Zahvaljujem.

Reč ima Sanja Ćalović.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, poštovani predstavnici regulatornih tela, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, obzirom da je ovo moje prvo obraćanje u ovom parlamentu, ja moram da iskoristim priliku da posebno pozdravim svoje sugrađane iz grada Čačka.

Dozvolite mi da u ime poslaničke grupe Ivica Dačić – SPS iznesem mišljenje u vezi sa Izveštajem o radu za 2021. godinu i Izveštajem o sprovođenju aktivnosti iz revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23, potpoglavlje „Borba protiv korupcije“, kao i Izveštajem o radu DRI za 2021. godinu.

Državna revizorska institucija, Agencija za sprečavanje korupcije, kao i ostali čiji su izveštaji danas na dnevnom redu, samostalni su republički organi i nezavisna tela, a za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Državna revizorska institucija je osnovana Zakonom o DRI 2005. godine. Međutim, ono što je manje poznato jeste da naša država već 179 godina ima institucije koje su uspostavljene sa istim ciljem, a to je kontrola trošenja javnih sredstava i trošenja državnih para. Državna račundžinica, glavna kontrola, samo su neki od istorijskih naziva za ovu veoma važnu ustanovu.

Za DRI je najvažnije, a samim tim i za našu državu, da ovlašćeni državni revizori i njihovi saradnici postupaju u skladu sa zakonom, ovlašćenjima, a pre svega, da budu samostalni i nezavisni u vršenju poverenih poslova.

Takođe, važno je da njihov predan rad bude poštovan i cenjen, a da rezultati njihovog rada doprinose zakonitosti u radu subjekata koji koriste javna sredstva. Ovde posebno treba imati u vidu i kontrolu u oblasti javnih nabavki, ali i u drugim oblastima u kojima se troše javna sredstva.

Takođe, koristim priliku da naglasim da je veoma bitno da svi budžetski direktni i indirektni korisnici organizuju internu reviziju, na šta ih i obavezuje Zakon o budžetskom sistemu Republike Srbije. To je dragocena brana nezakontiom postupanju kod korisnika javnih sredstava, bilo da su u pitanju državni organi, lokalne samouprave ili javna preduzeća. Dobra interna revizija u stvari jeste pola obavljenog posla kojim se inače DRI i bavi, a donekle i Agencija za sprečavanje korupcije.

Zbog toga apelujem na jedinicu za harmonizaciju Ministarstva finansija da licencira potreban broj internih revizora i da iz godišnjih izveštaja koje im interni revizori i interne revizije dostavljaju prati njihove rezultate, kao i da kroz edukacije i analize obezbeđuje njihov što kvalitetniji rad.

Kada govorimo o Izveštaju Agencije za sprečavanje korupcije, treba reći da koruptivne radnje i aktivnosti u svakom društvu na najgrublji mogući način urušavaju zakonitost u poslovanju, smanjuju potencijal sredstava u oblasti javnih finansija i proizvode enormno i nezakonito bogaćenje lica koja sprovode te koruptivne radnje.

Zbog toga je veoma važno da svi delovi sistema, a Agencija za sprečavanje korupcije tu zauzima veoma važno mesto, deluju u sadejstvu, jedinstveno i u skladu sa zakonom, kako bi se ti pogubni efekti korupcije smanjili i ako je moguće, iskorenili.

Veoma je važno što je Republika Srbija donela i brojne antikoruptivne zakone, ali još važnije je stvoriti profesionalni kadrovski aparat koji će biti u stanju da striktnom primenom ovih zakona obezbedi da javne finansije budu transparentne, da najkvalitetnije robe i usluge dobijamo po adekvatnim cenama i da podižemo konkurentnost privrede, jer to je jedan od naših najvažnijih tržišnih mehanizama.

Godina o kojoj govorimo, 2021. godina, bila je godina koju su obeležile i dalje prisutne brojne epidemiološke mere i izazovi, ali i godina u kojoj je primena Zakona o sprečavanju korupcije dobila svoj pun kapacitet, a u toj godini su usvojene i obimne izmene i dopune istog.

Deo Izveštaja o radu Agencije za sprečavanje korupcije po prvi put je Izveštaj o sprovođenju aktivnosti iz revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23 i potpoglavlje koje se bavi borbom protiv korupcije. Sada se na polugodišnjem nivou rade izveštaji o sprovođenju prelaznih merila za Poglavlje 23 u oblasti sukoba interesa, prijave i provere imovine i prihoda funkcionera, kao i kontrole finansiranja političkih aktivnosti, a sve to u saradnji sa Republičkim javnim tužilaštvom i prekršajnim sudovima.

