Samo sedite malo, nemojte da vičete.

nemojte da me prekidate ako ste za to da se čuju različiti politički stavovi, a vi mi ne date da govorim, a ja sam ćutao svaki put kada ste vi govorili, reč vam nisam rekao jer poštujem ovaj dom.
(Nebojša Zelenović: Tako što nas vređate.)
Kad sam vas uvredio, gospodine? Jedino ako vas vređa istina, vas vređa istina. Ja vam kažem da ste napravili štetu što vi ste veći zastupnik jedne strane nego što je ta druga strana sama za sebe.
Da me ne zamajavate sa vašim ispraznim političkim stavovima, Srbija će da vodi odgovornu politiku, učestvovaće u mirovnim operacijama gde god procenimo da je to politički dobro za Srbiju, gde god smo pozvani da učestvujemo, gde god mi možemo da budemo zemlja kontributor, gde mi možemo da odgovorimo na zadatke.
Da vam još nešto kažemo, mi time snažimo i vojsku Srbije, pošto naši vojnici su u tim misijama na treninzima i obuci zajedno sa pripadnicima drugih vojski. Dobijamo i ekonomsku pomoć za kupovinu i naoružanja i vojne opreme za istu tu našu vojsku učestvujući u tim misijama. Da malo samo razumete čitav spektar kojim upravljamo kroz učešće u takvim misijama.
Nemojte nas dovoditi u bilo kakav sukob sa bilo kim, jer mi ne želimo sukobe, posebno između velikih stvari. Možda je to vama smešno, meni nije smešno. Meni nije smešno stradanje ni ukrajinskog ni ruskog naroda, a sad vam kažem, vojska Srbije se ne sprema da puca na bilo koga, osim ne daj Bože, da neko napadne našu državu. Ne daj Bože.
To je misija Vojske Srbije, to su zadaci Vojske Srbije, a ona ima tzv. treću misiju, a to je da učestvuje u mirovnim operacijama i pod UN, ali i u drugim sistemima, odnosno drugim nivoima organizacije, a to jeste EU.
Još jednom – nemojte samo da propustimo neke šanse, kao što smo istorijski propuštali, pa smo posle nestajali, pa smo posle dočekivali kolone izbeglica, pa smo posle kukali što nešto nismo bili politički mudri.
Vi ste se stideli njih, svakako, vi niste smeli ni da ih spomenete. Jasan je vaš odnos.
Nego, da malo iskoristimo neke istorijske prilike i da budemo mudri, da budemo malo pametni da nam treba malo politike Miloša Obrenovića i da čuvamo ono što imamo, a to jeste Srbija.
Hvala vam.

Hvala.
(Milica Đurđević Stamenkovski: Može replika?)
Ne.
Vi hoćete Poslovnik?
(Borislav Novaković: Poslovnik.)
Morate da se prijavite.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Morate da se prijavite.
Ne, ne. Ako hoćete po Poslovniku…
Dobro. Ajde da ne gubimo mi vreme sada, daću ja reč dalje pa vi posle se javite po tom Poslovniku.
Reč ima Zoran Lutovac.

Poštovani građani Srbije, nije dobro što je Skupština propustila i ovu priliku da pokaže da je centar političkog zbivanja.

Nije dobro, dok ja govorim ovde se čuje, ponovo, galama, a predsednik Skupštine uopšte ne reaguje, pravi se da to ne primećuje.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Nije dobro što smo objedinili raspravu tako različitih tema. Kaže predsednik – o tome odlučuje Skupština. Ako je Skupština toliko svemoguća da objedini babe i žabe, pa ajde da Skupština izglasa da od sutra imamo leto, da skinemo ove kapute.

Ne može se o notornim stvarima glasati. Notorne stvari da mi ovde raspravljamo objedinjeno o mnogo različitim stvarima. Dakle, tematski veliki broj članova i najzad mali broj minuta. Malo vremena da se raspravlja o ovako velikom broju tema.

