram dva dana, pa ste umesto razgovora prvo doneli krpe sa uvredama, pa ste posle uvreda što vam nije bilo dovoljno, došli ovde na podijum, valjda da mi bolje objasnite i bliže objasnite kako mislite da to jedinstvo postižemo.
Nama je važno da ljudi u Srbiji razumeju. Bilo bi nam važno da ste glasali.
Pošto sam znao da nećete, nisam imao iluzija nikakvih. Srbija će da preživi to, sačuvaćemo mi jedinstvo naroda. Živeće Srbija. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Zoran Sandić.
Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani predsedniče Republike, poštovane kolege poslanici, braćo Srbi sa KiM, poštovani građani Republike Srbije, napisao sam neke teze, ali teško meni ide kada je Kosovo i Metohija u pitanju.

Kada pričam o ovako značajnoj temi, kao što je Kosovo i Metohija, volim da pričam iz srca, trudiću se da se držim činjenica i da nikog ne omalovažavam.

Uzgred rečeno, gospodine predsedniče, ako je Lapčević u pitanju, nije član naše stranke već pet godina. Ako mislite na Lapčevića, što ste malopre pričali, nije član pet godina.

Čitao sam ovaj izveštaj. Znate šta? Kosovo i Metohija nije samo naša kolevka, nije samo da svi potičemo sa Kosova i Metohije, to je 15% naše teritorije gde se nalaze i Dečani i Pećka patrijaršija i Bogorodica Ljeviška itd.

Čitao sam ovaj sporazum i ono što me je najviše dirnulo, a to je 68 napada na Srbe po etničkoj osnovi. Mnogi ti nesrećni slučajevi i oni sa najtežim epilogom desile su se negde za vreme novogodišnjih i božićnih praznika, i mali Lazar i Stefan, i Srećko, i drugi Stefan. Kurtijev metak je išao na tu našu decu. Onda se setim i šta je rekao policajac, jer policajac Filipović koji je rekao - pošto ćemo skloniti barikade loviće nas ko zečeve. To mi je onako ostalo urezano duboko u glavi - loviće nas ko zečeve. Nedugo posle te njegove rečenice usledili su ovi hici na ovu našu jadnu malu decu na KiM. A šta mislimo svi zajedno ovde ako ovaj sporazum, ne daj Bože se potpiše kako će živeti naš narod na KiM, ako sad trpi ovo što trpi?

Evo i danas je dečko izboden nožem, evo i danas gledam snimak otimaju zemlju, groblje u Leposaviću, u Zubinom Potoku, vrše eksproprijaciju, otimaju zemlju našem narodu. Šta li će biti ako ovo prihvatimo? Zajednica srpskih opština, po ovom predlogu, predsedniče, predlog su pisali u Nemačkoj nevladinoj organizaciji, o njemu se raspravljao u američkoj ambasadi. Nije ga pisao upravljački tim kako je trebalo po Briselskom sporazumu.

Sada vidimo da Kurti ima neke nove zahteve, nekih novih šest zahteva, da izvodi neke demonstracije, studente i pre pet dana je izveo, doduše samo stotinak ljudi na ulici u Prištini. On pokušava da digne cenu, da i to jadno od zajednice srpskih opština, da ne bude baš ništa. To više nije zajednica srpskih opština, predsedniče, po njima, nadam se da vi nećete dozvoliti kao predsednik države i kao čovek koji pregovara, ali po njima, to se zove zajednica sa srpskom većinom u republici Kosovo, gde statut mora biti prilagođen ustavu tzv. Kosova i to ne smemo da prihvatimo, ni Vlada, ni Kancelarija ni vi kao predsednik. Mislim da je to kukavičje jaje, podmetnuće nam ga kao da smo nešto dobili, a za uzvrat nam traže ovim sporazumom Francuske i Nemačke.

