Prvo vanredno zasedanje , 04.02.2023.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prvo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/14-23

1. dan rada

04.02.2023

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:15 do 19:10

  • ZAKONI

  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Bangladeš o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Obnova teretnog voznog parka Srbije) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Severne Makedonije i Saveta ministara Republike Albanije, Saveta ministara Bosne i Hercegovine, Vlade Crne Gore, Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o aranžmanima zemlje domaćin
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o socijalnoj sigurnosti
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o vojnotehničkoj saradnji
  • Zakon o regulisanju obaveza Republike Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu na osnovu korišćenja sredstava stendbaj aranžmana (Stand-by Arrangement) odobrenih Republici Srbiji odlukom Odbora izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda o
  • Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd, NLB Komercijalne banke A.D. Beograd i AIK banke a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Erazmus+-programu Evropske unije za obrazovanje, obuke, mlade i sport
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Ekvatorijalne Gvineje
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o readmisiji lica koja nezakonito borave
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Angole u oblasti bezbednosti i javnog reda
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Senegal o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Angole o međusobnom ukidanju viza za diplomatske i službene pasoše
  • Zakon o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat o međusobnom ukidanju viza za nosioce diplomatskih, službenih i specijalnih pasoša
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije Horizont Evropa - okvirnom programu za istraživanje i inovacije
  • Zakon o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala
  • Zakon o izmenama Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata
  • Zakon o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine
  • Zakon o Visokom savetu tužilaštva
  • Zakon o izmenama Zakona o Ustavnom sudu
  • Zakon o sudijama
  • Zakon o uređenju sudova
  • Zakon o izmenama Zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije
  • Zakon o javnom tužilaštvu
  • Zakon o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije
  • Zakon o Visokom savetu sudstva
  • Odluka o imenovanju stalnog sastava Republičke izborne komisije
  • Odluka o izmeni Odluke o sastavu Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Popović

