Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, dozvolite samo da ukažem na povredu Poslovnika na koju se upravu pozvao predsednik Narodne skupštine prilikom utvrđivanja današnjeg dnevnog reda, pa bih želeo da probamo zajednički da otklonimo jednu poslovniku anomaliju koja nam se ovde dogodila.

Naime, član 157. stav 2. jasno kaže sledeće – Narodna skupština može da odluči da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno.

Dakle, mi smo danas u situaciji da ćemo imati jedinstven pretres po svih gotovo 30. tačaka Dnevnog reda, priznaćete da to ipak nisu iste teme i da je nemoguće u jednom jedinstvenom pretresu govoriti o ovoliko različitih tačaka Dnevnog reda. Mislim da smo ovde na neki način prekršili Poslovnik, jer nikako ne mogu biti međusobno uslovljene ili su rešenja o njima međusobno povezana, oblasti kao što su međunarodni, ekonomski i infrastrukturni sporazumi, mirovne i vojne operacije, izveštaji nezavisnih radnih tela ili izbor direktora Agencije za sprečavanje korupcije.

Samim ovim nabrajanjem negde vam je svima jasno da se radi najmanje o četiri celine u koje je mogao biti podeljen ovaj današnji Dnevni red, a ovako sa samo jednim zajedničkim pretresom na 30 tačaka Dnevnog reda, priznaćete da smo prekršili Poslovnik o radu. Želeo bih na to da ukažem, jer mislim da to nije dobra parlamentarna i demokratska praksa i da zamolim vladajuću većinu da probamo da ovo korigujemo, makar onim drugim što nam je ostalo na raspolaganju Poslovnikom, a to je i javiću se za to pre početka pretresa, mogućnost da dupliramo vreme za raspravu. Mislim da bi to bilo korektno od strane vladajuće većine da prihvati.