Predsedniče, vi ste izjavili pre Jovandana u emisiji na RTS-u, pažljivo sam vas slušao, došli ste do druge tačke i rekli – ne vredi više da čitam, ovo je donekle priznanje nezavisnosti Kosova, implicitno priznanje. To ste rekli pre nego što je došla velika petorka.

Svaka čast kolegi Igoru iz SPS-a. On je samo čovek pročitao naslov i sve mu je jasno. Čini mi se da je kolega Drecun, slobodno me ispravite kolega Drecun ako grešim, da ste vi u jednoj emisiji rekli da se Srbija izvodi pred streljački stroj sa tim sporom.

Slažem se sa svima vama. Verujete, predsedniče, ja lično sam verovao i čekao taj dolazak petorke i čekao vašu konferenciju, napustio slavu gde sam bio da čujem šta ćete da kažete. Lično ja, unazad već koliko, verovao sam ukoliko dođe taj momenat, a znali smo da će doći, da od nas to traže, da ćete vi to da odbijete, možda i diplomatski, možda ne baš onako direktno, očekivao sam bar da kažete – ovo je neprihvatljivo, pa da kupite vreme. Mogli ste i tako. Da ste rekli Eskobaru i ostalim tim što su došli – moram da razgovaram sa crkvom, sa svojim poslanicima, sa Vladom, poslaničkim grupama, sa Akademijom nauke i umetnosti, za dva meseca ću obaviti razgovore, pa ćemo da vidimo. Predsedniče, vi ste izašli i rekli…

(Predsednik: To je bio kompletno vreme poslaničke grupe.)

Evo, da završim. Nema deset minuta.

Predsedniče, pred vama je istorijska odgovornost. Imaćete našu podršku ako sednemo i napravimo zajedničku deklaraciju i da se odupremo ovom planu. Imam još uvek nade u vas.

Reč ima predsednik Republike.

