Hvala vam.
Imate saglasnost da priđete stolu.
Gospodine Erac, vi ste hteli reč sad ili ste se prijavili za kasnije? Za kasnije. Dobro.
Reč ima ministar Vesić.

Želim da vam se zahvalim što opet govorite o rečnom transportu zato što je rečni transport posebno važan za Srbiju.
Inače, kada smo malopre govorili o Nacionalnoj akademiji, što ste vidim, pošto ste iz Kladova, razumeli jako dobro, zašto je Nacionalna akademija važna i zašto je važno što smo ojačali i vazduhoplovnu akademiju? Inače, knez Miloš, jedan od prvih, kako da kažem, njegovih poteza ili njegovih dokaza da je Srbija samostalna ili da postaje samostalna je bila 1833. godine, a kada je u smederevskom brodogradilištu izgrađen prvi brod koji je vijorio sa srpskom zastavom. Jedan od posebnih zahteva koji je iznosio pred Portom je bio da Srbija dobije pravo da ima svoju zastavu na brodovima i u to vreme u turskoj imperiji to su imale samo Srbija, Moldavija, Vlaška i ostrvo Somos i zato je bilo važno, a u to vreme i flota kapetana Miše Anastasijevića i sve što se dešavalo i svi drugi brodovi koji su se gradili bili su dokaz da mi postajemo samostalna država, jer možemo samostalno da trgujemo, a mi smo živeli od trgovine, jer nama je Dunav bio u to vreme granična reka.
Zato je važno da, kao što sam rekao, imamo rekonstrukciju ove tri luke, ali osim što ćemo raditi rekonstrukciju ove tri luke, znači, Prahovo, Bogojevo i Sremska Mitrovica, mi radimo istovremeno i rekonstrukciju same pruge od Prahova do Vražogrneca, to je kod Zaječara. Znači, tako da bismo mogli da obezbedimo, da povežemo železničkim saobraćajem tu luku. Radimo inače i na vezi sa Vidinom i mogu da vam najavim da ćemo uskoro krenuti sa jednim projektom koji se zove „Zaplovimo Srbijom“.
To je projekat koji upravo definiše ono o čemu ste vi govorili, marine duž čitavog Dunava koje treba da budu naš turistički potencijal. Ulagaćemo u marine, razvijaćemo, neće samo ulagati država, biće to javno-privatno partnerstvo ili ćemo podsticati privatne inicijative, ali suštinski je važno da napravimo, da razvijemo turizam na rekama i zbog naše pozicije koju imamo to ćemo u narednom periodu raditi.
Što se tiče vađenja brodova nemačke flote, koju su Nemci sami potopili kada je nailazila Crvena armija 1944. godine, završen je tender. Taj tender je završen pre nego što sam izabran za ministra, izabrana je kompanija koja to radi i oni će narednih meseci, već radimo pripreme za to, početi vađenje te flote, tako da ćemo konačno osloboditi Dunav posle 1944. godine od te ogromne flote koju su sami Nemci potopili kada je Crvena armija naišla iz Rumunije i koja će omogućiti da ima mnogo veći kapacitet za plovidbu.
Sa zadovoljstvom ću pročitati vašu knjigu, naravno, i kažem da, zaista mislim i verujem da nema poslanika u ovoj sali koji u to ne veruje, osim razvoja železnice kojoj treba da damo značaj u narednom periodu, treba više značaja da damo razvoju rečnog transporta. Srbija se zaista ponašala kao da nema Dunav koja je najveća evropska reka i kao da nema Savu koja je takođe jedna od najvećih reka i kao da ne koristimo to blago koje nam je Bog dao. Hvala.

Hvala vam.

Slavica Radovanović nije tu.

Stefan Jovanović nije tu.

Da li je tu Aleksandar Jerković? Nije.

Borko Puškić? Isto nije.

Milica Đurđević Stamenkovski?

Molim?

(Tamara Milenković Kerković: Nisam Borko Puškić, ali ću govoriti umesto njega.)

