Ovo je sad već stvarno šala, komika, ali odlična.

Za sve ovo vreme, a nije prvi put da čitamo ovaj dokument, niste se setili da je taj čovek član SNS. Znači, za svo ovo vreme, to se nije setio, izvolite gospodine Milivojeviću, slušam vas. Ja znam da ste vi nervozni, Zološki vrt neće biti u centru nego na Adi, Ada safari i znam da ste zbog toga nervozni, nećete više da boravite u centru Beograda nego mi recite samo šta hoćete još da kažete…

(Srđan Milivojević: Na pušku.)

Na pušku? Nemojte vi o puškama i šahtama, kao boga vas molim. Nemojte o puškama i šahtama, smrt tiraninu i slične gluposti, hajde odustanite više od toga. Manite se nasilja, stvarno izgledate komično.

(Srđan Milivojević: Na pušku.)

Evo opet, ja ne znam šta vam je. Dobro, na pušku, odlično.

Znam da ste nervozni, znam da vam se seli Zološko vrt, ali šta da vam radim nije to moja odluka, moraćete da se priviknete, a kako će vas seliti to ćemo tek da gledamo.

U svakom slučaju, sad ste se setili da je član SNS, a znate u čemu je razlika? Što sad kao i član SNS ne predlaže sudije, nije nijednog sudiju predložio, to je radio kao vaš član, kao član DS. Kao član DS je predlagao sudije i pisao ove kvalifikacije.

Još jedna druga stvar, i da jeste i da nije ovo je potpisao predsednik opštinskog odbora vaše stranke. Pitajte ovog do vas, sa vaše leve strane da vam priča o važnosti institucija. Pa, o instituciji predsednika opštinskog odbora vaše stranke, nije on potpisao kao fizičko lice, nego kao predstavnik vaše političke organizacije. Ovo ste vi radili, a vaš ovlašćeni predstavnik priznao da ste posle tumačili na glavnom odboru stranke. I, sada vi meni pričate bajke o tome kako smo sad još mi krivi za to, jer smo mi odgovorni za ono što ste vi radili, za vašu reformu pravosuđa. Za to što su se ljudi ubijali posle te reforme pravosuđa, umirali od stresa i od posledica, za vreme dok je ovaj što mu sele Zološki vrt išao po svadbama, sa tužiocima. To smo sve mi krivi.

Držite se vi citiranja Milovana Brkića, to vam odlično ide, nastavite i razumeli smo kad letimo u rukama smo vašim.

Vidim dva Poslovnika, pa ćemo po listi.

Reklamiram član 27.

Pitala bih vas, kada već govorimo o nezavisnom sudstvu. Da li je tačno da postoje spiskovi neposlušnih sudija i da ih zato premeštate iz krivice u parnice? Toliko o nezavisnosti i o otvaranju poglavlja. Vi, tako odgovarate na sva pitanja, a ne reagujete kada neko narodne poslanike vređa i kaže da im je mesto u zološkom vrtu, da žive u zoološkom vrstu. Na to ne reagujete, vama je to uredu.

Mene pitate da li postoje spiskovi? To nisam razumeo tako. Ako ste vi razumeli na određeni način uredu, ali nemojte mene. Gospođo Manojlović, već ste to radili danas i vi i Parlić. Javite se po povredi Poslovnika, a onda biste da se obratite ministarki. Znate da to ne može. Šta ja da vam kažem na vaša pitanja za spiskove sudija? Nisam ja nikada bio u DS, da pravim spiskove sudija. To ste vi radili. To vam je odgovor.
Isto povreda Poslovnika.

Gospodine Orliću, zašto postoji član koji sprečava povredu dostojanstva? Ne znam da li vi uopšte imate svest. Ja verujem da ste vi vrlo inteligentan čovek, detaljno vas posmatram ovih dana. Član 107.

