Radosni ste zbog proslave, lepo.
Reč ima Zvonimir Stević.

Poštovani predsedniče Republike, predsedniče Skupštine, predstavnici Kancelarije za KiM, posebno pozdravljam naše sestre i braću sa KiM, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, nakon jučerašnje rasprave i današnje, moram da izrazim svoje nezadovoljstvo i razočarenje i zabrinutost, zbog onoga što se desilo i dogodilo juče, naneli smo ogromnu štetu državi Srbiji, srpskim nacionalnim interesima, a najviše Srbima na prostoru KiM. Ono čega se pribojavam, da nismo dovoljno svesni, kao ozbiljni i odgovorni ljudi situacije na KiM, i juče se videlo i danas, kome je stalo do KiM, kome nije, a kome je stalo do KiM, kao do lanjskog snega. Smatram da je većina, a uveren sam da je ovo zasedanje od posebnog značaja ne samo za nas u parlamentu, nego za sve građane Srbije, a posebno za naše sunarodnike na KiM, koji su sudbinski vezani za svoja rodna ognjišta i zato su danas i juče zagledani u ovaj visoki dom, u očekivanju da ćemo u najvećoj meri i odgovornosti, pristupiti daljem rešavanju ove višedecenijske rane koju nam neprestano nanose albanski separatisti, u nameri da po svaku cenu naprave svoju drugu državu na teritoriji naše južne pokrajine.

Juče i danas smo videli o kakvoj se odgovornosti pojedinaca radi i koliko su spremni da je nose i da je preuzmu.

Suočeni sa novim izazovima, i danas o ovom gorućem nacionalnom pitanju, moramo pristupiti uz puno političko i nacionalno jedinstvo, kako bi ishod bio u interesu Srbije i srpskog naroda i na žalost to jedinstvo ni juče ni danas, nismo pokazali.

Želim ovde da posebno istaknem ovaj gordijev čvor, ovaj problem na KiM, nije nastao 2012. godine, nije nastao dolaskom za predsednika Aleksandra Vučića, i juče je predsednik o tome govorio. Treba nam mnogo vremena da govorimo o tim našim propustima, o našim praznim hodovima, a govorili ste juče predsedniče o 1920. godini, a problem je još od Prizrenske lige. Ja sam prošli put govorio o 1944. godini, donošenju Zakona o zabrani povratka kolonista na KiM.

Danas ću samo jedan događaj da spomenem, a to je 1966. godine, sto intelektualaca iz kombinata "Trepče" je proterano iz Kosovske Mitrovice, uz pritisak albanske strane, 1968. godine je bilo veliko iseljavanje sa prostora KiM, na žalost, na čelu MUP je bio Srbin.

Gle čuda, za sve to pokušavaju da vas optuže, da ste vi glavni krivac, da ste vodili pogrešnu politiku o KiM, a želim takođe javnost da obavestim i sve poslanike i kolege ovde u parlamentu na neposredan način sam učestvovao i doneto je dvanaest ili trinaest rezolucija. Moram da istaknem da je tada SRS, a kasnije SNS uvek uz konstruktivnu, da ne kažem žestoku raspravu glasala za rezoluciju o KiM.

Još jedan događaj, da vas podsetim, vi ćete se setiti, kolege poslanike, 2004. godine, kada se desio Pogrom na KiM, držali smo sednicu Odbora za KiM i Odbora za bezbednost u Kralja Milana, zatvorenu sednicu, vi ste kao predstavnik opozicije tada rekli da prekinemo sednicu Odbora za KiM i Odbora za bezbednost, nego da celokupna delegacija oba odbora ode na prostor KiM, kako bi dali neposrednu podršku narodu na KiM. Vi ste otišli za Kosovsku Mitrovicu, a ja sam otišao za Gračanicu.

Zašto je ovo problem? Juče ne čujem da opozicija o tome govori, ama baš ništa, a to je od samog početka tako. Suočavamo se sa dvostrukim aršinima zapada koji je na žalost napravio presedan i vojnom silom podržao i priznao pokušaj secesije dela naše države, od strane kosmetskih Albanaca.