To je bilo dva minuta, dobro.
Ovo su bile dve stvari zapravo. Jedno ukazivanje na dnevni red, a drugo je bilo predlog za vreme rasprave. Dobro.
Što se tiče prvog, sami ste citirali odredbe Poslovnika, da li postoji ili ne postoji osnov utvrđuje Narodna skupština. Utvrđuje demokratski, glasanjem, upravo je utvrdila, prisustvovali ste, tako da ništa tu nema sporno.
Da li treba oko tog prvog treba da se glasa nešto?
(Boško Obradović: Da.)
Treba da se glasa, glasaćemo u danu za glasanje.
Molim da pokrenete sistem da stavimo na izjašnjavanje predlog da se duplira vreme rasprave.
Ko želi može da glasa o predlogu.
Zaključujem glasanje: za - 47, protiv - jedan, nije glasalo 145 od ukupno 193.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Možemo li da nastavimo dalje. Hvala.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Idemo redom. Ministar Maja Popović.
Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine Predlog kandidata za izbor direktora Agencije za sprečavanje korupcije.
Kao ovlašćeni predlagač, upoznaću vas u najkraćim crtama sa tokom postupka za izbor direktora Agencije, kao i o predloženim kandidatima.
U skladu sa postupkom za izbor direktora Agencije za sprečavanje korupcije koji je propisan Zakonom o sprečavanju korupcije, Ministarstvo pravde je 25. oktobra 2022. godine raspisalo i objavilo javni konkurs za izbor direktora Agencije u dnevnom listu "Politika", a u "Službenom glasniku RS" javni konkurs je objavljen 26. oktobra 2022. godine. Pored toga, javni konkurs je objavljen i na internet stranicama Ministarstva pravde, Agencije za sprečavanje korupcije i Pravosudne akademije.
Upravni odbor pravosudne akademije na sednici održanoj 14. novembra 2022. godine obrazovao je radi sprovođenja javnog konkursa Komisiju za izbor direktora Agencije za sprečavanje korupcije i žalbenu komisiju. Za članove Komisije za izbor direktora Agencije za sprečavanje korupcije, imenovani su Marko Jocić sudija Apelacionog suda u Beogradu, Ljubivoje Đorđević Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu i profesor Dobrosav Milovanović redovni profesor pravnog fakulteta u Beogradu.
Za članove Žalbene komisije imenovani su Katarina Manojlović Andrić sudija Vrhovnog kasacionog suda, dr Ranka Vujović pomoćnik direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i Tomislav Kilibarda apelacioni javni tužilac u Beogradu.
Na objavljenom javnom konkursu prijave je podnelo šestoro učesnika. Po isteku roka za podnošenje prijava na javni konkurs, Komisija za izbor direktora Agencije za sprečavanje korupcije je utvrdila da su sve podnete prijave na javni konkurs blagovremene, dozvoljene, razumljive i potpune i da su svi učesnici ja javnom konkursu ispunili uslove za izbor direktora Agencije za sprečavanje korupcije.
Tri učesnika na javnom konkursu nisu pristupila polaganju testa Vasilije Brocić, Goran Jeftić i Vladimir Babić, a tri učesnika na javnom konkursu su pristupila polaganju testa Dragan Sikimić, dr Kosta Sandić i Dejan Damjanović.
Pravosudna akademija je 20. decembra 2022. godine sa početkom u 10.00 časova sprovela delove testa na kojima su ocenjeni stručna osposobljenost, znanje, veštine i integritet učesnika na javnom konkursu. Sprovedeni su prvi deo testa na kome se ocenjuje stručnost kandidata i drugi deo testa na kome se ocenjuju profesionalni integritet kandidata za obavljanje funkcije direktora Agencije za sprečavanje korupcije. Treći deo testa na kome se ocenjuje program rada Agencije za sprečavanje korupcije koji učesnik na javnom konkursu prezentuje Komisiji za izbor direktora Agencije sproveden je 28. decembra 2022. godine.
Tri učesnika na javnom konkursu su pristupila polaganju testa i svi su ostvarili najmanje 80 bodova. Svi učesnici na javnom konkursu koji su pristupili polaganju testa položili su deo testa na kojem se ocenjuje profesionalni integritet učesnika na javnom konkursu.
Komisija za izbor direktora Agencije za sprečavanje korupcije objavila je 28. decembra 2022 godine rezultate testa na internet stranici Pravosudne akademije. Protiv odluke Komisije za izbor direktora Agencije za sprečavanje korupcije nijedan učesnik na javnom konkursu nije podneo prigovor Žalbenoj komisiji. Po isteku roka za podnošenje prigovora Komisija za izbor direktora Agencije za sprečavanje korupcije sastavila je rang listu učesnika na javnom konkursu prema postignutom uspehu na delu testa na kojem se ocenjuju stručnost, osposobljenost, znanje, veštine i dostavila je rang listu Ministarstvu pravde 10. januara 2023 godine.
Imajući u vidu dužnost ministra pravde da predloži za izbor za direktora Agencije sve učesnike na javnom konkursu koji su na testu osvojili najmanje 80 bodova, predloženi su sledeći kandidati Dejan Damjanovć 100 bodova - 70 bodova na prvom delu testa i 30 bodova na trećem delu testa, Dragan Sikimić 95 bodova - 67 bodova na prvom delu i 28 bodova na trećem delu testa, dr Kosta Sandić 83 boda - 59 bodova na prvom delu testa i 24 boda na trećem delu testa.
Na kraju, želim da vam se zahvalim na ukazanoj pažnji i izrazim nadu da će Narodna skupština u danu za glasanje izabrati direktora Agencije za sprečavanje korupcije, čime će se stvoriti uslovi za njen nesmetani rad. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade, Miloš Vučević.

