Poštovane dame i gospodo, narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 90 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim sve da ubace svoje identifikacione kartice..

Konstatujem da je u sali , prisutno 112 narodnih poslanika što je više od 84, pa imamo uslove za dalji rad.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Mirko Ostrogonac, Miodrag Gavrilović, Ksenija Marković, Branimir Jovančićević, Snežana Paunović.

Nastavljamo zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima, akata iz tačaka od prve do 26. tačke dnevnog reda.

Takođe, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju, potpredsednici i ministri u Vladi Srbije, kao i svi podnosioci izveštaja koji se nalaze na dnevnom redu sa svojim saradnicima.

Nastavljamo dalje sa listom prijavljenih za reč.

Reč ima, narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Vlade i regulatornih tela, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda, u danu za glasanje podržati sve tačke dnevnog reda i glasati "za".

Najpre bih se osvrnuo na ono što smatram veoma važnim u današnjoj raspravi, a to su neke od tačaka dnevnog reda, odnosno predlozi zakona o potvrđivanju o zajmu ispred Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke za potrebe železničke deonice Beograd - Niš.

Mislim da nije potrebno da se naglašava šta ovaj magistralni pravac znači za našu državu, da je to naša prva železnička pruga u samostalnoj Srbiji. Pravac koji treba da bude kičma našeg ekonomskog razvoja.

Uvidom u važeći red vožnje "Srbija Voz-a", lako se mogu saznati porazne činjenice da između Beograda i Niša trenutno saobraća svega četiri para putničkih vozova dnevno, koji ovo rastojanje od oko 250 kilometara po predviđenom redu vožnje prelaze za šest časova u jednom pravcu.

Ne želim da kažem da je to krivica isključivo ove ili neke druge vlasti, svestan sam da održavanje pruge iziskuje velika novčana sredstva kojih je retko bilo dovoljno, a u nekim daleko povoljnijim vremenima. Ne sporno da je od izgradnje i puštanja u saobraćaj pruge pre 150 godina, svaka vlast gledala da po nešto uradi i doradi, ali problem je što su sve to bili parcijalne i sitnije intervencije. Nema koristi od toga što mi na ovoj pruzi trenutno zaista imamo neke savremene remontovane deonice poput one na delu Jagodina do Paraćina, gde vozovi idu i 120 kilometara na čas, ali ako odmah posle toga imamo još duže trase gde je ograničenje brzine svega 30 kilometara na čas.

Republika Srbija će povući zajam od 550 miliona evra koji će se namenski utrošiti za sveukupnu revitalizaciju ovog pružnog pravca, a to podrazumeva ne samo potpuni generalni remont postojećih koloseka i pratećih instalacija gde je to potrebno, već dogradnju drugog koloseka pruge tamo gde ga trenutno nema, kao i deo sredstava za izmeštanje glavne železničke stanice u Nišu, na nivou lokacije aerodrom koji je niška uprava godinama zahtevala i traži.

Uglavnom kada su ovi planirani radovi dovrše trebalo bi da dobijemo savremenu prugu kakvu sada imamo od Beograda do Novog Sada gde će se brzine vozova kretati i do 200 kilometara na čas, pa će se onda relacija Beograd-Niš sa svim usputnim zadržavanjima verovatno prelaziti za manje od dva sata. Pogotovo što će se ona od tada svakako vezati i sa pravcem Novi Sad-Subotica, Niš-Dimitrovgrad, na kojima se već radi, pa ćemo u bliskoj perspektivi imati pun Koridor 10 sa savremenim pružnim pravcem kakav i dolikuje ovoj staroj evropskoj državi, odnosno Srbiji, to opravdava i svrhu ovog zaduženja države koje zaista nije malo. Nadam se da će radovim na ovom velikom infrastrukturnom projektu početi i biti završeni u roku.