Taj presedan zapada postao je novi politički narativ, koji je danas pretnja svetskom miru. U ovakvom međunarodnom kontekstu, kada imamo sukob u Ukrajini, kada se na Srbiju vrši pritisak, a možemo reći da nam se preti ultimativno, Srbija se i dalje bori za poštovanje međunarodnog prava, ali i za pravdu, dokazujući stalno da je naše ono što je oduvek bilo naše, a to je KiM, koji nam se u prisustvu Međunarodne zajednice otima.

Ali naš put je jasan, naše crvene linije su podvučene. Vi ste juče i poslanici vladajuće koalicije dvadeset puta rekli da su naše crvene linije, naš put, poštovanje Ustava i da je Ustav sveto pismo, da nema članstva u UN, da nema priznanja i da je uslov za nastavak pregovora razgovor o zajednici srpskih opština po Briselskom sporazumu.

I to svima nama, a posebno našem narodu na Kosovu i Metohiji daje snagu da se borimo svim diplomatskim sredstvima, da jačamo i razvijamo Srbiju kao garant mira i sigurnosti zarad opstanka Srba na prostoru Kosova i Metohije.

Ali, nije lako. Nismo sami. O tome često govorim. Sa druge strane je i albanska strana. Nije lako voditi dijalog sa onima koji su taj dijalog sami prekinuli ne poštujući preuzete obaveze sa onima za koje unapred znate da ne prihvataju kompromis, niti odustaju od toga da svoju drugu državu naprave na teritoriji naše države. U tom smislu je naša odgovornost za buduće odluke dobija na težini.

Samo mudro, jer racionalnom politikom našeg držanog rukovodstva, u prvome redu vas kao predsednika države, gospodine predsedniče, i aktivnom diplomatijom ministra spoljnih poslova, Ivice Dačića, mogu se zaustaviti namere albanske strane i zaštititi državni i nacionalni interes Srbije.

Zato smatram da danas ovde ne možemo, kao što to biva kada se raspravlja o drugim pitanjima, ispoljavati stranački interes, što sam iskreno očekivao i prenosim vam razočarenje predstavnika Srba sa Kosova i Metohije koji su u galeriji da su razočarani onim što se desilo juče, a i danas povremeno, jer busamo se u grudi i kažemo da je Kosovo i Metohija suštinsko državno i nacionalno pitanje, a ne stranačko, međutim ne ponašamo se tako.

Želim da verujem da je do pravog rešenja moguće doći ukoliko se isključe političke lične sujete, jednostrani pristupi i isključivosti koje nam sigurno ne mogu biti saveznik u predstojećoj borbi. Nisu li onda zalaganja onog dela opozicije koji sebe naziva patriotskim, a koji su ovih dana posebno bučna da treba odbiti svaki dalji pregovor sa međunarodnim posrednicima i albanskom stranom. Medveđa usluga našim interesima.

Kako se onda može pomoći našim sunarodnicima u obezbeđivanju one doze trpeljivosti koja će ih uz mere države Srbije zadržati na Kosovu i Metohiji? Otuda je krajnje nejasno kome bi išla na ruku neka zalaganja za zamrznuti konflikt, jer bi to uz izrazito neprijateljstvo prema Srbima u pokrajini vodilo do novog iseljavanja sa prostora Kosova i Metohije, kolevke srpske državnosti i duhovnosti.

Održiv opstanak se može obezbediti samo uz uslov da zavlada mir, da Srbi dobiju osećaj sigurnosti i brigu države Srbije za njihovu egzistenciju i njihove potrebe.

Nažalost, zapad je od početka otvoreni promoter kosovske nezavisnosti, a najbrutalniji oblik te podrške ciljevima kosovskih Albanaca osetili smo 1999. godine. I danas, 23 godine posle NATO agresije, naš narod koji je ostao da živi na Kosovu i Metohiji doživljava pritiske kakvi su nezapamćeni u modernom svetu, pritom je međunarodna zajednica sve to nemo posmatra i otvoreno je stala na stranu Albanaca.