Na ovaj način dodatno je smanjena mogućnost za koruptivne radnje u ovim oblastima i kategorijama lica. Potpuno sam sigurna, a na osnovu postupanja izveštaja koje dobijamo od DRI i Agencije za sprečavanje korupcije, da jedni i drugi raspolažu stručnim i motivisanim službenicima koji svojim radom doprinose da Republika Srbija bude država sa povoljnim privrednim ambijentom, a to nam govori i činjenica da strani ulagači sve više investiraju u našu Republiku Srbiju.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije u danu za glasanje podržaće izveštaje DRI i Agencije za sprečavanje korupcije. Hvala na pažnji.

Hvala i čestitam na prvom obraćanju, kako sam razumeo.
Reč ima Đorđe Miketić.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici i građani Srbije, drago mi je da vidim da je tu ministar Vesić. Ministar je, kako smo saznali, prozvan 200 na sat. Govorio je juče o 142 godine dugoj tradiciji železnice u Srbiji, a da vidimo gde smo to danas, što bi rekao konobar, hajde da podvučemo crtu, za ovih 10 godina šta smo imali?

Godine 1886. je napravljena Železnička stanica u Beogradu. Sada da prošetamo do nje tamo bi sreli zmije, narkomane i deponiju. Ukinuli ste železničku stanicu, našu lepoticu. Da odemo do one železnice stanice koja radi u Prokopu, koja danas prokišnjava. Da vidimo koju ste prugu to izgradili. Recimo, možda nepostojeću prugu Kostolac ili obnovljena Niš-Knjaževac pruga. Niš-Knjaževac pruga, gde je provučen kredit za obnovu nije obnovljena.

Da vidimo do Pančeva, 90 miliona dolara su ova Srbija i njeni građani platili prugu do Pančeva koja osam godina nije puštena u promet. Zašto? Zato što „Pantransport“, neko ko finansira SNS, ima ugovor, odnosno monopol da prevozi građane Pančeva do Beograda, a onda ste nakon 5.000 građana Pančeva, kada su potpisali, tražili da se vrati BG voz do Pančeva, pustili nekakav PA voz ili PAN voz, ne znam ni je kako ste ga nazvali, dokle, do Pančevca, a onda građani da se snalaze. Tako danas izgleda železnica.

Ja sam veliki zagovornik dobre i brze železnice. Zašto? Zato što je ona ekološka i demokratski javni prevoz, ali ona se pravi za građane i Beograda i za građane Srbije, a ne pravi za štetne i koruptivne ugovore kojima vi to radite.

Ako hoćete rešenje, mislim da je gospodin Mirković ovde, koji je šef odborničke grupe SNS u Beogradu, rekao da nemamo rešenje, evo dva rešenja. Ne košta ništa. Prvo rešenje, BG voz pustite odmah do Pazove, Mladenovca, Lazarevca i Pančeva, tako će se ovog momenta sprečiti kolaps za 15% u Beogradu, 15% Beograđana će ići mnogo brže na posao i nazad, raširićete ovo sve, a ne da gradite tamo prugu gde planirate nekakve ekspo-centre, nacionalne stadione i ostale gluposti za koje vam je isti ovaj Fiskalni savet rekao da je to besmisleno trošenje novca.

Potpišite i drugi papir gospodine, zabranite ovog trenutka opasne materije da idu ispod vračarskog tunela. Pogledajte šta se desilo u Pirotu i još tri, četiri incidenta nakon toga. Vračarski tunel danas i svi Vračarci i građana Beograda, svake noći, kada prolaze opasne materije, strepe, ne znaju da li zaista mogu mirno da spavaju zato što ispod, u tunelu, prolazi ko zna šta i ko zna koliko. Videli smo da se opasne materije ne kontrolišu. Ako zabranite to, biće možda poskupo malo za neke prevoznike, ali će vam ubrzati proces pravljenje novog mosta preko Dunava. Tako ćemo i sprečiti Beograđane da se ne doživi neka, ne daj bože, nesreća i potencijalna katastrofa u Beogradu, što znači BG voz odmah pustite do Pančeva, Pazove, Mladenovca i Lazarevca i ovo do aerodroma što ste planirali što pre da izgradite i sprečite potencijalnu katastrofu, jer pre nego što poletite 200 na sat, hajde prvo da vidimo koje naše pruge rade i hajde da napravimo železnicu koju će građani da koriste, a ne samo da se okoriste neki vaši ortaci. Hvala vam.