Vi ste hteli umesto Borka Puškića? Dobro. Samo to treba da mi kažete.

Pošto smo to već prošli, imate li prijavu za reč?

(Tamara Milenković Kerković: Jel treba da se javljam ponovo?)

Odmah ćemo ovo da rešimo. Radmila Vasić je prijavljena, Boško Obradović takođe, gledam ko je još iz vaše poslaničke grupe, Milovan Jakovljević. Znači, to su sve pozicije koje možete da koristite. Da li hoćete na neku od tih?

(Tamara Milenković Kerković: Ja sam htela Puškić Borko.)

To sam već pročitao. Jel možete na neku od narednih?

(Narodni poslanik Tamara Milenković Kerković dobacuje.)

Nema problema. Čim u sali bude prvi koji treba da dobije reč, ali da vas zamolim da dođete do mene, pa ćemo da upišemo na kojoj poziciji ste vi. Nikakav problem nije. Ja ću sve da vam pomognem.

Reč ima Dušan Radosavljević.

Izvolite.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, iza nas, a i teče, pitaj Boga kada će se završiti ova sednica koja ima 26 tačaka dnevnog reda, ali ja ću izdvojiti jednu koja govori o izboru direktora Agencije protiv korupcije i da malo se našalim, ali sama ta tačka, obzirom šta je korupcija, i dokle je došla u Srbiji, trebala bi da traje 26 dana samo ta tačka. Malo karikiram, ali mislim da nije daleko od istine.

Ta pošast je naše društvo dovela do razaranja i uništila institucije. Daleko od toga da to počinje sa ovom vlašću. Počinje to ima, bogami, 70, 80 godina od najveće prevara, ali tu apokalipsu koja god je generacija političara dolazila nikada se nije trudila nešto specijalno da je zauzda. Naprotiv, samo je zajahala i to je došlo dovde, gde?

U ovom trenutku imate narativ, spustimo se malo u narod, ako sretnete negde nekog ko je normalan, vaspitan, ide redovno u školu, pametno se ponaša i neko kaže – pogledajte ga za primer, ogromna masa odgovara da je to budala. Dotle smo mi došli sa korupcijom, jer korupcija metastazira u aferu, afere nemaju svoje epilog i imamo ovo danas što imamo.

Ako pogledamo sudstvu, tu tako osetljivu granu, šta ćete tamo zateći? Plač, lelek, zateći ćete ljude koji se sude desetinama godina, zateći ćete nešto što nema veze sa pravdom. Ako dođemo do medicine, ako dođemo do zdravstva, osnovni narativ koji ćemo tamo zateći biće - neka ti je Bog u pomoći. To je stvarnost. Ako dođemo do školstva, zateći ćemo kojekakve indeks afere, zateći ćemo kojekakve prevare i svugde korupcija, korupcija i korupcija.

Danas smo zatrpani onim što se dešava na nacionalnoj televiziji, na RTS-u. Jel vidite da gde god je javno dobro, gde god je budžetski novac, a budžetski novac, zapamtite, drage kolege, je muka narodna, znoj narodni, krv narodna. Nažalost, to je alajbegova slama. Nemojte ovo shvatati lično.

Ja želim budućem direktoru da ima hrabrosti, da ima smelosti, da ga svi podržimo, da pokuša da se promeni taj narativ, da iz svih mogućih glasova, jedara, medija se pokrene jedna ogromna akcija protiv korupcije. U protivnom, nestaćemo. Zašto ovo govorim? Dovde se dolazilo na vlast jednom pričom o jednoj orlušini, o jednom čoveku Gargamelu, o jednom biznismenu, neću ni ime da mu pomenem, pre 80 godina koji je za sve bio kriv. Odjednom, tresla se gora, rodio se miš, puj pike ne važi, od toga nema više, gospodin mišojević radi i dalje svoj posao, pa još država treba njemu da isplati. Zato smo došli dovde, samo zbog toga što nemamo principe, samo zbog toga što kada se nasledi jedna administracija, vi ste nasledili određenu administraciju koja je došla posle 2000. godine, što niste rekli i što neko nije opipao sa one strane bravu, a morao je.