Srbi na Kosovu i Metohiji žive u rezervatima, u strahu za sopstveni život i opstanak, suočavajući se sa svakodnevnim progonima i pritiscima sve do oružanih napada. Puca se na decu i nedužne mlade ljude. Otima se imovina, skrnave naše svetinje, uzurpira privatna imovina, poput poslednjih odluka prištinskih vlasti o eksproprijaciji preko 80 hektara zemlje u opštini Leposavić, uključujući mesno groblje u Drenu i selu u okolini Leška.

Poslednjih 300 različitih incidenata od dolaska Aljbina Kurtija nepogrešivo svedoči o projektovanom cilju da se preostali Srbi proteraju sa Kosova i Metohije. Zato u nastavku dijaloga sa albanskim predstavnicima treba tragati za rešenjima koja će uvažavati potrebe srpskog naroda da bez straha od progona ili fizičke likvidacije može i dalje da živi na svojim vekovnim ognjištima.

Sa sigurnošću se može tvrditi da pregovori koje vode predsednik Vučić, Vlada i ministar spoljnih poslova, Ivica Dačić, upravo teže nalaženju kompromisnih rešenja, a to proizilazi iz dosadašnjih dijaloga.

Pozicija je veoma delikatna jer se od strane međunarodnih posrednika stalno vrši pritisak na štetu srpske strane. To je po mnogo čemu sadržano u sadašnjem nemačko-francuskom predlogu kao novom okviru za nastavak dijaloga koji je prekinut isključivo neodgovornim i krajnje drskim zahtevima Aljbina Kurtija.

Kada je reč o zajednici srpskih opština, želeo bih da kažem da je to nepovratan zahtev i očekivanje ne samo Srba sa Kosova i Metohije, već i najvećeg dela naših građana. I u ovoj prilici Srbija pokazuje veliku nacionalnu odgovornost i jasan zahtev da je formiranje zajednice srpskih opština u skladu sa Briselskim sporazumom prvi korak ka bilo kojem nastavku dijaloga. I ako tek nakon ovoliko godina dijaloga, važno je istaći da je osnivanje ZSO prihvaćeno kao uslov za bilo kakav nastavka dijaloga i od strane pojedinih zapadnih posrednika, pre svega SAD.

Moram posebno da istaknem da je narod na Kosovu i Metohiji strpljiv i izdržljiv, a znamo dobro da su sve vlasti polagale ispit na pitanju Kosova i Metohije, pa i predstavnici dela sadašnje opozicije, od kojih je Rezolucija 1244 kvalifikovana kao izdaja, a zdušno su govorili da će nakon rušenja režima Slobodana Miloševića pitanje Kosova i Metohije biti demokratsko i brzo rešeno. Videli smo šta je bilo.

Na kraju, smatram da se samo uz jasnu strategiju države koju je nužno utemeljiti na ekonomskim osnovama moglo obezbediti mere kojim bi se zaustavilo iseljavanje Srba, prodaja srpske imovine, obezbediti uslove za zapošljavanje mladih, jer ako se to ne ostvari moglo bi doći do toga da Kosmet ostane bez Srba, a u tom slučaju ne bi bilo potrebe za bilo kakvim pregovorima i dijalogom. To ne smemo dozvoliti, jer druga strana u ovoj situaciji albanska strana likuje da ako se tako nastavi sa iseljavanjem da Srba narednih 15, 20 godina neće biti na prostoru Kosova i Metohije.

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije pruža punu podršku državnom rukovodstvu na čelu sa predsednikom Republike, Aleksandrom Vučićem u cilju iznalaženja rešenja koja bi doprinela izgradnji stabilnosti i mira i bezbednosti za pripadnike našeg naroda na Kosovu i Metohiji kojima je danas veoma teško.

Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Steviću.
Vezano samo za duplo vreme koje ste pomenuli. Evo, pozivam vas, a mogu i svi ostali da pogledaju salu, možda će i kamere to da zabeleže. Dakle, osam opozicionih poslaničkih grupa i levih, i desnih, svih, u vrh glave jedan šef grupe je prisutan u sali sada, ostalih nema. Nema nikoga. Negde nema kompletnih grupa uopšte. Negde je tu jedan poslanik, negde dvoje.
Da vam ne pričam da ih od tih šefova grupa, velikih lidera ima, a da se nisu ni na jedan jedini sekund od jutros pojavili, pa evo do ovog trenutka sada uopšte. E, to vam je pokazatelj kakvo je to interesovanje, kakva je to želja da se bori za Kosovo i Metohiju i da se traži duplo vreme i kad im kažete – ni ovo osnovno, ljudi, ne provodite u Skupštini, teško vam je, mrzi vas, ne radi vam se, e na to, između ostalog mislim.
Tako da, razumeo sam zašto ste to duplo vreme pomenuli, ali mislim da iz očiglednih razloga ništa nismo pogrešili kao Skupština kada smo se izjasnili da im je to očigledno nepotrebno i da ih ne zanima zaista.
Reč ima narodna poslanica Radmila Vasić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani građani, predsedniče, kolege, za poslaničku grupu Srpski pokret Dveri – Patriotski blok Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije i zbog toga tražimo da se francusko – nemački sporazum jasno i glasno odbaci i ne može biti nikakva osnova za bilo kakve pregovore.

Zamka ovog predloga, Srbija ne mora nigde da izgovorili ili potpiše reč nezavisnost u odnosu na Kosovo, ali treba da zažmuri pred činjenicom da će Kosovo dobiti svoje mesto u Ujedinjenim nacijama. Mi se sa tim ne slažemo.

Vi ste bez ovlašćenja Narodne skupštine deset godina činili ustupke i popuštali gubeći nadležnost države Srbije na Kosmetu, a zauzvrat niste dobili ništa. Zajednica srpskih opština nije formirana deset godina i dovršite izjavu, i ako bude formirana biće na osnovu i prema Ustavu i zakonima takozvane Republike Kosovo.

Napadi na Srbe su desetostruko uvećani. Niste zatražili sednicu Saveta bezbednosti u UN. Šiptari prave lažne optužnice i hapse nedužne Srbe, a gde su sprske optužnice protiv Šiptara za zločine prema Srbima?

Šiptari spremaju nelegitimne izbore. Zašto niste zaštitili i samoorganizovali Srbe na severu, nego ste sever otvoreno, bez borbe dali Kurtiju?

Rezultat dosadašnjih pregovora. Policiju ste predali tzv. Kosovu, zato imamo 10 upada ROSU, teror nad Srbima, gradnju baza.

Pravosuđe, energetika, telekomunikacije, potpisani sporazumi, Priština vrši opstrukciju. Evropske integracije. Kosovo vam blokira srpske evrointegracije. Katastar, matične knjige, diplome, sloboda kretanja. Zvanične posete se blokiraju. Priština odbija da ispuni bilo koju obavezu koju je preuzela, a vi nastavljate da popuštate i da pregovarate, a za 10.004 lica, koja primaju novčanu nadoknadu, niste obezbedili povećanje.

Da zaključim, molim vas, francusko-nemački ultimatum treba odbaciti, a pregovore nastaviti na osnovu Ustava Republike Srbije, Rezolucije 1244 i platforme koju ćemo usvojiti ovde u Narodnoj skupštini.

Iskoristili ste vreme poslaničke grupe.
Reč ima predsednik Republike.