    | Ministarka pravde
    Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na početku današnje načelne rasprave želeo bih da vas upoznam sa razlozima donošenja, postupkom izrade zakona, kao i da vam predstavim najvažnija rešenja koja su sadržana u Predlogu zakona o uređenju sudova, Predlogu zakona o sudijama, Predlogu zakona o Visokom savetu sudstva, Predlogu zakona o Javnom tužilaštvu, Predlogu zakona o Visokom savetu tužilaštva, Predlogu zakona o izmeni Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visoko- tehnološkog kriminala, Predlogu zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, Predlogu zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, Predlogu zakona o izmenama Zakona u Ustavnom sudu, Predlogu zakona o izmenama Zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije i Predlogu zakona o izmenama Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata.
    Usvajanje ovih zakona je predloženo radi usklađivanja sa Aktom o promeni Ustava Republike Srbije, koji su građani podržali na referendumu, koji je održan 16. januara 2022. godine i proglašen u Narodnoj skupštini 09. februara 2022. godine.
    Promene Ustava i usvajanje pravosudnih zakona predstavljaju uslov za dalju reformu pravnog sistema i najznačajniju reformu u oblasti vladavine prava koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva.
    Ustavnim zakonom za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije, koji je proglašen istovremeno sa Aktom o promeni Ustava u članu 2. stav 1,propisano je da će se Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama, Zakona o Visokom savetu sudstva, Zakon o Javnom tužilaštvu i Zakonu o Visokom savetu tužilaštva uskladiti sa Aktom o promeni Ustava u roku od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu, odnosno proglašenja u Narodnoj skupštini. Zato je Ministarstvo pravde odmah posle proglašenja Akta o promeni Ustava pristupio izradi tekstova predloga pravosudnih zakona kako bi zakoni bili predloženi i usvojeni u propisanom roku.
    O predlozima zakona o uređenju sudova, zakona o sudijama, zakona o Javnom tužilaštvu, zakona o Visokom savetu sudstva i zakonu Visokom Savetu tužilaštva, pripremljena su i pozitivna mišljenja Venecijanske komisije, kao najrelevantnijeg savetodavnog tela u ovoj oblasti.
    U mišljenjima su pohvaljeni kako proces izrade zakona koji je ocenjen kao inkluzivan i transparentan, tako i zakonska rešenja koja su po oceni Venecijanske komisije dobro struktuirana, jasno napisana i pokrivaju sve bitne tačke koje treba pokriti.
    Pravosudni zakoni, zajedno sa promenama Ustava, imaju potencijal da donesu značajne pozitivne promene u pravosuđu i da omoguće da se ono na najadekvatniji način suoči sa izazovima koji ga očekuju u budućnosti.
    Ovim zakonima, u skladu sa aktom o promeni Ustava, isključuju se učešće političkih grana vlasti u predlaganju i izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i glavnih javnih tužilaca, što će omogućiti veću nezavisnost sudija i samostalnost nosilaca javno-tužilačke funkcije, a to će značiti i njihovu veću odgovornost, koja će ne samo ojačati vladavinu prava, već i povećati pravnu sigurnost.
    Veća pravna sigurnost utiče na priliv domaćih i stranih investicija. To ujedno vodi ka povećanju standarda građana Republike Srbije.
    Predlogom zakona o uređenju sudova uređene su osnivanje, ukidanje, vrste, delokrug i stvarna nadležnost suda, unutrašnje uređenje suda, sudska uprava, sudsko osoblje, pravosudna uprava, obezbeđenje suda i sredstva za rad suda.
    Uređena su i pitanja od značaja za nezavisnost sudske grane vlasti. Određena je sudska nadležnost, kao i donošenje sudskih odluka i raspoređivanje predmeta sudijama.
    Normirana su i posebna pravila u vezi sa zabranom neprimerenog uticaja na sud i sudiju. Naime, radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda, zabranjen je neprimereni uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije, a naročito svaki oblik pretnje i prinude prema sudiji, korišćenje javnog položaja, medija i javnog istupanja kojima se utiče na tok i ishod sudskog postupka.
    Zabranjen je i svaki drugi neprimereni uticaj na sud, kao i pritisak na učesnika u sudskom postupku. Istovremeno je precizirano da se pod neprimerenim uticajem ne može smatrati korišćenje zakonom propisanih prava učesnika u sudskom postupku i izveštavanje o radu suda i komentarisanje sudskih postupaka koji su u toku ili sudskih odluka u skladu sa propisima koje uređuje javno informisanje, kao i nestručno analiziranje sudskih postupaka i sudskih odluka.
    Spoljašnje uređenje sudova i nadležnost sudova gotovo su neizmenjeni u odnosu na važeća zakonska rešenja, te su zadržane vrste sudova opšte i posebne nadležnosti istovetnim područnim postavljanjem, uz promenu naziva Vrhovnog kasacionog suda u Vrhovni sud.
    Drugačije su uređena i pravila u vezi sa godišnjim rasporedom poslova. Predviđeno je obrazovanje sudskih odeljenja, delokrug sudskih odeljenja, sazivanje sednice, rukovođenje sednicom sudskog odeljenja, odeljenja sudske prakse, posebno odeljenja koja se mogu obrazovati u pojedinim sudovima, zajednička sednica odeljenja, kao i sednica svih sudija.
    Predlogom zakona preciznije je uređen delokrug poslova koji čine sudsku upravu. Novinu predstavljaju odredbe o mogućnosti obrazovanja posebne službe za pružanje podrške i pomoći oštećenima i svedocima u okviru sudske uprave Višeg suda, kao i drugog suda koji odredi Visoki savet sudstva.
    Pored toga, kontakt tačka za informisanje oštećenih i svedoka imenuje se u Osnovnom sudu i u drugom sudu koji odredi Visoki savet suda. Rad ove službe i postupanje kontakt tačke za informisanje oštećenih i svedoka detaljnije se uređuje posebnim aktom Visokog saveta sudstva. Obrazovanje ovakve službe proističe iz obaveze predviđenih iz Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela u Republici Srbiji za period od 2020. do 2025. godine, kao i pratećeg akcionog plana za njeno sprovođenje.
    Ovlašćenja predsednika neposredno višeg suda u nadzoru sudske uprave nižeg suda su precizirana, uz uređenje pitanja koja se ne mogu smatrati podobnim za ostvarivanje prava nadzora.
    Postupak po pritužbi detaljno je uređen predlogom zakona, a novinu predstavljaju odredbe o obaveštavanju sudije o podnetoj pritužbi na njegov rad.
    Položaj sudskog osoblja nije menjan, imajući u vidu da je planirano donošenje novog zakona koji će na jedinstven način urediti položaj zaposlenih u pravosuđu, što je predviđeno i strategijom ljudskih resursa u pravosuđu i pratećim akcionim planom.
    Precizno su definisani poslovi pravosudne uprave koji su u nadležnosti Visokog saveta sudstva i u nadležnosti Ministarstva pravde.
    Proširene su nadležnosti Visokog saveta sudstva u praćenju rada sudova, u cilju jačanja kvaliteta i efikasnosti donošenja podzakonskih akata, učestvovanja u izradi podzakonskih akata u nadležnosti Ministarstva pravde, davanje mišljenja na pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu i obaveštavanje javnosti o radu suda.
    Umesto dosadašnjeg rešenja prema kojem ministar pravde donosi sudski poslovnik uz prethodno pribavljeno mišljenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predviđeno je zajedničko donošenje sudskog poslovnika od strane ministra pravde i Visokog saveta sudstva.
    Ministarstvo pravde, prema Predlogu zakona, nije više isključivo nadležno za nadzor nad primenom sudskog poslovnika, već će biti nadležno da nadzire postupanje u predmetima u propisanim rokovima i postupanje u vezi sa korišćenjem sistema za automatsko vođenje predmeta.
    Za nadziranje pojedinih poslova postojaće konkurentni nadzor Visokog saveta sudstva i Ministarstva pravde, kao što je vođenje statistika i izveštaja o radu sudova. Za Ministarstvo pravde je obavljanje tog posla značajno, zbog praćenja primene propisa koji su u njegovoj nadležnosti, njegovih eventualnih izmena i dopuna, a u skladu sa statističkim podacima koji su prikupljeni.
    Pored toga, definisane su i vrste nadzora, oblici, kao i nadzorna ovlašćenja, što do sad nije bio slučaj.
    Propisan je postupak nadzora i sadržina zapisnika o izvršenom nadzoru, kao i posledice nepostupanja po merama za otklanjanje uočenih nedostataka.
    Predlog zakona o sudijama predviđa stalnost i neprimestivost sudijske funkcije. Sudijska funkcija je stalna, što znači da traje od izbora do nastupanja zakonom utvrđenih razloga za prestanak funkcije. Neprimestivost sudija se ogleda u tome što je propisano da sudija vrši funkciju u sudu za koju je izabran i ne može bez svoje saglasnosti biti trajno premešten, ni privremeno upućen u drugi sud, osim u slučajevima predviđenim Ustavom i ovim zakonom.
    Predviđeno je da se ukine postojanje probnog trogodišnjeg mandata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.
    Predviđeni su i etički principi vršenja sudijske funkcije.
    Predlogom zakona predviđeno je da je sudija dužan da obavesti predsednika suda o razlozima zbog kojih prvostepeni postupak nije okončan u roku od jedne godine i da ga zatim na svakih šest meseci obaveštava o daljem toku postupka.