Reč ima Milenko Jovanov, pravo na repliku.

Sad smo čuli da postoji demokratski prevoz. Pruga i pružni prevoz je demokratski prevoz. To ste rekli. Šta je nedemokratski prevoz? Jel mornarica demokratska isto?

(Đorđe Miketić: Vaš vozač.)

Moj vozač je nedemokratski? A što je moj vozač nedemokratski? Ko je moj vozač? Kako se zove moj vozač? Odakle meni vozač? Odakle meni službeni auto? Hajde recite mi, dajte mi, pojasnite mi sve te detalje, pošto znate.

Kako se zove ovaj što nas finansira? Kako ste rekli? Kako ste rekli ovaj što nas finansira? Rekli ste da nas finansira i zbog toga ukidamo, ne znam, nešto ukidamo, nešto ne ukidamo zato što nas finansira. Dajte dokaz. Dajte papir jedan. Dajte uplatu. Dajte uplatu! Dajte uplatu! Dajte pokažite uplatu. Pokažite bilo šta. Nema. Nema papira. Ima samo ono… Kao što nema ni mornarice, ratne flotile Srbije bez mora, jedino ako ćete u Panonsko more da je parkirate. Ako ste to mislili, onda je to vrlo zanimljivo.

Razjasnite mi ovaj demokratski prevoz. Koji je to prevoz nedemokratski? Jel autobus demokratski ili nedemokratski? Kakav je autobus prevoz? Autobuski prevoz? Jel to demokratsko prevozno sredstvo? A brod što obilazi panoramsko razgledanje Beograda? Jel to demokratsko ili nedemokratsko prevozno sredstvo? Šta je to? Jel biciklo demokratsko prevozno sredstvo? Kako? A ovaj bicikl sa dva sedišta? Jel to demokratsko prevozno… Jel motor demokratsko prevozno sredstvo?

Hajde prosvetlite nas više, objasnite nam više o tim demokratskim prevoznim sredstvima i nedemokratskim prevoznim sredstvima. Dajte taj dokaz o tome ko nas finansira, ko nas ne finansira.

Pustite te priče i prestanite da proganjate onog čoveka u holu. Danas ćete da se suočite sa njim, pa će vam on reći šta ste mu rekli, što ste mu pretili, posle lažete kako niste. Vi, Miketiću, dajem vam pravo za repliku. Vi, Miketiću, lažete, napali ste čoveka, što ste mu rekli, citiram: „A što si se sad ukakio?“ To ste mu rekli. Jel tako? Jel tako? Jesi. Evo, priznaješ da jesi. Što to nisi rekao u intervjuu „Danasu“? Što to nisi rekao svojim medijima, nego se vadiš kako ga nisi dirao? Jel to demokratski, Miketiću?

Reč ima ministar Goran Vesić.