Želim sada nekoliko ozbiljnih stvari da kažem da bi ljudi razumeli, jer ovo nije zabavni park.
Kažete da pregovaramo na osnovu Ustava Srbije, onoga što vi odlučite. A sa kim da pregovaramo? Niko neće tako da pregovara. Neće Zapad, neće Albanci. Ionako su naterani od Zapada da uopšte razgovaraju. Sa kime da pregovaramo? Izmišljate. Znate da je to potpuno besmisleno. Znate da tada pregovora i razgovora nema, jer niko sa nama neće da razgovara na taj način, jer to nije fontana želja, ali to lepo zvuči. To lepo zvuči svakome u našem narodu. To će da bude osnova za naše pregovore? Stvarno? Ko će da pregovara? Sa kime ćete da pregovarate o tome?
Ja sam kriv zato što nije formirana ZSO. Za svašta sam čuo da sam kriv. Toliko sam ljudi ubio koliko sam danas čuo i juče, toliko sam toga uradio, ali me još niko nije optužio da sam kriv što se nije formirala ZSO. Čak i taj zapad, koji toliko mrzite, kaže - nije Vučić kriv, nego Kurti, a vi ste našli da je i za to kriv Vučić. Genijalno rešenje. Svaka vam čast na tome.
Vidite, ceo dan govorite kako loše pregovaramo i kako smo loše pregovarali. Sada ću da vam pročitam. Stigla izjava poslanika Samoopredeljnja, ovog sa kojim se uglavnom slažete i koji vas je juče citirao radosno i podržavao vašu akciju u Narodnoj skupštini Republike Srbije u svim svojim medijima. Reč je o Aljbinu Kurtiju.
Dakle, poslanik Samoopredeljenja Haki Abazi, finansijer ovih ovde, kaže da sporazumima iz Brisela, posebno onim koji se tiču ZSO, Kosovu je stavljena omča. Kritikovao je prethodne kosovske vlade zbog postignutih sporazuma sa Srbijom.
Eto toliko o tome koliko smo loše pregovarali. Uzgred, sve ove sporazume o kojima ste govorili, o slobodi kretanja, matične knjige, carinski pečat, za kojim ste jaukali nešto juče kada sam pročitao ovde, katastarske knjige, priznavanje univerzitetskih diploma, integrisano upravljanje granicom, regionalno predstavljanje i saradnja, uključujući i prosvetu i sve drugo, sve je to iz 2011. godine, iz vremena vlasti koju ste podržavali i imali dobru apanažu, od Kolubare pa nadalje. Dobru, dobru apanažu, milionsku.
Hajde naučite bar šta je kad postignuto. Savladajte to gradivo da možemo ozbiljno da razgovaramo o tome, ali ono što je mnogo opasnije to je – uh, al' sam im rekla ili uh, al' sam im rekao, mi ćemo u buduće da pregovaramo onako kako mi hoćemo. Sa kime ćete da pregovarate o tome? Mi ćemo u buduće da pregovaramo sa Vučićem da imamo 50% na njegovoj listi kaže neko od naših koalicionih partnera. Pa, koliko glasova ti imaš? Pa, imam 2%, ali ću da dobijem 50%. Kako ćeš da dobiješ? Pa, to je moja politika, to je moj stav. Mi smo se dogovorili da tako pregovaramo. To je platforma za pregovore?
Dajte ljudi, malo ozbiljnosti i malo realnosti unesite. Dajte da ne čitamo pretkosovski, kosovski i pokosovski ciklus ovde, jer nema smisla. Nije fer. Nije fer prema građanima Srbije. Daj da im kažemo šta je to što nas stvarno čeka. Daj da im kažemo koji su stvarni problemi koje imamo.
Primetili ste, ljudi. Evo, da to jedanput raščlanimo, ozbiljna je tema. Kažu - a nisi zvao u Savet bezbednosti UN? Dakle, ja sam prvi predsednik Republike koji je tražio od naše vojske, kao vrhovni komandant, i od Vlade Srbije da upute dopis NATO-u o povratku srpskih snaga na KiM. Podržavali ste sve moguće vlasti, a nikada nijedna vaša vlast to nije uradila. Nikada. Uradio ovaj zli predsednik, diktator, autokrata, kako hoćete. Jedini, nije prvi, pošto vam je to teško da izgovorite, ali je jedini. A onda su se setili da nije dovoljno, da zakaže sednicu Saveta bezbednosti. Ja ih pozovem sve. Dobio sam deset takvih predloga. Mnogo pametni likovi. To su ovi što idu po onim emisijama. Sve znaju. Osvojiše pola sveta. Nacrtaše vam kako pada grad za gradom. Sve osvajaju. Ja ih pitam – stručnjaci, a šta da radim sa tim što ćemo da zakažemo sednicu Saveta bezbednosti? Evo, dobićemo podršku i imaćemo sednicu i odem ja na tu sednicu i ispričam to sve i završim posle sat i po vremena prenosa televizijskog, platim kartu do Njujorka, vratim se nazad, a rezultat je šta? Šta je rezultat? Naravno, ništa, ali šta vas briga, narodu to lepo zvuči. Lepo zvuči, rekli smo to i to. Mi smo rekli ono što narod voli da čuje i šta bismo dobili? Pa, ništa i znate da je ništa. Nemam šta ni da vas pitam i ne pitam vas, jer znate da je ništa. Množi se sa nulom.