    Odredbama Predloga zakona predviđeno je pravo sudija na pritužbu i na zaštitu od neprimerenog uticaja. Sudija može Visokom savetu sudstva izjaviti pritužbu ako mu je povređeno pravo za koje ovim zakonom nije predviđen poseban postupak zaštite, a takođe može podneti zahtev za zaštitu od neprimerenog uticaja.
    Odredbe o materijalnom položaju sudija i javnih tužilaca ostale su nepromenjene.
    Ovim zakonom nisu izjednačene ni plate sudija prekršajnih sudova sa sudijama osnovnih sudova i plate sudija prekršajnog apelacionog suda sa sudijama sudova republičkog ranga.
    Navedene predloge za povećanje plata u startu sam podržala, ali u konsultacijama sa Ministarstvom pravde, došlo se do zaključka da zbog energetske krize ovaj predlog ne može da bude u ovom trenutku prihvaćen.
    Uprkos složenoj geopolitičkoj situaciji u svetu, kao i specifičnoj finansijskoj energetskoj krizi koja ima svoje efekte i na Republiku Srbiju, moram da iskoristim ovu priliku da istaknem da je kompletno državno rukovodstvo Republike Srbije svesno da se materijalni položaj svih sudija i nosilaca javno-tužilačke funkcije mora poboljšati, jer je isti jedan od preduslova nezavisnosti sudija i samostalnosti javnih tužilaca i da će nadležni organi Republike Srbije u narednom periodu, pored redovnog povećanja plata u javnom sektoru, učiniti sve da se pronađe način kako bi plate sudija i javnih tužilaca došle na adekvatan nivo.
    Predlogom zakona predviđeno je da rad sudija i predsednika suda podleže redovnom vrednovanju svakih pet godina, osim sudija i predsednika vrhovnog suda i sudija koji su navršili 60 godina života.
    Najvažnija izmena u vezi sa izborom sudija je ta što je u skladu sa aktom o promeni Ustava izbor sudija potpuno izmešten iz Narodne skupštine. Visoki savet sudstva vodi postupak za izbor i bira sve sudije, uključujući i one koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. U pogledu opštih i posebnih uslova za izbor sudija nisu vršene veće izmene u odnosu na važeći zakon.
    Stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju proverava se na ispitu koji organizuje VSS. U postupku za izbor sudija zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu i vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručno-pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine koja je u službenoj upotrebi u sudu.
    Javni konkurs za izbor sudija objavljuje VSS, koji pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti kandidata. Pri donošenju odluka o izboru VSS obavlja razgovor sa kandidatom koji ima za cilj da utvrdi veštinu komunikacije, spremnost za obavljanje sudijske funkcije i profesionalni integritet kandidata.
    U postupku za izbor sudije, obezbeđuje se javnost rada koje će se bliže urediti aktom VSS. Posebnu novinu predstavlja pravno sredstvo protiv odluka o izborima sudija na sudijsku funkciju koji imaju učesnici u javnom konkursu. Protiv odluke o izboru na sudijsku funkciju, kandidat može izjaviti žalbu Ustavnom sudu.
    U pogledu izbora predsednika vrhovnog suda i predsednika ostalih sudova, Predlog zakona sadrži novinu da predsednik suda ne može ponovno biti biran za predsednika istog suda, kao i da mandat predsednika suda traje pet godina.
    Najvažnija novina u odredbama Predloga zakona o sudijama, koji uređuju sudije porotnike je ta što iz procesa njihovog izbora je isključeno Ministarstvo pravde. Celokupni postupak za izbor sudija porotnika vodi isključivo VSS. Ministarstvo pravde više nije nadležno za predlaganje kandidata za sudije porotnike. Pri izboru sudija porotnika zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu, a naročito se vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju jezika nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi u sudu.
    Precizirane su i odredbe o vrstama disciplinskih prekršaja, kao i podela na teža, lakša i ponovljene disciplinske prekršaje. Kao disciplinske mere u disciplinskom postupku predviđene su opomena, umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrana izbora u sud višeg stepena u trajanju od tri godine.
    Odredbama čl. 101-103. Predloga zakona uređen je disciplinski postupak.
    Kada je reč o Predlogu zakona o javnom tužilaštvu najznačajnija novina je ukidanje monokratskog uređenja javnog tužilaštva, i propisivanja kao nosilaca javno- tužilačke funkcije Vrhovnog javnog tužioca, glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca, kao i ukidanje probnog mandata za javne tužioce koji se prvi put biraju na javno-tužilačku funkciju.
    Pored toga, Predlogom zakona uređeno je Opšte obavezno uputstvo Vrhovnog javnog tužioca. Predviđeno je da Vrhovni javni tužilac izdaje opšta obavezna uputstva za postupanje svakog nosioca javno-tužilačke funkcije, u cilju postizanja zakonitosti, delotvornosti, jednoobraznosti u postupanju. Ovo uputstvo je dostupno javnosti i objavljuje se na internet stranici Vrhovnog javnog tužilaštva, osim u slučaju kada njegovo objavljivanje ugrožava interese nacionalne bezbednosti.
    Objavljivanjem opštih obaveznih uputstava postiže se veća transparentnost u radu javnog tužilaštva, uz samo jedan izuzetak koji je u skladu sa standardima o pristupu informacijama od javnog značaja.
    Predlogom zakona predviđeno je obavezno uputstvo i za rad i postupanje u pojedinom predmetu. Neposredno viši javni glavni tužilac može izdati nižem glavnom javnom tužiocu obavezno uputstvo za postupanje u pojedinom predmetu ako postoji sumnja o efikasnost i zakonitost njegovog postupanja, odnosno postupanja neposredno nižeg javnog tužioca.
    Vrhovni javni tužilac može tako uputstvo izdati svakom glavnom javnom tužiocu. Takođe postoji mogućnost da glavni javni tužilac može javnom tužiocu izdati obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu ako postoji sumnja u efikasnost i zakonitost njegovog postupanja ili zbog sprovođenja uputstva neposredno višeg glavnog javnog tužioca.
    Obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu izdaje se u pismenoj formi i mora da sadrži razloge i obrazloženje za njegovo izdavanje uz izuzetak koji se dozvoljava da vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac mogu da izdaju usmeno obavezno uputstvo ako je to neophodno radi preduzimanja radnje koja ne trpi odlaganje. Ali, u tom slučaju obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu u pismenom obliku dostavlja se u roku od tri dana od dana izdavanja usmenog uputstva.
    Protiv obaveznog uputstva niži glavni javni tužilac i javni tužilac koji smatra da je obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu nezakonito i neosnovano može izjaviti prigovor. Prigovor se podnosi preko glavnog javnog tužioca koji je izdao obavezno uputstvo. On je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao i može da donese odluku kojom stavlja van snage svoje obavezno uputstvo. Ako to ne učini, dužan je da prigovor dostavi komisiji koja odlučuje o prigovoru. Nepostupanje, odnosno nedostavljanje prigovora u predviđenom roku predstavlja disciplinski prekršaj glavnog javnog tužioca. O prigovoru odlučuje komisija od pet članova koju bira Visoki savet tužilaštva iz reda javnih tužilaca.
    Obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovor protiv obaveznog uputstva, akt glavnog javnog tužioca stavlja van snage obaveznost uputstva i odluka o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu sastavni su deo javnotužilačkog spisa. Uvid u ove akte mogu izvršiti učesnici u postupku posle pravnog okončanja postupka u kome je izdato obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu.
    Predlogom zakona o javnom tužilaštvu uređeni su institut devolucije i supstitucije. Odredbe o izboru glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca o raspisivanju javnih konkursa za njihov izbor o nadzoru i disciplinskom postupku i postupku za utvrđivanje razloga za razrešenje identični su sa odredbama Predloga zakona o sudijama i Predloga zakona o uređenju sudova.
    Precizno su određeni poslovi pravosudne uprave u javnom tužilaštvu. Pravosudnu upravu čine poslovi staranja o izvršenju zakona i drugih propisa u vezi sa uređenjem i radom javnog tužilaštva. Poslove pravosudne uprave vrše Visoki savet tužilaštva i ministarstvo nadležno za pravosuđe.
    Predlogom zakona o VSS i Predlogom zakona o VST uređen je sastav ovih organa u skladu sa Ustavom. Visoki savet sudstva će ubuduće imati 11 članova i to šest članova koje biraju sudije iz reda sudija, četiri člana iz reda istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština na predlog nadležnog odbora i posle sprovedenog javnog konkursa dvotrećinskom većinom glasova svih narodnih poslanika i predsednika Vrhovnog suda kao člana po položaju.
    Visoki savet sudstva će biti nadležan za izbor svih sudija i predsednika sudova, kao i za predlaganje izbora suda i porotnika. Visoki savet sudstva ima predsednika Saveta iz reda sudijskih članova, dok je potpredsednik Saveta nesudijska član. Visoki savet tužilaštva će ubuduće imati 11 članova i to pet članova koje biraju nosioci javnotužilačke funkcije iz reda javnih tužilaca, četiri člana koje bira Narodna skupština iz reda istaknutih pravnika na predlog nadležnog odbora, posle sprovedenog javnog konkursa dvotrećinskom većinom glasova svih narodnih poslanika, dok će vrhovni javni tužilac, kako će se ubuduće zvati Republički javni tužilac, i ministar nadležan za pravosuđe biti članovi VST po položaju.