Ništa manje značajan je i tačka kojom se predviđa zajam za ulaganje u lučku infrastrukturu na našim rekama. I, ovaj segment saobraćaja je u proteklom vremenu bio zapostavljen što tim više čudi, jer naša zemlja na koristi dovoljno činjenicu da reka Dunav predstavlja međunarodni plovni put i da tim pravcem možemo slobodno i bez carina trgovati sa Rusijom i Ukrajinom, Turskom i ostalim državama crnomorskog basena. Dunav u tom smislu zaista predstavlja naše more, pa stoga smatram da je opravdano da se izdvoje sredstva za ulaganja u dunavske luke Bogovo i Prahovo koje se nalaze na ulasku i izlasku toka Dunava u našu zemlju.

Ponovo bih iskoristio priliku da ovde skrenem pažnju nadležnima u Ministarstvu za građevinarstvo i saobraćaj i infrastrukturu da ako se već ide u modernizaciju ovih lučkih postrojenja, onda bi svakako bilo dobro da se u narednom periodu što pre razmotri i pitanje eventualne revitalizacije železničkih i putnih pravaca od Bogojeva ka Somboru i Novom Sadu, odnosno Prahova, ka Zaječaru i Boru, jer su integrisani lučko-železnički terminali, osnova brzog i sigurnog teretnog saobraćaja u razvijenim evropskim zemljama.

Kao bivši vojnik pozdravljam usvajanje promena u Odluci o upotrebi Vojski Srbije u multinacionalnim operacijama van naše zemlje, kao novi izraz poverenja koji su naši pripadnici oružanih snaga već stekli širom sveta.

Na današnjoj sednici nalaze se više izveštaja nezavisnih regulatornih tela i agencija. Pošto naša poslanička grupa nema puno vremena za diskusiju, ja ću samo konstatovati da su oni, kao i ranijih godina, korektno urađeni, da nam ove institucije i dalje skreću pažnju na neke sistemske i sistematske probleme u državi i društvu, gde bih posebno izdvojio pitanja diskriminacije nad starim ljudima, na šta nam i Zaštitnik građana i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti stalno u svojim izveštajima ukazuju.

Naša zemlja je potpisnik Madridskog sporazuma o starenju i izgradila je i uradila je Strategiju o starenju, čak i formirala Savet za pitanja starenja i starosti o čijem radu nemamo dovoljno podataka.

Zbog svega toga, veoma je bitno da se stare osobe, stariji ljudi, odnosno ljudi trećeg doba uključe u sve segmente društvenog života i da na taj način bude ispoštovana Strategija o starenju koju je definisala Vlada Republike Srbije.

U nadi da će ovakvih slučajeva u tekućoj godini biti manje, naše poslanička grupa će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih izveštaja, a podrazumeva se da ćemo glasati i za usvajanje svih ostalih sporazuma iz tačaka dnevnog reda današnje sednice.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro.

Hvala vam.
Reč ima Dragana Rakić.

Poštovane građanke i građani Srbije, imam pitanje za vas – kome se obraćate danas kada su vam prava ugrožena? Da li u Srbiji postoji ijedna institucija koja može da vas zaštiti?

Da li verujete da su sudovi ti koji mogu da vas zaštite? Oni sudovi koji donose pravnosnažne presude, a da nisu videli dva ključna minuta snimka saobraćajne nesreće kod naplatne rampe Doljevac?

Pa, nisu ni mogli da vide taj ključni dokaz, jer se on potpuno nezakonito nalazi u vlasništvu Aleksandra Vučića.

Poštovane građanke i građani, da li verujete Tužilaštvu da može da vas zaštiti? Onom Tužilaštvu u kome su pre dva dana smenjene dve tužiteljke, Bojana Savović i Jasmina Paunović, samo zato što su profesionalno radile svoj posao, što su borbu protiv kriminala i korupcije shvatile kao svoj posao koji će da obave do kraja.

Da li verujete policiji? Policiji u kojoj pojedinci imaju honorarni posao sa kriminalcima, poput dojučerašnje najmoćnije žene srpske policije, Dijane Hrkalović koju je na tu poziciju postavio lično Aleksandar Vučić.

