Lazoviću, već si mi produžio za pet sekundi. Samo ti meni odgovaraj, meni je to super.
(Aleksandar Jovanović: Pričaj, pričaj.)
Kaži „Ćita“? Nešto si opet cijuknuo. Ne sme vinjak, Peconi poručio da više ne reklamiramo vinjak preko Ćute, kaže štetimo ugled.
Dakle, niti mi se priviđate, niti postoji tako nešto, bili ste na odboru kada se o tome pričalo…
(Miroslav Aleksić: Ko bio na odboru?)
Pa, vi. Uglavnom, ono što mi se svidelo što ste uradili, to je jedna Frojdovska omaška, gde ste rekli „presudio sam Telegrafu“. To je interesantno. Dakle, vi ste presudili i to ste i radili sve vreme. Vi ćete da presuđujete? Nećete.
Što se tiče ovog svega…
(Stefan Jovanović: Sud je presudio.)
Molim?
(Stefan Jovanović: Sud je presudio.)
Ne, on je rekao „presudio sam“. Nije lapsus, to je podsvest. To je interesantno. Ono što je dobro, to je da se konačno ta istraga oko vas otvorila i sada ćemo da vidimo u kom će to pravcu da ide. Koji god put, sad ćemo da vidimo, možda nisu radili dovoljno mudro prethodni put, možda ste vi imali neki politički uticaj taj neki prethodni put.
Prema tome, da li iz 2017. godine, ako nije zastarelo, ima pravo da se istražuje, a sa druge strane vi jednostavno sami ste podržali to i ja ne vidim zašto vas to sada toliko uzbuđuje.
Prema tome, to ćemo da utvrdimo i da vidimo šta je tu istina, a šta nije, svi zajedno, dakle i ja se isto radujem. Ja se samo nadam da se nećete pozivati na imunitet kao što to stalno radite, da ćete da ako bude bilo potrebe da se pojavite tamo pred sudom kao što se busate u grudi, a ne ističete poslanički imunitet i da kažete – evo, zbog poslaničkog imuniteta protiv mene ne može da se vodi postupak.
Prema tome, odreknite se imuniteta, odete na sud i tamo se utvrdi šta ste radili, a šta niste radili.
Evo, Lazoviću, pet sekundi koje si mi ukrao, nadoknadio, dva minuta. Hvala.

Šta je Poslovnik?
Jel jeste ili nije?
Sa replikama smo završili, jel ima Poslovnik ili nema?
Jel Poslovnik?
(Miroslav Aleksić: Replika.)
Nije Poslovnik.
Dobro. Ako ništa nije Poslovnik onda ću da pređem na sledeće. Ja sve pitam po tri puta.

Nekada treba i ponoviti kad nije jasno.

Dakle, ja reklamiram povredu člana 104. - replika ne može da traje duže od dva minuta. Ja sam sad ovde vodio jednu malu statistiku koliko sam ja mogao, nisam sve uhvatio, ali sam uhvatio pet puta da je gospodin iz vladajuće koalicije govorio duže od dva minuta i to nije govorio 15 sekundi, pet sekundi duže ili nešto tako.

Građani ne mogu da vide ovaj sat koji mi možemo da vidimo ovde, pa se možda nekome učini da to nije nešto strašno, pa šta neka čovek završi misao i ja se slažem da treba čovek da završi misao i lepo je što to dozvoljavate. Da niste malo preterali? Da niste malo preterali da čovek priča četiri ili pet minuta ovde, a da ga ne prekinete?

To ste vi preterali Lazoviću, ne ja.

Pa, možda ne morate da me prekidate, gospodine Orliću, zato što imam da kažem nešto što je dosta ograničeno. Dakle, moje vreme je isto ograničeno i ja koristim minimum vremena zato što smatram da treba da posvetimo nekim drugim temama.