    Ovaj organ će biti nadležan za izbor glavnih javnih tužilaca, kako će se ubuduće zvati sadašnji javni tužioci, i javnih tužilaca, kako će se ubuduće zvati sadašnji zamenici javnih tužilaca. Predviđeno je da VST ubuduće predlaže Narodnoj skupštini jednog kandidata za izbor vrhovnoj javnog tužioca. Visoki savet tužilaštva ima predsednika saveta iz reda javnotužilačkih članova, dok je potpredsednik saveta netužilački član.
    Vrhovnog javnog tužioca Narodna skupština bira tropetinskom većinom glasova svih narodnih poslanika, imajući u vidu da je ponekad teško postići dvotrećinsku, odnosno tropetinsku većinu u Narodnoj skupštini za izbor članova VSS, VST i vrhovnog javnog tužioca predviđen je mehanizam kako bi se sprečila blokada rada ovih organa. Ako za njihove članove, odnosno vrhovnog javnog tužioca ne glasa dve trećine, odnosno tri petine od svih narodnih poslanika članove ovih organa iz reda istaknutih pravnika ili vrhovnog javnog tužioca među svim kandidatima koji ispunjavaju uslove za izbor bira komisija koju čine predstavnici organa koji su ustavna kategorija – predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana.
    Zakonom su predviđeni kriterijumi za izradu istaknutih pravnika kao članova VSS i VST. Kandidati treba da ispune sledeće uslove – da imaju najmanje 10 godina iskustva u struci, da ispunjavaju opšte uslove za rad u državnom organu, da imaju stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama na Pravnom fakultetu u obimu od 240 bodova i visoko obrazovanje stečeno na osnovnim studijama na Pravnom fakultetu u trajanju od najmanje četiri godine, da ima iskustva i znanja od značaja za rad pravosuđa, da je dostojan za obavljanje funkcije člana saveta, da nije navršio 65 godina života, da ne obavlja sudijsku ili javno-tužilačku funkciju, da nije izabran na javnu funkciju neposredno od građana, da ne obavlja funkciju na koju ga bira Narodna skupština, odnosno da ne obavlja funkciju sudije Ustavnog suda ili državnog sekretara, da snažno ne utiče na donošenje političkih odluka, da nije vršio neprimeren uticaj na rad sudije, suda i nosilaca javno-tužilačke funkcije Javnog tužilaštva, da u javnom istupanju nije zastupao stav koji ugrožava nezavisnost sudstva ili samostalnost javnog tužilaštva. Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje član saveta treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama. Propisane su i moralne osobine.
    Propisivanjem uslova koje kandidat za istaknutog pravnika treba da ispunjava, kao i propisivanje postupka njegovog izbora pružaju se garancije da će za članove saveta iz reda istaknutih pravnika biti izabrani najbolji kandidati, kao i da će u postupku njihovog izbora biti izbegnuta politička homogenost. Za odlučivanje VSS neophodno je da na sednici saveta bude prisutno najmanje osam članova saveta, a odlučuje se većinom od šest glasova izuzev prilikom donošenja odluke o izboru predsednika i potpredsednika saveta, odluka o izboru predsednika Vrhovnog suda i predsednika ostalih sudova i o razrešenju sudija, kao i da se te odluke donose većinom od osam glasova.
    Na ovaj način se sprečava korporativizam sudija i odlučivanje, a ujedno se i povećava demokratski legitimitet rada ovog organa, što je od značaja za njegovu odgovornost i odgovornost pravosudnog sistema u celini.
    Visoki savet tužilaštva odluku donosi većinom od osam glasova, a izuzetno odluku o disciplinskom postupku, osim u disciplinskom postupku protiv vrhovnog javnog tužioca o udaljenju ili prestanku funkcije izbornog člana Saveta, o utvrđivanju predloga za prestanak funkcija vrhovnog javnog tužilaca, o izuzeću i udaljenju vrhovnog javnog tužioca Savet donosi većinom od sedam glasova. Odluku o disciplinskom postupku protiv vrhovnog javnog tužioca Savet donosi većinom od šest glasova.
    Predlozima zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o izmeni Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, Zakon o izmeni Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, odredbe ovih zakona se usklađuju sa odredbama Predloga zakona o sudijama i Predlogom zakona o javnom tužilaštvu u pogledu privremenog upućivanja sudija i javnih tužilaca, kao i sa odredbama Akta o promeni Ustava u pogledu promene naziva funkcije u javnom tužilaštvu, jer će sadašnji javni tužioci postati glavni javni tužioci, a sadašnji zamenici javnih tužilaca javni tužioci.
    Republički javni tužilac će se ubuduće zvati Vrhovni javni tužilac, pored toga, u skladu sa odredbama akta o promeni Ustava, predviđeno je promena naziva javnih tužilaštava posebne nadležnosti u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Javno tužilaštvo za ratne zločine.
    Predlogom zakona o izmeni Zakona o Ustavnom sudu, pored promena naziva funkcije u okviru javnog tužilaštva, odredba ovog zakona su usklađene sa odredbama akta o promeni Ustava i Predloga zakona o sudijama, Predloga zakona o javnom tužilaštvu, Predloga zakona o Visokom savetu sudstva i Predlogu zakona o Visokom savetu tužilaštva, u pogledu prava na žalbu Ustavnom sudu, koji isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, kao i pravnog sredstva protiv odluka Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.
    Predlogom zakona o upotrebi grba zastave i himne, predviđeno je da Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva uđu u red najviših državnih organa, koji grb Republike Srbije koriste prema posebnim zakonskim pravilima, jer su prema novim ustavnim rešenjima dobili značajne nadležnosti u odnosu na ranije ustanovljene.
    Predlogom zakona o obavljanju zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata, predviđeno je terminološko usklađivanje sa aktom o promeni Ustava Republike Srbije u pogledu naziva državnih organa, Vrhovnog suda i Visokog saveta tužilaštva.
    Na kraju bih istakla, da donošenje ovih zakona predstavlja značajan korak u jačanju vladavine prava i povećanju pravne sigurnosti, koji će omogućiti samostalnije javno tužilaštvo i nezavisnije sudstvo, a građanima brže i jeftinije ostvarivanje i zaštitu prava pred sudovima i suđenju u razumnom roku, veća pravna sigurnost, posledično će dovesti do povećanja domaćih i stranih investicija i životnog standarda građana Republike Srbije.
    Pravosuđe u Srbiji nalazi se na prekretnici donošenje ovih zakona utire put njegovoj modernizaciji i efikasnosti, ali većoj odgovornosti sudija i nosilaca javnotužilačke funkcije. Zato vas pozivam da u Danu za glasanje podržite i ovaj zakonske predloge, jer su oni u interesu svih građana Republike Srbije.
    Danas ću vas kao predstavnik ovlašćenog predlagača upoznati i sa sadržinom o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Razlozi za potvrđivanje Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj sadržane su činjenice da je Evropska banka za obnovu i razvoj odobrili zajmu od 43 miliona evra Akcionarskom društvu za železnički prevoz roba je „Srbija-Kargo“ Beograd, kao zajmoprimcu prema Ugovoru o zajmu između Srbija-Kargo a.d. i Evropske banke za obnovu i razvoj uz uslov da Republike Srbije garantuje za obaveze zajmoprimca.
    U cilju poboljšanja kvaliteta i obima usluge transporta robe na mreži podržavanja modalnog prelaska sa drumskog na teretni železničke transport, sredstvima kredita će se finansirati na … savremenih dizel magistralnih i ranžirnih lokomotiva, teretnih vagona, remont vagona, kao i zamena zatvorenih uvoznih sredstava.
    Ovim sredstvima će se nabaviti četiri dizel lokomotive za vuče teretnih vozila, šest dizela lokomotiva za manevrisanje, omogućiti popravka 1.250 teretnih kola i nabavka 50 teretnih kola. Korišćenje ovih sredstava omogući će uštede okvivalenta od 5.397 tona ugljendioksida godišnje što će pozitivno uticati na životnu sredinu u smislu smanjenja emisija ugljendioksida.
    Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist UniCredit Bank Srbija a.d. i NLB Komercijalna Banka a.d. Beograd i AIK Banka a.d. Beograd po zaduženju javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad.
    Razlozi za donošenje ovog Zakona o davanju garancije Republike Srbije sadržane su u članu 16. stav 4. Zakona o javnom dugu, odnosno u potpisanim ugovorima između zajmodavca i zajmoprimca u iznosu od 105 miliona evra, odnosno 2,35 milijarde dinara za finansiranje tekućih likvidnost.
    Krajem 2021. godine, Evropa i svet su se suočili sa nezapamćenom poremećajima na energetskom tržištu i značajnim povećanjem plata i cena u energentima, koji dalje beleže trend rasta što je dovelo do poremećaja u isporuci prirodnog gasa na tržištu Evrope imalo značajne negativne implikacije na ekonomije ne samo evropskih, već i svih drugih zemalja u svetu.
    Suočeni sa izazovima da u takvim vanrednim ekonomskim i političkim uslovima obezbede potrebne količine energenata za privredu i stanovništvom, naročito za zimski period uz cene koje su na istorijskom maksimumu i uz tendenciju daljeg povećanja vlade evropskih država, pa tako i Vlada Republike Srbije doneli su niz mera kako bi se odgovorilo ovom izazovu. Imajući u vidu da je neophodno obezbediti sigurno i kontinuirano snabdevanje Republike Srbije prirodnim gasom, JP „Srbijagas“ Novi Sad je prinuđena da i dalje uvozi dodatne količine prirodnog gasa, što direktno utiče na njegovu tekuću likvidnost, s obzirom da se radi o kupovini prirodnog gasa po značajno većem nabavnim cenama.