Drago mi je što se neko ponovo setio rasprave iz 1881. godine koja je održana u Narodnoj skupštini, ne u ovoj Narodnoj skupštini, 10. marta, pa evo da vam citiram deo, kako je izgledala ta rasprava, kako nju opisuje Slobodan Jovanović. Kaže: „Poslanik Nikolajević je napao Vladu da gradeći prugu kopa grob našoj političkoj slobodi i našoj državi i ne samo to, nego da su izdajnici balkanskih naroda. Naprednjaci Milana Piroćanca“, to da znate, „uzeli su da ih je Nikolajević nazvao izdajnicima. Radikali su skočili da brane Nikolajevića, predsednik se jedva čuo u larmi, prozivao je Nikolajevića da se vrati natrag. Nikolajević je izašao ispred, a u isto vreme pred Skupštinom je došlo do okršaja između studenata i žandarmerije“. Tako je izgledala rasprava o pruzi pre 142 godine, a bogami da još malo pa želite da izgleda isto.
Zaista, meni nije jasno kako možete da kažete da niko ne koristi prugu i kako pruga nije za građane kad se samo vozom Soko, između Beograda i Novog Sada, prevezlo milion i po ljudi, odnosno bilo je milion i po vožnji za 11 meseci, a ukupno dva miliona i 600 hiljada vožnji za 11 meseci. Šta to znači?
To znači da ljudi kada im date mogućnost da koriste dobar način prevoza, brži način prevoza koji nije skup, to morate da priznate, to i koriste. To znači da će ljudi koristiti i na pruzi prema Subotici, da će to sutra koristiti i kada pričamo o pruzi prema Nišu.
Vi danas imate skoro dve hiljade mesečnih karata za prugu između Beograda i Novog Sada. To znači da su to ljudi koji žive u Novom Sadu i rade u Beogradu ili obratno, jer je brže i povoljnije doći vozom, nego doći automobilom, a da ne pričamo o tome koliko je smanjen broj automobila na putu između Beograda i Novog Sada zato što, naprosto, ljudi koriste voz.
Ono što hoću da vam kažem, to je takođe meni zanimljivo, ne možete meni da govorite o „BG vozu“, zato što je „BG voz“ nadležnost lokalne samouprave, odnosno Grada Beograda, ali upravo u vreme dok sam ja obavljao funkciju u Gradu Beogradu „BG voz“ je krenuo i do Lazarevca i do Mladenovca. Ne ranije, nego tada. Nisam ja uveo „BG voz“, uveo ga je neko ko je bio pre nas i to je dobar potez bio, ali tada je voz krenuo do Lazarevca i do Mladenovca.
Sad, nemojte me držati za reč, tri ili šest vožnji je dnevno prema jednoj i prema drugoj opštini, sad sam to već zaboravio, ali u svakom slučaju iz stanice Vukov spomenik do stanice železničke u Lazarevcu danas se „BG vozom“ ide 63 minuta. To je danas brže sa ovakvim „BG vozom“ nego što možete da idete autobusom ili automobilom.
Inače, u okviru železnice pripremamo projekat izgradnje koja će ići zajedno sa metroom, izgradnje beogradskog voza, jer metro sam po sebi nema punu funkciju bez izgradnje gradske železnice. To nije samo pruga prema nacionalnom stadionu, o čemu vi govorite, jer ona nije samo do nacionalnog stadiona, ona je do centra Surčina i do aerodroma. Potpuno je normalno i prirodno da i aerodrom bude povezan sa gradom, tako je svuda, železnicom. Bolje železnicom nego automobilima i autobusima. Kasnije će se produžiti i do centra Obrenovca i kada završimo od železničke stanice Zemun do Aerodroma „Nikola Tesla“, vi ćete vozom moći da idete, recimo, na Aerodrom „Nikola Tesla“ iz Novog Sada. Sednete na brzi voz, „Soko“ ili neki od ovih drugih, i lepo pređete na „BG voz“ i budete možda za četrdesetak, 45, 50 minuta na Aerodromu „Nikola Tesla“ i automobil vam nije potreban. Sutra ćete moći da idete iz Niša. Možete već danas iz Valjeva i to je suština izgradnje železnice. Znači, ljudi koriste železnicu i to je nešto što nije tačno.
Ono što je činjenica to je da je nemoguće obnoviti sve ove pruge, a rekao sam vam juče da mi imamo 3.300, imamo skoro 3.400 kilometara pruga u Srbiji i rekao sam vam i to vi dobro znate da do 2012. godine nije ulagano u pruge i da od 1976. godine, da to ponovim, od 1976. godine smo do 2012. godine izgradilo 0 kilometara pruga. Znači 0, ni jedan centimetar, ni jedan metar da je izgrađeno 134 kilometara pruge, da je u međuvremenu od 2001. do 2012. godine rekonstruisano ukupno 31 kilometar pruga, od 2012. do danas 754, da se planira preko 1.700 kilometara pruga u narednih 10 godina. Da li je to dovoljno brzo? Nije, ali moramo da radimo u skladu sa snagom naše ekonomije, ali pruge rekonstruišemo.
Sami ste priznali da je rekonstruisana pruga između Beograda i Pančeva, tačno. Rekli ste, tačno je, vi ste bili jedan od ljudi koji su organizovali peticiju građana Pančeva, ja sam tada rekao javno da su građani Pančeva bili u pravu, ali bi bilo fer da kažete da sam reagovao možda desetak dana pošto sam stupio na funkciju i našao delimično rešenje problema. I tada sam rekao da to nije potpuno rešenje problema, tako da nije u redu da krivite mene ili moju stranku da mi imamo veze sa nekim prevoznikom, jer da je to tačno taj voz ne bi danas išao.
