Po ovom amandmanu, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja podržavam amandman kolege iz DS, koji se tiče centralne evidencije stvarnih vlasnika firmi.

Žao mi je što danas ovde nema i predstavnika nezavisnih institucija, jer se ovo tiče njih i njihovog poslovanja, odnosno obavljanja posla i jako su važne teme.

Nema ni ministra Gorana Vesića koji bi i te kako mogao da pomogne tu razotkrivanju stvarnih vlasnika preduzeća „Bauvazen“, koji je umešan u ovu korupcionašku aferu, zbog čega su i smenjene tužiteljke. Isto tako i firme „Hidrotim solušn“, koja je direktno vezana sa tim preduzećima „Bauvazen“ i koja je dobilo posao da prevozi ugalj iz Kolubare, 359 miliona evra, takođe u vezi EPS-om.

Naravno, to isto preduzeće, vrlo zanimljivo, je bilo i jedan od ponuđača, odnosno učesnika na tenderu kada je Institut „Jaroslav Černi“ kupilo preduzeće „Milenijum tim“.

Takođe, vezano za te evidencije stvarnih vlasnika, ovde je odgovore mogla da da i Komisija za dodelu državne pomoći.

Žao mi je što ih ovde nema, ali, bez obzira na to, ja moram da se osvrnem na situaciju da je „Milenijum tim“ kupio Vranjsku Banju za 1,8 miliona evra, iako je njena procena bila osam miliona evra ukupne vrednosti, a onda je Komisija za dodelu državne pomoći, 4. decembra 2020. godine, donela rešenje gde se utvrđuje da se „Milenijum timu“ odobravaju sredstva za podsticaje bespovratna sredstva u iznosu od 10.143.000 evra.

Dakle, da još jednom naglasim, „Milenijum tim“ je Vranjsku banju sa stacionarem, zemljištem i svim ostalim pratećim stvarima platio 1.800.000 evra, a onda mu je država dodelila bespovratno kroz Komisiju za kontrolu državne pomoći 10.143.000 evra.

Znate, to možda i ne bi bilo sporno da se ne radi o „Milenijumu timu“, kod koga i te kako treba utvrditi ko su stvarni vlasnici te firme, da li su to stvarno Ivan Bošnjak i Stojan Vujko ili tu postoje drugi ljudi koji čine ovu vlast.

Savet za borbu protiv korupcije je u svom izveštaju od 1.12.2020. godine napisao sledeću stvar: „Ima indicija o organizovanom krivičnom delu i unapred dogovorenoj kupovini ispod tržišne vrednosti kada govorim o Vranjskoj Banji“.

Dakle, to je napisao Savet za borbu protiv korupcije. Niko nije reagovao u državi - ni tužilaštvo, ni Agencija za sprečavanje korupcije, ni DRI, jer je u pitanju imovina PIO fonda, koja je bila procenjena na osam miliona evra, a prodate je za 1.800.000 evra i to je zapravo suština svih problema i nefunkcionisanja institucija u Srbiji i to je razlog zašto su ove dve tužiteljke smenjene, jer su se drznule da jedan sličan ovakav predmet i korupciju sankcionišu, odnosno pokrenu taj proces, iako se on nije sviđao onima na vlasti.

Takođe, žalim što nema ministra Vesića jer hoću da ga pitam i za Moravski koridor, koji kaže da se završava i dobro je da se završava. Hoću da kažem da je loše govoriti da se neko u Srbiji protivi izgradnji. Ja se ne protivim. Ja ću biti zadovoljan da se taj put završi. Koristiću ga i ja kada putujem odavde za Trstenik gotovo svakog dana i to je dobro za sve građane Srbije, ali nije dobro da jedan auto-put, koji je bio ugovoren nekada 2014. godine, zajedno i sa Fruškogorskim koridorom, evo, tu je ministar Vučević, sa 520 miliona evra dođe do cifre 820 miliona evra, pa posle toga, uz raznorazne anekse i ugovore, dođe i do milijarde, koliko sada trenutno se nalazi neka cifra koja je vegetira oko tog koridora.

Naravno, oni koji to treba da rade, oni se tim poslom ne bave i to su ove nezavisne institucije, kojih danas ovde nema.