    Uvoz interventnih količina prirodnog gasa se uglavnom plaća avansno i JP „Srbijagas“ Novi Sad nije u mogućnosti da iz tekuće likvidnosti obezbedi potrebna sredstava. Uvažavajući sve napred navedeno, a s obzirom da se radi o vanrednim okolnostima, neophodno je davanje garancija Republike Srbije za zaduženje JP „Srbijagas“ Novi Sad kod poslovnih banaka, a kako bi se nastavilo sigurno i kontinuirano snabdevanje domaćeg tržišta prirodnim gasom.
    Predlog zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije prema MMF na osnovu korišćenja sredstava „stenbaj“ aranžmana odobrenog Republici Srbiji, odlukom Odbora izvršnih direktora MMF od 19. decembra 2022. godine. Odbor izvršnih direktora MMF odobrio je Republici Srbiji 18. juna 2021. godine makroekonomski program i program strukturnih reformi podržan savetodavnim instrumentom za koordinaciju politika za period od juna 2021. godine do decembra 2023. godine. Svrha programa je očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, sprovođenje ambicioznog plana strukturnih reformi radi postizanja bržeg i održivijeg povećanja dohotka. Do sada su uspešno okončana dva razmatranje sprovođenja ekonomskog programa, u decembru 2021. godine i u junu 2022. godine.
    Razgovori predstavnika Republike Srbije, misije MMF-a u okviru redovnog trećeg razmatranja instrumenata za koordinaciju politika obavljene su u periodu od 20. oktobra do 2. novembra 2022. godine, istovremeno razmatrano je zaključivanje novog „stenbaj“ aranžmana kao dodatne podrške u finansiranju u ekstremno neizvesnim međunarodnom okruženju i uslovima višedimenzionalne krize. Novim aranžmanom sa MMF-om bio bi zamenjen postojeći instrument i nadovezao bi se na postignute rezultate u reformsku agendu uz odgovarajuća prilagođavanja makroekonomske politike, imajući u vidu izazove na globalnom nivou, a takođe on bi podržao dalje sprovođenje strukturnih reformi sa fokusom na sektor energetike.
    Na osnovu postignutog dogovora predstavnika Republike Srbije i misije MMF-a o ciljevima i merama ekonomskog programa za period 2023/2024. godina, koja su sadržana u pismu o namerama sa memorandumom o ekonomskoj i finansijskoj politici i tehnički memorandum o razumevanju na sednici Odbora izvršnih direktora MMF-a, održanoj 19. decembra 2022. godine odabrani zahtev Republike Srbije za okončanje trećeg razmatranja aktuelnog instrumenta za koordinaciju politika i zaključenje „stenbaj“ aranžmana koji bi zamenio postojeći instrument za koordinaciju politika.
    Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Senegala o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Angole o međusobnom ukidanju viza za diplomatska i službene pasoše, Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat o međusobnom ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih i specijalnih pasoša i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bangladeš o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša predviđeno je na recipročnoj osnovi da državljani države svake strane nosioci diplomatskih i službenih pasoša su oslobođeni pribavljanja viza za ulazaka u tranzit i boravak na teritoriji države druge strane, do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana od datuma prvog ulaska.
    Putem ovih ugovora liberalizuje se vizni režim za ograničeni broj korisnika nosioca diplomatskih i službenih pasoša države, a za koje postoji konkretan interes Republike Srbije i isti nisu u suprotnosti sa propisima Evropske unije.
    Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Angole u oblasti bezbednosti javnog reda obuhvata ključne oblasti saradnje kao što su ilegalne migracije, nasilna krivična dela protiv ljudskog života, zdravlja, fizičkog integriteta, slobode i dostojanstva, teroristička dela, korupcija, transnacionalni organizovani kriminal i druga krivična dela.
    Bilateralna policijska saradnja sa Republikom Angolom do sada je bila niskog intenziteta. U toku je ratifikacija i efikasnom primenom ovog sporazuma postao stabilan pravni okvir za uspostavljanje sveobuhvatnije, opsežnije saradnje sa Republikom Angolom, što bi rezultiralo već pomenutim značajnim unapređenjem bezbednosti naše dve prijateljske države.
    Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o readmisiji lica koja nezakonito borave omogućuje se organizovan i recipročan i institucionalizovani povratak lica koja nezakonito borave na teritoriji druge strane ugovornice.
    Potvrđivanjem ovog Sporazuma Republika Srbija pokazuje spremnost i otvorenost, da se sa svim zainteresovanim zemljama, zaključe međudržavne sporazume o readmisije koje su uključene naviše standardi zaštite ljudskih prava i sloboda.
    Cilj Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Ekvatoralne Gvineja i uspostavljanje pravnog okvira koji omogućava dalju saradnju Vlade dve države i njihovih ministarstava odbrane, kao što su odbrambena i bezbednosna politika, vojno ekonomska, naučno tehnička saradnja u vojnoj oblasti, vojno obrazovanje, obuka, vojna medicina, kao i drugi segmenti od značajnih interesa.
    Saradnja u oblasti odbrane sa Republikom Ekvatoralnom Gvinejom ima potencijal za dalje intenziviranje unapređenje, pa i za ostvarivanje pomenutih oblika saradnje, neophodnih za postojanje opšteg ugovora u saradnji u oblasti odbrane.
    Sporazum između Republike Srbije i Evropske unije u učešću Republike Srbije u programu ERAZMOS – plus, programu Evropske unije za obrazovanje obuku mladih i sport, omogućiće nastavak pomoći konstantnom razvoju obrazovnog sistema Republike Srbije kroz podršku projektima koji u svojoj osnovi imaju teme koje su u skladu sa nacionalnim prioritetima.
    Sporazumi između Vlade Republike Severne Makedonije i Saveta ministara Republike Albanije, Saveta ministara Bosne i Hercegovine, Vlade Crne Gore, Vlade Republike Srbije, Vlade Republike Slovenije po aranžmanima zemalja domaćina u vezi sa statusom slane organizacije balkanskih vojnomedicinskih snaga i njenog osoblja, regulišu se pitanja koja se između ostalog odnose na status i na finansiranje stalne organizacije i njenog osoblja, obaveza Republike Severne Makedonije, kao zemlje domaćina, slobodu rada i nepovredivosti prostorija izuzeća sudskih postupaka, izvršenje i mnoga druga pitanja.
    Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o socijalnoj sigurnosti, reguliše se u oblasti zdravstvenog osiguranja, zdravstvene zaštite, materinstva, penzijskog i invalidskog osiguranja, osiguranja za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, kao i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
    Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o vojno tehničkoj saradnji opredeljuju se osnovna pravila principi, oblici, obim na kojima će se zasnivati vojnotehnička i vojno ekonomska saradnja između dve Vlade, odnosno njihovih nadležnih organa.
    Nadam se da ćemo imati konstruktivnu i sadržajnu raspravu i pozivam vas da u danu za glasanje date podršku i ovim predlozima zakona. Hvala na pažnji.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Pre nego što dam reč dalje, samo dve rečenice na temu amandmana, pošto su se interesovali ovi narodni poslanici juče, da li ćemo da radimo i sutra, u nedelju, inače interesovali su se i sa pravom i sa razlogom, naravno, jer ima ljudi koji nisu iz Beograda, putuju i interes ima je da znaju da li treba da se organizuju za prenoćište. Mi imamo 1.200, više od 1.200 amandmana predatih u ovom trenutku.
    I vi znate šta to znači. Sa ovim borjem amandmana mi sigurno ćemo da radimo i sutra, ali hteo sam da iskoristim što ste vi tu gospodine Olenik, da kažem, pošto vidim da je vaša grupa predala više od 500 amandmana.
    Znači, samo da vam kažem, vi znate da postoji i naravno, tiče se i svih ostalih, svi su podneli amandmane kako su želeli i to je vaše pravo. Imamo ograničenje po Poslovniku da samo određeni broj amandmana može da se obrazlaže do ispunjenja uslova u maksimalnom vremenu. Pa samo da imate u vidu, ako je ideja da se govori po svakom od ovih amandmana to nije realno. I bukvalno od vas zavisi, danas sam to hteo da kažem svima.
    Ako želite da nastavimo sa ovim brojem amandmana, izvesno nastavljamo sutra. Ukoliko da rešite da povučete sve one po kojima realno nećete iskoristiti priliku da govorite, jer će uslov biti ispunjen ranije, ako to uradite danas, možemo da napravimo i drugačiji dogovor za sutra. Samo da to imate u vidu, svi.
    Znate i sami, sa stotinama amandmana, satima traje i samo čitanje, kada to niko ne obrazlaže, i samo čitanje, i naravno i satima samo traje i samo glasanje. Samo da to imate u vidu svi, a naravno odluka je na vama kao i svaki put.
    Da li želite i vi u svojstvu predlagača da se obratite sada, može?
    Prijavite se samo za reč.
    Izvolite.
    Reč ima ministarka dr. Jelena Begović.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Jelena Begović

    | Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija
    Poštovani predsedniče Narodne Skupštine, gospodine Orliću, poštovani članovi Narodne Skupštine, veliko mi je zadovoljstvo da ispred vas mogu da obrazložim učešće Republike Srbije u „Horizont Evropa programu“.
    „Horizont Evropa“ je ključni program za naše istraživanje i razvoj inovacija u periodu od 2021. godine do 2027. godine, sa vrlo ambicioznim budžetom od 92,5 milijardi evra i predstavlja najveći program za istraživanja i inovacije u svetu. Sporazumom između Evrope i EU i Republike Srbije, otvaramo mogućnost našoj zemlji, našim istraživačima, ali i našem privatnom sektoru, učešće i korišćenje mehanizama ovog programa.
    Ovaj program predstavlja priliku istraživačkom okruženju, kompanijama ali i javnom sektoru, pristup vebnim mrežama, tržištima, ali i kapitalu i vrhunskom znanju.
    Program služi za dalji razvoj izvrsnosti nauke istraživanja, razvoj prilika za primenjenu nauku i razvoj inovacija, kako u akademsko eko sistemu, tako i u privatnom sektoru.
    Pored toga, i različite javne ustanove, i nevladine organizacije, imaju pristup ovim specifičnim fondovima, pre svega u izgradnji sopstvenih kapaciteta. Učešće u ovom programu povezuje privatni sektor, industriju, istraživačke i obrazovne institucije, ali i regione i opštine i neprofitne organizacije u okviru EU, ali i van nje.
    Ceo program je baziran na tri stuba, a to su izuzetna nauka, globalni izazovi i evropska industrijska konkurentnost, kao i inovativna Evropa. Kroz kolaboracione istraživačke projekte koji podrazumevaju konzorciono povezivanje i time učešće u upravljanju projektima, trajno će se učvrstiti veza između istraživača u Republici Srbiji, i njihovih partnera u Evropi.
    Uložena sredstva od 145 miliona evra iz budžeta Republike Srbije će se kroz projekte vraćati u zemlju, kako se projekti dodeljuju na kompetitivnoj osnovi, može se očekivati da uz angažovano i koordinisano Horizon Evropa programu, a na osnovu prethodnog iskustva, prethodnog okvirnog programa, priliv sredstava u Republiku Srbiju, bude veći od finansijskog doprinosa, koji je sada trenutno ograničen na 8 posto maksimalnog prekoračenja.
    Međutim, već u januaru 2023. godine, institucije i kompanije iz Srbije, učestvuju već na 128 projekata, sa ugovorenim budžetom od 41,58 miliona evra. Kroz aktivno učešće u Horizon Evropa programu, Srbija će započeti i primenu integrisane politike istraživanja, što jeste jedan od srednjoročnih prioriteta evropskog partnerstva Republike Srbije.
    Istraživači Srbije su ostvarili značajne rezultate u pozivima za prijavljivanje projekata u prethodnom programskom ciklusu „Horizon 2020“ i, prema statističkim podacima koji su predstavnici Direktorata za nauku Evropske komisije objavili, institucije iz Republike Srbije prijavile su 3.117 predloga od kojih je 417 finansirano. Pri tome Srbija je platila članarinu za učešće u „Horizon 2020“ 94 miliona evra, a kroz finansirane projekte povukla je više od 135 miliona evra. Ovo mislim da je prava slika koliki potencijal leži u nauci, u obrazovanju, ali i u privatnom sektoru koji ulaže u istraživanje, u razvoj i u razvoj inovacija.
    Glavne teme kojima se želi prići kroz ovaj okvirni program jesu globalni izazovi od klimatskih promena, preko energije, poljoprivrede i proizvodnje hrane, zdravstva, životne sredine. Takođe, ciljevi održivog razvoja jesu i ciljevi „Horizon Europe“ okvirnog programa. Naravno, krajnji cilj jeste podizanje nivoa kompetetivnosti i ekonomskog rasta kako EU, tako i svih zemalja koje učestvuju u ovom programu.
    Državni interes Republike Srbije u pristupanju „Horizon Europe“ programu ogleda se u proširivanju mogućnosti za pristupanju budžetu EU za istraživanja, čime će se unaprediti stanje istraživačke delatnosti u Republici Srbiju i znatno popraviti uslovi za bavljenje naučnim radom, ali i razvojem inovacija kroz pristup evropskoj infrastrukturi i saradnji sa evropskim ekspertima.
    Srpske naučno-istraživačke organizacije će biti u ravnopravnom položaju prema budžetu Unije za istraživanje i inovacije, kao i organizaciji zemalja punopravnih članica EU, čime će se donekle izjednačiti uslovi za naučni rad u Republici Srbiji i umanjiti jedan od glavnih uzroka odlaska mladih visokoobrazovanih kadrova u inostranstvo, tzv. odliv mozgova.
    Još treba naglasiti da predstavnici Republike Srbije učestvuju u radu strateških i izvršnih organa „Horizon Europe“ programa i kroz tu saradnju imaju priliku da utiču na politiku istraživanja i politiku finansiranja naučne delatnosti na nivou EU. Pored navedenog, naše punopravno učešće u programu za saradnju u oblasti istraživanja i inovacije EU jeste jedna od obaveza Republike Srbije iz pregovaračkog poglavlja 25 – nauka i istraživanje.
    Poštovani narodni poslanici, ovim putem bih vas zamolila da podržimo jedan ovakav sporazum koji obezbeđuje bolju budućnost Srbije.
    Hvala lepo.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Prelazimo na izvestioca nadležnih odbora.
    Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, predsednik Odbora Jelena Žarić Kovačević.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Jelena Žarić Kovačević