Tamo gde postoje dokumenta, može on da se zove Kraljević, može da se zove Petrović, Radosavljević, nebitno, ima da odgovara za to, ali pitajte svakog čoveka na svakoj ulici srpskoj da li je ikada i jedan političar odgovarao za korupciju. Reći će vam – nije. Reći će vam – jedan drugog pokrivaju. To je propast ovog društva. Džabe mi sve ovo što radimo. Džabe mi sve što pričamo. Siđite u narod. Njega ne interesuje strančarenje.

Ova sednica, ako kažem, ako pričamo o korupciji, ako se taj narativ koji dolazi promeni, ima šanse da opstanemo.

Završiću, stranka kojoj pripadam zalaže se za promenu ovog nakaradnog republikanskog sistema. Navešću jedan primer, doneću vam za to dokumenta koja su deponovana, jednom je u istoriji srpskog naroda srpski seljak tužio srpskog kralja i dobio ga je na sudu. Navedite vi meni za 70 godina komunističke republikanske vladavine da je ikad iko mogao da takne bilo kog diktatorčića i direktorčića.

Nadam se da će se to promeniti. Hvala vam.

Reč ima Jasmina Obradović.

Zahvaljujem, predsedniče.

Dragi gosti, cenjene kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, na dnevnom redu pred nama nalazi se potvrđivanje nekoliko međunarodnih sporazuma, izveštaji regulatornih tela, ali ja bih obraćanje posebno posvetila 9. tački dnevnog reda a to je – Predlogu odluke o izmeni i dopunama Odluke o upotrebi vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije.

Kao što smo i čuli od ministra odbrane, gospodina Miloša Vučevića, razlozi za donošenje odluke o izmeni i dopunama Odluke o upotrebi vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije sadržani su u potrebi omogućavanju učešća profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u operacijama koje nisu obuhvaćene važećom Odlukom o upotrebi vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije iz 2019. godine.

Dakle, naoružavajući i jačajući vojsku Srbije jačajući ukupne odbrambene kapacitete činimo i šaljemo signal kako to uvaženi ministar reče da nismo džak za udaranje i da oni koji nisu dobronamerni prema nama a nisu svi dobronamerni, ne pomisle da nešto urade i slično nama ili da nam se desi nešto što nam se nažalost dešavalo devedesetih godina.

Time što kupujemo novo naoružanje i vojnu opremu, time što imamo i nadamo se sve većem broju pripadnika vojske Srbije i pre svega time što se vraća status u društvu kakav moraju da imaju oficiri vojske i podoficiri ali i pripadnici vojske ne zveckamo oružjem, nego se ponašamo kao ozbiljna i odgovorna država pošto je vojska jedan od atributa državnosti. Opremanje vojske nije rasipanje Alajbegove slame, ali da bi to neko shvatio on mora da zna i šta je država i šta je državnost.

Naša vojska je sistematski uništavana od 2000. godine. bilo je teško vratiti ono što je nekada imala. U narodu smo čuli često izreku kad kažu „Jeste teško ali je moguće“.

Pre neki dan predsednik Republike Srbije rekao je sledeće: „Naša vojska Srbije mora da bude mnogo jača. Naša vojska je neuporedivo snažnija nego što je bila. Ovo ima veze sa odbrambenom industrijom i moramo mnogo novca da uložimo i u odbrambenu industriju i u vojsku. Gledamo da ne oštetimo nikoga u zemlji a da drastično podignemo naše operativne i funkcionalne sposobnosti, odnosno borbenu gotovost.“ Poštovani građani, kako ste i sami rekli, jeste teško ali vidite da je moguće.

Kao majka troje dece, i baka, pre svega želim mir našoj Srbiji a taj mir možemo postići sa jakom, funkcionalnom i osposobljenom srpskom vojskom ali i snažnom državom. Samo to treba shvatiti.