Za ilustraciju vama građanima to otprilike znači ovako – da grupacija koja ima 10 poslanika ima 12,5 minuta da raspravlja o ovih 26 tačaka. Ukoliko biste uzeli samo da čitate tačke dnevnog reda, potrošili biste pola vremena. Eto, to vam znači otprilike kako je organizovana ova današnja sednica Skupštine.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Nije dobro što o kandidatu za izbor direktora Agencije za sprečavanje korupcije mi danas čujemo ukratko izveštaj o tome ko se prijavio, koliko je ko dobio bodova i mi sad o tome treba da se izjasnimo. To je apsolutno neprihvatljivo. Trebalo je da čujemo kandidate na nekoj možda pripremnoj sednici, u maloj sali, da čujemo njihove programe, da vidimo ko su ti ljudi i šta nude u programu, a ne iz druge ruke da nam kažu – majke mi, ovo su dobri kandidati, svako od njih je dobio toliko i toliko bodova, a vi, pošto ste Skupština, pošto ste samo servis izvršne vlasti, vi prosto izglasajte ovo što smo vam mi doneli. To je i dalje potcenjivanje ovog doma. To je potcenjivanje Skupštine.

Što se tiče koncepcije koja je postavljena za ovu sednicu, ona je usmerena tako da vi ne možete da govorite pojedinačno o tačkama, što bi trebalo da bude praksa, nego mi moramo da se bavimo uopšte, načelno političkim temama i vi nas usmeravate na to.

Pošto je to tako, možemo i tako, ja ću se i ovaj put osvrnuti na korupciju. Korupcija se definiše kao zloupotreba javne pozicije za privatnu korist. To je jedna najopštija definicija koju koristi „Transparens internešnal“ i Svetska banka, vrlo raširena jedna definicija.

Publije Kornelije Tacit, stari rimski istoričar i senator u vreme Vaspezijana, rekao je sledeće – što je država korumpiranija to je više zakona. Za Srbiju bi se danas moglo reći – što je država korumpiranija, to imamo više zakona, to imamo više institucija, to imamo više izveštaja. Previše izveštaja puno praznog sadržaja. Ne samo to. Mi danas govorimo o izveštajima iz 2021. godine, umesto da, u najgorem slučaju, razgovaramo o izveštajima iz 2022. godine.

Korupcija krade od siromašnih i bednike pretvara u bogataše, uništava dobro upravljanje, uništava moral, uništava sve vrednosti u društvu. Živimo u državi gde se velikim lopovima skida kapa, a malim lopovima skida glava. To je problem ovog društva.

Da parafraziram Lorda Ektona koji kaže – svaka vlast teži da bude korumpirana, a apsolutna vlast teži da bude apsolutno korumpirana. Tu nema šta da se doda, osim da se konstatuje činjenica da mi nemamo institucije koje se protiv bore.

Sva ta nezavisna tela, mi ne možemo da ih nipodaštavamo, oni su tekovina demokratski uređenih država. Jedini je problem u tome što mi nismo uređena demokratska država i što te institucije ne služe građanima, nego u ogromnom broju slučajeva služe vlastima. To nije dobro i to nije u javnom interesu, a sve što nije u javnom interesu nije dobro za građane, kada pljačka i korupcija postanu nešto uobičajeno, nešto što su građani prihvatili, nešto na šta su navikli. Makijaveli je rekao da se to dešava u državama u kojima se građani ugledaju na vlast. Posle toliko godina nema se šta dodati ovome.

Nema većeg patriotizma, nego danas boriti se protiv korupcije i kriminala. Zato je važno da svako od nas učini onoliko koliko može, pa i parlament. U uređenim državama parlament je centralno mesto borbe protiv korupcije, uz javnost i medije. Kao što znamo, javnost je uništena, javno mnjenje ne postoji, mediji su pod kontrolom, a Skupština je, nažalost, puki servis izvršne vlasti. Zato je borba protiv korupcije nikakva, nema nikakve rezultate. Tome dodati još i moralni kukavičluk i intelektualnu korupciju i onda dolazimo u ovo stanje u kome se nalazimo danas, u stanje jedne apatije u kome građani ne vide izlaz iz svega ovoga.

Kada pogledamo građane, javno mnjenje o korupcije, jedno istraživanje javnog mnjenja, relevantno istraživanje iz 2017. godine kaže da 86% građana smatra da su političari korumpirani i to nije slučajno, 12 da nema previše korupcije među njima i svega 1,1% da je nema uopšte.