Hvala lepo.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog odluke o izmeni i dopunama Odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane na multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, koji je izradilo Ministarstvo odbrane na osnovu Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama, van granica Republike Srbije.
Razlozi za donošenje odluke o izmeni i dopunama Odluke o upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije sadržani su u potrebi omogućavanju učešća profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u operacijama koje nisu obuhvaćene važećom Odlukom o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije iz 2019. godine.
Naime, nakon stupanja na snagu Odluke ukazala se potreba da pripadnici Vojske Srbije pored misija, operacija i humanitarnih operacija navedenih u toj Odluci učestvuju i u vojnoj misiji Evropske unije za obuku u Mozambiku, operaciji nezavisne međunarodne mirovne organizacije multinacionalne snage i posmatrači, na Sinejskom poluostrvu i u borbenoj grupi Evropske unije za upravljanje kriznim situacijama „HELBROK“.
Razlog za donošenje predložene odluke, posebno kada je u pitanju borbena grupa Evropske unije "HELBROK" sadržan je u potrebi brzog odlučivanja o angažovanju i razmeštanju snaga Vojske Srbije u kratkom roku, pet do 10 dana, a u skladu sa odredbama Zakona o upotrebi pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, te je neophodno blagovremeno obezbediti saglasnost Narodne skupštine.
Usvajanjem odluke obezbeđuje se pravni osnov i stiču se preduslovi za eventualno angažovanje, dok će se Republika Srbija izjasniti u vezi sa eventualnim naknadnim pozivom za angažovanje u skladu sa nacionalna pravnom regulativom i odredbama Tehničkog sporazuma o uspostavljanju multinacionalne borbene grupe EU.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, angažovanje pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama UN i EU predstavlja značajan element spoljne politike i konkretan doprinos očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti. Republika Srbija učešćem u multinacionalnim operacijama dokazuje da je aktivni činilac očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti, potvrđuje sopstveni ugled i jača poverenje u Vojsku Srbije u međunarodnom okruženju. Na ovaj način jača vlastite odbrambene kapacitete i nacionalnu bezbednost.
Ministarstvo odbrane je u skladu sa raspoloživim kapacitetima i materijalno finansijskim sredstvima u 2023. godini planiralo nastavak angažovanja u četiri mirovne operacije UN: na Kipru, Republici Liban, na Bliskom Istoku i u Centralnoj Afričkoj Republici, kao i tri mirovne operacije EU: dve u Somaliji i jedna u Centralnoj Afričkoj Republici. Takođe, pored angažovanja Vojske Srbije planiran je i nastavak učešća pripadnika MUP u mirovnoj operaciji na Kipru, kao i pripadnika Ministarstva pravde u mirovnoj operaciji u Južnom Sudanu.
Pored navedenih multinacionalnih operacija pod okriljem UN i EU predložena odluka o izmenama i dopunama Odluke o upotrebi vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica naše države sadrži jednu misiju, to je vojna misija za obuku u Mozambiku, i jednu operaciju, Operacija nezavisne međunarodne mirovne organizacije – multinacionalne snage i posmatrači na Sinajskom poluostrvu, u kojima Vojska Srbije do sada nije učestvovala, kao i angažovanje u okviru borbene grupe EU za upravljanje kriznim situacijama, u kojima Vojska Srbije učestvuje periodičnu u skladu sa planovima o angažovanju snaga EU.
Vojna misija EU za obuku u Mozambiku uspostavljena je Odlukom Saveta za spoljne poslove EU u formatu šefova diplomatije 12. jula 2021. godine u Briselu. Mandat misije se periodično produžava, a obuhvata podizanje nivoa operativnih sposobnosti oružanih snaga Mozambika, uspostavljanje strukture za komandovanje i kontrolu, obuku pripadnika oružanih snaga Mozambika, rukovanjem vojnom opremom dostupnom nakon donacije EU i uspostavljanje sistema naučenih lekcija i najboljih praksi radi praćenja postignutih rezultata i napretka u obuci oružanih snaga Mozambika. Angažovanje pripadnika Vojske Srbije u Mozambiku doprinelo bi potpunoj integraciji Republike Srbije u zajedničku politiku i istovremeno doprinelo jačanju bezbednosnih kapaciteta na putu članstvu u EU. Planirano je angažovanje do dva pripadnika Vojske Srbije u zoni operacije na godišnjem nivou na dužnosti štabnog oficira.
Operacija nezavisna međunarodne mirovne organizacije – Multinacionalne snage i posmatrači na Sinajskom poluostrvu je uspostavljena protokolom Mirovnog sporazuma između Egipta, Izraela i SAD iz 1981. godine. Predlog za angažovanje vojske Srbije u skladu sa Zakonom odbrane i Zakonom upotrebe pripadnika vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije.