Poslao sam inspekciju tom prevozniku da vidim zašto naplaćuje cene karata koje naplaćuje, zato što to nije normalno da postoji monopol i nije normalno da ljudi ne koriste više prevoz. Zašto taj voz ide do Pančevačkog mosta? Pa, zato što tu ljudi mogu da pređu na „BG voz“. Potpuno je normalno da je to tako.
Što se tiče proširenja „BG voza“, tu imate dve stvari i to ćemo rešavati, vi ne možete, Pančevo nije deo Beograda, bilo je do 1941. deo Beograda, pa nije više, tada je Zemun ušao u sastav Beograda, između dva rata ušlo je i Pančevo, ali posle 1941. nije. Pančevo je Pančevo, nije deo Beograda i sada i Beograd nije ni mogao bez dogovora sa gradom Pančevom da proširi „BG voz“.
Sada kroz projekat rekonstrukcije „BG voza“ planiramo uključenje ne samo Pančeva, već i nekih drugih opština kao što su Pazova itd, gde ljudi gravitiraju prema Beogradu ili ljudi iz Beograda gravitiraju prema tim opštinama, jer vi danas imate zaista mnogo fabrika koje su otvorene u Pančevu, zahvaljujući predsedniku Vučiću koji se trudi da se razvije svaki deo naše zemlje, pa i Pančevo. Imamo mnogo ljudi koji iz Beograda rade u Pančevu, imamo ljude koji žive u Pančevu, tamo su jeftinije cene stanova, studenti itd.
Tako da bi bilo fer da kažete da nije prošlo ni desetak dana kako sam stupio na funkciju, a ono što sam u tom trenutku mogao sa postojećim kompozicijama koje je „Srbija voz“ imala mi smo uradili i uveli „PAN voz“. Od leta će biti više polazaka, jer stižu nove kompozicije iz ugovora koji je potpisan pre mog dolaska na funkciju. „Štadler“ isporučuje nove kompozicije, povećaćemo broj kompozicije i to sam tada rekao. Kada budemo mogli to ćemo uraditi.
Prema tome, železnica se razvija. Ja se nadam i pratim takođe i vaš rad, kao i rad svih drugih poslanika, vidim da se zalažete za ekologiju, siguran sam da se radujete razvoju železnice, jer to je ekološki način prevoza. Siguran sam da u tome ne sme da bude politike.
Da li se dovoljno brzo razvija železnica? Ni ja nisam time zadovoljan. Imate situaciju da, recimo, na pruzi između Sombora i Vrbasa se na nekim deonicama vozi 10 kilometara na sat. Da li sam srećan zbog toga? Nisam, ali to se ne dešava zadnje dve godine, to se dešava zadnjih, 10, 15 godina. Zato i rekonstruišemo prvo prugu između Sombora i Vrbasa.
Nije tačno da železnica nije za građane i nije tačno da nije pristupačna građanima i tačno je da do skoro železnicu ljudi, nažalost, nisu koristili za putovanja zato što nije imalo smisla. Zašto da idete do Niša železnicom kad se putuje šest sati? Kad se bude putovalo 100 minuta, ljudi će naravno koristiti železnicu i neće ići ni autobusom i neće ići ni automobilima.
Zato je važno i drago mi je što ste to prepoznali, ali to je projekat koji sam ja pokrenuo, između ostalog sa svojim prijateljima koji su sa mnom tada bili na funkciji. To je projekat koji smo pokrenuli, a to je potpuno povezivanje svih prigradskih opština Beograda „BG vozom“. Ja to radim i kao ministar, zato što je u mojoj nadležnosti „Srbija voz“ i njihov najveći prihod će uvek biti „BG voz“, jer tu najviše para mogu da zarade, imaće najviše putnika, ali metro i „BG voz“ zajedno čine jednu celinu i to bi ste takođe trebali da pozdravite, to je potpuna promena načina prevoza u Beogradu. Beograd izgradnjom metroa i završetkom izgradnje, odnosno rekonstrukcijom „BG voza“, Beograd dobija potpuno dominantni podsistem saobraćaja, dominantni podsistem saobraćaja postaje šinski podsistem, što znači da je bolje. Znači, to je manje zagađenja, manje gužvi, on je visoko kapacitativan, možete da planirate kada idete i kada ćete doći na neko mesto itd.
Ono što želim da vam kažem u vezi sa prevozom opasnih materija, svuda na svetu sed prevoze opasne materije železnicom. Imali ste, ako čitate, pre neki dan veliku nesreću i akcident, pre nedelju dana u Americi i ništa tu nije novo. Nemojte samo jednu stvar da radite, jer to nije tačno, da pričate da se prevoze bez procedura i bez kontrole, jer to nije tačno. Time optužujete ljude koji rade na železnici. Znači, to nije tačno.
Inače, do ukidanja železnice kroz grad koja je inače planirana svim urbanističkim planovima Beograda od 1971. godine, te iste opasne materije su išle tik pored Kalemegdana, tik pored Dunava i Save i mogle su u svakom trenutku da iscure u Dunav i Savu i to je onda bilo super i tad su svi bili srećni.