Istraživanje koje je urađeno u decembru prošle godine pokazuje da su ti procenti još lošiji, 88,5% građana smatra da je korupcija ogromna, svega njih 4,1% da nije previše raširena i 1,3% da je gotovo nema. To su, građani Srbije, porazni podaci. To su porazni nalazi i istraživanja javnog mnjenja, pogotovo što ako uzmemo u obzir činjenicu da je ova vlast došla upravo na programu borbe protiv korupcije. To je bilo jedno od ključnih obećanja ove vlasti, borba protiv korupcije, uradićemo stvarno sve ono što je potrebno da se izborimo protiv korupcije.

Onda je usledilo hapšenje Miškovića. Mišković je uhapšen. Rejting prvog čoveka je skočio enormno, i od tada nikada nije padao, jer se držao uz pomoć svih poluga vlasti, kontrolisanih medija, uzurpiranih institucija. Šta smo dobili? Dobili smo još veću korupciju nego koja je bila tada, i dobili smo čoveka sa velikim rejtingom, a Mišković, koji je uhapšen, bio je na svetskom prvenstvu u fudbalu za jedno sa funkcionerima SNS. To vam je politika, to vam je razlika između onog što je obećano i onog što se čini u stvarnosti.

Koji su sistemski uzroci korupcije? Sistemski uzroci korupcije su pre svega, sprega vlasti i kriminala. Nedemokratski politički sistem, simbioza vlasti, medija i novca. Politička, medijska i ekonomska moć kada se objedine, dovode do ovakvog društva u kojem mi danas živimo. Nema podele vlasti, nema javnog mnjenja, zarobljeni mediji, rezultat je korupcija, protekcionizam i monopol.

Primeri sistemske korupcije. Aleksandar Obradović, uzbunjivač iz Valjeva, koji je upozorio na to da se javni interes narušava zarad privatnog interesa, i šta je on dobio umesto toga, umesto da dobije odlikovanje on je uhapšen. Umesto da dobije podršku svih građana, on je maltretiran kroz medije. To je rezultat ovakve politike.

Kako se završila afera sa ocem ministra Stefanovića? Kako se završila afera sa predsednikom opštine Palilula. Kod njega je nađeno 350 hiljada evra u stanu, ja koje kaže da je dobio na svadbi. Zamislite, na svadbi dobio. Jel, živa i zdrava tetka iz Kanade? Šta rade institucije? Da li je čuveno koferče završilo u muzeju korupcije. Nemamo muzej korupcije, imamo samo muzej iluzija. Predlažem da napravimo muzej korupcije. To bi bio najposećeniji muzej u Srbiji. U tom muzeju korupcije simbol tog muzeja korupcije bio bi Beograd na vodi, kao najbolji, najveći eksponat korupcije u Srbiji.

Na kraju da kažem još nešto, koji god ministar, ministarka, funkcioner izvršne vlasti ovde dođe da obećava govori o izgradnji, o izgradnji puteva, o izgradnji bolnica, o izgradnji objekata. Zašto izgradnja? Zašto nacionalni stadioni, zašto fontane, zašto jarboli. Zato što se na izgradnji sprovodi projekat visoko ugradnje. Imali smo političare sa vizijom, sada imamo političare sa provizijom. Hvala.

Samo da vam kažem, gospodine Lutovac, ovo što ste predložili da stavimo na glasanje, zaista ne možemo. Prosto, Poslovnik ne dozvoljava, ali imate moju saglasnost da skinete kaput ako želite.
Po Poslovniku.

Predsedniče, reč je o članu 108, koji u prvoj alineji kaže sledeće – o radu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Dozvolite da konstatujem da se ne starate o redu. Dakle, u više navrata, citiraću samo dve eklatantne rečenice koje je izgovorio potpredsednik republičke vlade i ministar odbrane, kaže- nisu vas za to birali građani i drži nam predavanje kao predstavnik izvršne vlasti, što je naš posao. Drugo, ništa dobro Srbije niste uradili, opet, kao predstavnik izvršne vlasti, drži predavanje nama ovde u parlamentu.