Molim vas, hajde bar jednu stvar odradite kako treba. Jednostavno je, ima sat, vi gledate na sat, kad se istroši vreme onda prekinete ove tirade, ove uvrede, ovo sve što dolazi od gospodina, kao što rekoh, iz vladajuće koalicije. Dakle, malo se uživite u tu ulogu.

Evo, poslušaću vas, prekinuću tiradu pošto ste to tražili upravo sam to uradio.
Znači, što se tiče tog vašeg vikanja iz klupe ja sam vam lepo rekao, bolje je po vas da vam ne izričem opomene zbog toga, a taj Poslovnik koji ste podigli između ostalog predviđa i takvu vrstu mera kada neko urla iz klupe kao što vi radite ceo dan.
Umesto to da uradim ja dozvolim onome kome ometate, koga prekidate, da dovrši misao.
Što ste vi agresivniji, bučniji, što više smetate, to neko ima više vremena da nadoknadi. Jednostavna stvar. Tako da ako vas zanima da se nešto radi u redu dovedite se u red.
Član 104. treba li da se glasa?
Ne treba.
Ima li još čega da je Poslovnik? Nisam razumeo, jel Poslovnik?

Predsedniče, narodne poslanice, narodni poslanici, građani Republike Srbije, ja ću sada reklamirati Poslovnik član 107. koji kaže da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospodine predsedniče, vi ste dužni da vodite računa o ovoj sednici i da kada neko prekrši ovaj Poslovnik vi treba da jednostavno tu sednicu uvedete u red. Ne možete dozvoliti da predsednik jedne poslaničke grupe obraća se drugom poslaniku na jedan način koji je zaista pogrdan, nešto što je zaista neprimereno. Ne možete dozvoliti određenim poslanicima na takav način da se obraćaju opoziciji.

Ako smo opozicija, nismo meta i ako smo opozicija malo se strpite. Kako da vam kažem vi ste vlast, pa pokažite malo to, eto malo tog strpljenja, pa nemojte da nas targetirate i da takve reči upućujete. Hvala.

Vas, gospodine Bulatoviću, ne da niko nije targetirao, nego ni pomenuo nije, ni reči, ali što se tiče ovog poziva na strpljenje nasmejao sam se dok sam vas slušao.
Znači, kada neko sa ove strane gde sedi većina govori, a vi vičete i urlate sa te strane, onda ovaj što govori treba da bude strpljiv i da sasluša vaše urlanje do kraja, pa ako mu ostane vremena da dovrši misao ostalo je, a ako ne onda ništa. Vrlo zanimljiv predlog. Ne znam gde ste to videli. Neću da pitam gde ste čitali, znam da u Poslovniku ništa slično nema. Samo da znam gde ste to videli da to funkcioniše na taj način.
Nisam prekršio ništa.
Jel treba član 107. da se glasa? Ne treba.
Možemo da nastavimo po prijavama?
Pavle Grbović, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Danas na dnevnom redu imamo izuzetno važne tačke dnevnog reda. Jedna od njih jeste izbor istaknutih pravnika čime se dovršava jedan proces koji je započet usvajanjem ustavnih reformi i usvajanjem seta pravosudnih zakona. Evo sada biramo nosioce funkcija u Visokom savetu sudstva, Visokom savetu tužilaštva. Načelna ideja celog tog procesa je da se ojača nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva.

Međutim, ono što je činjenica jeste da će sutrašnjim izborom da se cementira politički uticaj na pravosuđe u Srbiji. Lepo je što će ljudima koji će sutra biti izabrani zakonskim tekstom biti ukazana čast da budu istaknuti pravnici, ali suština je u tome što će njihov politički zadatak biti da budu politički komesari koji će u Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva zastupati političku volju one većine koja će ih na tu funkciju i postaviti.

Kada je reč o samim kandidatima ja ne želim da ulazim u raspravu o njihovoj stručnosti. Svi kandidati apsolutno ispunjavaju taj uslov. Učestvovao sam na javnoj raspravi i ne želim da o tome uopšte debatujem.