Angažovanje na Sinajskom poluostrvu Vojska Srbije bi nastavila tradiciju oružanih snaga nekadašnje Jugoslavije koja je otpočela učešće u mirovnim operacijama EU na Sinaju davne 1956. godine. Za ukupno 11 godina angažovanja izvršene su 22 rotacije u kojima je učestvovalo više od 14.000 lica.
Tokom 2023. godine planirano je angažovanje 10 pripadnika Vojske Srbije, roda inženjerije na zadacima izgradnje infrastrukture u bazama u zoni operacije. Takođe, predmetno angažovanje predstavljalo bi nastavak saradnje sa oružanim snagama SAD koja već nekoliko godina kroz program globalne inicijative za mirovne operacije sprovodimo i, naravno, dobijanje nove donacije od pet miliona i tri stotine hiljada američkih dolara kojima se podižu kapaciteti jedinica inženjerije Vojske Srbije.
Koncept borbene grupe EU za upravljanje kriznim situacijama uspostavljen je sa ciljem angažovanja u slučaju postojanja krizne situacije ili potrebe za brzim angažovanjem i razmeštanjem trupa. Takođe, angažovanje borbene grupe moglo bi biti pokrenuto i kao odgovor na zahtev UN usvajanjem odgovarajuće rezolucije Saveta bezbednosti.
Republika Srbija je u martu 2012. godine dobila status kandidata za članstvo u EU i započela integraciju u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike čiji deo su borbene grupe EU.
Borbena grupa EU Helbruk koju čine Bugarska, Rumunija, Kipar, Grčka i Ukrajina osnovane su potpisivanjem tehničkog sporazuma 2006. godine. Na izraženu nameru naše strane za učešće Vojske Srbije u borbenoj grupi Helbruk, koji predvodi Grčka, sve države članice ove grupe dale su pozitivan stav. Nota o pristupanju navedenom tehničkom sporazumu potpisana je 2016. godine, a Republika Srbija je postala punopravna članica ove grupe 2017. godine.
Imajući u vidu da je period pripravnosti za angažovanje borbenih grupa EU zasnovan na rotirajućem principu i unapred definisanom planu deklarisane jedinice Vojske Srbije, a radi se o vodu Vojne policije, tim za civilno-vojnu saradnju do pet štabnih oficira je nacionalni element za podršku će biti u pripravnosti u okviru borbene grupe Helbruk tokom 2023. godine. Vojna neutralnost Republike Srbije nije prepreka niti ugrožena angažovanjem u okviru koncepta borbenih grupa EU.
Donošenjem odluke o izmena i dopunama Odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije bio bi omogućen nastavak redovnih aktivnosti koje podrazumevaju planiranje, pripreme i operacionalizaciju učešća Vojske Srbije u okviru koncepata borbenih grupa.
U skladu sa navedenim, učešće pripadnika Vojske Srbije u novopredloženim misijama bio bi povećan ukupan broj lica koji se tokom jedne kalendarske godine upućuje u multinacionalne operacije. Naime, dosadašnje godišnje angažovanje predviđalo je učešće do sedamsto lica, a navedenim izmenama omogućava se angažovanje do osamsto stotina lica.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštujući koncept rodne ravnopravnosti hteo bih da istaknem da Ministarstvo odbrane posebnu pažnju pridaje povećanju broja angažovanih žena u multinacionalnim operacijama. Od pet hiljada 466 angažovanih pripadnika Vojske Srbije u periodu od 2002. godine do 2022. godine, 604 su bile žene, što čini 11.5%. Trenutno, ukupno sedam multinacionalnih operacija UN i EU, učestvujemo sa 282 pripadnika, od čega su 32 pripadnice ženskog pola. Na osnovu Zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu, za troškove učešća pripadnika Vojske Republike Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2023. godini, odobrena su finansijska sredstava u iznosu od milijardu i 506 miliona dinara 878 hiljada dinara. Finansijska sredstava su u celosti obezbeđuju iz opštih prihoda i primanja budžeta Republike Srbije u okviru razdela Ministarstva odbrane, kao i uplate finansijskih sredstava od strane UN na ime nadoknade za angažovanje pripadnika Vojske Srbije i sredstava tehnike u multinacionalnim operacijama koje iznose 513 miliona dinara.
Pravni osnov za donošenje odluke o izmeni i dopunama Odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granice Republike Srbije sadržan je u Ustavu Republike Srbije, Zakonu o Narodnoj skupštini i Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije kojom je propisano da Narodna skupština donosi opšta akta iz nadležnosti Republike Srbije, odnosno odluku o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije.
Pored navedenog, a u odnosu na ustavni osnov za donošenje odluke o izmenama i dopunama Odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije ukazujem na odredbu člana 140. Ustava kojim je utvrđeno da se Vojska Srbije može angažovati van granica Republike Srbije, odnosno člana 8. Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije kojom je propisano da Narodna skupština odlučuje o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama.
Gospodine predsedniče, Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, shodno svemu navedenom, predlažem da Narodna skupština donese odluku o izmenama i dopunama odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. Hvala lepo.

