Ne.
Cakiću, vi niste ta poslanička grupa?
Jeste? Promenili ste?
A, javiti onda Sekretarijatu da vas prebaci u tu poslaničku grupu. To će onda njima da donese par sekundi više za raspravu.
Šta, više niste posvađani oko toga ko je kome uzeo brend, ime?
Niste, odlično. Čestitam. To je pozitivan pomak. Obično se samo sitnite.
Reč ima ministar Jovanović.
Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedniče, Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, koleginice i kolege, dobar dan svima. Inspirisan sam govorom narodnog poslanika Tomislava Jankovića. Zahvaljujem se što ste obratili pažnju na zakon kojim se potvrđuju akti Svetskog poštanskog saveta.
Naravno, moj motiv da se javim je isti kao vaš, jer sam toliko godina proveo u JP „Pošta Srbije“.
Slažem se sa vama kada dajete ocenu da građani vide kako je bilo to do 2012. godine i kako je bilo posle 2012. godine. Slažem se sa s tim, posmatrajući i Narodnu skupštinu i juče i danas, da je dovoljno da građani pogledaju ovaj prenos i da mogu da vide kako je bilo do 2012. godine, a kako je posle 2012. godine. Kada pogledaju sa desne strane, mogu da vide poslaničku grupu Srpske napredne stranke, koja je tu i 12 i 15 sati i svi za jednog, jedan za sve. Uporedno se prave i rezultati, a mogu da vide i drugu stranu, gde su prazne klupe i gde predstavnici opozicije često iskoriste svojih 10 ili 20 minuta, a onda odu u restoran u Skupštini.
(Tatjana Manojlović: Povreda Poslovnika.)
(Dragana Rakić: Povreda Poslovnika.)
Godina 2012. je prekretnica. Iskoristiću priliku da, inspirisan govorom koleginice Filipovski, i ja prikažem neke rezultate koji se tiču, pre svega, infromaciono-komunikacionih tehnologija i potpune transformacije koja se desila u Srbiji.
Evo, daću vam primer kako je izgledao izvoz našeg IKT sektora te 2012. godine. To je bilo svega 374 miliona, a izvoz IKT sektora prošle, 2022. godine, je bio 2.692.000.000 evra. Dake, 7,2 puta za 10 godina je povećan izvoz kada je u pitanju naša pamet, naše znanje, ono što stvara naš IT sektor.
Nije taj rezultat došao slučajno. Taj rezultat je došao upravo ovako, upornim radom, 12 i 15 sati dnevno, jer smo preduzeli različite mere koje su dovele do ovoga. Podsetiću, ono što i građani već sve znaju, da smo izvršili veliku transformaciju sistema prosvete, da je računarstvo i programiranje, informatika, obavezan predmet od petog razreda osnovne škole…
(Dragana Rakić: Nema ko da predaje u školi.)
… i da već imamo generacije đaka koje su završile osnovnu školu i koje su četiri godine imale informatiku i programiranje.
(Dragana Rakić: Neće niko da radi u školi.)

Mogu samo da zamolim Draganu Rakić da ne viče iz klupe.
Nastavite, molim vas.