Ponoviću nešto što sam rekao juče. Rekao je Vladika Irinej – jedanaestu godinu kako slušam da je Vučić nešto izdao. Prve godine su mi rekli: „izdao je i tek se sprema da izda“, druge godine su rekli to isto, treće, četvrte, pete, svake do jedanaeste. Vaš prethodnik je malopre rekao – trajaće pregovori tri, šest meseci, godinu, godinu i po, Bog zna koliko. Pa, kako sam ja to opet izdao, ako se ne zna koliko će pregovori još da traju? Čemu pregovori ako sam već izdao? Što ste mi donosili te sramne krpe ovde i pisali takve gadosti, ako se i dalje uzdate ili hoćete sa pogrešnog puta da me preobratite? Ne možete izdajnika da preobratite. Ne ide. Samo nije trebalo da obmanjujete narod. Nije trebalo da pokušate da steknete male političke pojene tako što ćete časne ljude da nazivate izdajnicima, zaboravljajući na sopstvenu odgovornost i na sve to što ste radili.
Kažete – rekao sam implicitno priznanje. To sam rekao ovde. Ni jedno slovo nisam krio od vas. Nikada vam ni jedan predsednik nije došao u Skupštinu da sluša sve ove uvrede, jednu uvredu da čuje, a ne sve ove uvrede sve ove dane. Meni je četvrti put zato što hoću da razgovaram i hoću da čujem koje argumentacije. Moje pitanje na to – šta onda? Da, i? Tako ponekad razgovaram sa decom. Neko hoće da nešto slatko jede, pa kažem – ne može, previše je. E, meni se baš jede. Da. I?
Nikada vam nijedan predsednik nije došao u Skupštinu da sluša sve ove uvrede, da sluša jednu uvredu da čuje, a ne sve ove uvrede sve ove dane. Meni je četvrti put zato što hoću da razgovaramo i hoću da čujem koja je argumentacija.
Moje pitanje na to je - i šta onda, da i? Tako ponekad razgovaram i sa decom. Neko hoće da nešto slatko jede, pa kažem – ne može previše. Evo, meni se baš jede i – da, i?
Kažete da kupujemo vreme? Pa, vi mi ne date da kupim vreme čak i da hoću. Ja ne mislim da je kupovina vremena rešenje. Mislim da nam nije potreba zamrznuti konflikt, ali vi ne date ni da kupim vreme. Vi ne date ništa. Vi ne date priliku Srbiji da se izvuče ispod tog kamena i da ne bude pritisnuta tim kamenom. Ne date.
Što ste pravili ovo juče? Zbog čega? Da bi vas slavio Kurti i Plenković i Osmica u Sarajevu? Pa, samo ste to uradili. Pogledajte im sve naslovne strane. Pogledajte sve šta su objavili. Tamo ste slavljeni.
Niste baš slavljeni u Kosovskoj Mitrovici, ni kod svojih članova pošto su vas svi napustili.
(Gorica Gajić: Nisu, samo jedan.)
Samo predsednik pokrajinskog odbora, je li?
U pravu ste, samo predsednik pokrajinskog odbora, pošto je bio zadovoljan vašim mudrim ponašanjem.
Samo vi meni dobacujte.
Srećan sam ja ako vi mislite da je to bilo uspešno i ako je to tako, ako mislite da je uspešno, samo nastavite tako.
Mene niste pomerili sa stolice. Nisam čak ni ustao.
(Zoran Sandić: Zašto je to bitno?)
Ni jednu vam ružnu reč nisam izgovorio, ama baš ništa, osim što sam to okarakterisao kao divljačko ponašanje, što je bio minimum onoga što ste zaslužili za ponašanje koje ste ovde predstavili.
Dakle, ako vi mislite da je to dobro, ja vam čestitam i molim vas da nastavite sa takvim ponašanjem, pa da vidite koliko će drugih da vas napusti u narednom periodu, ali bolje je za vas, pošto sam ja predsednik Srbije i već sam odneo suviše pobeda na političkoj sceni Srbije da bi mi bila potrebna još neka tog tipa, ja vas lepo molim razmislite koliko je to loše bilo za Srbiju i nemojte to u buduće da radite i sledeći put razmislite, lepo vas molim, da glasate za nešto što je od nacionalnog značaja, jer ljudi u Srbiji će to znati da cene, kao što su ljudi u Srbiji znali da cene kada smo mi glasali za predloge vlasti koji nisu morali čak ni da nam se dopadnu. Mi bi izašli i rekli bismo - imamo deset primedbi, deset primedbi, ali ćemo glasati za uprkos tim primedbama. Jel tako bilo, Marko? Svaki put smo tako glasali. Svaki put smo se tako ponašali i tako se ponašaju odgovorni ljudi, pa smo i mogli da dođemo na vlast zato što su ljudi razumeli da tako odgovorni ljudi neće da uruše zemlju. Samo vas molim da o tome povedete računa.
