Zahvaljujem.

Reč ima Jasmin Hodžić.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče, gospođo ministarke, malo nešto više od godinu dana kako su građani Srbije izašli na referendum o ustavnim reformama, tačnije 16. januara ako se ne varam, gde smo želeli u stvari tim promenama Ustava u oblasti pravosuđa da povećamo nivo nezavisnosti, sudstva i samostalnosti tužilaštva sa jedne strane.

S druge strane, da depolitizujemo proces izbora nosioca sudske funkcije i sudske vlasti. Tada su socijaldemokrate Rasima Ljajića zdušno podržale i rekle „da“ na tom referendumu, jer zaista ne vidim nijedan smislen argument, niti sam danas čuo nijedan smislen argument u čemu je u stvari problem zašto mi se ne bi odrekli, zašto politika ne bi izašla iz odlučivanja o izboru sudija.

Na kraju krajeva, to je bio preduslov i dalje je preduslov EU u nastavku evropskih integracija i čuo sam ovde argument da u stvari time se dobija zatvoren sistem bez društvene odgovornosti. Ne znamo, možda. A sad je verovatno otvoren sistem sa uplivom političkih uticaja.

Tako da, ja mislim da valjalo bi podsetiti javnost kako su se birale sudije na taj probni mandat od tri godine. Dakle, svršeni pravnik koji ima položeni pravosudni ispit i koji ima obavljenu stručnu praksu aplicira kod Visokog saveta sudstva, oni dostave spisak tih imena Odboru za pravosuđe u kome sede gle čuda političari i u tom Odboru političari odluče koja će imena da pošalju u Narodnu skupštinu koju bira sudija. To je par ekselans primer politizacije izbora sudija i mi šta uradimo?

Izmenimo to i po novom ustavnom rešenju mnogim pravosudnih zakonima mi kažemo ne, evo sada ćemo imati Visoki savet sudstva od 11 članova, od tih 11 članova sedam su sudije sa predsednikom Vrhovnog suda, znači šest članova biraju same sudije i samo četiri člana iz struke koji bira politika.

A izbor sudija, osim naravno predsednika sudova gde je potrebna kvalifikovana većina, izbor sudija se bira prostom većinom. Znači mi smo ovim depolitizovali izbor sudija, ja sam zaista verovao bar od evrofilskih partija da će podržati ovaj predlog, jer je na kraju krajeva i Venecijanska komisija dala pozitivno mišljenje.

Ja zaista ne znam koje bi bilo genijalnije rešenje od ovoga, ne tvrdim da je genijalno, ne tvrdim da će rešiti sve probleme u našem pravosuđu ovaj institucionalni dizajn, ali neko je rekao ovde da ne može sve ni institucionalni dizajn da reši probleme jer postoji nešto što se zove politička kultura, društvena kultura da milje, dakle, oblikovan godinama gde mi po inerciji. Čuli smo da i sudije osluškuju mišljenje javnog mnjenja, medija, politike, znači mi moramo da radimo na tome i mislim da je malo problem i u nama.

Evo, da kažem par opštih mesta, jer zaista mislim da je sudijska funkcija jedna od najvažnijih, najplemenitijih, najodgovornijih funkcija u jednom društvu da sudije pa na neki idealistički način dele pravdu u jednom društvu zato mislim da društvo koje gde nema pravde i prava u stvari prestaje da bude društvo i postaje pretpolitička zajednica i pravo i pravda su u stvari neodvojivi pojmovi od poretka društvene zajednice i države.

Citiraću na kraju Dejvida Lingtona bivšeg ministra pravde Ujedinjenog Kraljevstva koji kaže – vladavina prava i nezavisna sudstva su osnove naše demokratije leže u srcu našeg načina života, one su kamen temeljac naših sloboda i ja verujem da će ovaj zakon doprineti da idemo u tom pravcu.

Hvala vam puno.

Hvala.
Sledeći na listi je Nebojša Cakić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega građani Srbije, najpre da primetim da je atmosfera danas u ovoj Skupštini znatno bolja. Sa ove strane i sa one strane su isti ljudi, isti predsedavajući. Neko bi zaključio da je bio problem predsednik Vučić. Ali, ja ne smatram da je on bio problem …

Razlika je u tome što sada niste doneli one krpe i transparente i ne zalećete se da bijete nikoga. To radite samo kada dođe predsednik. U tome je razlika. Dobro, da znam.

