Gospođo Manojlović, ovo sad više nikakvog smisla nema.

Poručujem još jednom svima – odgovaraćete.

Vi ste se javili da govorite po amandmanu koji je podnela vaša poslanička grupa i ni jednu jedinu reč niste rekli o amandmanu koji je podnela vaša poslanička grupa. Pričali ste šta god vam je drugo palo na pamet.
Kad ulazite u reči koje su već ekstremno nekorektne, mogu li samo da vas zamolim da to zaista ne radite jer posle vi dignete Poslovnik i vi lično, svaki put, obratite se meni i kažete – zašto se ovde govori o nečemu što nije tema, odnosno nije u skladu sa amandmanom koji je pročitan i koji je upravo u raspravi. Zašto to radite? Zbog čega?
Dalje, po amandmanu Jovanović.

Zdravo, živo svima. Koristim vreme poslaničke grupe, ovlašćeno predstavnika.

Četvrtak tri sata, protest, podrška najhrabrijim ženama u Srbiji. Molim jedan veliki aplauz i za sudiju Majića i za sve one koji imaju hrabrosti da ne ćute.

Takođe, poziv svim građanima Srbije, lekarima, profesorima, glumcima, umetnicima da ne ćute, da dignu svoj glas protiv ovog zla.

Preksinoć u 10 sati zvoni mi policija na vrata. Kažem - dobro veče momci, šta treba? Ako je kasno, izvinite, da se javiš u policijsku stanicu i to je jedno 30, 40 put da dolaze noću da mi prete, da me hapse.

Gospodine Orliću, malopre ste izgovorili jednu rečenicu da nije korektno da se moja koleginica tako obraća.

„Ološu, barabo pijana, narkomančino“ to su reči …

Gospodine, Jovanoviću što mi sad to govorite.
(Aleksandar Jovanović: Nemojte da me prekidate.)
Nemojte da vičete.
Što mi sada to govorite?
(Aleksandar Jovanović: Nemojte više da me prekidate. Kradete vreme.)
Ovo sada namerno radite. Samo sedite, nemate dozvolu da prilazite. Vratite se na svoje mesto.
(Aleksandar Jovanović: Ne vičem na vas. Ne možete tako da se ponašate.)
Gore se prijavljujete za reč. Gore vam uključujem mikrofon i gore možete da govorite.
(Aleksandar Jovanović: Nemojte to više da radite.)
Vratite se tamo, pa se ponovo prijavite.
Nemojte da vičete, da govorite u glas sa mnom.
(Aleksandar Jovanović: Ne vičem.)
Vratite se gore pa se ponovo prijavite i nastavićete.
Gospodine Jovanoviću zbog narušavanja reda na sednici, izričem vam prvu opomenu za danas. Vaša se jedinica nalazi tu i sa tog mesta možete da govorite, ne ovde, ne odavde, ne sa bilo kog drugog mesta u sali, sa tog.
(Aleksandar Jovanović: Nećete mi krasti vreme, ne možete to da radite.)
Dakle, ono što sam krenuo da govorim vama, pre nego što ste teatralno sišli ovde, da vičete ponovo nešto i da pretite.
Nemojte da govorite te stvari meni, ne znam šta je ideja, da me uvredite, nema smisla, nećete to postići, ali nije stvar u tome, vi ljudi, tražite posle od mene da ja vodim računa da li se govori o amandmanu. A kako vi govorite o amandmanu, za koji ste se javili sada da nešto kažete? Tako što meni pričate neke stvari, misleći da ćete da me uvredite. Kakve to veze ima sa bilo čime, sa elementarnim pravilima, elementarnim obzirima.
(Aleksandar Jovanović: Hajde dajte mi reč.)
Uključiću ja vama jedinicu, nije to nikakav problem, hajde samo pokušajte da govorite makar minimalno korektno. Evo, čuli ste, govore i drugi šta oni smatraju da treba da se kaže, i da to nikakve veze sa amandmanom nema, u ovoj lokalnoj samoupravi ovo, ono i ono.
Jeste se prijavili ponovo? Hoćete da govorite lepo?
(Nebojša Cakić: Pa, nemojte da pretite sad vi. Na šta ovo liči?)
Nemojte, Cakiću sada da vičete vi.

Vi ste, gospodine Orliću pogrešili, ja ne govorim o amandmanu, nego koristim vreme grupe, kao zamenik šefa, samo me nemojte prekidati.