Vi ste kao predsedavajući, po ovom Poslovniku, na osnovu člana koji sam citirao, dužni da branite integritet ove skupštine. To podrazumeva da predstavnici izvršne vlasti ne mogu tako da se ophode prema predstavnicima parlamenta. To znači, da moraju da govore sa dužnim poštovanjem, da koriste argumente, da govore jezikom struke, i da se ne upuštaju u strančarenje. Ono što smo čuli od potpredsednika Vlade, i ministra odbrane, je uvredljivo i apsolutno ne odgovara odnosu koji moraju imati gosti u ovom parlamentu, u ovom slučaju predstavnici Vlade, odnosno, predstavnici izvršne vlasti koji moraju sa dužnim poštovanjem da se ophode prema poslanicima. Vi ste po Poslovniku dužni da branite integritet ovog parlamenta i integritet svakog poslanika ponaosob. Vi to ne radite, ja vas pozivam da to radite. U danu kada se bude odlučivalo o tome želim da se izjasni Skupština.

Dobro.
Odlučivaćemo. Ne znam da li to i dalje znači da vas odgovor ili obrazloženje zanimaju. Možda da, možda ne.
Ipak ću da ih dam, da ne bude dam nešto propustio vezano za Poslovnik, ali glasaćemo, ne brinite ništa.
Dakle, svakako mislim da se potpredsednik Vlade obraćao sa poštovanjem. Nije to nikakav problem da se ukaže na to da postoji interes građana koji su dužni ljudi da poštuju i da ga brane. Ne vidim tu ništa uvredljivo. To je sve potpuno na mestu. Verujem da ste i vi saglasni sa tim da treba da se vodi računa o interesu građana i da to treba da rade svi u ovoj sali. Ništa tu sporno nema.
Nešto je drugo tu u stvari po sredi. Vi ste ukazali na odnos između stranaka, ali nije o strankama uopšte govorio potpredsednik Vlade. Ako vi mislite da to treba da, pre svega definiše odnose među ljudima, mislim da ste ovde vi pogrešili. Ali, ako govorimo o poštovanju, samo jednu stvar da vas zamolim, nemojte vi, kao ljudi koji su druge u ovoj sali i psovali i fizički napadali, vređali i ugrožavali na najgori mogući način, nemojte vi da govorite o poštovanju prema drugim ljudima. Jer to sada već deluje uvredljivo i tim ljudima koji ovaj prenos gledaju. Samo to da zamolim. A, nije problem nikakav, glasaćemo o ovoj povredi Poslovnika.
Pravo na repliku.

Jedno kratko obraćanje, prosto digresija, pošto nema odgovora na povredu Poslovnika, a prosto moram da prokomentarišem.

Vi i ja se znamo nekih desetak godina, nešto jače i privatno ste mi drag i simpatičan čovek i kolega, ali to što ste doveli do frustracije neke ljude u Novom Sadu koji ovde sada frustracije leče, a mi to i kad vi niste tu moramo da slušamo, ne znam kako ću da vam oprostim i kako ću preko toga da vam pređem, ali dobro.

Da se vratimo na ovo, prvo je bilo kukanje kako kaže spojene sve tačke dnevnog reda. Petog maja 2010. godine zasedala je Skupština, neću da čitam sve zakone, ali bio je Zakon o pivu, zakon o izmenama i dopuna Zakona o Agenciji za privatizaciju, zakon o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, pa Zakon o potvrđivanju recimo Konvencije o privremenom uvozu, pa Zakon o priznanju sorti poljoprivrednih bilja, pa zakon o šumama, pa recimo Zakon o vodama, pa Zakon o veterinarstvu, pa Zakon o organskoj proizvodnji, Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, da ne čitam dalje, bilo je nekih protokola, nekih ugovora itd. i sve 94 tačke, stranka gospodina Lutovca je spojila u jednu raspravu. Devedeset četiri tačke dnevnog reda, objedinjena rasprava, svi mogući zakoni. Vi sada nama držite predavanje. Pa mi pripravnici ne možemo da budemo za ovo što ste radili.