Inače, ja sam vam čak rekao nešto i više od onoga što ste vi rekli. Ja se plašim da neće njih da zadovolji sve ono za šta biste vi mene optuživali da sam izdajnik, a ne bih bio. Njih će da zadovolji samo jedna stvar. To su UN. To je ono što sam vam te večeri rekao da me je zabrinulo. Sve ovo drugo me nije zabrinulo. To je ono što me je zabrinulo.
I, šta sad? Šta da radimo? Da se obesimo o ove plafonjere, lustere, šta, ili da nastavimo da razgovaramo i da se borimo? Da nastavimo da razgovaramo i da se borimo. Oni kažu – ako ne prihvataš da razgovaraš i ako ne prihvataš koncept, nema razgovora više. I, šta bi svaki odgovoran čovek uradio? Ono što sam ja uradio, pri čemu sam se borio snažno, žestoko.
Vidite i vi sami da vam nije lako kada imate mene kao političkog protivnika. Verujte mi da sam deset puta žešći i snažniji kada se borim za državu, kada se borim za interese naše zemlje i zato nikome od njih nije ni lepo kada dolaze sa mnom da razgovaraju. Nije ni meni, da vam pošteno kažem, kad sa njima razgovaram. Šta sad? Moram da razgovaram, moraju oni da razgovaraju sa mnom i to je ono što moramo da uradimo.
Dakle, od razgovora ne možemo da pobegnemo. Kada ste u ratu sa nekim, morate da razgovarate. Nisam hteo da odgovaram.
Imamo mnogo poginulih boraca. Imamo mnogo... Pa, imamo, da. Da ih ne bismo imali u buduće, moramo da razgovaramo, a moramo da pokažemo poštovanje, pa bih mogao da pitam zašto nismo imali ranije Bulevar Heroja sa Košara, pa bih pitao ranije zašto nismo imali spomenike Herojima sa Košara, pa bih pitao zašto nemamo ulicu Jasenovačku dok se ja nisam setio da je predložim? Sedamdeset godina je trebalo da dobijemo Ulicu jasenovačkih žrtava u Beogradu, pa smo se setili svih mogućih - zadarskih, šibeničkih, ne znam ni ja kojih sve.
Niste vi, nego neki drugi me napadaju za spomenik Stefanu Nemanji. Veličanstven spomenik rodonačelniku srpske rane srednjevekovne države. Ne valja ni to? Šta vam valja svima?
Ja sam uvek spreman, kad god ste vi spremni da razgovarate na ozbiljan način. Kad god ste spremni da razgovarate o tome šta zajedno možemo da donesemo a da to ima smisla, da nas ne isključuje iz međunarodne zajednice, da nas ne isključuje iz razgovora, da nas ne obeležava kao evropsku pariju, da ne izolujemo zemlju, ali istovremeno da ne pogazimo vitalne nacionalne interese. Ja sam spreman i stojim vam na raspolaganju i nisam jedanput razgovarao sa vašim predstavnicima i vašim predsednikom i sa svima drugima. Zato sam se iznenadio juče onakvoj agresiji pošto ste mi drugačije u lice govorili, a onda se ispostavi da sam ja najgori izdajnik, najgori zlikovac i zločinac i nije mi teško da ponovim, niste morali te krpe da donosite ako se vi time ponosite. Ja ću da vam ponovim to 500 puta, kao i kada mi viču – Vučiću, pederu, pa sad – joj, Vučić će to da sakrije. Smanjuje reglere, da se ne čuje. Ma, neću ništa da smanjujem, ja ću to da ponavljam.
Da li vam je to argument? Slučajno nisam, a da jesam da li je to argument da me sklonite i isključite iz nečega, kao što ste to pokušali sa Anom Brnabić, koja se za Srbiju bori mnogo više nego 90%. Ajde, neću ni da govorim.
Da li je bilo teško da kažete izvinite za one laži Ani Brnabić juče, za to da ima dupli pasoš, da ima hrvatski pasoš? Da li je bilo teško da kažete jedno malo izvinite za takvu notornu laž koju ste čitali u tabloidu Milovana Brkića, pošto se tamo informišete?
Niko nije rekao ni to izvinite i sada me ubeđujete da ste spremni da razgovarate o nekakvoj platformi koju ćemo jedinstveno da usvajamo, a teško vam je da kažete izvinite za tu stravičnu laž?
(Zoran Sandić dobacuje sa mesta.)
Ne, nego vaši partneri koalicioni. Izvinjavam se.
U pravu ste. A što biste se izvinjavali, jer nas niste ni vređali ova dva dana. Sve je bilo super. Ovde na podijumu ste došli karaoke da igrate i pevate. Nije imalo nikakvog smisla sa napadima itd.
Hvala.
(Zoran Sandić: Replika.)