U srednjim školama uveli smo specijalizovana IT odeljenja i ranije smo ih možda imali manje od 10, a sada više od 50 različitih specijalizovanih IT odeljenja pravi IT profesionalce i IT ekosistem koji pravi ovaj rezultat.
Podsetiću građane da smo podigli ovaj broj mesta na fakultetima -elektrotehničkom, mašinskom i svim ostalim tehničkim fakultetima za upis studenata za više od 20%, da smo uticali na to da digitalizacija bude sastavni deo naše privrede, naših inovacija, naših znanja i sve je to dovelo do ovog rezultata koji kaže da smo za 10 godina ne 17%, ne 70%, nego 720% uvećali izvoz našeg IKT sektora.
Interesantan je podatak i koliko je taj IKT sektor doneo kada je u pitanju zaposlenost. Evo, podatak koji govori da je 2012. godine u ovom sektoru bilo 49.946 zaposlenih, a da prošle godine u tom istom sektoru imamo 94.490 zaposlenih.
(Nebojša Cakić: Pre toga niko nije radio.)
To govorimo i pokazujemo da ćemo sa ovim rastom nastaviti i narednih godina, kao što pokazujemo, gospodine Kozma, i rezultate kada su u pitanju prosečne zarade.
Vi treba da kažete da je prosečna zarada u Republici Srbiji 2010. godine bila 331 evro, da je prosečna zarada u Republici Srbiji 2012. godine bila 360 evra. To se ovde lepo vidi na grafikonu, a da je u decembru mesecu prošle godine, kao što ste čuli, prosečna zarada 718 evra, kao i da ste čuli očekivanja da će do kraja ove godine to biti preko 800 evra, a da će 2025. godine biti, kao što su SNS i predsednik Aleksandar Vučić obećali, 1000 evra u Srbiji.
Mogu da vam pričam i o tome, gospodine Kozma, koliki je rast našeg BDP-a i da vam pokažem grafikone. Pošto moj kolega prof. Obradović voli grafikone, uzvraćam i trećim grafikonom, gde se vidi da je BDP, ono što smo napravili u celoj Republici Srbiji 2012. godine bio 33,7 milijardi evra, da je BDP 2022. godine 60,3 milijarde evra, a da očekujemo da će 2023. godine biti 68 milijardi evra. Znači, dupliran je BDP. Sve ono što smo kao zemlja i kao narod stvorili.
Mnogo toga je urađeno u sektoru IKT. Po prvi put u Srbiji su izgrađeni naučno-tehnološki parkovi. Ne samo da imamo četiri naučno-tehnološka parka, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku, već ulazimo i u dogradnje i proširenja ovih centara, u izgradnju centra u Kruševcu, ali i izgradnju inovacionog distrikta u Kragujevcu.
Po prvi put za ovih 10 godina u Republici Srbiji su osnovani instituti. Interesantan podatak je da 50 godina pre toga u Srbiji i u staroj Jugoslaviji nije osnovan nijedan institut, a onda za 10 godina tri instituta - Institut Biosens, Institut za razvoj veštačke inteligencije u Novom Sadu i Institut za informatiku u Kragujevcu.
Imam jedan fantastičan primer koji možete da vidite svaki dan kada prolazite Savskom ulicom, oko Mostarske petlje i kada govorimo o kulturno-istorijskim spomenicima i celinama, to je multifunkcionalni centar „Ložionica“. Dame i gospodo narodni poslanici, videćete da je bilo potrebno sto godina da neko sa tom „Ložionicom“ nešto uradi i po prvi put Vlada Republike Srbije na tom mestu, poštujući istoriju i kulturno nasleđe, na mestu „Ložionice“ pravi savremeni multifunkcionalni centar koji će biti centar okupljanja mladih inovacija, tehnologija, digitalizacije.
Po prvi put rekonstruišemo vodotoranj koji je bio simbol Druge industrijske revolucije tada, pre sto godina, prateći korak sa Četvrtom industrijskom revolucijom i po prvi put vraćamo ime velikog naučnika Milutina Milankovića. Verovali ili ne, on je projektovao taj vodotoranj koji stoji pored „Gazele“, pored Mostarske petlje i novu zgradu aneksa koju budemo pravili pored „Ložionice“ upravo ćemo dati ime tog velikana Milutina Milankovića.
Dragi narodni poslanici, čuli smo od kolege Vesića fantastične podatke da 36 godina pre 2012. godine je bilo nula kilometara izgrađenih pruga i svega 31 kilometar pruge rekonstruisan.
Mi se danas ponosimo, i time ću završiti, što podržavamo ratifikaciju Sporazuma Svetskog poštanskog saveza, što smo bili jedna od država koja je osnovala taj Svetski poštanski savez 1874. godine u Bernu i što ćemo, kao što smo i krenuli 2012. godine, nastaviti sa politikom državnosti, rezultata koje sam vam pokazao na ovim grafikonima.
Hvala veliko.
(Robert Kozma: Replika.)

Hvala vam.
Da, dobićete vi repliku, gospodine Kozma, ali pre toga Tatjana Manojlović hoće po Poslovniku.
Daću vam reč, ali samo da vam kažem unapred da ako bude bio pokušaj repliciranja kroz povredu Poslovnika, primenićemo pravila koja Poslovnik nalaže.
To smo već radili juče. Evo, imate reč.

Prijavljujem povredu Poslovnika po članu 27, predsedniče Skupštine.

Ministar ne mora da zna šta je po Poslovniku, ali vi morate i morate da opomenete i nekoga ko je gost u ovoj sali da ne može da proziva poslanike da li idu u restoran ili ne idu.

Pametnije bi bilo da je za sto dana Vlade izabrao državnog sekretara za informisanje. To bi bilo celishodnije, nego da pričamo o restoranu i o tome gde su poslanici opozicije.