Državni revizor Pejović je ovde izvadio Izveštaj o kontroli opštine Trstenik iz 2015. godine. U redu je, on je, naravno, tu pokazao da je sve, samo nije nezavisni, jer se pripremio da meni replicira, ali ni na jedno pitanje koje sam ja njemu postavio nije odgovorio. Jedino je potvrdio da mu sin radi kao interni revizor u RTS-u, a ja sam hteo i danas da ga pitam da li je tačno da mu je ćerka do pre nekoliko meseci bila interni revizor u Vodovodu Beograd? Ne znam da li to znate?

Supruga u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu radi i dan danas kao predsednik Nadzornog odbora.

Da li su to možda razlozi zašto se on ne bavi ovim stvarima i kada je u pitanju kontrola trošenje državnog novca i vlasništva u preduzećima koja privatizuju državnu imovinu ili postoji nešto drugo?

Naravno, još jedna stvar vezano za to je, i u izveštaju se navodi da ti društva „Elektroprivrede Srbije“ koji se nalaze na Kosovu, Obilić, preporuka revizora je da se isknjiže sva potraživanja, umesto da se proceni vrednost toga i to su mali oni detalji koji kvare sreću o tome da se ne ide na potpuno razvlašćivanje države Srbije na KiM i pre ovoga što se danas dešava ili će se dešavati u Briselu.

Završavam time. Dakle, taj isti državni revizor je ovde, odgovarajući na moja pitanja i drugih kolega poslanika, rekao da broj prijava svedoči o tome koliko oni profesionalno rade i obavljaju svoj posao. Pa, evo, zarad javnosti i istine da iznesem sledeću činjenicu. Godine 2017, pre nego što je gospodin Pejović postao državni revizor, DRI je podnela 522 prijave, a 2021. godine, u izveštaju koji mi ovde imamo, ukupno 101, ili pet puta manje. Dakle, nemojte samo da nam vređate inteligenciju da je to zbog toga što danas funkcionišu institucije u odnosu na 2017. godinu. Ja bih pre mislio da se to tiče korumpiranosti direktora, odnosno predsednika te institucije i svih onih drugih zbog kojih sprečavate pravosuđe, tužilaštvo i ostale organe da rade svoj posao.

Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.
Reč ima Miodrag Gavrilović.

Čudi me da pozivate na to da poslanici DS i drugih opozicionih stranaka treba da govore o amandmanu, a vi uopšte izgleda niste pročitali zakon koji ste sada stavili na dnevni red, o izmenama Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika

Da vas podsetim šta piše tu. Predloženo je da se promeni član 14. u zakonu, da član 14a znači da se, recimo, u stavu 1. i tačka 1. i 2. u reči „propisano u članu 7. stav 3. ovog zakona primenjuje član 7. stav 4. Znači, to je član 14. On poziva na član 7. Član 7, koji imamo pred sobom, se zove član načina vođenja centralne evidencije.

Taj član 7. poziva na član 6. koji je osnovi evidentiranja. Član 6. poziva na član 3. u značenju pojmova i vi onda spočitavate bilo kom poslaniku kada priča o amandmanima, kada priča o svemu ovome što ste vi stavili na dnevno red. Nismo mi birali da menjamo ove članove, tako da imamo potpuno pravo da pričamo i dajemo primere u vezi sa svim stvarima u ovom opisu vašeg amandmana, odnosno vaše promene zakone. To je tako, a vi tumačite kako god hoćete.

Znači, to je ono što sam i ja tražio ovim amandmanom, da se direktno kaže da je taj rok, nebitno sada koji, najmanje 15 dana, a ne da ljudi koji čitaju, šetaju – 14, 7, 6. i 3. član, da više ne znaju ni šta čitaju, ni kako čitaju, ali to je način vašeg vođenja politike i zato je ovo što su uradili Bojana Savović, Zorana Ćirić i Jasmina Paunović prava stvar, jer traže da se uvede red u državu. Narod hoće pravdu i oni su stali iza naroda i narod treba da izađe na ulice i treba da ih podrži u četvrtak baš zbog ovoga, jer ne znate da vodite ovu državu.

Vidim da ste mnogo ljuti zašto to o čemu ste govorili nema nikakve veze sa amandmanom, a šta da vam kažem, stvarno nemam.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Parandilović.

(Miodrag Gavrilović: Pročitajte šta piše u mom amandmanu, molim vas.)

Nemojte da vičete.