Neko bi zaključio da je to predsednik Vučić, ali nije niste mi dozvolili da ga pohvalim, ne nije. Problem su ovi ljudi koji su jače, brže, bolje kad je on tu vređali opoziciju. To je način za dokazivanje i napredovanje – evo ga, javlja se prvi. Ali, to samo da se zna i još nešto ja bih vas pohvalio, ova sednica danas je najbolje vođena sednica od početka ovog saziva Parlamenta i pokazali ste da kad hoćete možete.

E, sad idemo dalje. Šta je još bitnije za građane Srbije? Zakoni postoje, zakoni postoje dobri, postoje loši, manje loši. Izreka kaže bolje da postoji bilo kakav zakon nego nikakav.

Ali, u čemu je problem? Problem je u pripremi zakona. Problem je što se u ovoj državi zakoni ne primenjuju. Primena zakona postoji u jednoj uzrečici koju vaš cenjeni predsednik vrhovno božanstvo kaže – pa šta. Kad se kaže na primenu zakona – pa, šta ako ga ne primenjujemo. To je suština vaše prirode. Vašeg načina vladanja, to je suština koju građani primećuju, prema tome zato građani i ne prate ovu Skupštinu na način koji bi trebalo. Znaju da se zakoni ne primenjuju onako kao što treba.

Vaša namera koju ste deklarisali javno više puta u ovih godinu dana da imate nameru da, gospodine predsedavajući, jel možete da ga sklonite, šeta, koncentraciju mi ometa…(smeh)

Molim narodne poslanike da ne remete koncentraciju poslaniku Cakiću.

Dakle, vaša namera sigurno nije bila, jer da ste imali nameru …

Izvinite DSS.
Šulkić, Tomašević govori Cakić tu je blizu vas.

Vodite računa o vremenu da mi vratite.

Dakle, vaša namera iza koje se zaklinjete a to je da želite nezavisno pravosuđe prosto i jednostavno prostom analizom dolazimo na zaključka da nije tačno da ste hteli vi ste to mogli da uradite još onog trenutka kada ste došli na vlast bi pokrenuli, međutim vi to niste, vi ste to pokrenuli negde 2017. godine zbog procesa pristupanja EU koja takođe za vas bila više deklarativno, pa ste pokušali da donesete nekakve zakone pravosudne, ali ste ih povukli.

Zašto? Pa, upravo zato što ste u rešenjima tih zakona hteli da ostane taj i takav politički uticaj na pravosuđe. Niste uspeli tada i kao po običaju što se ovih dana po drugi put pokušali Zakon o policiji, vi to pokušavate da uradite i sada ste čini mi se ipak uspeli da vaš politički uticaj zacementirate u tim pravosudnim zakonima.

Dakle, ovde sam više puta čuo kako je narod glasao i da je referendumom odlučio da su mu potrebni ovi zakoni, ja mislim da nije. Vaših 60% od 30% izašlo je građana samo 18% građana ove države je glasao za Ustavne forme. To je vrlo malo, minimalno.

Prema tome, nemojte da pričate o građanima koji su tražili pravosudne reforme jer nisu glasali za njih, da ne pričamo o tome da su u svim većim gradovima gde se nalazi sigurno veći broj stručnih i pametnih ljudi glasao protivustavnih reformi.

Da budemo pošteni, svaka vlast ne samo vi, pokušava i nažalost uspeva da vrši kontrolu nad tim pravosuđem.

Usudiću se da kažem da je čak devedesetih godina kad sam ja radio u sudu, kontrole bilo najmanje, kao što je rečeno kontroliše se ko je bio predsednik i tada je bilo po jedan sudija u svakoj materiji za koju je bio zadužen da rešava privatne i političke probleme, ostatak sudija pošteno.

Danas, a imam iskustva i znam, radim u pravosuđu 30 godina, danas to više nije moguće. Vaša namera je pokazana time što ste, čim ste došli na vlast, učlanili sve sudije neizabrane u SNS i sve te sudije ste imenovali i vratili u pravosuđe.