Imam pitanje i za nezavisne institucije, pitanje za Poverenicu za ravnopravnost i Zaštitnika građana – kako se osećate kada vidite da država ne ceni i ne poštuje vaš rad? Kako se osećate kada vidite da mi u stvari nemamo državu?

Kako je moguće da je Anita Volčevski, direktorka jednog malog vrtića iz Pećinaca danas moćnija figura i od Poverenice za ravnopravnost i od Zaštitnika građana i od prosvetne inspektorke?

Jer, ta žena odbija da već sedam meseci postupi po zakonu i da vrati decu koja su potpuno nezakonito izbačena iz vrtića samo zato što njihovi roditelji ne glasaju za Aleksandra Vučića i SNS.

Sve tri institucije, i prosvetna inspekcija i Zaštitnik građana i Poverenica za ravnopravnost, su reagovale i svi su jednoglasni – deca su, u ovom slučaju „Pećinci“, najgrublje diskriminisana i ona su iskorišćena kao sredstvo odmazde SNS protiv svojih neistomišljenika. To je nezabeleženo u Evropi, u svetu da se deca koriste za obračun sa političkim neistomišljenicima.

Da li je Anita Volčevski nedodirljiva za institucije u Srbiji samo zato što ima ličnu zaštitu funkcionera SNS, Milorada Pantića Lukija?

To je onaj Luki, da vas podsetim, čijem se hapšenju 2015. godine lično radovao Aleksandar Vučić. Luki je tada, zajedno sa još 11 ljudi, uhapšen zbog šverca, nezakonitog šverca 1.338 tona duvana.

Ali, te dve 2015. godine Milorad Pantić Luki, iz Pećinaca, bio je čovek od poverenja Tomislava Nikolića, a Aleksandar Vučić se upravo tih godina obračunavao sa Tomislavom Nikolićem i svako onaj ko je stajao na njegovom putu ka preuzimanju SNS je bio neprijatelj.

Da li to znači da kada si protiv Aleksandra Vučića, iz bilo kog razloga, da tada policija može da te hapsi i tada važe zakoni države Srbije, a onda kada postaneš prijatelj Aleksandra Vučića, e onda za tebe više zakon ne važi i ti možeš bukvalno sve, pa čak i da se svetiš svojim sugrađanima, tako da im izbacuješ decu iz vrtića?

Da zaključim, nema države bez poštovanja ljudskih prava, a nema ni poštovanja ljuskih prava bez države. Kakvi su nam Pećinci, takva nam je država. Zato vas pozivam da ne odustanemo od borbe za pravdu, da se deca vrate u vrtić, jer u Pećincima se brane prava sve naše dece.

Apelujem na nezavisne institucije da rade svoj posao, da rade po zakonu, ni manje ni više od toga, i da iskoriste sve zakonske mogućnosti koje imaju da se ova zastrašujuća diskriminacija dece nikada više ne ponovi, a svim Lukijima i svima onima koji krše zakone Srbije i maltretiraju građane poručujem – odgovaraćete. Kad tad ćete odgovarati. Decu vam nećemo oprostiti!

Evo, videli ste, gospodine Lutovac, bilo tačaka dnevnog reda, dve, četiri ili kao u vaše vreme 94 spojene, vama su sve tačke dnevnog reda Aleksandar Vučić i sve je ista priča.
Pravo na repliku.

Ne samo da je van dnevnog reda, nego ovaj govor je isti. Vi ovo kao na „ripit“. Od početka mandata jedan isti govor, iste teme, isto sve.

Voleo bih jednu drugu stvar da kažem.