Bavite se Miškovićem i mene interesuje i pravosuđe tu, bar koliko mogu da kažem, a da ne bude da utičem na nezavisnost, mnogo toga treba da objasni, jer i meni nije jasno kako neki ljudi za koje svi znamo iz bivše vlasti šta su radili, kako su radili, danas imaju dokaz da su nevini ko dečija suza, a nekretnine ostale, milioni ostali. Niko ni zašta nije odgovarao. Jako me to zanima i živ nisam da vidim kako to nezavisno sudstvo obrazlaže.

Ako se već bavite Miškovićem, evo da vas pitam da istražite u okviru svoje stranke, ko je zajedno sa Miroslavom Miškovićem imao udeo u centru Kruševca u „Maksiju“? Dakle, ko je u centru Kruševca, pošto vidim da pišete, zajedno sa Miroslavom Miškovićem, imao udeo u tom „Maksiju“? jedan vaš poslanik, vidim evo klima glavom, prepoznao se, znao. Skriveno vlasništvo do duše, ali se prepoznao. Znao je čovek šta je imao. Prema tome, kada u taj muzej korupcije gospodine Lutovac ne bi moglo da se uđe od svih primeraka žutog režima. Hvala.

Hvala gospodine Jovanov.
Ovo što ste sada izneli, priznajem nisam znao. Devedeset četiri tačke ste spojili. Što vičete gospodine? Prepoznali ste se u onom delu za Kruševac? Dobro.
Sve u redu. Hteo sam da kažem svaka čast ako ste 94 tačke spojili. Nije mi palo na pamet da je to moguće.
Idemo redom.
Prvo ministar Goran Vesić, pa pravo na repliku Zoran Lutovac, pa svi dalje.