Srbija vođena Aleksandrom Vučićem krupnim koracima ide ka ovom cilju. Ministarstvo odbrane predvođeno Milošem Vučevićem daje ogroman doprinos na ovom putu vojne stabilnosti, snage i mira.

Na kraju, nemojte mi zameriti, ne mogu a da ne završim ovo moje obraćanje na današnjoj sednici a da ne pomenem i pohvalim nešto što je sjajna vest za sve građane grada iz kog ja dolazim, Novog Sada, a to je otvaranje mega fabrike „Kontinental automotiv Srbija“ i 1.500 novih radnih mesta. E tako se bori za Srbiju, snažna ekonomska Srbija, snažnom vojskom Srbije, vođena mudrom politikom Aleksandra Vučića.

Evo, na samom kraju, još samo jedna rečenica, što bi moji Futožani rekli, sve ono što nam ovih dana spočitavaju, a naročito našem predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, nije ništa drugo nego - trla baba lan da joj prođe dan. Samo što ovaj vaš „lan“ nije besplatan. Sve to vama neko debelo plaća. Živi bili pa videli kojom ocenom će građani Srbije oceniti ovo vaše delovanje. Hvala.

Hvala.
Reč ima Tamara Milenković Kerković.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Dva dana smo ovde, uvaženi ministre, predstavnici nezavisnih institucija, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mi smo u drugom danu sednice gde kao što ste već čuli više puta treba da u jednoj tački pretresamo 26 njenih delova, važnih zakona, ratifikacija međunarodnih sporazuma. Takođe i usvajanje ugovora sa međunarodnim bankarskim institucijama o novim zajmovima, ali i izveštaje 15 nezavisnih institucija koje plaćaju građani Srbije, a koji su produžena ruka narodnog suvereniteta Narodne skupštine i koji treba da u ime narodnih poslanika kontrolišu i čuvaju slobode i prava ljudi u Srbiji, da čuvaju slobodu tržišta, slobodne konkurencije, da sprečavaju korupciju.

Ja imam minimum vremena da analiziram tih 15 izveštaja, ali o tome smo već pričali na mnogim odborima u kojima nažalost nisam član, ali sam se uvek pojavljivala da o tim izveštajima na Odboru za finansije govorim.

Umesto da imamo nezavisne izveštaje, mi vidimo da najveći broj tih izveštaja apologizira, hvali i uzdiže vladajuća većina, dok samo jedan izveštaj, izveštaj Fiskalnog saveta je bio već nekoliko puta pred udarom, ali ja ću samo za taj izveštaj glasati.

Takođe, ovo radimo sve dok se priprema potpisivanje osnovnog tzv. „Sporazuma“ koji će biti prvi međunarodni bilateralni Sporazum između lažne države „Kosovo“ i Republike Srbije, u ponedeljak, a i u uslovima kada optužujete „Dveri“ koje nikada na vlasti nisu bile za Časopis za nacionalnu kulturu, dok se u isto vreme odvija nečuvena pljačka i izdaja naroda koju većina vrši ovde u državi Srbiji, ujedinjena sa svojim partnerima iz bivše vlasti. Uz sve to vreme, odvija se drama malog čoveka. Za svih ovih 15 institucija koje imamo, imam studiju slučaja u gradu iz koga dolazim, iz pregaženog i osiromašenog Niša, opljačkanog korupcijom od vrha lokalne vlasti.

Povodom Izveštaja Agencije za borbu za sprečavanje korupcije i takođe pitanje za ministra Vesića, da li ste čuli da u Nišu trenutno bukti korupcionaška urbanistička afera, gde se nezakonitim donošenjem urbanističkih planova vrši predaja javnog interesa i to sa visokim koruptivnim rizikom, firmama za koje smo još pre dve godine upozoravali da će zemljišta javne namene dobiti za stambenu izgradnju.

Istovremeno, to zemljište od tri i po hektara je zelena površina koja je bila u javnoj nameni, promenjena nezakonitim putem uz obrnuto donošenje planova u mešovitu namenu, gde će se graditi betonsko naselje „Tesla park“ sa kapitalom poreklom sa Kipra.