Međutim, postoji jedna druga stvar, jedan drugi parametar koji će suštinski uticati na to da li će oni svoj posao obavljati onako kako bi trebalo, a to je pitanje dostojnosti za tu funkciju.

Zbog toga sam svim kandidatima postavio ista pitanja. Prvo pitanje je bilo – da li su i kako reagovali kada je u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine u Beogradu u Savamali srušen pravni sistem Republike Srbije? Da li su iskoristili tu šansu da se tada kao učeni pravnici istaknu i da dignu svoj glas protiv bahatosti, protiv samovolje, protiv toga što su neki ljudi stavili fantomke na glavu, seli u bagere i rešili da protivpravno bez ijednog javnog ovlašćenja sruše 12 objekata, da liše slobode čoveka koji je tamo radio kao čuvar, koji je nedugo zatim i preminuo? Nijednu reakciju od njih nismo čuli. Onda sam im postavio drugo pitanje – da li kao pravnici i šta kao pravnici mogu da kažu o svim sudskim procesima koji su kasnije vođeni i o tome što je samo jedan sudski proces dobio svoj epilog iako je sadašnji predsednik države, a tadašnji predsednik Vlade eksplicitno rekao da je za slučaj Savamala krivicu snose kompletni idioti iz vrha gradske vlasti?

U sudskom postupku imamo jednu presudu donetu na bazi sporazuma o priznanju krivice šefa smene beogradske policije. Odgovore koje sam tom prilikom dobio, odnosno koje nisam dobio pokazuju da većina kandidata nije položila ispit dostojnosti, ali jeste položila ispit političke podobnosti onoj većini čije glasove sutra očekuju da bi se našli na tom mestu i ja im unapred čestitam imenovanje na te funkcije. Njima, njihovim porodicama, njihovom okruženju će sutra, tj. od sutra život biti bolji, ali građani Srbije sa tim nemaju ništa. Oni od sutra neće živeti ni u pravednijoj, ni u srećnijoj, ni u sigurnijoj Srbiji.

Znate, gospodo, to je problem što smo propustili još jednu šansu da uradimo nešto dobro za svoje sugrađane.

Druga tačka koja je takođe, ja bi rekao, možda čak i važnija, a koja je nepravedno bila zapostavljena u javnosti i gde je još jedna velika šansa propuštena tiče se izbora Zaštitnika građana. Zaštitnik građana je institucionalna savet ovog društva. To je čovek koji može da koristi autoritet svoje funkcije da javno ukaže kada nosioci vlasti rade nešto što predstavlja društvenu anomaliju, nešto što podriva nivo dostignutih ljudskih prava u državi Srbiji.

Zoran Pašalić, koji će bez sumnje biti izabran na tu funkciju je prethodnih šest godina imao priliku da bude institucionalna savet ovog društva. Šest godina je svakog dana propuštao šansu da dokaže da je dostojan da se ponovo nađe na toj funkciji.

To je čovek koji je prećutao kada su građani Šapca bili brutalno prebijani na mostu, zato što su protestvovali, tražili da se poštuje njihovo ustavno pravo na zdravu životnu sredinu, a bili su prebijani od strane vrlo dobro poznatih lica, od strane lica koja su došli automobilima, koji su u vlasništvu Gradske uprave grada Šapca, dok je policija stajala sa strane, prstom nisu mrdnuli da zaštite ljude koji dobijaju batine na tom mostu.

Zoranu Pašaliću je trebalo 11 meseci da zaključi da je postupanje policije bilo nesavesno i zakasnelo. E, baš takav je bio njegov mandat. Zoran Pašalić je čovek koji je mislio da ne treba da reaguje, kada komandir Policijske uprave Savskog Venca gura preko bankine na Gazeli građanku koja je takođe protestvovala tražeći da se poštuje njeno ustavno pravo.