Hvala.
Jutros smo razgovarali o tome kako je Narodna skupština pre 142 godine, ovde, ova Narodna skupština ne na ovom mestu, već na drugom tamo gde je sada bioskop Odeon pričala o izgradnji, o izgradnji pruge koja je inače Srbija dobila kao obavezu kada je 1878. godine postala nezavisna država, da kao i sve druge evropske države izgradi prugu.
Malopre smo čuli kako država ne treba da se gradi, i kako ne treba da se gradi ništa, i kako država treba da stoji, odnosno da bude, verovatno onako kao je izgledala neke 1878. godine, i to smo čuli da je politički program, da ne treba ništa da se gradi, da nam ne trebaju ni putevi, ne trebaju nam ni pruge, ne trebaju nam ni aerodromi, ne mora ni jedan grad da bude saobraćajno povezan, ne trebaju nam ni fabrike, ne trebaju nam ni radna mesta, ne treba ništa da se gradi. Čuli smo sada, da ovde ima onih koji građanima Srbije nude da se ništa ne gradi. A, to je zato što ništa ne znaju da izgrade, jer da nešto znaju da izgrade, verovatno bi gradili. E, kako to izgleda, ja ću vam reći na nekoliko primera. Evo, uzećemo samo puteve i pruge.
Od 1976. godine do 2012. godine na teritoriji Republike Srbije za 36 godina izgrađena je nula kilometara pruga, nijedna jedina pruga, nijedan metar pruge, nijedan centimetar pruge. Od 2012. godine do 2022. godine izgrađeno je 134,7 kilometara nove pruge, mogu i da pominjem ko je ako to nekog interesuje, Pančevački most, Pančevo glavna, Gilje – Ćuprija, Paraćin, Mala Krsna, Smederevo - Luka Smederevo, brza pruga Beograd centar - Novi Sad, Subotica – Horgoš - državna granica.
Od 2001. godine do 2012. godine rekonstruisano je ukupno na teritoriji Republike Srbije 31 kilometar pruga, za jedanaest godina 31 kilometar pruga. Koliko to dođe 300, 400 metara godišnje? Tako nešto, jedna jedina pruga od Batajnice do Golubinca. Od 2012. godine do 2022. godine u Srbiji je rekonstruisano 754,9 kilometara pruga, da ne čitam sada taj spisak pruga, trajaće dugo, znaju oni građani Srbije koji žive u tim krajevima, ko je su pruge rekonstruisane?
Znači, ukupno kad saberemo novoizgrađene, i rekonstruisane pruge od 2001. godine do 2012. godine novoizgrađeno je i rekonstruisano je 31 kilometar, a izgrađeno je i rekonstruisano 889,6 kilometara. Tako je kada se gradi.
U ovom trenutku na teritoriji Republike Srbije gradi se 156,8 kilometara pruga, obnavlja i gradi, a verovali ili ne od 2023. godine do 2030. godine biće izgrađeno i rekonstruisano 1729 kilometara pruga. Ako uzmemo u obzir da u Srbiji ima nešto malo više od 3.300 kilometara pruga, onda vam je jasno kako je to kada se gradi.
Ajmo, sad na puteve, do 2012. godine otkad su počeli da se grade auto-putevi 70-ih godina 20. veka, izgrađeno je ukupno 596 kilometara puteva. Od 2012. godine do danas izgrađen je 381 kilometar, trenutno se gradi 502,7 kilometara puteva i brzih saobraćajnica. Gde se sve gradi, ne treba takođe da pominjem posebno, jer to znaju građanke i građani Srbije u tim krajevima Srbije gde se gradi.
Planirano je za rekonstrukciju i izgradnju od 2023. godine 944 kilometara novih auto-puteva i brzih saobraćajnica. Već možemo da kažemo da će se jedna graditi, a to je oko 105 Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, već će biti potpisan ugovor u januaru sledeće godine. To je znači od tih 944 kilometara već 105 kilometara manje.
E, tako je to kada se gradi i tako je to kada je politika države da se država razvija i da se gradi. Tako je to i kada vodite računa da se svaki deo Srbije ravnomerno razvija. Da ne pričamo sada o aerodromu „Nikola Tesla“, da ne pričamo o tome kakva je hajka bila kada je gašen JAT i kakve smo sve gluposti slušali da Srbija ostaje bez avio kompanije, da Srbija više nema avio kompaniju, a danas je Er Srbija najjača regionalna avio kompanija, 15 novih linija su otvorili prošle godine, 22 nove linije otvaraju ove godine. Danas je Srbija u vlasništvu 86% Er Srbije, počeli smo sa 51%, a danas smo vlasnici 86% Er Srbije i sa ponosom taj primer govori o tome šta znači kada ste hrabri i kada ste spremni da radite i kada ste spremni da povlačite hrabre poteze u interesu zemlje.
Prošle godine aerodrom „Nikola Tesla“ imao je tri puta više putnika, od prvog sledećeg aerodroma u regionu, računajući Ljubljanu, Bukurešt, Sofiju, pa sve tamo do Atine i Istambula, ne računajući Atinu i Istambul, tri puta više putnika. Do letnje sezone se završava novi terminal, sa potencijalom do 15 miliona putnika, imali smo oko šest miliona putnika.
E, tako je to kada se gradi. Kada se gradi, tada se država razvija, tada se nova radna mesta obezbeđuju za ljude, tada imamo viši životni standard, tada raste BDP i tada naravno građani podržavaju. Građanke i građani podržavaju takvu politiku.
Dakle, sada smo imali priliku da vidimo, odnosno da čujemo, izvinjavam se, da postoji politika da se u Srbiji ništa ne gradi i da sve konzerviramo i da ćutimo i da se pravimo da nam je dobro i da ne treba ništa da radimo. Verovatno ne treba ni da radimo, tako je u komunizmu, ako se sećam, mi koji smo imali marksizam znamo kako je to bilo, svako radi koliko može, a dobija koliko mu treba. Verovatno ne treba ni da se radi, jer kako će da grade oni koji ne znaju da grade.
Zato ćemo mi nastaviti da gradimo Srbiju, da sprovodimo politiku Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da se Srbija razvija. Ako misli neko da nije dobro da se gradi, neka ode sa mnom u Sombor da pita građane Sombora da li im treba brza saobraćajnica do Kikinde i Nakova, pa će ti građani da mu odgovore da li im to treba. Neka odu u Kragujevac da ih pita da li im treba obilaznica oko Kragujevca. Ili neka odu u Kruševac da ih pita da li im treba veza između Kruševca i auto-puta, odnosno Beograd-Niš. E, to tako izgleda kada se gradi. Sada su građani mogli da vide da postoji u Srbiji politika da se ništa ne gradi.