Hvala vam.
Izvinite, gospodine Lutovac, samo jedno pitanje.
Parlić, da li je Poslovnik? Ne želite, onda dobro.
Zoran Lutovac, replika.

Najpre da repliciram na ono što je rečeno i pozivanje na 2010. godinu i praksu u to vreme. Najpre vaš koalicioni partner je tada imao predsednicu Skupštine, to je pod broj jedan. Pod broj dva, što je mnogo važnije, vi ste kritikovali tu praksu, s pravom i rekli ste građanima, mi nećemo ovako, mi ćemo drugačije. Pa, onda ste došli na vlast i sve radite isto i pozivate se, pa mi ćemo raditi ovako zato što su ovi pre nas radili tako. Pa, da li to ima smisla? Nema nikakvog smisla. Vi ste rekli da ćete biti drugačiji, da ćete raditi drugačije, da ono što nije dobro, da ćete da promenite.

Što se tiče ministra za visoku ugradnju, ne bih ja tu previše da komentarišem, osim da su notorne neistine o tome da se nije ništa gradilo u vreme kada je on bio član tadašnje vlasti. Možete da zamislite čoveka koji o svojim saborcima tadašnjim ovako ružno priča, šta li će tek o vama da priča kada padnete sa vlasti?

Samo bih na kraju pomenuo da je više vozova ispalo iz šina za njegovih 100 dana, nego za 12 godina one vlasti.

Dobro.
Da, vidim prijave za reč.
Znači, ako sam dobro razumeo, 94 tačke kada se objedini, to je bilo dobro…
(Narodni poslanik Zoran Lutovac dobacuje iz klupe.)
A bilo je loše? Kajete se zbog toga?
(Zoran Lutovac: Premotajte traku.)
Dobro je da se bar zbog nečeg kajete - 94 tačke. Ovih 26 nije ni blizu tih 94, znate.
Pravo na repliku, Jovanov.

Meni je zaista sada već čudno da iz sednice u sednicu imamo odricanje od nasleđa DS. Dakle, šta god kažete, to je bilo nekad davno, to nije valjalo. Pa, što ste radili sve što ne valja? Zašto ste radili stvari koje ne valjaju?

Kažete, vaš je Poslovnik, Poslovnik ne valja. Pa, što ste donosili akte koji ne valjaju? Kažete, u vašem zakonu je tako pisalo, kažete, taj zakon ne valja. Što ste donosili zakone koji ne valjaju? Pa, vi ste namerno uništavali zemlju. Šta ste radili? Kako je moguće da ništa niste znali da ne valja, a glasali ste za to i radili ste tako?

Sada, sa naprednom pameću, kažete – pa, to ništa nije valjalo. Pa, nemojte i vi tako. Znate, postoji nešto što se zove i presedan, pa kada napravite neke presedane posle to tako ide, ali ja samo govorim o licemerju.

Nemate pravo da nam držite lekcije o tome, jer ste radili mnogo gore stvari, 94 tačke dnevnog reda. Žalili ste se koliko je ovde članova zakona. Ima četiri, pet članova zakona, nema više. A koliko je članova zakona u zakonima koje sam ja pročitao - Zakon o vodama, Zakon o duvanu, zakon o ne znam ni ja čemu sve? Pa, kako su ljudi to branili?

A onda najgora stvar, kažete, nismo to mi, to je vaš sadašnji koalicioni partner. Čijim glasovima? Oni sami izglasali, a vi vikali – nemojte, ljudi, ko boga vas molim, napašće nas neko posle 10 godina da smo spajali 94 tački? Malo morgen.

Gurali ste ovde stvari samo da prođu. Sedela je ovde Nada Kolundžija sa još dva poslanika. Nema veze, samo da se radi. Sve spajaj, sve izbacuj, poslaničke grupe, uzimaju mandate, bilo šta, samo da se završi posao i sad, odjednom, ej to nije valjalo.