Naravno da teret opasnih materija više neće biti u Beogradu. Neće biti onog časa kada završimo, pošto mi ćemo u junu mesecu pustiti obilaznicu, deo obilaznice od Straževice do Bubanj Potoka, ovih poslednjih 9,6 kilometara. Već „CIP“ projektuje onu poslednju deonicu Beograd-Pančevo. Tu je planiran veliki železničko-drumski most kod Vinče. Tada će kompletan železnički teretni saobraćaj koji za destinaciju nema Beograd biti izmešten iz Beograda. Više neće imati potrebe da ulazi u Beograd, ali to takođe radimo mi, to takođe radi naša Vlada. Ja ne kažem da to neko drugi nije planirao, ne kažem da neko drugi nije planirao, ali mi smo to uradili, kao što je 1971. godine planirano izmeštanje železničke stanice iz centra grada i to je uradio Branko Pešić. Posle toga ni jedan gradonačelnik Beograda, ali ni jedan, nije promenio te urbanističke planove, ni jedan. U svim urbanističkim planovima Beograda je izmeštanje železnice postojalo kao cilj grada i to se dogodilo.
Inače, malopre je moj kolega ministar Jovanović govorio o ložionici. To je primer kako se rekonstruišu stari železnički objekti. Ja sam nedavno sa gradonačelnikom Novog Sada, Milanom Đurićem, posetio staru ranžirnu stanicu u Novom Sadu. To je stanica koju ćemo rekonstruisati i od nje napraviti prostor za IT industriju, za kreativnu industriju, za mlade ljude jer to je stanica koja je blago.
Inače, samu onu okretnicu tamo na samoj ranžirnoj stanici u Novom Sadu projektovao je biro Gustava Ajfela, što malo ljudi u Srbiji zna, što ima neku svoju težinu.
Tako ćemo uraditi sa mnogim drugim napuštenim železničkim objektima, jer mi sada radimo nove stanice kada gradimo pruge. Nedavno sam dao nalog železnici da se popišu svi napušteni železnički objekti. Svi ti objekti će biti ponuđeni lokalnim samoupravama da bi se u njima razvijalo nešto što može da bude korisno za te lokalne samouprave, jer tako treba da radimo, jer ti objekti imaju svoju neku istorijsku vrednost i oni naprosto treba da budu korišćeni za druge svrhe, ako nema potrebe da budu više korišćeni za železnicu, jer železnica se razvija nekim drugim pravcem.
Na kraju da kažem, kada pričamo o razvoju železnice i ono što mene zaista čudi, hajde, ne kažem da me čudi od vas, vi ste tu kao novi poslanik, čudi me od ovih koji su ranije obavljali funkcije, da oni ne znaju da postoje nekakve strategije, planovi koji se donose decenijama unazad i da se ti planovi sprovode.
Kao što sam vam rekao, kao što je izmeštanje železničke stanice, nije bila odluka neke vlasti 2015. i 2016. godine, već odluka vlasti iz 1971. godine, zaista mi nije jasno, da ne razumeju da postoje planovi samo je razlika između nas i onih koji su bili pre nas, što mi te planove sprovedemo, jer imamo jaču ekonomiju, imamo više želje, više znanja, a drugi ih ne sprovode. I u tome je razlika. Nema druge razlike. Mi ništa nismo izmislili u odnosu na ono što se ranije planiralo. Pa i kada je građen put, autoput ovaj u punom profilu između Beograda i Novog Sada, ovi stariji kao ja, ne znam ima ih još tu, sećaju se toga, neko kada je gradio prvi put u poluprofilu taj put, ostavio je nadvožnjake za pun profil autoputa, što je neko pametan planirao da će jednog dana da se radi autoput.
Danas kada radimo Niš –Merdare autoput, on je nažalost planiran u poluprofilu. Zašto? Ne znam. Ja mislim da je trebao odmah da bude planiran u punom profilu, ali tako je, kako je. Mislili su da neće biti dovoljno saobraćaja. Sve ove objekte koje radimo na putu, radimo za pun profil, zato što znamo da će biti pun profil za 10 ili 15 ili 20 godina i nema potrebe da neko širi, sada da radi još nove cevi za tunele, da radi kada treba da se uradi sve za pun profil, jer jednog dana će se i taj put širiti, jer naprosto, biće kako da kažem, frekventan.
Tako da u tom smislu, zaista, za razliku od onih koji o tome samo pričaju, mi te planove sprovodimo, mi snove koji se nalaze u planovima ostvarujemo i kao što vidite vrlo smo uspešni u tome. Drago mi je što to priznajete. Ako želite da nam se pridružite, evo uvek sam, ne mislim politički, daleko od toga, to vi odlučujete, mada ako želite da se pridružite, vrlo rado i kao što sam uvažio i inicijativu u kojoj ste vi učestvovali, kada je bio voz do Pančeva, uvek sam spreman da saslušam svaku inicijativu bez obzira sa koje strane dolazi, jer to što su tada ti ljudi koji su potpisali tražili je bilo nešto za šta su bili u pravu. Uopšte nisam pravio pitanje, da li ste tu vi ili neko drugi. Ja zaista mislim da uvek treba da rešavamo probleme. Hvala.

