Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, poštovani gospodine ministre, poštovani predsednici regulatornih tela, ja kratko samo, pošto sam bio u toj stranci i nikad to nisam krio. To se pre i nekad zvala Demokratska stranka Srbije i imali smo predsednika Srbina. Danas to treba da se zove Demokratska stranka Francuske, jer im je predsednik Francuz, a taj Francuz je 1999. godine, kada je mogao da brani Srbiju od zločinačkog NATO bombardovanja, pobegao upravo u tu Francusku.
Dakle, ja ću govoriti o izveštajima kratko, Poverenika i Poverenica, i trudiću se da ostavim vreme svojim sledećim poslanicima. Više puta sam tražio obaveštenje od Zaštitnika i Poverenice o tome šta mogu da preduzmu povodom ugroženih i zapostavljenih sloboda i prava predsednika Republike i pojedinih članova njegove porodice, sina Danila, brata Andreja i ostalih.
Predsednik Republike i članovi njegove porodice su žrtve višegodišnje dehumanizacije, neravnopravnosti i diskriminacije po osnovu stranačke pripadnosti, državne funkcije ili srodstva.
Naš Ustav predviđa da Zaštitnik i Poverenica štite sve građane, dakle, i većinu i manjinu i Poverenica je svojevremeno, vrlo opravdano, osudila razbijanje prozora i iscrtavanje grafita na fasadi zgrade hrvatskog doma u Starom Slankamenu, u Novom Slankamenu, i osudila je, opet ispravno, dva pokušaja vandalizacije izloga „Prajd Info Centra“.
Sa druge strane, prostorije SNS širom Srbije, da vas obavestim, pošto vodim o tome računa, su pre nedelju dana dva puta još napadnute, 74 puta su napadnute tokom nekoliko godina, sa nanetom ogromnom materijalnom štetom. I Poverenica i Zaštitnik se nikada nisu oglasili ni po jednom od ovih napada, na prostorije SNS-a. Prosto, jasno je, isti aršini moraju da se primenjuju i na prostorije hrvatskog doma i „Prajd Info Centra“ i na prostorije SNS.
Došli smo povodom ljudskih prava u apsurdnu situaciju, da postavimo pitanje da li društvo utemeljeno na poštovanju ljudskih prava, toleranciji i uvažavanju različitosti obuhvata i Vukana, Danila, Andreja i Aleksandra Vučića? Da li oni imaju pravo na ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije? Da li i ostali članovi porodice predsednika Vučića imaju ljudska prava? Mislim, zvuči apsurdno, zar ne? Ali, apsurdno je da smo došli do toga da se pitamo da li petogodišnje dete, maleni Vukan Vučić, ima ljudska prava.
Ukazaću na kratko slučaj diskriminacije sina predsednika Republike, baš u izveštajnom periodu, 2021. godini, i to od strane službenika Poverenika za informacije, koji siguran sam za to nije znao.
Dakle, Danilo Vučić nije političar, ima 25 godina, izložen je strahovitoj medijskoj diskriminaciji i demonizaciji i ugrožava se i njegovo pravo na rad. To je ovaj primer. Dakle, službenici Poverenika za informacije su 10. novembra 2021. godine, u periodu na koji se odnosi izveštaj, otišli u fizičku kontrolu rada sajta jedne vinoteke i to kao baš slučajno one u kojoj radi Danilo Vučić, kako bi proverili taj sajt, ali u kontrolu su otišli članovi porodice, jedne te iste, koja radi u službi Poverenika, njih troje, kao da će gajbe da nose, a ne da kontrolišu jedan sajt. Dakle, majka koja je bila član žutih i SDS je poslala svoju ćerku, koja takođe radi u službi Poverenika, u kontrolu vinarije u kojoj baš slučajno radi Danilo Vučić, a ćerka je bila kandidat za poslanika i odbornika Borisa Tadića i SDS 2016. godine. Dakle, da li je to slučajno? Pa, ne, nije, naravno, slučajno i o ovome pažljivo sam pregledao vaš izveštaj nema ni reči o ovome u vašem izveštaju.
E, dakle, rad i postupanje i Poverenice i Zaštitnika i Poverenika, su upravo dokaz da su, sve ovo što sam naveo, zaista nezavisni u svom radu od vlasti i od SNS-a. I o tome svedoči da nijednom nisu osudili nijedan od 74 napada na prostorije SNS-a.
Dakle, inače glasaću za sve izveštaje, pa i za ova tri, zato što ova kritika koju sam uputio se odnosi samo na mali delokrug njihovog rada, sve ostalo je u redu.
Dakle, ukazaću Poverenici, kratko i Zaštitniku, na pokušaj linča koji se upravo desio ovde, da ih obavestim o tome, linča predsednika koji se desio ovde u Skupštini i na napad na predsedništvo na Dan državnosti.
Predsednik Vučić je došao ovde 2. februara da izvesti narodne poslanike o pregovorima o Kosovu i Metohiji i to je upravo opozicija tražila, a nemoćni poslanici desnog sektora, koji inače imaju gazde u Moskvi, ali potpomognuti i nemoćnim pripadnicima levog sektora, koji inače imaju gazde u Briselu, su jurnuli da linčuju predsednika Republike zbog toga što im je objasnio, došao na njihov poziv da im objasni kako stoje pregovori na KiM.
Dakle, u pokušaju linča su se ujedinili pripadnici inače razjedinjene opozicije, razjedinjene u svemu osim u mržnji prema Aleksandru Vučiću, a Vučić se nije ni pomerio. Sedeo je mirno, tamo na onom mestu, nastavio da govori o KiM, govorio je samo kako je sramota to što je opozicija priredila svojoj zemlji.
Dakle, Srbija je na razmeđi između istoka i zapada. Ima tu nesreću da postoje Srbi koji više vole tuđu zemlju nego svoju. Nema ih mnogo, ali su dobro raspoređeni. Desni sektor, poznato je, voli Rusiju, levi sektor voli zapad. Između ta dva ekstrema je Srbija. Srećom, većina Srba najviše voli Srbiju, ne Rusiju, ne Ameriku. A desni sektor je za Dan državnosti, baš 15. pripremio maleni državni udar. A iza fašističkih narodnih patrola, koje su to predvodile, su se skrivale četiri ovde parlamentarne stranke desnog sektora. A desni sektor je za Dan državnosti baš za predsednika Vučića pripremio i snajper i snajperistu. Srećom, nadležni organi su radili svoj posao, pa su uhapsili i snajper i snajperistu.
Desni sektor se toliko hvali, i završavam, ljubavlju prema majci Rusiji i hvale se podrškom majčice Rusije njima. Pa, postavlja se pitanje, ako toliko vole majčicu Rusiju, šta im je onda Srbija, maćeha?
Za kraj, Srbija je danas jaka zahvaljujući predsedniku Vučiću, danas je jaka, jedinstvena i ujedinjena zbog predsednika Vučića. Aleksandar Vučić nam je vratio dostojanstvo. Predsednik Vučić uzdiže Srbiju, gradi Srbiju, leči Srbiju, leči prošlost u sadašnjosti, radi budućnosti. Živela Srbija!