Dakle, diskriminacija dece – kada od 83 dece koja se nisu upisala u vrtić neko zastupa samo dvoje, koja su deca članova stranke kojoj pripada i Dragana Rakić. E, to je diskriminacija dece, jer ovih preostalih 81 to nije bitno. Oni nisu važni. Oni, ne znam, ta deca ne moraju da idu u vrtić, ali za ovo dvoje se drže konferencije za štampu, za ovo dvoje imate ovakve istupe u Skupštini.

To su izgleda posebna deca, za razliku od ove dece koja nisu posebna i za koju niko ne treba ništa da kaže.

Iks puta smo govorili o tome šta je razlog, koji su bili kriterijumi, da kad jedan roditelj radi, onda je niže na listi, da samo kada oba roditelja rade, to je prioritet za vrtić, kada ne radi ni jedan roditelj, onda je potpuno nisko na listi, itd, ali ne vredi.

Mora da se zaštiti ovo dvoje dece, itd. Naravno, Aleksandar Vučić. Naravno, izmišljaju se priče – te obračun sa ovim, te obračun sa onim.

Znate li šta je obračun? Obračun je kad vi izbacite Vidu Ognjenović iz stranke. E, to je obračun. Kad vi izbacite Vidu Ognjenović iz stranke, kada je najurite, kao kufer je izbacite napolje, e to je obračun. Ja verujem da vi verujete da svi tako rade, ali to se kod nas ne dešava.

To nije manir SNS, ali vaš jeste. Pa kad izbacite celu omladinu iz stranke zato što nije glasala na svojom Skupštini onako kako je zamislio vaš predsednik, i sve mlade izbacite iz stranke, e to su vaši maniri, a ne naši. To razumem da ne razumete.

Najzad, radujem se procesu koji sledi.

Završavam.

Radujem se procesu koji sledi, koji ste najavili, da vidimo kako niste pretili da obratimo pažnju kada letimo da su nam glave u rukama vašeg muža. Pošto će lepo biti svedočenja, biće svega. Živ nisam, jedva čekam da to suđenje počne.

E, tom se suđenju radujem. Njega jedva čekam i da vidimo kako će sud da odredi šta je bilo, pošto vam je tada rečeno od strane jednog pred kojim ste to rekli, a ko je advokat, da je to pretnja. Vi ste se nasmejali i otišli dalje. Ali, hajde da pustimo sudu.

Najavili ste tužbe. Željno iščekujemo.

Hvala.

Hvala vam.
(Dragana Rakić: Replika.)
Jedina pomenuta je Vida Ognjenović.
(Srđan Milivojević: Ne, replika.)
Vi niste Vida Ognjenović. Da, direktno je pomenuta Vida Ognjenović.
(Dragana Rakić: Pretio mi je tužbama.)
Dubravka Filipovski, prijavite se.
(Dragana Rakić: Dajte mi repliku. Prepoznala sam se.)
Sad sam vam rekao, Vida Ognjenović je pomenuta. To vi niste.
(Dragana Rakić: Prepoznala sam se.)
Ne možete da se prepoznate u Vidi Ogenjnović.
Hajde lepo sedite. Imate još prijava posle, pa ćete da govorite dalje.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kao što ste i sami rekli, prethodna govornica ni reč nije rekla o dnevnom redu. Po ko zna koji put kao da je tačka Razno tema bilo koje sednice o kojoj se raspravlja.

Neverovatna je doza histerije koju slušamo od strane opozicije, haosa, ali, po meni, i jedna nedopustiva zloupotreba dece u govoru prethodne govornice, urušavanje institucija i, naravno, mržnja prema Aleksandru Vučiću.

Naravno, mi juče i danas raspravljamo o 26 veoma važnih tačaka za život građana Srbije. Na dnevnom redu su izveštaji regulatornih i kontrolnih tela, sporazumi sa zemljama u regionu i zemljama koje podržavaju teritorijalnu celovitost Srbije, ali i o zakonima koji pokazuju kako država raspolaže sredstvima i, naravno, za mene veoma važna odluka da pripadnici naše vojske nastave svoje učešće u multinacionalnim operacijama.