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE
    Zahvaljujem.

    Predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, između ostalog, danas su pred nama i tzv. pravosudni zakoni i iako se nalazimo na samom početku rasprave o tim predlozima zakona, možemo reći da se nalazimo na kraju jednog jako važnog postupka koji je sprovela država, Vlada Srbije i Ministarstvo pravde, koje je u tesnoj i odličnoj saradnji sa Narodnom skupštinom sprovelo ustavne promene u oblasti pravosuđa.

    Kako bi to trebalo da bude, ali i kako nalažu zakoni, naravno, narod je dao poslednju reč i građani su potvrdili ustavne promene u oblasti pravosuđa na republičkom referendumu, koji je održan 16. januara 2022. godine.

    Dakle, u narednim danima govorićemo o predlozima zakona koje je Ministarstvo pravde izradilo u ostavljenom roku i koji će za nas značiti viši stepen vladavine prava, nezavisnost i samostalnost nosilaca različitih pravosudnih funkcija, bolje pravosuđe u smislu stavljanja akcenta na struku i sa kojom se građani svakodnevno susreću, ali i ono što se u proteklom periodu zameralo ili se o tome govorili ili se to zahtevalo, a to je izlazak Narodne skupštine iz izbora sudija i tužilaca, dakle, Narodne skupštine kao jedne političke institucije.

    Takođe, važno je istaći da je Srbija dobila pohvale od određenih evropskih institucija zbog toga što smo bili istrajni na svom evropskom putu i zbog toga što smo bili istrajni u tome da pokažemo da i u oblasti pravosuđa zapravo možemo da pratimo visoko postavljene kriterijume najrazvijenijih zemalja.

    Iza nas je postupak kojim možemo samo da se pohvalimo, postupak koji je bio transparentan i inkluzivan kao retko koji postupak koji je ranije vođen zaista, u koju su bili uključeni svi činioci koji su bili zainteresovani, a u svakom slučaju struka, odnosno predstavnici struke koji su imali zadatak najpre da izrade Akt o promeni Ustava u oblasti pravosuđa, a onda i ove predloge koji se danas nalaze na dnevnom redu.

    Uloga Narodne skupštine bila je ogromna. Dakle, narodni poslanici nisu samo učestvovali u raspravi ili glasali samo o tim predlozima, već su mogli da učestvuju i na svim javnim slušanjima koja su bila organizovana širom čitave Srbije.

    Jedan od prioriteta rada Vlade je svakako vođenje računa da stepen vladavine prava bude izuzetno visok u našoj zemlji, od čega će, naravno, zavisiti i stepen poverenja građana u pravosudne institucije, a to poverenje su građani izgubili negde 2009. godine, posle katastrofalne reforme koja je politički nepodobne sudije i tužioce i njihove porodice ostavila na ulici.

    Od izuzetnog značaja je za naš pravosudni sistem za očuvanje struke, ali i iza budžet Republike Srbije da se takve reforme više ne ponavljaju.

    S druge strane, želim da vas podsetim da je Aleksandar Vučić kao predsednik Republike bio prvi koji je na nedvosmislen i snažan način dao podršku državnim organima u borbi protiv kriminala i korupcije. U tom smislu smatram da zaista širok diapazon zakonskih rešenja koja su pred nama nam ostavlja mogućnost da i u načelu i u pojedinostima učinimo napore da ove predloge poboljšamo i da ih stavimo u okvire onako kako bismo mogli da dobijemo pozitivne efekte primene ovih zakona sutradan.

    Usvajanjem predloga koji su pred nama stvorićemo i još bolji ambijent za dalja ulaganja u pravosudnu infrastrukturu, jer ako smo vreme, znanje i sva sredstva uložili u ove predloge, to samo znači da ćemo i na dalje ulagati sve što nam stoji na raspolaganju kako bismo popravili uslove za rad pravosudnih organa, ali i približili njihove nadležnosti građanima Republike Srbije.

    Država se bori za razvoj svih oblasti, pa se tako bori i za razvoj pravosuđa ne samo da bismo ispunili obaveze koje su pred nama zato što želimo punopravno članstvo u EU, već i da bismo popravili stepen, ali popravili i svest o značaju vladavine prava, ali isto tako i da bismo postavili bolje temelje za razvoj Srbije.

    Na kraju, tu su i drugi sporazumi i drugi predlozi koji su danas pred nama o kojima možemo da govorimo u oblasti nauke ili u oblasti bezbednosti unutrašnjih poslova ili vojne saradnje, koji će takođe doprineti u određenoj, odnosno u velikoj meri razvoju naše zemlje.

    Želim da pozovem koleginice i kolege narodne poslanike da damo podršku predlozima koji su danas na dnevnom redu, jer ćemo na taj način popraviti ne samo razvoj, odnosno dobar razvoj našeg pravosudnog sistema koji je jedan od temelja stabilnosti naše države, već na taj način možemo da radimo i na razvoju nauke i drugih oblasti.

    Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Hvala vam.
    Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, predsednik Odbora dr Marko Atlagić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Marko Atlagić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE
    Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dr Orliću, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poštovani istraživači, univerzitetski profesori, Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo jutros je održalo svoju sednicu i na njoj razmatralo dve tačke dnevnog reda, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i EU o učešću Republike Srbije u programu "Erazmus+", programu EU o obrazovanju obuke mladih i sport i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i EU o učešću Republike Srbije u programu "Horizont Evropa".

    Moram da kažem da su ovo jedni od veoma, veoma važnih zakona i projekata za naše univerzitete, za naše institute ali i za naše privrednike.

    Odmah da kažem na početku da je Odbor za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj, informatičko društvo jednoglasno podvlači, jednoglasno dao podršku ovim zakonima, jednom i drugom , kako poslanici pozicije, tako i poslanici opozicije.

    Dozvolite, samo dve rečenice da kažem o ovom programu "Erazmus+", da radi naših univerziteta ali i drugih faktora koji će biti korisnici ovog programa. Ovo je novi program, "Erazmus+", najznačajniji je instrument za uspostavljanje evropskog obrazovnog prostora, koji predstavlja važno strateško opredeljenje EU za sektor obrazovanja za period do 2025. godine.