Ali, koji god osnov da koristite javili ste se za raspravu o amandmanu koji je u raspravi.

Da li je Gorana Vesića, Aleksandar Vučić naučio da se tako obraća ljudima? Vi mene kažnjavate. Gospodina Milenka Jovanova, jel ga Vučić učio da se tako obraća ljudima?

Sada ponovo izazivate replike.
Gospodine Jovanoviću, ne možemo tako. Slušajte, kad se javite za raspravu po amandmanu, onda o tom amandmanu govorite. Kao što vidite, maksimalno sam tolerantan, dozvoljavam vam da izlazite iz okvira teme, ali nemojte to da zloupotrebljavate onda, da koristite za iznošenje uvreda na račun ni drugih narodnih poslanika ni ljudi koji nisu trenutno u sali.
Poslednji pokušaj gospodine Jovanoviću, pa ću onda da vidim da li neko zaista želi po amandmanu. Ljudi čekaju na reč, hoće da govore.
Prijavite se ponovo.

Dakle, postavljam pitanje građanima Srbije i svima vama, kada je ovoj zemlji bilo ko robijao zbog pljačke?

Jedna slika, jedna scena, dogodilo se to pre dve nedelje, koja najbolje opisuje ono što se dešava u Srbiji, došla ekipa sa Dedinja, na čelu sa Anom Brnabić u Lebane da kaže onoj sirotinji, koja bukvalno preživljava i gladuje, kako smo mi kaže uz vas. To je slika Srbije koju vi vodite. Nabili ste se gore po Dedinju, u luksuzne stanove, i sada došla Ana iz Jovankine vile da kaže ljudima kako je ona iz njih, a oni nemaju leba da jedu. E, pa zato što oni žive, kako žive, u svojim luksuznim vilama, voze se svojim mečkama, zato ljudi u Lebanu nemaju šta da jedu.

Iskoristiću ovu priliku da pozovem još jednom sve na Odbor za zaštitu životne sredine, koji je zakazan u sredu u pet do 12. Gospodine Orliću, vi ste dobili poziv da prisustvujete tom odboru, da nam kažete ko krade glasove građana u ovoj Skupštini. Tema tog Odbora jeste inicijativa građana o Rio Tintu i o litijumu. Vidim da je počela i mečka da obigrava oko Gornjih Nedeljica.

Ovu priliku takođe koristim da pozdravim ljude koji su već četvrti mesec na barikadama u selu Dadinci, koji vaše tajkunčine i pljačkaši žele da gurnu reku u cev. Želim da pozdravim ljude u Rekovcu, koji su skoro godinu dana takođe gore na svojoj zemlji, jer neće da dozvole da im Evrolitijum truje više zemlju.

Želim da pozdravim sve ljude i da im kažem da više ne ćute i da ne trpe, jer društvo koje ćuti dok mu nestaju deca, dok mu nestaju reke, nije nikakvo društvo već gomila saučesnika.

Gospodine Orliću, da li ste merili rejting vaše stranke u poslednje vreme, vidim da ste se uzmuvali, vidim da je frka. Gospodo bivši radikali, vratili ste se odande odakle se i došli, niste se ni milimetar pomakli. Vi sve što znate jeste da lažete, klevećete, trujete ovaj narod.

Ono što vas čeka, jeste suočavanje sa stvarnošću. Ja sam ovde došao zbog vas, gospodine Orliću, i zbog takvih kao što je Vesić, i zbog takvih kao što Atlagić, i vi svi koji 30 godina vodite ovu zemlju, iz koje beže naša deca. Došao sam da uradim to što je moj posao, da vas sklonimo jednom za sva vremena odavde, da vas više ne vidimo, da ova zemlja može konačno počne da diše. Toliko za sada. Nastaviće se. Merio sam vreme i imam ga još.

Nemojte više, osim što kradete potpise građana kradete i vreme kolega i meni. Ja moram da govorim, gospodine Orliću, mene su ljudi zato poslali ovde. Vas je ovde doveo Aleksandar Vučić, mene ovde doveo narod. I, kad god kažete meni i vaši ovi pajtosi, da sam pijandura, da sam ološ, to govorite njima. Možete da me kažnjavate koliko hoćete, možete da mi šaljete policiju u 12 noću na vrata, možete da radite to što radite, nećete me sprečiti, reč mi nećete oduzeti, to budite sigurni. Hvala lepo. Nastaviću.