Molim i Agenciju za sprečavanje korupcije i nadležno ministarstvo da sve naše navode provere i da vidi da li se može graditi stambeno naselje kraj gasnog skladišta, bez kanalizacione infrastrukture, gde poplave više puta godišnje uništavaju čitavo naselje, dok zidaju blokove stambene na glini i u glibu od koga Niš ne može da diše.

Pitam Agenciju za sprečavanje korupcije – da li je uobičajena praksa, a vidim da jeste, da je od 2.000 pokrenutih postupaka protiv funkcionera samo 5,5% postupaka pokrenuto po službenoj dužnosti, a takođe da je preko 80% pokrenutih slučajeva izrečena mera opomene bez objavljivanja? Takva je situacija bila i sa opomenom izrečenom gradonačelnici Niša zbog očigledne trgovine uticaja za dodelu socijalnog stana njenom zetu.

Što se tiče železničke pruge, koja je ovde bila predmet rasprave i koju niko racionalan ne može da ne podrži kroz Srbiju od Niša do Beograda, ja pitam uvaženog ministra Vesića kada govori o toj brzoj pruzi do 2030. godine – ko će graditi tu prugu, jer ove vlasti tada više neće biti i 600 miliona dinara, odnosno 598 miliona dinara koje će Evropska unija kao grant dati Srbiji, šta je sa 207 miliona dobijenih od Evropske investicione banke na osnovu Ugovora potpisanog 31. decembra 2018. godine o rekonstrukciji pruge Niš – Dimitrovgrad i obilaznice 22 kilometra oko Niša? Gde je taj novac, jer kroz centar Niša i dalje prolazi železnička pruga na kojoj svake godine više ljudi biva pregaženo, a Niš je jedini grad gde je voz prepolovio autobus pun ljudi? Gde je novac i za šta je utrošen?

Dok ste prema javnim funkcionerima kao institucija blagi i izričete opomene za korupcionaške afere, prema Izveštaju Fiskalnog saveta očigledno je da je dve milijarde evra više potrošeno za pandemijske mere u odnosu na ono da su te mere bile davane onima koji su najugroženiji, a najugroženiji privrednici danas u Srbiji su domaći privrednici, pre svega mali privrednici, preduzetnici, ugostitelji kojima u poslednje vreme drakonskim merama inspekcija zatvaraju radnje na 15, 60 i 90 dana, što za jednog malog privrednika znači automatsku blokadu i to zbog minornih propusta i administrativno tehničkih grešaka, suprotno Zakonu o inspekcijskom nadzoru kojim se traži da najpre inspekcija radi preventivno i savetodavno. Zbog čega ovo radite?

Takođe, pitam Komisiju za kontrolu državne pomoći, čiji sam izveštaj pažljivo čitala, jer moji studenti takođe imaju zadatak da o tome čitaju, zbog čega od 2019. godine nemamo izveštaj o dodeljenoj državnoj pomoći. Ovo je izveštaj o radu? Tamo ne piše da je 93,5% novca državne pomoći, para svih građana Srbije dato stranim investitorima, a takođe ne piše o projektnom sufinansiranju kojim se finansiraju medijske hobotnice u siromašnim gradovima, koje treba da dovedu do blokade medijske, na lokalu. Kao što je i u Nišu, za proteklih osam godina na osnovu Zakona o projektnom sufinansiranju 4,5 miliona evra dato malom broju lokalnih medija koji su podneli projekte, a u vezi su sa vlašću, dok primera radi 60% svake godine tog iznosa odlazi vlasniku televizije „Belami“ koji vrši medijsku harangu opozicije i na kojoj opozicije nema nikada.

To je bilo kompletno vreme grupe.

Još samo, završavam, pitam šta je sledeće? Dok hapsite novinare, da li će i centralna proslava „Oluje“ biti održana u Beogradu? (Isključen mikrofon.)