Zahvaljujem, potpredsedniku Vlade.
Saglasno članu 27. i 87. stavovima 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da ćemo danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da što pre usvojimo akta sa dnevnog reda.
Reč ima ministar, Goran Vesić.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane dame i gospodo, ministarke i ministri, da je ova sednica održana oko dve nedelje kasnije prošlo bi tačno 142 godine kako ne Narodna skupština Republike Srbije, ova Narodna skupština raspravljala o izgradnji pruge Beograd – Niš.
Tačnije, 10. marta 1881. godine, Narodna skupština tadašnje Srbije, odnosno Kneževine Srbije, donela je odluku o izgradnji pruge između Beograda i Niša. To je u tom trenutku bio najvažniji tehnološki napredak za zemlju koja je tek dobila nezavisnost
Danas, 142 godine kasnije, vi ovde pred sobom imate predlog dva zakona. Prvi je zakon o potvrđivanju finansijskog ugovora železničkog Koridora 10 u Srbiji u okviru Sporazuma Globalna kapija između Republike Srbije i Evropske investicione banke, zatim Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu železničkog Koridora 10 u Srbiji, deonice od Beograda do Niša između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Ako budete glasali za potvrđivanje ova dva zakona, odnosno za usvajanje ova dva zakona, Republika Srbija će ispuniti apsolutno sve što je neophodno kako bi počela konačno rekonstrukcija i modernizacija pruge između Beograda i Niša.
Šta to znači? Dovoljno je da vam kažem da sada putovanje između Beograda i Niša traje u proseku oko šest sati vozom, a da će kada bude izgrađena ova pruga putovanje trajati tačno 100 minuta.
Izgradnja brze pruge između Beograda i Niša nastavak je izgradnje pruge koju smo već završili između Beograda i Novog Sada i pruge koju trenutno radimo između Novog Sada i Subotice.
Kao što znate, kada ta pruga bude završena, mislim na deo između Novog Sada i Subotice, a planirano je da bude završena do kraja 2024. godine, znači, do kraja sledeće godine, Mađari će završiti svoj deo pruge, mi ćemo sredinom 2025. godine imati brzu prugu između Beograda i Budimpešte i između Beograda i Budimpešte putovaće se manje od tri sata.
U toku su razgovori između nas i Mađarske o uređenju graničnih prelaza. Znači, granični prelazi će biti na stanicama kako u Beogradu, tako u Budimpešti, tako u Novom Sadu, tako da oni koji budu ušli u taj brzi voz iz Beograda odlaziće pravo u Budimpeštu bez stajanja na granici, što mislim da je zaista veoma značajno i važno.
Kada budemo završili prugu između Beograda i Niša, do kraja ove decenije Niš će biti povezan sa brzom prugom sa Budimpeštom, a posle nastavljamo izgradnju brze pruge do Preševa.
Procenjena ukupna vrednost izgradnje pruge između Beograda i Niša je 2.775.000.000evra. Planirano je da se realizacija projekta finansira na sledeći način. Kredit Evropske investicione banke iznosi 1.100.000.000 evra. Kredit Evropske banke za obnovu i razvoj iznosi 550 miliona evra. Narednih nedelja potpisaćemo sa EU grant kojim EU daje, da prevedem na srpski, bespovratna sredstva za izgradnju ove pruge u iznosu tačno 598 miliona evra. To je najveći grant koji je ikada EU dala Srbiji.