(Miodrag Gavrilović: Hoću da vičem. Šta piše u mom amandmanu? Piše upravo ono što sam rekao.)

Ne morate da vičete. Sve je u redu.

Na član 3. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Aleksandar Jerković i zajedno narodni poslanici Miroslav Aleksić i Đorđe Stanković.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Stanković.

Hvala, predsedniče.

Pozdrav svim poslanicima i ministru koji je trenutno prisutan u sali.

Za početak bih samo istakao da mi je žao, takođe, što ministar Vesić nije prisutan. Ja sam mu postavio neka pitanja. On je uglavnom jako vešt kada odgovara i to jako lepo ispriča u neku istorijsku priču, ali nažalost, ništa nije rekao o firmi „Bauvezen“ i o tome ko su stvarni vlasnici te firme, a, naravno, to je jako važno da znamo, obzirom da je tužiteljka Bojana Savović smenjena sa funkcije zbog toga što je otkrila određene nepravilnosti vezano za firmu „Bauvezen“. Naravno, cela ova afera je važna iz razloga što bi trebalo da se preispitaju svi poslovi firme „Bauvezen“ poslednjih deset godina.

To nije tema o kojoj sam danas hteo da pričam. Nama se obratilo udruženje, nama kao narodnim poslanicima Narodne stranke, meni i gospodinu Miroslavu Aleksiću, Udruženje „Zaštitnik“. Udruženje okuplja privrednike koji imaju radnje, kafiće, restorane i oni imaju jednu dobru inicijativu, a to je da se kroz metode represije koje ova vlast ima prema tim istim preduzetnicima, gde se vrlo često zbog nekih banalnih stvari zatvaraju radnje ljudima na 15 ili više dana, čak je moguće i do 90 dana, stvaraju se veliki problemi u poslovanju. To je bilo dosta izraženo u koroni ali se nastavilo i posle korone. Mi imamo sada situaciju da se bukvalno svaki privrednik za 30 ili 100 dinara viška u kasi zatvara i to, naravno, bukvalno osakati te male privrednike koji su u suštini, opet da kažem, glavna grana razvoja našeg društva.

Ono što je, u stvari, najveći problem jeste što ne važi zakon za sve isto. Za one firme koje su u vlasništvu SNS-a to ne važi. Evo, to se videlo sada u Nišu, kada se u jednom restoranu desilo trovanje salmonelom, 38 ljudi je otrovano i taj restoran nije trpeo nikakve posledice.

Tako da, molim da se zakon primenjuje na sve, ali da se ova represivna metoda umanji i da, na kraju krajeva, smatram da će kroz jednu inicijativu, koju ćemo podneti i Odboru za finansije, odnosno budžetska pitanja i finansije, a i na kraju krajeva, potruditi se da imamo što više poslaničkih klubova sa istom tom inicijativom, jednostavno, da tu inicijativu podnesemo i da se te represivne metode ukinu, kako bismo, naravno, mogli da omogućimo privrednicima da rade svoj posao.

Novčane kazne su u redu, ali ovakav način kažnjavanja može da prouzrokuje trajne posledice po sve one koji žele da budu privatnici, a to ja smatram da je najzdravija stvar koja postoji u ovom društvu. Hvala.

Po amandmanu.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pridružujem se, naravno, predlogu amandmana koji je obrazložio gospodin Stanković.

Moraću da pitam ministra Vučevića, koji je ovde jedini došao da ispoštuje poslanike, za razliku od drugih njegovih kolega, i ne očekujem odgovore iz onih delova i resora koji se ne tiču njega. Ali, moram da mu skrenem pažnju na snimak koji se pojavio danas vezano za izvoz tri i po hiljade grad raketa, koje su nađene u slovačkom skladištu, a spremnih za Ukrajinu. Kako je moguće da su BIA i Ministarstvo spoljnih poslova dali dozvolu za izvoz tih raketa u Tursku, kad se zna da Turska iste te rakete proizvodi? Znate da je u to, takođe, u tu trgovinu uključena i firma Slobodana Tešića „Sofak“, odnosno njegove ćerke, i da je Mark Morales takođe jedan koji je od posrednika u tom poslu i, naravno, o tome se ovde ćuti, ne govori se.

Tu dolazimo do ključne stvari i suštine postojanja institucija u državi Srbiji, pre svega, BIA, kao i drugih nadležnih, i Ministarstva spoljnih poslova i drugih institucija.

