Hvala, predsedniče.
(Milenko Jovanov: Pa ti si priznao da si lopov.)
(Aleksandar Jovanović: Kolega Jovanov, molim vas da se malo smirite.)
(Narodni poslanici pričaju u glas.)
Poštovani narodni poslaniče, gospodine Jovanov, u pravu ste da sam ja reagovala na pitanje, odnosno odgovorila na pitanje Ljubice Gojgić u emisiji „Pravi ugao“ na Javnom servisu RT Vojvodina na pitanje da komentarišem ponašanje narodnog poslanika Šćekića i ja sam se ogradila, možete naravno, u ovom trenutku zaista bi bilo besmisleno da gubim vreme da vam sada nađem, mogu da vratim, ja sam se ogradila i upravo rekla da ukoliko je istina to što se pojavilo u medijima da je to zaista nedopustivo. Takođe, ako je vama neko psovao majku, ja zaista tome nisam prisustvovala, to je nedopustivo i naravno da ni vaša majka, kao ni bilo čija nezavređuje, ničija majka nezavređuje, pa naravno ni vaša bilo kakvu uvredu. To je takođe nedopustivo.
Da li me interesuje šta se dešava u Narodnoj skupštini? Naravno da me interesuje. To je najviše zakonodavno telo i zanimaju me naši građani, pratim u meri mogućeg je naravno. Vi znate da mi moramo da obavljamo naše redovne poslove i da bi zaista bilo nemoguće da pratimo svakog dana, niti je to cilj, već naravno pratimo propise koji su ovde doneti kako bismo mogli da to i unesemo u naš redovan izveštaj i posebne izveštaje o radu.
Naravno, kao što sam i na početku rekla, zaista mislim da je bilo i besmisleno pratiti svakodnevno šta se dešava u Skupštini jer naravno da narodne poslanike štiti ovde imunitet. On je važna tekovina demokratije i naravno da je ovde predsednik Narodne skupštine taj koji će voditi red, jer ne postoji niti mislim da treba da postoji vanparlamentarna kontrola, jer to bi zaista izgubilo svaki smisao.
Takođe, nije tačno da ja nisam reagovala u skladu sa ovlašćenjima kada je bilo potrebno i kada je predsednik, odnosno tačnije više njegova deca kada su bila vređana ili kada su uvrede bile izrečene tako da su u sebi sadržale i diskriminatorni govor, pre svega maloletna ćerka predsednika Republike, da smo dva ili tri puta osudili na društvenoj mreži Tviter i kada je ta uvreda, koja je istovremeno bila i uvreda i pretnja, kada se izražavala na način koji je istovremeno predstavljao i govor mržnje u smislu Zakona o zabrani diskriminacije, poput recimo neke karikature ili njegovog poređenja sa Adolfom Hitlerom u godini pre Kovida, ne mogu da tačno da se setim koja je bila.
Ali, zbog čega sam iznela propise. Smatrala sam da je važno da ipak podsetim narodnog poslanika Nebojšu Bakareca koji je me je već nekoliko puta pitao šta preduzimamo da zaštitimo bezbednost predsednika Republike Srbije. Kao što sam rekla, ja to pitanje smatram vrlo važnim i mislim da ga nikako ne treba izmeštati iz fokusa zaista onoga što on jeste jer bezbednost predsednika može biti ugrožena i zaista smatram da ne treba to pitanje postavljati institucijama za ljudska prava.
Još jednom, mislim da smo mi ovde upravo i izabrani da štitimo ljudska i manjinska prava, dakle, ljude, građane i građanke i manjinska prava.
Takođe, moram da kažem da ste mi vi lično i to je meni zaista značilo upravo prilikom izbora i rekli, gospodine Jovanov, izvinite što se ja vama lično obraćam, zaista mi nije nikakva namera da vas uvredim, ali vi ste baš prvi naglasili – treba da ispravite i mene i svakoga ako pogrešim zato što mi želimo da gradimo demokratsko društvo u kome će institucije raditi svoj posao. Naša demokratije nije savršena. Ona je krhka, mlada je, nećemo zalaziti.
Drugo, ono što mene dovodi u neravnopravan položaj jeste upravo činjenica da ne smem da se bavim politikom, ne mogu da se bavim svakodnevnom politikom, niti da koristim zapravo taj politički. Jezik ljudskih prava je potpuno drugačiji i zbog toga mi je žao što možda naravno ja neću ispuniti ono što su možda očekivanja sva, ni od vlasti ni od opozicije. Ja negde mislim da je možda kada su umereno nezadovoljni i vlast i opozicija da se ovaj posao ipak obavlja na profesionalan i način nezavistan, što zapravo i jeste cilj. Hvala vam.