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Gospodine predsedniče, tražili smo da razgovaramo pre ove sednice. Niste nas pozvali. Hvala vam što kažete da ima rešenja. To sam ja hteo da kažem. Nikakav rat ne dolazi u obzir. Ne odgovara rat ni Zapadu, a kamoli nama.

Razgovor da se taj plan odbaci, da se traži novi plan, nove tačke, modifikacije. Razgovori, razgovori mesecima. Bolje još hiljadu godina, nego da ratujemo slučajno jedan dan.

Drugo, lak vam je izbor, gospodine predsedniče. Malopre ste vi rekli za Kamberija da dobija instrukcije od Kurtija. Odlično. Gospodin Kamberi je rekao da treba da prihvatimo ovaj plan. Znači, njega je Kurti instruisao da ovde prenese da mi prihvatimo francusko-nemački plan? Svaka čast za gospodina Kurtija, otvorili ste nam oči.

Pridružio se Kurti Žarku Koraću, Vesni Pešić, Sonji Biserko itd. Predsedniče, lak vam je izbor. S druge strane su Matija Bećković, Emir Kusturica i svi srpski akademici. Lak vam je izbor. Ako je Kurti instruisao Kamberija, a on je rekao da mi podržimo ovaj plan, vidite da je njima u interesu, nama nije.

Smognimo hrabrost ko država, snage da to odbacimo. Nećemo umreti od gladi, neće propasti Srbija. Promeniće se geopolitička situacija. Izdržaćemo. Kada smo mogli 1914, 1941. godine, moći ćemo i sada, ali nemojte da pokleknemo. Na vama je istorijska odgovornost, gospodine predsedniče. Pomoći ćemo i to smo rekli javno, ako se oduprete ovom planu i to vam i ja sada kažem. Ako se oduprete, imaćete maksimalnu podršku svih nas ovde u našoj poslaničkoj grupi.

Hvala.

Reč ima predsednik Republike.