Potpuno sam uverena da su građani Srbije odlično razumeli reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je rekao da Vojska Srbije mora da bude jača nego što je danas, iako je neuporedivo snažnija nego što je bila. Takođe, da neutralne zemlje kao što je Srbija moraju da jačaju svoju odbrambenu snagu. Jačanjem odbrambenih kapaciteta Srbije mi šaljemo veoma snažnu poruku celom svetu, poruku da nam je potreban mir, da nam je potrebna politička stabilnost, mir u regionu, u svetlu geopolitičkih okolnosti koje nam se događaju, ali da nismo ni vreća za udaranje i da ćemo i te kako snažno odgovoriti ukoliko bude napada na Srbiju.

Smatram da je važno da se u ovoj raspravi istakne, takođe, da posle toliko godina nazadovanja, kada je za vreme bivšeg režima oružje spaljivano, a vojska ponižavana, danas treba da se radujemo i novim uniformama i većim platama Vojske Srbije, ali uopšte većim platama i penzijama u svim sektorima, s obzirom da je već najavljeno da će u decembru ove godine prosečna plata u Srbiji biti 816 evra, a da se 2025. godine približavamo toj cifri od 1.000 evra, koliko treba da bude prosečna plata.

Treba da budemo ponosni na našu vojsku. Treba da na najbolji način da kao država procenjujemo rizike, izazove i pretnje, a da čuvamo istovremeno političku stabilnost i ekonomski napredujemo i to je alternativa koju mi nudimo nasuprot haosu i histeriji opozicije.

Poverenje građana u Vojsku Srbije je konstantno veliko i ako će napadi na Vojsku Srbije takođe biti sve veći i moram da istaknem da sam veoma ponosna na činjenicu da je u decembru mesecu, kada su bile barikade Srba na severu KiM, na administrativnoj liniji, nasuprot njih je bila Vojska Srbije koja im je ulivala ogromnu snagu i poverenje.

Za mene je veoma važno što ste vi kao žena danas prisutni ovde i što 11,5% naših pripadnica učestvuje u multinacionalnim operacijama. To je, takođe, jedan snažna poruka koju Srbija šalje preko svojih mirovnih misija celom svetu.

Ministre Vesiću, vi ste juče, takođe, u nekoliko navrata istakli koliko snažno Srbija, to smo mogli da vidimo i po budžetu koji smo usvojili, radi na infrastrukturi, i saobraćajnoj i železničkoj. Dovoljno je samo juče što ste spomenuli da će do kraja ove godine biti završena obilaznica oko Beograd prema Bubanj Potoku, onaj prelaz na „Milošu Velikom“ oko Novog Beograda. Ta izlaznica i saobraćajnica će biti važno čvorište, ali i završetak izgradnje puta oko Kuzmina, zatim Pakovraće, Požega, a ovo sa železnicama, prosto, zvuči neverovatno da ćemo mi do 2030. godine ići brzom prugom od Beograda do Budimpešte 300 kilometara na sat, da ćemo rekonstruisanom prugom Beograd-Bar prema Crnoj Gori ići 120 kilometara na sat i 230 kilometara od Beograda i Niša 200 kilometara na sat. To je jedan veliki poduhvat u koji je Srbija ušla i koji je veoma važan, a za prugu Beograd-Niš takođe važno što će ona prevoziti 9,4 miliona tona robe i 2,3 miliona putnika godišnje i što je to jedan veliki ekološki projekat EU, jer će od 2030. godine 50% ukupne robe biti prevoženo železnicama.

Takođe, želim da pozdravim i vas, ministre Jovanović. Smatram važnim što vi vodite ovo novo ministarstvo u ovom sazivu, jer informacione tehnologije odavno više nisu budućnost nego sadašnjost i realnost u kojoj se nalazimo.