Nego niste mi rekli, evo, vidim da se javlja ovaj, šta ćemo sa onim udelom u „Maksiju“ zajedno sa Miškovićem u Kruševcu? Vidim da se javlja.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje iz klupe.)

Šta je bilo? A za ribizle sa RTS-a, slike, to ću morati jednom da ponovim, da ljudi ne zaborave, vidim da si se setio i to mi je drago, kako si krao slike i predstavljao kao svoje.

Ne znam što voliš da se igraš tim slikama? Taj fotošop baš oduševljava? Ali dobro, meni je drago da se ti zabavljaš.

U svakom slučaju, ono što ste radili, prihvatite odgovornost, ali nemojte prebacivati odgovornost na druge. To je pod jedan. A pod dva, dajte da vidimo te… Kada kažete taj zli Mišković koji se šeta o Emiratima i gleda fudbal, da vidimo sa kim je imao udeo u „Maksiju“ u centru Kruševca.

Hvala.

Povreda Poslovnika.
Izvolite.

Reklamiram član 107, predsedavajući.

Ovde bi zaista moralo da se malo povede računa o načinu na koji se diskutuje, naročito kada ste bezidejni, kada nemate o čemu da pričate i onda krenete da kopate po prošlosti, pa se setite jednog momenta sa kojim i vi, uvaženi predsedniče Skupštine, i ja danas nostalgično ga se možemo sećati.

Godina 2010. je godina kada je predsednica Skupštine bila prof. dr Slavica Đukić Dejanović, podsetiću građane Srbije, neuropsihijatar. Dragocen momenat.

Kamo sreće, uvaženi predsedniče Skupštine, da danas vi ili ja imamo taj nivo znanja koji ima prof. Slavica Đukić Dejanović. No, među potpredsednicima koji su se daleko više pitali, upravljajući većinom, u odnosu na socijaliste u tom trenutku, bila je tadašnji član tadašnje stranke na vlasti i ona je otišla iz te stranke kada je ukapirala da to više nije ono što su osnivali.

Iako mi danas usled ovog kompleksnog dnevnog reda dođemo u situaciju da budemo izloženi manipulaciji ili pokušaju manipulacije naroda na način što se prisećamo ko je bio predsednik Skupštine, uz veliki respekt prema gospodinu Orliću za kog sam glasala da bude predsednik Skupštine. Beskrajno mi je žao što jeste doktor ali ne doktor psihijatrije. Lakše bi vam bilo, uvaženi predsedniče, da prepoznate određene momente, pa možda da ih kao takve i kanališete. Ovako smo u ozbiljnom deficitu.

Hvala vam.

Ne želim da se izjasnite o povredi.

Hvala i vama na razumevanju.
Jeste, razna su znanja korisna.
Reč ima ministar Vesić.