Znate šta je zanimljivo? Meni je zanimljivo kad sa ove strane čujem – bivša vlast, bivša vlast, pa su one sudije bile korumpirane, nesposobne, nisu znale. Neću pričati dalje, pričaću o Leskovcu.

U Leskovcu su sudije koji su predsednici sudova znate koji – isti oni koji su bili i za vreme Demokratske stranke, koje je postavila Demokratska stranka, koji su vedrili i oblačili u opštinskim odborima Demokratske stranke i postavljali sudije. E, sad, meni zaista nije jasno kako su oni bili žuti lopovi, kako su bili korumpirani, kako ste im vi dali neku plavu pilulu i kad ste vi došli na vlast, odjednom su oni postali pošteni, sposobni. To je zaista začuđujuće.

Jeste, gospodine Jovanov, to da mi objasnite, kako su iste sudije jednom korumpirane a drugi put nisu? Verovatno, kao što ste rekli, takođe vaša priroda nezavisnog pravosuđa je, takođe, gospodine Jovanov, u vašoj rečenici koja kaže – Vučić je uhapsio a pravosuđe pustilo. Dakle, upravo to je priroda. Vi ste izrekli. Nisam ja, gospodine Orliću, nemojte mene da gledate. On je rekao, ja samo ponavljam – Vučić je uhapsio. To je zaista tako, da razumete. Vrhovni vožd kad naredi, vi to morate da uradite. I sve to ide do pravosuđa.

Samo još jednom da vas spomenem. Ovde ste više puta kolegi iz opozicije rekli, zbog više desetina miliona nalaza Državne revizorske institucije, kako je pravosuđe naopako, nikakvo, itd. E, baš me zanima šta ćete reći kad je Državna revizorska institucija u pitanju, koja sedi sa vama u predsedništvu SNS, našla milijardu i 50 miliona nezakonitog raspolaganja sredstvima, trećina. Pa, zašto niste rekli?

Znate šta, njega su sudili pa ga oslobodili, a ovog nisu osudili. On je isto pametan kao Vučić, ne potpisuje ništa. Potpisuje Dačić, Brnabić. On ništa ne potpisuje i on je prekršajno odgovarao, a svi ostali su potpisali sa tužilaštvom institut, kako beše, odlaganja krivičnog gonjenja. I to je nešto što vrlo lepo upotreb-ljavaju – ukradu i, pod znacima navoda, dogovore se sa tužilaštvom, „puj pike ne važi“.

Međutim, mi to znamo, mali je grad. Kad sam ja tražio od grada, pošto je odlaganje krivičnog dela istovremeno i priznavanje krivice, da traže te pare nazad, oni su odbili.

Ističe mi vreme.

Ono što je važno i ono što vi mislite o pravosuđu, jedna od bitnijih stvari jeste materijalni položaj pravosuđa. Kakvo je vaše mišljenje o tom materijalnom položaju sudija može se videti iz jednog segmenta koje se dešava unazad dva meseca.

Gospodin predsednik je izjavio i najavio da će specijalne jedinice ili specijalci imati platu od dve hiljade do tri hiljade evra, njih ima 1.600, a da će biti i do 5.000. Sudija, jel tako gospođo ministarka, ima 2.500, sa platom od nekih hiljadu evra, 1.100, 1.200.

Dakle, da li ima većeg dokaza šta vama treba, da li pendrek ili pametan sudija, očigledno je da vi ulažete u pendreke, jer ćete samo na taj način u budućnosti moći da ostanete na vlasti. Ne trebaju vam profesionalne sudije koje će suditi ni po „babu, ni po stričevima“.

Još jedna rečenica, gospodine predsedavajući, gospođa ministarka, rekli ste – ne mogu u sudu da nađu predmete.

(Predsednik: Taman je toliko vremena ostalo za grupu. Završite.)

Vidite, ali predmeti nestaju znate gde, evo ovde. Nema inicijative za zakon. Deset kutija je predato u pisarnici, vi to znate, odjedanput toga nema. Dakle, ovo u Skupštini ovoj u kojoj ste vi, toga može da bude, ne jedan predmet onaj mali, nego deset kutija potpisa, njih nema. Kako, ja vas molim da mi protumačite? Da li je to moguće? Hvala vam.