    Poštovani univerzitetski profesori, ovo se u prvom redu na fakultete univerzitete odnosi i dozvolite radi informisanja univerzitetskih profesora, ali vrlo kratko. Evropski obrazovni prostor, zašto se uspostavlja? Često je i među narodnim poslanicima ovde bilo pitanja, zašto se ono uspostavlja? Radi prevazilaženja strukturnih barijera u procesu sticanja znanja i veština. Zašto? To će pridoneti zapošljavanju ljudi širom Evrope i naših ljudi u evropskim zemljama iz evropskih zemalja u Republiku Srbiju.

    Obrazovni sistem Evrope se uglavnom slaže oko šest ključnih tema, dozvolite da ih vrlo kratko nabrojim. To je prva tema kvalitet obrazovanja, druga je jačanje jezičnih kompetencija, treća je inkluzivno obrazovanje, četvrto zelena praksa i digitalne veštine i peto kvalitet obrazovanja i usavršavanja nastavnika.

    Dozvolite dve rečenice da kažem o ovom drugom zakonu o kojem je uvažena ministarka, gospođa Begović govorila, "Horizont Evropa" je okvirni program EU za istraživanje i inovacije za period 2021. do 2027. godine sa budžetom od 95,5 milijardi evra. Upozoravamo naše institute, pa i naše privrednike da obrate pažnju na ovo i ovo je najveći otvoreni izvor finansiranja za istraživanje i inovacije na svetu.

    Koji je cilj ovog programa, poštovani naučni radnici, istraživači? Jeste zadržavanje EU na čelu globalnih istraživanja inovacije sa jedne strane, a sa druge strane ojačavanje naučnih i tehnoloških temelja, povećavanje inovativnih kapaciteta i konkurentnost i prioriteta i uzimajući prioritete naših građana, uključujući zelenu digitalnu tranziciju. Zato vas upozoravamo da obratimo pažnju da budemo informisani, a ne dezinformisani jer onda rađaju se određeni problemi.

    Dozvolite još dve rečenice, kako je i ministarka rekla, ja samo da kažem, da se program temelji na tri stuba izvrsnost u nauci. Podvlačim ovo - izvrsnost u nauci, 25 milijardi evra.

    Drugo, globalni izazovi i evropska industrijska konkurentnost 53,5 milijardi i inovativna Evropa 13,6 milijardi, ovo je jako bitno. Bitno je ko može da se prijavi, ne samo naši instituti, ne samo naši fakulteti, već čak i sindikati, pojedinci, da kažemo sve moguće strukture.

    Zbog toga, predlažem vam, gospodo narodni poslanici, da glasate za predloge ovog zakona u danu za glasanje, svi, bez obzira da li smo pozicija ili opozicija. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Hvala.
    Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, zamenik predsednika Odbora, gospodin Aleksandar Marković. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandar Marković

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE
    Zahvaljujem, predsedniče.

    Uvažena ministre, gospođo Popović, uvažena ministre gospođo Begović, uvaženi generalu Bandiću, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na današnjem dnevnom redu sednice, uz veoma važne tačke iz seta pravosudnih zakona nalaze se i brojni sporazumi iz oblasti odbrane vojno-tehničke saradnje, bezbednosti i unutrašnjih poslova sa više prijateljskih zemalja.

    S toga je jutros održana sednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine, na kojoj su razmatrani navedeni sporazumi i svi predlozi su jednoglasno usvojeni.

    U najkraćem, zbog malo vremena ću se osvrnuti na svaki od njih, izneti konkretne benefite koji proizilaze iz njih. Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Angole u oblasti bezbednosti i javnog reda. Potpisivanje ovog sporazuma omogućiće bolju saradnju naše dve zemlje u oblasti bezbednosti i javnog reda, a što će naročito biti vidljivo u sferi suzbijanja zločina, suzbijanja kriminala, zaštite vladavine prava i poštovanja ljudskih prava i sloboda.

    Ono što mi je naročito važno da naglasim je da Angola nije priznala nezavisnost tzv. "Kosova".

    Dalje, imamo Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o readmisiji lica koja nezakonito borave. Zaključivanjem ovog sporazuma, Republika Srbija pokazuje spremnost da stvori preduslove da svim licima koja nezakonito borave na teritoriji država potpisnica pruži i u svoje zakonodavstvo inkorporiše najviše standarde u zaštiti ljudskih prava i sloboda, pružajući preduslove na taj način da se navedenim licima po povratku u matičnu državu omogući reintegracija u društvu. Takođe, Azerbejdžan je država koja nije priznala nezavisnost lažne države "Kosovo".

    Treći je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade republike Ekvatorijalna Gvineja, iako je predmet zaključivanja sporazuma saradnja u oblasti odbrane koja će prvenstveno uticati na saradnju u oblastima kao što su odbrambena i bezbednosna politika, odbrambena industrija, vojno obrazovanje, uveren sam da će pored ispunjenja tog prvenstvenog cilja uticati i na razvoj i na unapređenje celokupnih bilateralnih odnosa između naše dve zemlje.

    Naglašavam da ni Ekvatorijalna Gvineja nije priznala lažnu državu "Kosovo".

    Zatim, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Severna Makedonija i Saveta ministara Republike Albanije, Saveta ministara BiH, Vlade Crne Gore, Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o aranžmanima zemlje domaćina u vezi sa statusom stalne organizacije balkanskih vojno-medicinskih snaga i njenog osoblja.

    Kako smo čuli od ministra, primenu navedenog sporazuma Odbor za odbranu i unutrašnje poslove odobrio je na 19. Sednici Odbora u prethodnom sazivu Narodne skupštine, a razlozi da Narodna skupština potvrdi ovaj sporazum su ostali do danas nepromenjeni.

    Naime, vojno-medicinske snage Republike Srbije su među jednima od najpriznatijih u svetu, cenjene podjednako i na Istoku i na Zapadu, s toga u sektoru bezbednosti predstavljaju našu zemlju i njenu vojsku na najbolji i najprofesionalniji način.

    Konačno, tu je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o vojno-tehničkoj saradnji. Ovim sporazumom definiše se saradnja dveju zemalja u vojno-tehničkoj, ali i vojno-ekonomskoj oblasti.

    S tim u vezi, izrazio bih nadu da će naša domaća vojna industrija imati najviše koristi u narednom periodu, a naročito imajući u vidu da se saradnja predviđena ovim sporazumom ostvaruje, pored ostalog, u isporuci vojne tehnike, radova i usluga, kao i remontu naoružanja i vojne opreme kroz zaključivanje sporazuma i drugih dokumenata.

    Kao što vidite, osim ovih konkretnih benefita, intenzivno produbljujemo saradnju sa prijateljskim državama koje nisu priznale lažnu državu "Kosovo" i time jačamo našu međunarodnu poziciju po ovom pitanju upravo na onaj način o čemu je juče detaljno govorio i predsednik države, Aleksandar Vučić i juče i prekjuče, dakle na vanrednoj, odnosno posebnoj sednici Narodne skupštine.

    Iz svih ovih razloga, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove je jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati navedene sporazume. Zahvaljujem.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Hvala.

    Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, predsednik odbora Veroljub Arsić, izvolite.

    Whoops, looks like something went wrong.