To možemo da radimo ako nam je potrebno zbog nekakve medijske promocije, zbog ne znam čega, ne nas, nego države. Ne razumem? Da mi objasnite o čemu je reč? Šta može da bude rezultat toga? Ništa.
(Boško Obradović: Da vam objasnim?)
Vi ste objasnili juče, perfektno ste sve juče objasnili i pokazali ste sve. Imaćete svoje vreme, pa objašnjavajte sve šta hoćete. Sve ste objasnili. Sve ste juče objasnili i pokazali svima.
(Boško Obradović: Znači, pričate bezveze.)
Ne, očekujem vaš odgovor. Da, siguran sam da će ljudi da čuju rešenje.
Jel da da ste čuli, ljudi, juče mnogo rešenja kosovskog problema? Svi znaju kako da ga reše, a to je: „Vučiću, ubi se“, „Vučiću, ubićemo te“, „Završićeš u Specijalnom sudu“, „Izdajniče“, „Ne potpisuj kapitulaciju“. U redu je, shvatio sam i sve je to u redu, ali šta ćete vi da uradite? Ništa. Ništa, mi ćemo sve da odbijemo i mi ćemo da kažemo – to mora da bude ovako kako mi kažemo, ako to ne bude tako, ne može. Nemoj da se igraju, to je naša platforma. Ko deca neka.
Hajde malo odgovornosti unesite. Kao deca. Tako se deca u obdaništu ne igraju, nego što to niko ne sme da vam kaže, jer je to nepopularno što ja govorim, nego je trebalo da kažem, kao što sam tri puta rekao – Kosovo je srce Srbije. Tri puta srce Srbije i onda sam ja bolji patriota i rodoljub? Dosta više sa tim, da idemo na sednicu Saveta bezbednosti.
Gospodine Steviću, malo ko poznaje situaciju u centralnom Kosovu kao vi, ali i u pregovorima koje smo vodili kroz sve ove godine, kada govorimo o tim razgovorima i pregovorima, ljudima da ponovim da ne pregovaramo mi na ravnopravnoj osnovi. Mi na terenu danas imamo NATO koji je apsolutno suveren na Kosovu i Metohiji.
Kada pričamo o nekom prethodnom periodu, pre dolaska NATO, imali smo ultimatume NATO, podršku o otcepljenju, daljem razaranju Srbije i opet nije bilo lako uprkos svim našim greškama. Ali, mi sebe uvek potcenjujemo i vidimo mnogo više svojih grešaka nego što ih je realno bilo, jer je realno situacija teška, gotovo nemoguća za nas. Koga da sam slušao, jedino što sam čuo – Vučiću, ubij se, ubićemo te, ne znam ni ja šta sve. Samo još ništa nisam, ni jedno pametno slovo, čuo šta ćemo oko Kosova.
I što je najgore, od onih od kojih sam očekivao sem jednog poslanika koji glume da su veliki evropejci, ni od koga nisam čuo da nam je potreban razgovor, da nam je potreban kompromis. Nema, to se više ne čuje, zato što je to ružna reč, ako nekome nisi opsovao majku ne možeš da dobiješ „lajk“. Da li vi ljudi vidite ko ovde dobija najviše prostora na društvenim mrežama i u medijima? Na vašoj strani, ponekad je i vas sramota od toga. Sramota zbog čega? Pa zato što vidite da oni koji to najmanje zaslužuju i koji najmanje vrede, ali zato najviše viču, najviše psuju i sve drugo.
Nema tu ništa za nas lako i lepo, neće ni biti ni lako ni lepo i nikome neće biti lako i lepo i nikome ko o budućnosti bude razgovarao o Kosovu i Metohiji ne zavidim ni najmanje. Imao sam najviše razgovora i pregovara o Kosovu i Metohiji, i više nego svi ostali zajedno. Jedno ogromno iskustvo, ali jedno veoma, veoma teško iskustvo.
I danas vidim kod nas isto ono što vidim kod Kurtija, kažem kod nas, ne kod vas, da uopšte ne možete više da razgovarate ni o čemu na racionalnoj bazi, ni o čemu. Njegovih šest uslova za formiranje ZSO, to je sramota ljudi šta rade. I to vam pokazuje da hoće sukob.