Mi smo zahvalni EU na tome, jer ćemo na taj način bitno smanjiti troškove izgradnje ove pruge. Ostatak od 527 miliona evra biće finansiran iz budžeta Republike Srbije i to je vrednost pruge između Beograda i Niša.
Ono što, takođe, mislim da je veoma važno da naglasimo da je izgradnja ove brze pruge, koja predstavlja kičmu Srbije, koja povezuje sever i jug, od suštinskog značaja za razvoj transporta u Srbiji.
U protekloj deceniji gradili smo i nastavljamo da gradimo auto-puteve i brze saobraćajnice. Kao što znate, samo u ovoj godini završićemo do kraja marta brzu saobraćajnicu između Surčina i Novog Beograda. Završićemo deo između Pojata i Makrašana, što znači da će Kruševac skoro biti priključen na autoput između Beograd i Niša.
Završićemo do 1. juna obilaznicu oko Beograda do Bubanj potoka, pa posle projektujemo prema Pančevu i nastavljamo tih 31 kilometar prema Pančevu. Završićemo deo auto-puta Beograd - Sarajevo između Sremske rače i Kuzmina. Završićemo deo auto-puta „Miloš Veliki“ između Pakovraće i Požege. To sve pričam o rokovima koji se odnose do kraja ove godine.
Počećemo da radimo smajli saobraćajnicu koja povezuje Bački breg i Nakovo, Bački breg, Sombor, Kulu, Vrbas, Srbobran, Novi Bečej, Bečej, Kikindu i Nakovo, koja će biti najbrža veza između Rumunije i Mađarske kroz Srbiju i taj auto-put nije značajan samo za sever Vojvodine, već je značajan i za građane Mađarske, a pre svega za građane Rumunije.
Naredna decenija biće decenija ulaganja u pruge, jer tendencija u EU je da se udvostruči broj koloseka pruga u narednih 10 godina zato što je to jeftiniji saobraćaj, zato što je železnički saobraćaj sigurniji saobraćaj i svakako ekološki vid saobraćaja. Upravo zato mi ulažemo u pruge i upravo zato gradimo brze pruge.
Kao što sam rekao, posle završetka brze pruge do Subotice počinjemo izgradnju brze pruge do Niša. Dakle, 142 godine od kako je prvi put izgrađena pruga između Beograda i Niša. Nastavljamo sa izgradnjom brze pruge do Preševa.
Pored toga, radićemo rekonstrukciju nekoliko regionalnih pruga. Radićemo rekonstrukciju pruge između Vrbasa i Sombora. Radićemo rekonstrukciju pruge između Pančeva, Kikinde, Novog Miloševa… U stvari, pre Kikinde, Kanjiže i Subotice. Radićemo rekonstrukciju pruge između Pančeva i Vršca prema rumunskoj granici. Radićemo rekonstrukciju pruge između Rume, Šapca i Loznice.
Tokom ove godine ćemo početi ili raspisati tender za izgradnju pruge između Valjeva i Vrbnice. To je poslednji deo pruge između pruge Beograd-Bar na teritoriji Srbije, koji nije rekonstruisan. Podsećam da je ta pruga građena 1976. godine. Od 1976. godine do 2012. godine nismo izgradili nijedan jedini metar pruge. Tek smo posle 2012. godine počeli da gradimo nove pruge. Znači, nastavićemo. Rekonstruisaćemo prugu između Valjeva i Vrbnice. To je pruga koja je deo pruge Beograd-Bar.
Takođe, u saradnji sa EU planiramo da radimo rekonstrukciju pruge Stalać-Kraljevo-Rudare, što je veza prema Kosovu i Metohiji. To je čitav niz pruga: Niš-Dimitrovgrad, koji će početi da se radi ove godine rekonstrukcija, zatim Niš-Brestovac, koji se već radi, obilaznica oko Niša, pričam o železničkim prugama koje će se takođe raditi. To su sve rekonstrukcije pruga i modernizacija pruga koje nas očekuju.