Da li imate svest koliko generišete agresije u društvu dozvoljavajući ovo ponašanje. Nema tog suda koji može da spreči da popravi stanje u Srbiji ako vi lično dozvoljavate da se generiše agresija, vulgarnost, prostota, nepoštovanje. Ništa ne možemo da uradimo. Ja verujem da vi to razumete. Sigurna sam u to.

Razumem. Naravno da agresija i vulgarnost nisu dobrodošli. Zato pretpostavljam, vaš je zaključak da ćete da prestanete sa takvim ponašanjem, vi koji na to strani sale sedite. Sa agresijom, sa vulgarnošću. Da li je tako?

Znate, to bi bio značajan, kvalitativni iskorak napred, pošto ste psovke koje jesu snimljene, psovke najodvratnije i najbezočnije izgovarali vi sa te strane, pošto ste se zaletali da tučete druge narodne poslanike, vi, niko drugi, a pre dva dana ovde i predsednika Republike. To je ta agresija, verujem imate na umu kada o njoj govorite. To ste samo vi radili sve vreme u ovoj sali samo vi i niko drugi.

Ako smo završili sa tim pričamo oko Poslovnika.

Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući Orliću.

(Miodrag Gavrilović: Pominjan je DS, zašto ne možemo da govorimo, ja sam evo od sve dece najagresivnije dete.)

Gavriloviću, opet vičete. Da li je malo pre rekla Parlić da nećete više agresiju i prostakluk. Pokažite da nećete. Sedite onda lepo i slušajte narodnog poslanika koji je dobio reč.

Izvinite gospodine Arsiću.

Poslednji koji ima pravo bilo kakvo da priča o nezavisnosti, samostalnost nosilaca pravosudnih funkcija, o ustavnom poretku i zakonima, jedino ne bi trebao bivši režim. Neki su zaboravili ovde.

Nisu u pitanju samo 900 što sudija, što tužilaca koje ste ostavili bez posla. O tome ću malo kasnije. Da podsetim svoje kolege iz bivšeg režima da ni predsednika Vrhovnog kasacionog suda niste izabrali u skladu sa Ustavom. To je ocenio isti onaj Ustavni sud koga ste vi izabrali. Sada nama nešto nama prebacujete o nekom autokratskom režimu.

Znate kako ste birali sudije Ustavnog suda, pogotovo ako su bili iz naučne zajednice?

Podmetali ste agente državne bezbednosti na njihova predavanja, ovo pričam tačno, da postave pitanje kandidatu za sudiju Ustavnog suda, može li Boris Tadić da bude biran treći put za predsednika Republike Srbije? Ako bi kandidat, profesor rekao da ne može, nije mogao da bude izabran za sudiju Ustavnog suda.

Hoćete imena. Evo, profesor Milan Vlatković. Hoćete da kažete da nije tačno? Jeste. Što ćutite? Vama je to smešno. Ja se izvinjavam. Ako je vama to smešno, ali ovde moram da postavim još jedno pitanje.

Stalno se spominje neki ministar Vulin, neki stan itd. Što ga niste uhapsili? Pa, što ga niste uhapsili, pa kupio je taj stan 2011. godine, vi ste bili na vlasti. Šta se pravite. Gde vam je ta naknadna pamet sada? Tada niste znali. Niste imali tužioce, niste imali sudije. Sve ste imali, neko pravite i izmišljate afere. Ništa drugo. Vi fabrika afera.

Doživeo sam ovde i političku nekrofiliju. Neke spominje aleksinačke rudare. Da li ste bili tamo? Da li ste bili možda tog dana kada je bila ta nesreća? Da li ste izjavili porodica saučešće, da li ste razgovarali sa preživelim rudarima? Kada. Ja sam bio tog dana, sa njima razgovarao, porodicama izjavio saučešće, a onda pokušavaju političkim performansima, zloupotrebljavajući nesreću da dobiju glasove. To je ispod svake časti, ispod svakog morala, pa to je nedostojno čoveka, na nesreći da dolazite na vlast, pa jel ste normalni bre? Vama to nije nedostojno, svaka čast, pa to pokazuje kako ste se odnosili prema Srbiji dok ste bili na vlasti. Smeta vam to, boli vas.