Da li je to način da se izbegava to što je Slobodan Tešić, je li, na crnoj listi američke, odnosno na američkim sankcijama, na crnoj listi američke administracije i onda vi radite i pravite kojekakve kombinacije i sa oružjem?

Pošto ne možete da mi odgovorite za ovo drugo, nadam se da ćete barem za ovo. Hvala.

Reč ima potpredsednik Vlade.

Hvala lepo, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče izvoza naoružanja i vojne opreme iz Srbije, pre svega, onoga što se proizvodi u grupaciji sistema odbrambene industrije ili kolokvijalno namenske industrije, Srbija, poštujući sopstvene akte i svoju politiku, nigde ne izvozi naoružanje i vojnu opremu gde je nedozvoljen krajnji korisnik ili ono što zovemo end user-om. Apsolutno ne izvozimo naoružanje i vojnu opremu ni za Ukrajinu, ni za Rusiju, a imamo pravo da izvozimo svima onima koji su legitimisani i legalni kao end user-i.
Naša namenska industrija mora da radi i da se razvija. Imamo pravo da prodajemo svoje proizvode kao i svi drugi. Ne radujemo se sukobu u Ukrajini, niti bilo kom drugom ratištu, ali niko ne može da kazni Srbiju da ne izvozi, zato što može da postoji sumnja gde će, šta i kako da završi.
Ja sam u neposrednom razgovoru i sa jednom i drugom stranom, kad kažem jedna strana je u širem kontekstu, jer zastupaju je veći broj država, ali i sa predstavnicima iz Ruske Federacije, više puta dao garancije da Srbija ne izvozi naoružanje i vojnu opremu koja se proizvodi kod nas na frontu.
Da li privatne kompanije kupuju na trećim tržištima i prodaju kompanijama u nekim drugim državama, to nije pitanje za Srbiju, to je nešto što je međunarodna trgovina. Za nas to može da bude interesantno obaveštajno, u smislu informacija, a ne u smislu zakonske zabrane ili regulative.
Tako da, mi nećemo prodavati nikome ko je učesnik u ratu i ne želimo da naše oružje bude korišćeno protiv i jedne i druge strane, ali ne želimo da budemo ni lažni moralisti. Mi proizvodimo naoružanje i vojnu opremu, a ona se koristi od strane vojske, ona se koristi za upotrebu i u ratnim sukobima. To jeste smisao naoružanja i vojne opreme. To nije muzejski eksponat. To nije nešto što treba da stoji u nekim galerijskim prostorima, nego nešto što koriste vojske, a vojske imaju različite namene.
Za ovog gospodina kojeg spominjete, ja ga nikad u životu nisam ni upoznao, ni video. Ono što mogu da vam kažem, sve što ste spomenuli nije vezano za državu Srbiju, odnosno za naš sistem odbrambeni, industrije, namenske industrije, a vidimo ovo kao veliku razvojnu šansu da razvijamo i da vratimo na noge i „Krušik“, posle onih udaraca koje je dobio pre tri godine, četiri, da vratimo i pojačamo rad i „Slobode“ u Čačku, da pomognemo, svakako, Zastavu oružje, Zastavu TERVO u Kragujevcu, da pomognemo FAP u Priboju, da čuvamo „Petoletku“ iz grada odakle i vi dolazite. Naravno, „Prvi partizan“ i sve one koje su, „Iskra Barič“, sve one koje su u sistemu grupacije odbrambene industrije.
Tako da, nemojte zameriti što naši radnici rade i što prodaju ono što proizvode i što postoji tržište koje traži proizvode, ne samo iz Srbije.
Vrlo važna stvar, postoje višegodišnji ugovori sa kompanijama iz drugih država, koji proizvode različite komponente, nešto proizvode naše kompanije, nešto proizvode kompanije iz drugih država. Mi ne možemo prekidati tu poslovnu saradnju koja traje godinama, zato što nam se čini da bi to mogao neko da zloupotrebi, već moramo da gledamo naše nacionalne interese, naše državne interese, pa i naše ekonomske interese.
Ponoviću stav Srbije, da želi da se odmah prekine sukob u Ukrajini kao bratoubilački rat dva slovenska pravoslavna naroda. To je sve što mogu da vam kažem.
Tako da, mi naše oružje i vojnu opremu ne prodajemo nijednoj strani u sukobu.