Jedina dva poslanika koja su priznala da su lopovi nalaze se u poslaničkom klubu Narodne stranke, i to su funkcioneri Vuka Jeremića. Dakle, svojim priznanjem pred sudom priznali su da su lopovi. Jedan je upravo gospodin Aleksić koji je malopre govorio, jedan od njih, koji je pred sudom priznao da je lopov, da je radio mimo zakona, ali da odgovara prekršajno. Isti metod je primenio i ovaj drugi lopov.

Sa druge strane, osuđen je i kao lažov, takođe pred sudom, takođe u postupku. Znači, ima presudu da je lopov po sopstvenom priznanju i da je lažov. Ali, ono što nam nije rekao, to je ko je uradio gasifikaciju od Trstenika do Toplane? Da nije firma „Bos“, vašeg ortaka?

(Miroslav Aleksić: Ko je platio to?)

Ko naplaćuje sada to? Onaj ko prodaje. A koliki je vaš udeo u firmi? Koji je vaš u firmi? A, nula. A ko je radio gasifikaciju industrijske zone u Kruševcu? Opet „Bos“, opet vaš ortak. Opet nemate ništa s tim? Pa, ne znam da li imate i to ćemo utvrditi.

(Miroslav Aleksić: Pitajte Gašića.)

Polako, nemojte da ste nervozni, polako utvrdiće se. Sada kada su krenuli da vas rade i to će da se radi, nemojte da budete nervozni. Znači, kada su krenuli da vam rade poslove sa tastom, doći će i do poslova sa „Bosom“, samo polako, jedno po jedno.

Ali, to što sad radite, dakle na Odboru ste pitali za ovaj i pogledajte tu podvalu, samo zbog građana, na Odboru u prisustvu tih ljudi je pitao za taj softver. Na Odboru mu objašnjeno da taj softver nije na taj način nabavljen, da ga nije platio DRI, nije ništa bilo.

(Radomir Lazović: Vreme! Vreme! Dosta više!)

I on danas ponovo kada oni nisu tu iznosi istu laž. Znači, ponovo presuda i ponovo laži. Znači, lažete, priznajete da kradete…

(Radomir Lazović: Vreme!)

Da li se opet igraš helikoptera, je li Lazoviću? Da li se opet igraš helikoptera ili se nešto drugo igraš? Čega se sada igraš?

Samo bez vikanja.

Hajde, mani se rikanja, nije to za Skupštinu.

Prema tome, da zaključim…

(Borislav Novaković: Vreme! Nemoj mene da gledaš.)

Dok vičete Novakoviću i vi Lazoviću, ne dozvoljavate da završi. Kada se umirite, završiće rečenicu, pa ćete dobiti vi repliku. Jednostavna stvar.

Čim mi omogućite da završim, evo ja još jednu rečenicu imam svega. Ovaj što glumi helikopter i ovaj što dobacuje, ovaj Kvazimodo, znači samo da prestanu i završavam…

(Radomir Lazović: Tri minuta pričaš. Pa što?)

Pa kada mi dobacuješ. A što dobacuješ?

(Borislav Novaković: Četvrti minut.)

Ako imate nešto da kažete, Lazoviću, javite se za reč.

A što dobacuješ? Dobacuješ, bre. Dođeš nadrndan, dođeš nenaspavan, dobacuješ.

I vi, Novakoviću.
(Radomir Lazović: Dokle će da traje ovo?)

Hvala lepo, potrudiću se još bolji aplauz da dobijem. Ne sviđa mi se ovo kada mi samo ti aplaudiraš, ja očekujem širi aplauz.

Prema tome, hajde lepo da…

(Aleksandar Jovanović: Tako je, Milenko.)

Šta kaže „Ćita“? Ja prihvatam da sam „Milojko“, ti prihvataš da si „Ćita“, „Tarzan“ se slaže i svi su zadovoljni. Samo „Ćita“ nemoj bez „Tarzana“ nigde, može da bude opasno po „Ćitu“. Prema tome, to je to.

Da završim…

33/2 DJ/IR

(Aleksandar Jovanović: Milenko, završi polako.)

„Ćita“, nemoj. „Ćita“, bez „Tarzana“ nemoj da ulaziš u konflikte, „Ćita“. „Ćita“, miran budi, ponašaj se kako „Tarzan“ kaže. Da li završavamo?

(Radomir Lazović: Dokle će da traje ovo?)

Dok ne završimo. Dok me ne prekidaš. Kad prestaneš da me prekidaš, ja završavam.

(Radomir Lazović: Peti minut.)

I deset će da bude, samo me ne prekidajte.

(Aleksandar Jovanović: Tako je kolega, bravo!)

„Ćita“, bez dobacivanja. „Tarzan“ će da se ljuti, nije rekao da majmunče svoje dobacuje.

Prema tome...

Možemo li da završavamo i u miru da sačekate kraj?