Prema informacijama koje ja imam, mi smo deseta zemlja u svetu, a četvrta zemlja u Evropi po broju digitalnih radnika. Premijerka Brnabić koristi priliku da uvek istakne benefite digitalizacije i da istakne koliko mi prihodujemo od IT sektora. Zato je važno da se nastavi sa ulaganjem i u domaće i u strane kompanije.

Dakle, i ova sednica i ovi zakoni o kojima raspravljamo pokazuju da mi uporedo sa važnim političkim pitanjima radimo i na ekonomskom unapređenju zemlji i povećavamo životni standard građana. mislim da to građani Srbije odlično razumeju, odlično vide i da je to jedna važna poruka koju na svakoj sednici i mi kao narodni poslanici, ali i Vlada Republike Srbije šalju građanima Srbije.

Hvala, gospođo Filipovski.
Reč ima Marina Lipovac Tanasković.

Zahvaljujem.

U okviru dnevnog reda nalazi se nekoliko infrastrukturnih ugovora. Jedan od njih je vezan za železnički Koridor 10 i to deonicu Beograd - Niš. I pored toga što Narodna stranka smatra da je razvoj železnice važan za državu, ovim ugovorom se zadužujemo i zadužujemo se mnogo. Zadužujemo se 2,8 milijardi evra za 230 kilometara pruge. To je 12 miliona evra za jedan kilometar pruge samo za brzinu od maksimalno 150 kilometara na sata.

Danas vozovi u svetu idu brzinom od 300 kilometara na sat, a koštaju isto koliko u Srbiji za brzine od 150 kilometara na sat. Srbija skupo plaća male brzine vozova.

S druge strane, imajući u vidu da nije urađen plan razvoja Srbije, što je po zakonu koji je usvojen u ovoj Skupštini od strane ove vlasti 2018. godine, nije jasno i koji je ključan dokument koji opredeljuje u kom pravcu se razvija Srbije, nije jasno ko odlučuje koja deonica pruge će se raditi.

Recimo, pruga Niš – Dimitrovgrad, na kojoj se prevrnula cisterna sa opasnim materijama pre samo nekoliko meseci proglašena je 2018. godine za najopasniju prugu u Evropi. Tada su opredeljena sredstva za rekonstrukciju ove pruge u iznosu od 268 miliona evra, ali do dana današnjeg ta pruga nije rekonstruisana.

To samo pokazuje da neodgovornost ove vlasti koja nije sposobna da izradi dokumentaciju da uđe u proces tenderske procedure po pravilima međunarodnih finansijskih organizacija. To pokazuje da se u ovoj zemlji grade infrastrukturni projekti jedino i isključivo ako nema tenderske procedure, ako nema transparentnosti i samo i isključivo direktnim dogovorima sa prijateljima iz Kine koji za podizvođače biraju isključivo firme bliske ovoj vlasti.

Ukoliko se i pojavi neki časni policajac ili tužilac koji će ukazati na nezakonite radnje i korupciju, on biva ućutkan, proganjan i degradiran, što smo svedoci u poslednjih par dana upravo na izgradnji industrijskog železničkog koloseka od železničke stanice Stig do Kostolca.

Na dnevnom redu je i Izveštaj o postupcima javnih nabavki. Pa, gde su javne nabavke u infrastrukturi? Samo direktni dogovori. Svi projekti koji su juče ovde nabrojani, obilaznica oko Beograda, Moravski Koridor, Fruškogorski Koridor, čak je najavljen i tunel do Pančeva, sve su to direktni dogovori.

Prioritet države je da se grade infrastrukturni projekti, jer uz velike investicije idu velike pare, ali i mali brojevi, koji se tada ne primećuju. Mali procenat od velikog iznosa su ruke do ramena u narednoj tegli meda. Infrastruktura se gradi za ljude, ali državi su važni samo investicije, pare i nije važna bezbednost putnika, bezbednost imovine, bezbednost zdravlja, jer da jeste, Srbija bi imala nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja, koju danas nema.

Narodna stranka želi da se u Srbiji gradi, ali da se narodne pare ne rasipaju. Hvala.