Nije u redu. Nije ovde niko pozvan kao gost da bi nama ovde držao predavanja o ponašanju.

To je, dakle, bilo to? Dobro.
Da li je neko od vas bio u restoranu ili ne, ja stvarno time ne mogu da se bavim, ali ne smatram da sam povredio član 27.
Vi ste komentarisali sad državne sekretare, što tek nikakve veze nema ni sa čim, ni sa tim što vam je navodno smetalo. Tako da, rekao sam vam unapred, to je sad ono, član 103. stav 8. Vi ste to znali unapred i ipak ste to svesno uradili, ali ne vidim kakve veze ima sa članom 27.
Ipak, dužnost mi je da vas pitam treba li da se glasa?
Glasaćemo.
Reč ima Robert Kozma, dva minuta.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Zahvalio bih se ministru Mihailu Jovanoviću na izlaganju i cenim kada se ukazuje na određene stvari. Mislim da takva razmena mišljenja je potrebna, iako se slažem da na početku niste baš na adekvatan način se obratili prema poslanicima, sa određenim komentarima, ali posle, oko vaših izlaganja, stvarno to cenim, u redu je, tu smo da razmenjujemo argumentaciju.

Vi kažete kako je nešto bilo uvek bolje kada idete u prošlost, pa kao trebao bih ja uporedim kao neko koje nov poslanik, kao neko ko predstavlja novu političku snagu koja nikada nije bila na vlasti, da treba da govorim o tome kako je nekad u prošlosti bilo, pa to nije ipak moja odgovornost.

Međutim, kada idete u prošlost, mogli ste da odete i na primer i u devedesete godine prethodnog veka, kada je bila hiperinflacija i kada su naši roditelji jedva preživljavali sa tri marke, koliko su imali platu na mesečnom nivou. Ta hiperinflacija i to ekonomsko stanje takođe je prouzrokovano sadašnjom vladajućom većinom, pa ste se mogli osvrnuti i na tako nešto.

Ali, hajde, da vam ukažem i na jednu drugu stvar. Govorite o prosečnoj plati. Međutim, hajde da uzmemo jedan drugi pokazatelj, a to je najučestalija plata, to je ona plata koju primaju najčešće građani Srbije i ta plata prošle godine bila je oko 50.000 dinara, 50% stanovništva je primalo platu oko 50.000 dinara, od toga 27% između 35.000 i 50.000 dinara, a 23% građana primalo je platu ispod 35.000 dinara.

Uzimati kao pokazatelj prosečnu platu, to znači uzeti platu i primanja i onoga ko se vozi mercedesom i dobio je 100 evra pomoći za vreme korone i onoga ko prima platu ispod 35.000 dinara. To stvara jednu masku, to maskira ekonomsku situaciju sa tim. Treba da govorimo o pravim ekonomskim pokazateljima, a oni su zapravo veoma loši. Hvala.

To je bilo dva minuta. Hvala.
Gospođo Manojlović, po kom osnovu?
Jeste li se javili za reč? (Ne.)
Jel vam ta jedinica blinka? A blinka? Isključite se, molim vas, ako nećete reč.
Reč ima ministar.
Izvolite.

Trudio sam se da u duhu onoga kako to radim, iz kog sektora sam došao, to su informacione tehnologije i digitalizacija, precizno pokažem rezultate koji izlaze iz dokumenata koje usvaja i Narodna skupština Republike Srbije. Pozivam i vas da ubuduće pokažete eksplicitno ove parametre i kada govorimo sad o toj najučestalijoj zaradi, kako je vi zovete, možda je to medijana ili neki drugi matematički izraz, treba da kažete kolika je bila tad pre deset godina medijana i koliko je tada bila najučestalija zarada koju vi spominjete.
Ali, voleo bih jednu drugu stvar u ovom trenutku da istaknem i da vam pokažem kao podatak, a to je takođe bitno za građane Republike Srbije, naročito naše najstarije sugrađane, penzionere. Pokazaću vam kolika je bila prosečna penzija tad 2012. godine, bila je 204 evra, a pokazaću vam i kolika je prosečna penzija 2022. godine, to je 322 evra.
To su eksplicitni podaci koji pokazuju koliko napreduje naša privreda, koliko je bolji životni standard i naših građana i naših najstarijih penzionera. I u tom smislu pozivam vas da sa takvim argumentima ubuduće izlazite pred narodne poslanike u Skupštini Republike Srbije. Hvala.