Čuli smo malopre kako nije dobro da se gradi i to smo shvatili da je politika, a sada smo čuli kako nisu tačni podaci koliko se gradilo, kao da to može da se izmisli, kao da ljudi ne znaju koji je put i koja je pruga građena, kao da ljudi ne znaju šta se gradilo, a šta se nije gradilo, kao da ljudi ne vide da li je neko rekonstruisao prugu ili put ili nije.
A kako su inače gradili, evo vam jedan podatak. U 2011. godini za kapitalne investicije Vlada Srbije je izdvojila 32 milijarde dinara ili tadašnjih 305 miliona evra. Uspeli su da potroše 275 miliona evra. Od 2008. do 2011. godine, za četiri godine u infrastrukturu Srbije uložena je 1,2 milijarde evra ili u proseku oko 300 miliona evra godišnje.
Samo ove godine, budžetom koji je usvojen u decembru ovde, koji ste usvojili kao narodne poslanice i poslanici, za infrastrukturu u ovoj godini za izgradnju infrastrukture u Srbiji odvojeno je 3,6 milijardi evra. Znači, za jednu godinu, za ovu godinu tri puta više nego što su oni potrošili za četiri godine.
Da pričamo malo o zaposlenima? U Srbiji danas ima 407.000 više zaposleno nego 2012. godine. Da pričamo o plati? Prosečna plata je bila 330 evra, a sada je između 710 i 720 evra. Da pričamo o investicijama? Da pričamo o tome da je Srbija prošle godina obezbedila 4,4 milijardi evra stranih investicija i da smo sada već na malo više od 50% zaduženosti u odnosu na BDP? Tako je kada se gradi, kada se radi i kada se domaćinski posluje.
A kako izgledaju pruge koje ste nam ostavili? Dovoljno je da vam pročitam izveštaj koji kaže da je do 2012. godine prosečna brzina na srpskim prugama bila 40 kilometara na sat, sporije nego 1994. godine, kada je izgrađena pruga između Beograda i Niša.
Jutros kada sam obrazlagao zakone govorio sam o tome kako je danas prosečno putovanje između Beograda i Niša šest sati, skoro kao 1884. godine, kada je išao prvi voz, a do kraja ove decenije putovaćemo sto minuta.
Na kraju, pošto vidim da ovde ima poslanika koji se raduju kada se desi nesreća, što je meni zaista neverovatno, ali nažalost ima i toga. U periodu između 2001. i 2012. godine u „Železnicama Srbije“ desila su se 7.523 iskliznuća, 290 iskliznuća vozova sa opasnim materijama, od čega 76 ekoloških incidenata i nikada nisam čuo da se i jedna stranka, bilo pozicije, bilo opozicije, radovala tome, a mi smo danas ovde čuli da ima poslanika koji se raduju incidentima, koji se raduju da se nešto loše desi. A šta drugo da očekujete od čoveka koji je bio ambasador u Crnoj Gori i koji je više doprineo da Crna Gora bude nezavisna od promotera nezavisnosti Crne gore? Treba da vas je sramota.

Zbog ovog, vezano za Crnu Goru? Dobro.
Kažem vam unapred, biće poslednji krug. Dakle, ako vi izazovete replike s druge strane, ja ću im dozvoliti i to će da bude kraj.
Izvolite.

Dakle, ministar za visoku gradnju nikako da razume neke stvari. Znači, čovek uporno kritikuje sebe. To nije loše, samokritika je u redu, ali čovek nema granica u toj samokritici i optužuje i one koji su bili s njim.

Ono što je takođe bitno jeste da on kad se osvrće o meni kao ambasadoru, on ne zna o čemu priča, on je čovek pao s Marsa. Pitajte bilo koju relevantnu srpsku instituciju u Crnoj Gori kakav je bio Zoran Lutovac ambasador i reći će vam.

Dakle, druga stvar, bio je opšti konsenzus kada je trebalo ja da budem ambasador u Crnoj Gori. Prema tome, onaj koji je uvažavao domaćina i koji se borio za interese države Srbije, upravo onako kako treba da izgleda jedan ambasador.

Preporučujem njegovoj pažnji i knjigu koju sam napisao o tome, možda će malo nešto i da razume. On je dole isključivo išao iz nekih drugih razloga, ali ne bih o tome, isuviše je bizarno.

Dakle, što se tiče primedbe o 2010. godini, stvarno, mislim, kako da vam kažem, ja uopšte nisam ukazivao na to, niti se odričem onoga što je radila tadašnja vlast, jer ona je morala da ono što su radikali uništili u Srbiji, pretvorili Srbiju u prah i pepeo, pretvorili Srbiju u jednu pustinju, morali da vraćaju penzije, dečije dodatke, morali da se bave svim i svačim, sasvim je prirodno bilo da posle toliko bezakonja, vi morate odjednom te sve zakone da stavite na dnevni red, a vi posle deset godina vladavine, posle deset godina vladavine, vaše vladavine, nesmetane vladavine, gde niste imali one koji vas ucenjuju, vi niste u stanju da dozvolite da se razgovara o tome.