Neko je spomenuo sudiju Majića i kažu, po novim rešenjima, može disciplinski da odgovara, to što je sudija Majić iznosio, političke ocene, nije u skladu sa zakonom, ali da kažem evo, ima pravo na svoj politički stav, ali kako je nazivao svoje kolege sudije, političkim poltronima i crvima. Jel tako bilo ili nije?

Jel narušavao autoritet jedne grane vlasti u Srbiji, da bi vas doveo na vlast? Sram vas bilo. To je radio, izigravao zakon. Pazite, donosi oslobađajuću presudu, poništava osuđujuću, zato što je izvršena obljuba nad maloletnim licem, sa obrazloženjem da je to u uobičajenom pravu naroda iz koga oštećena potiče i da to nije kažnjivo.

Država se posebno obračunavala sa recimo krvnom osvetom koja pripada običajenom pravu. Šta je starije, zakone koje mi ovde donosimo ili običajeno pravo, zašto donosimo onda zakone? Da bi neko izvrgavao ruglu celu državu, po običajenom pravu nekih naroda je da budu ljudožderi, ubio nekoga ovde u Srbiji, ćemo da ga oslobodimo. Jel to vama pravosuđe. To su vaše percepcije.

Nema potrebe da to radite. Znate šta, još nešto moram kolegama da kažem, gubitnički mentalitet je taj koji za svoje izborne poraze krivi izborni sistem, gubitnički mentalitet i nikada taj gubitnički mentalitet ne može da napravi pobedu, zato što kroz gubitnički mentalitet nećete da pogledate da li ste vi možda odgovorni za rezultat koji ste dobili.

To je vaš problem i neću ja tome da vas učim. Isto tako, stvarno ne mogu da razumem kolegu, koji kaže – mi smo hteli da uradimo reformu pravosuđa, tako što smo 2009. i 2010. godine hteli da se oslobodimo sudija koje je birala neka druga većina.

I to reše gospoda, pozovu svoje opštinske odbore, negde se izjasne opštinski odbori, negde sednu dva advokata za kariranim stolom kod Pere Napoleona u Požarevcu. Uhvate spisak i precrtavaju i pišu ko će biti sudija, ko tužilac, a ko neće. Tako je bilo. Kod Pere Napoleona visoki funkcioneri Demokratske stranke, obojica advokati, pa izvolite. Znači, sudija i tužilac mora da poštuju tog advokata koji ga je ostavio da bude tu što jeste. Jel to uticaj na pravosuđe?

(Milenko Jovanov: Nije to je sloboda i demokratija.)

A, to je slobode demokratija. A jel znate da su sudije i tužioci ljudi? Šta je bilo sa porodicama ovih 900 sudija i tužilaca? To ne računate. Vama ljudske sudbine nisu bile važne. Vidim da i ovde dan danas nisu važne nekima.

Lako je da ovde neko galami. Zamislite, pa ja stvarno ne bih imao takvu hrabrost da neko priča o siromaštvu građana, o demokratiji, o pravima, a njegov supružnik ima platu ko 15 poslanika.

Pa, jel sit gladnom veruje - tako kaže naš narod.

Ne, čovek zarađuje pošteno novac. Nije to sporno. Radi u kontroli letenja. Nemam ništa protiv toga, ali kako mogu da verujem takvoj osobi da priča o tome kako su građani obespravljeni, siromašni i bez posla, gladni, žedni, bez demokratije, obespravljeni pred sudijama, pred tužiocima itd? Ne ide to.

(Poslanik Demokratske stranke: Nešto ste pogrešili.)

Nisam ništa ja pogrešio, nego vama očigledno nešto smeta.

Dobro, da stalno bude bar jedan dežurni to razumem, ali da li mora cela poslanička grupa i Narodne stranke i Demokratske stranke da priča? Hajde, strpite se još malo. Nema još mnogo. Još par minuta samo.