Zato će naredne godine i naredna decenija biti obeležena rekonstrukcijom pruga i zato je važno da danas potvrdimo, ili narednih dana, kada već bude dan za glasanje, da potvrdimo ove zakone, jer će to omogućiti da Srbija nastavi sa izgradnjom brzih pruga.
Ono što, takođe, želim da kažem, na kraju, to je da se pred vama nalaze još dva sporazuma. Jedan sporazum je sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH. Tiče se hidrotehničkih i bagerskih radova na uređenju sektora za Savi, ušće sa Drinom. Vrednost tog sporazuma je 7.140.000 evra, plus 860 hiljada evra za nadzor. Na ovaj način, ako potvrdite ovaj sporazum, moći da raspišemo tender, da dobijemo kompaniju koja će produbiti korito, obezbediti da imamo propisane gabarite kako bi se garantovala bezbednost plovidbe, što je, naravno, značajno za naš saobraćaj.
Pored toga, ono što želim na kraju da vam kažem je da se pred vama nalazi i Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora za razvoj rečne infrastrukture u Srbiji između Republike Srbije i Evropske investicione banke.
Kao što znate, mi smo već dobili 2018. godine od Evropske investicione banke 100 miliona evra kredit i taj kredit smo dobili za realizaciju nekoliko velikih projekata. To su, između ostalog, projekti izgradnje prevodnice na Tisi. Zatim, rekonstrukcija pruga Bogojevo, Prahovo i Sremska Mitrovica i čitav niz drugih projekata koji se tiču rečne infrastrukture.
Kako je ocenjeno, i s obzirom da je taj, kao što sam vam rekao, taj ugovor potpisan pre više godina, da zbog porasta troškova zbog rata u Ukrajini je neophodno obezbediti veća sredstva, ovde se dodatno obezbeđuje 31 milion evra za razvoj rečne infrastrukture u odnosu na 100 miliona evra koji su već obezbeđeni, i na taj način ćemo bitno poboljšati razvoj naše rečne infrastrukture, koja je veoma značajna, s obzirom da mi budućnost Srbije vidimo u tome da razvija svoje logističke potencijale koji su i drumski, železnički, naravno, rečni i vazdušni.
Tako da vas molim na kraju, dame i gospodo narodni poslanici, da svojim glasanjem podržite ovaj zakon, kada je pre 142 godine glasano o izgradnji pruge, poneo sam sa sobom knjigu Slobodana Jovanovića da se podsetim kakvi su bili rezultati, ali mislim da je 97 ili 98 poslanika bilo za, a 50-ak protiv, što govori da mi Srbi obično ne možemo da budemo jedinstveni ni kad je u pitanju nešto što je opšta korist.
Nadam se da ćemo sada ove zakone izglasati jednoglasno, jer ovi zakoni i ove pruge su važni za svaku građanku i građanina Srbije, bez obzira na političko opredeljenje, bez obzira na versko opredeljenje i važni su za razvoj naše zemlje. Graditi brze pruge, modernizovati postojeće pruge, znači, da smo mi razvijena ekonomija koja ima novca da ulaže i u pruge u koje se, moram to da kažem, od 1976. godine do 2012. godine skoro nije ulagalo.
Zato vas pozivam da glasate za predloge ovih zakona i sporazuma i da na taj način omogućite da počne izgradnja brze pruge između Beograda i Niša. Hvala.