Evo sada da vam pokažem šta se dogodilo, zato sam se javio. Upravo je ovaj dečak, mladić, 20 godina ima, upravo se dogodilo, nisu još mediji objavili, Đuzić Boban uboden je u rame od strane dvojice Albanaca u selu Mogila, opština Vitina. Sada se dogodilo.
Mržnja koju Kurtijev režim i njihovi mediji promovišu protiv Srba i na ovo će, plašim se, naši zapadni partneri da reaguju sa tim da se obe strane umire. Pogledajte, ovo je slika dva uboda nožem, vidite ovde u predelu zadnjeg ramena. Mi moramo da tražimo mir zbog svih ovih ljudi, a sve što neretko radimo, njima otežavamo, jer ne brinemo za njih nego brinemo o svojim političkim poenima ovde.
Juče sam gledao ljude koje poznajem, ja ne mogu da verujem šta im se dogodilo i znam da nešto od toga ne misle, znam. Šta vam je ljudi? Šta vam se desilo? Jeste li ponosni na to što se uništili Srbiju juče za jedan dan, da je bila glavna najružnija vest u celom regionu, gde su se svi sprdali sa nama budalama i ludacima, kako nas doživljavaju?
Zbog čega? Zbog toga što ste hteli parče slave i da dovedete ljude ispred Skupštine, pošto je to bio najbolji način i niste razumeli da su ljudi bili šokirani, uznemireni, iznervirani vašim ponašanjem. Da je neko, nesrećom, sa naše strane rekao – e sada dođite ljudi da kažete šta mislite o onome što ste u Srbiji uradili juče, videli bi ste kako bi se lako skupio narod. Srećom pa nije niko.
Nama, Steviću, ostaje da vidimo kako i na koji način da se uozbiljimo, kako i na koji način, ponoviću reči Noama Čomskog „racionalno pristupamo rešavanju problema“, jer ako to ne budemo uradili, nagrabusili smo. Nemojte da vam govorim na šta bi nam država ličila, mogli su ljudi da vide juče i danas. Brzinom munje bi nestala, bukvalno nestala. Nemojte da me pitate gde se to dogodilo, dogodilo se mnogo puta u istoriji.
Sada ću vam davati iz savremenog sveta prilike da vidite kako se to dešava sa zemljama koje su bile mnogo bogatije od nas, kako su zbog državnog rukovodstva koje je neodgovorno izabrano, uz posredstvo raznih stranih obaveštajnih agencija, kako i na koji način su te zemlje razorene, od mnogih u Africi, mnogih u Aziji do nekih i u Evropi. Ali, to je na svima nama da donosimo odluke, da sagledamo, da vidimo kako ćemo probleme da rešavamo.
Ono što je važno za naše ljude na Kosovu i Metohiji, hoću da kažem da kada smo govorili o zajednici srpskih opština, oni su napadali, pa kaže – ti to hoćeš da Srbija ne prebacuje direktno pare, nego na zajednicu srpskih opština. Valjda je bolje da prebaci na zajednice srpskih opština, nego da prebacuje na albanske opštine sa kojih kupite to ili ne znam ni ja šta. Nisam shvatio o čemu je reč?
Da ne pričam šta bi to značilo za naš narod na jugu, šta bi to značilo i za Parteš i za Klokot i za Štrpce i za Gračanicu. Dakle, za čitavo Pomoravlje, od Raniluga, Šilova, jednog Ropotova, drugog Ropotova, Kamenicem Novog Brda, naravno.
U svakom slučaju, vama hvala na tome što razumete šta država jeste i što razumete u kakvim uslovima se trka trči i što se ne pravimo naivni da možemo da pobedimo, jer da pobedimo ne možemo, ali da držimo neki balans, što smatram pobedom Srbije u celini i vitalne interese našeg naroda na Kosovu i Metohiji, da ne dozvolimo ulaz u UN, verujem da to možemo. Verujem da to možemo.
Svakako, mi nećemo biti ti koji će to dozvoliti nekom drugom, a za one sledeće, baš kao što sam u jednom privatnom razgovoru rekao, nisam siguran, ali možda nas i Bog pogleda pa neki bolji i odgovorniji dođu, a kako stvari stoje, plašim se da bi moglo da bude mnogo, mnogo, mnogo puta gore, imajući u vidu sve kroz šta smo prošli, a poznavao sam sve lidere, odlično ih poznavao, znam kako su reagovali, znam šta su radili. Gledam i ovo danas. Plašim se da smo od mnogo onih koji nisu bili dobri, imali mnogo bolje nego što ih imamo danas, a pretenduju na vlast. Hvala.