Da raspravimo demokratski prevoz.
Samo da vam kažem, biće ovo poslednji krug, pa vodite računa.

Prvo, samo jedna rečenica, da odbranim svoje ime i neistine koje su ovde izgovorene. Molim, kao što sam i juče uputio zvaničan zahtev, Generalnom sekretaru Skupštine da ukaže na snimke juče ih hola gde se vidi ko je i bilo ko da li je nešto preturao po torbi itd. Tako da je to apsolutno neistina i jedva čekam da to izgovorite u javnom prostoru da mogu da vas tužim za klevetu. To je što se vas tiče.

Hvala ministre na odgovoru. Moram da vam kažem koliko god znam kako idu dogovori i van tendera pravljenje pruge, pogotovo od kineskog kredita do sada, osećao sam se vrlo lepo kada sam do Novog Sada išao jer sam zaista veliki poštovalac železnice. Ona je demokratski prevoz? Zašto? Zato što železnicu možemo pustiti tamo gde je potreba ljudi, zato što je ekološka, zato što se ne troše fosilna goriva i zato što znajući potrebe ljudi i praveći upravo strategije i planove mi to možemo da projektujemo unapred.

Ovako, do Pančeva, gospodine, osam godina nije funkcionisala pruga tek obnovljena, a sada se građani iz Pančeva ostavljaju na mostu. Zašto se ne napravi, zbog sistema naplate, jednom ste rekli, zašto se ne napravi BG voz koji je kao Beovoz pre 10 godina išao do Pančeva, išao je čak i do Valjeva? To su potrebe ljudi. Tada bi Pančevo procvetalo. Mladi bračni parovi bi išli u Pančevo, mogli tamo da žive. Ne bi plaćali po 800, 900 i hiljadu evra stanove u Beogradu. Zato je to demokratski prevoz.

Za to se ja zalažem, a to, ministre, vi ako imate političku volju i želju da razvijete taj monopol i želju da pustite BG voz do Pančeva, Pazove, Mladenovca itd. to se rešava jednim potpisom olovke i onda se reši i sistem naplate, da se više lokalne samouprave ne naplaćuju po kilometru, kao što ste rekli, nego se naplaćuju onako kako mora da se naplati. U redu je subvencionisan prevoz, ali tamo gde ima potrebe tu će biti i prihoda javnih železnica i srpske železnice. Zato zaista zagovaram da se železnice ne samo grade zbog koruptivnih dilova nego i tamo gde su potrebe ljudi i danas da potpišete taj papir Beograđani bi 15% bili manje u kolapsu. Hvala vam.