Hvala vam.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
(Aleksandar Jovanović: Da se divimo Vesiću.)
Jovanoviću, vi niste predstavnik nadležnog odbora.
Vidim prijavu - Odbor za odbranu i unutrašnje poslove.
Reč ima Aleksandar Marković, zamenik predsednika Odbora.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Uvaženi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu sednica Narodne skupštine i Predlog odluke o izmeni Odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije.

Stoga je Odbor za odbranu i unutrašnje poslove na sednici održanoj jutros razmatrao ovaj predlog i jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati predlog odluke.

Ja ću se, predsedniče, u najkraćem osvrnuti na sam predlog i prvenstveno želim da podsetim da je učešće u izgradnji i očuvanju mira u regionu i svetu jedna od tri misije Vojske Srbije, a u skladu sa Strategijom nacionalne bezbednosti, kao i Strategijom odbrane Republike Srbije.

Tri su nova elementa koje ovaj predlog odluke predviđa i to su, kao što smo i čuli, vojna misija Evropske unije za obuku u Mozambiku, dakle, učešće pripadnika Vojske Srbije u navedenoj misiji doprinelo bi daljem jačanju saradnje Republike Srbije i Evropske unije u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike Evropske unije. Zatim, pojačao bi se kvalitet angažovanja Republike Srbije u multinacionalnim operacijama Evropske unije i stekla bi se nova iskustva i znanja za pripreme i angažovanja u multinacionalnim operacijama u narednom periodu.

Kako smo čuli od ministra, osnovni cilj misije je podrška u formiranju mozambičkih snaga za brzo reagovanje jačine od 1.300 do 1.500 vojnika.

Zatim, imamo operaciju Nezavisne međunarodne mirovne organizacije Multinacionalne snage i posmatrači na Sinajskom poluostrvu. Tokom učešća u pomenutoj misiji pripadnici Vojske Srbije bili bi pod kontrolom komandanta multinacionalnih snaga i posmatrača, dok bi inženjerska jedinica Vojske Srbije bila prema zadacima organizovana u okviru kontingenta Sjedinjenih Američkih Država na Sinajskom poluostrvu. Vojnici bi bili angažovani i tokom 2023. godine i rad bi im bio vremenski ograničen na godinu dana, dok bi opremu, alat za rad itd, obezbedila multinacionalna snaga i posmatrači.

Zatim, imamo borbenu grupu Evropske unije za upravljanje kriznim situacijama. Srbija je dobijanjem statusa za članstvo u EU započela bližu integraciju u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike. Učešćem pripadnika Vojske Srbije u novopredloženim operacijama povećao bi se broj lica, kako smo i čuli, sa dosadašnjih 700 na do 800 lica. Odluka se donosi iz razloga jer postoji potreba za brzo razmeštanje snaga u kratkom vremenskom roku, dakle, pet do deset dana, u zavisnosti od pojavljivanja eventualnih novih kriznih žarišta.

Istakao bih da možemo biti ponosni na sve naše pripadnike Vojske Srbije koji učestvuju u mirovnim misijama. Oni su svojim zalaganjem, profesionalizmom i iskustvom na najbolji način dali svoj doprinos jačanju ugleda Republike Srbije u svetu.

Gospodine predsedniče, iskoristio bih priliku da izrazim zadovoljstvo i snažnu podršku odluci o povećanju broja pripadnika specijalnih snaga, ali i povećanje njihovih plata, kao i najavu predsednika države Aleksandra Vučića, da ćemo nastaviti sa ulaganjima u naoružanje i opremu i daljem jačanju naše vojske.

Svedoci smo, dame i gospodo, da su ove najave o kojima sam govorio izazvale opštu histeriju i negativnu kampanju kod nekih naših suseda, ali ono što je krajnje problematično je što su se toj kampanji, koja je i očekivana iz nekih medija u našem susedstvu, toj kampanji su se momentalno pridružili i mnogi domaći i političari i razne nevladine organizacije i samozvani analitičari, a i neki mediji.

Ono što je činjenica i ono što je važno naglasiti uvek i na svakom mestu, to je da je jaka i snažna Vojska Srbije ključni faktor mira i stabilnosti u Srbiji, ali i u celom regionu i ono što je još bitnije od toga, da je upravo ona garant zaštite državnih i nacionalnih interesa.

Stoga, uveren sam da ćete i vi, dame i gospodo narodni poslanici, imati razumevanja za iznete argumente i da ćete u danu za glasanje podržati Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. Zahvaljujem.

Hvala Odboru za odbranu i unutrašnje poslove.
Reč ima predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava dr Muamer Bačevac.