Vi ste se javili za repliku? Radmila Vasić je govorila, daću vam repliku.
Samo jedna stvar, pošto vidim i dalje da nisu tu mnogi, a vidim da im stoje kartice, pozivam tehničku službu da prođe salom, da povadi te kartice koje stoje ubačene u sistem, a poslanika za njima nema, da se ne bi smo lagali i varali na jeftine načine, da neko ne misli da ćemo da zaboravimo šta je danas bilo i ko nije bio tu, pa da će da ostane upisano da je sedeo, a svi znamo da nije. Znači, samo to da urade.
Vi, gospođo Vasić, dva minuta.

Hvala, predsedavajući.

Predsedniče, malo je nejasno zašto me prozivate da se pozivam na Ustav i da tako branim srpsko Kosovo i Metohiju, a do juče se zahvaljujete i Mariniki i Borku zato što žele da uvedu sankcije Rusiji. Prosto su potpuno različiti aršini.

Šta ste vi postigli time što se ne oslanjate na Ustav Republike Srbije? Što verujete Evropi i kosovskim Albancima? Šta ste dobili? Ultimatum.

Ono što je važno, 2011. godine, iako su potpisani ti sporazumi, vi ste rekli da ćete ih poništiti. Kurti ih i dan-danas ne priznaje, a vi ih primenjujete.

Vi ste pobedili bivšu vlast zato što je loše radila i što se tiče Kosova i Metohije zato što ste rekli da ćete poništiti Briselski sporazum, ali ste ga primenili i zato ste i policiju i pravosuđe i sve ostalo što sam pobrojala ubacili u kosovski sistem.

Ne možete nas da optužujete za to.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Samo polako, nemojte vi da pravite gužvu.
Znači, što se kartica tiče, pročitajte Poslovnik, imate 128, a vi radite svoj posao, a vi, gospođo Vasić, samo nastavite.

Stvarno nije korektno da mene, čija porodica dole živi, optužujete da ja ne mislim dobro i da ne dajem dobre predloge.

Prosto niste shvatili težinu toga kada biste vi imali platformu koju bismo svi ovde usvojili, sa kojom biste izašli i rekli – ne može, nisam ja sam, iza mene stoji Srbija.

Ono što moram da vam kažem, vodite računa, Srpska lista vam je iselila veliki broj Srba sa Kosova i Metohije jer ne vodi računa o njihovim problemima. Hvala.