Lepo to zvuči, Sandiću, samo niste do kraja rekli istinu. Znate zašto je rekao to Kamberi? Reći ću vam ja. Pa, zato što Kurti ne želi unapred da formira Zajednicu srpskih opština, već hoće da nas vara.
Polako, ima izmena u planu. On bi hteo da Zajednica srpskih opština bude formirana kada ga mi pustimo u UN, a sada stvari stoje drugačije. Zato bi Kamberi da nam pomogne.
Dakle, samo što čuli ste vi to od mene i juče, to sam rekao i sa ove govornice ovde, ali pravili ste se da ne čujete. I da vam kažem, ja razumem, održao sam bezbroj verovatno lošijih patriotskih govora od ovog vašeg, nekada i patetičnijih. Ali da vam kažem, ja neću da se vraćamo, hoću da slavimo naše junake iz 1914. i 1941. godine. Ali ja neću zemlju da vraćam u 20. vek i u 19. vek. Hoću da zemlja ide ka 22. veku. Neću da razmišljam o ratovima. Hoću da probam da ih izbegnem. Hoću da probam, da ne mislim na to. Nije pitanje mog ličnog junačenja. Pitanje je čuvanja države.
A već sam vam rekao, videćemo kada dođe trenutak kako će ko da se ponaša, zato što ja znam da će taj trenutak da dođe i doći će brže nego što vi mislite i nisam slučajno ja bio zabrinut. Zato što ja znam o čemu govorim.
Malopre nisam hteo ni da vam kažem, pomešali ste ZSO i ovaj plan i šta je Kurti oko čega rekao. Nije ni bitno i komplikovano je. To i onako da se ne naljutite, znamo Marko, Petar i ja i nekoliko ljudi iz Kancelarije. To je nemoguće baviti se svim tim. To je hiljade sporazuma, aneksa, čuda, svega živog. Niko živ to ne može da pohvata. Vi to sve imate transparentno. Odete na sajt i sve imate. To niko nije pročitao u Srbiji. To niko nikada neće pročitati u Srbiji. To je toliko obimno. To je toliko teško. To je toliko problematično, da ne kažete da neko nešto krije. Ne, imate sve objavljeno. Sve stoji na sajtu. Jel nam sve stoji na sajtu? Sve, svaki dokument.
Samo da vam kažem, nije to tako jednostavno i nećete vi i kada ja budem to uradio, naći ćete drugi razlog da ne podržite, jer danas ne glasamo za taj plan i ne prihvatamo ništa. Danas glasamo samo za Izveštaj. A u Izveštaju piše da su upucali malog Stefana Jovanovića na Badnji dan. Pišu sve te činjenice koje ste izvukli o kojima govorite. Niste ih vi sačinili, niste vi to prebrojali, niste vi vodili evidenciju. Mi smo to radili. Naš je to posao. Državni je posao. Mi to radimo. Super je što ste pročitali.
Pošto ste nam odali priznanje da je dobro sačinjen Izveštaj, glasajte za Izveštaj. Nemojte da mi kažete - glasaću sledeći put kada budem nečim zadovoljan. Ni jednom nisam bio zadovoljan vašim rezolucijama i deklaracijama i svaki put sam glasao. Svaki put sam glasao i to pošto su nam uništili 35 crkava i manastira na Kosovu i Metohiji i opet sam glasao, i opet sam glasao i opet bih glasao. Da sam u opoziciji, da hoću da se bavim politikom, da sam u opoziciji opet bih glasao, ne bih dozvolio da u Prištini seire i u svim drugim mestima gde ne vole Srbiju, nikada to ne bih dozvolio. E, u tome je razlika i ponosan sam na to što je u tome razlika. Ne znači to da sam ja bolji čovek od vas ili da ste vi lošiji od mene. Ne. Verovatno ste ili sigurno, pošto sam ja zlikovac, peder, ludak, izdajnik i sve drugo, sigurno ste i bolji čovek. Ne možete dobrom čoveku sve te divne atribute da pripišete i stavite uz ime. Dakle, ne vi ste mi samo izdajnik stavili. Niste ovo drugo. Ovo su drugo ovi drugi. Tako da nije problem.
U svakom slučaju, ja ne mislim ništa loše o vama, samo vas molim da razmislite o državi. Nažalost državu nema ko da brani. Svaki štrajk u državi koji god da se desi, svi podržavaju štrajk. A, onda se pitaju – pa što nema para za mene? Pa, nema, jer si podržao neki prethodni štrajk. I sada će da dođu iz recimo, „Namenske“ u Kragujevcu da štrajkuju. Svakoga dana 696 ljudi nije na poslu od 2.130 ljudi. A, 434 čoveka imaju jednu do tri godine do penzije.
Možete da mislite kakve uspehe mi možemo da napravimo, ali Vučić je kriv zato što isplaćuje plate i onima koji imaju lažna bolovanja, a ima ih ne 40.000 već koliko hoćete ih ima, jer tako u „Slobodi“ čačanskoj imamo 396, tako u Lučanima imamo 328 svakoga dana, ne u Lučanima je bolje.
U „Krušiku“ je tako. U „Krušiku“ 400 i tako svaki dan, ali plata nemoj slučajno da mi kasni jedan dan, a ja ću da odem u Nemačku dva meseca da zaradim malo para, a država će u međuvremenu da mi isplaćuje platu, da mi teku doprinosi i sve drugo, a onda ću da dođem da štrajkujem negde i svi će da me podrže jer štrajkujem protiv Vučića.
Kad Vučić ne da pare – što Vučiću ne daš pare? A ako da pare – e sad daj meni te pare. Ima li neko ko će da brine o državi? Ima li neko ko će da se zapita šta država može da uradi, da to nije ćup iz kojeg samo tražiš i tražiš i tražiš. Reši državo, pobedi NATO. Reši državo, pobedi ovo, daj državo ovo, daj državo ono. Ma dosta više.
Dajte vi nešto državi. Daj da neko da nešto državi, a ne samo da se od države uzima.

Poslednji na listi prijavljenih za reč, narodni poslanik Dušan Marić. Izvolite.