Cela zemlja je videla taj snimak. Samo Zoran Pašalić nije mogao da reaguje zato što nije dobio nikakav predmet i nije dobio nikakvu pritužbu. Zoran Pašalić je čovek kome je trebalo 14 meseci i da reaguje na snimke brutalnog nasilja nad protestantima u julu 2020. godine.

Zoran Pašalić je čovek koji ni jednom rečju nije protestvovao kada je povučen Nacrt zakona o istopolnim partnerstvima kada je predsednik države rekao da mu se to ne sviđa i da zbog toga neki ljudi koji su drugačije seksualne orjentacije ne mogu da budu ravnopravni članovi ovog društva.

Gospodin Pašalić nikada nije stao u odbrani organizacije civilnog društva, pojedinaca i novinara koji su bili optuženi da finansiraju terorizam i da peru novac, što se kasnije pokazalo kao netačno. Ni jednu jedinu reč nije rekao.

Zoran Pašalić je čovek koji apsolutno nijednom nije reagovao kada je gradonačelnik Beograda pretio novinaru da će mu iščupati srce, kada je jedan novinar relociran zato što je ugrožena bezbednost njegova i njegove porodice. Kada su slobodni mediji i pošteni novinari svakodnevno meta napada najviših nosilaca državnih funkcija u Republici Srbiji. Čovek je rekao – ja sam napravio neku zvaničnu statistiku u bazu podataka o svim napadima. To je čovek koji nijednom nije reagovao, nije pokrenuo postupak da se ispita tačnost, tvrdnji BIRNA da je tokom pandemije korona virusa došlo do lažiranja podataka o broju preminulih. Tu tvrdnju su izneli na osnovu uvida u zvanične podatke informacionog sistema Kovid 19 i upoređivali sa podacima koji su građanima javno predstavljeni tokom govora nosilaca javne vlasti. Nikada taj postupak nije pokrenuo.

To je čovek koji na početku svog mandata nije reagovao kada se država Srbija žestoko obrukala, kada smo izručili kurdskog aktivistu Dževdeta Ajaza Turskoj, iako je Komitet UN upozorio Srbiju da bi takav čin tog čoveka doveo u neposrednu životnu opasnost. Srbija se o to oglušila, Zaštitnik građana se o to oglušio. To je čovek isto tako nije reagovao kada je aktuelni direktor BIA, a tadašnji ministar policije svom ruskom kolegi u Moskvi na noge nosio snimke prisluškivanih razgovora ruskog opozicionara koji je sada osuđen na 25 zatvora i je čiji život takođe neposredno doveden u opasnost. Taj čovek je nas obrukao za sva vremena.

E, znate taj čovek će u narednih osam godina biti Zaštitnik građana. I taj čovek posle šest godina svoje funkcije nema podršku ni jedne organizacije civilnog društva, ni jednog stručnog udruženja, ni jednog istaknutog pojedinca, ni jedne opozicione poslaničke grupe.

Taj čovek ima podršku samo predsednika vlasti, one vlasti čiji je rad on navodno kontrolisao u prethodnih šest godina i koje će navodno da kontroliše u narednih osam godina. Pa da li se vi šalite sa nama?

Vi stvarno mislite da će neko da poveruje da će taj čovek svoj posao da obavlja pošteno? Znate taj čovek će do 2031. godine obavljati tu funkciju i moći da utiče ili da ne utiče na nivo dostignutih prava u Srbiji.

Pogledajte ovo, pogledajte dokumenta UN. Ljudi su proklamovali ciljeve za 2030. godinu na nivou sveta bez ratova, sveta bez gladi. Nauka nam govori o tome da ćemo imati leteće automobile, da ćemo imati vakcinu protiv raka. Govori se o kolonizaciji Marsa, a mi ćemo 2030. godinu dočekati sa sedamdeset dvogodišnjim Zoranom Pašalićem, kao Zaštitnikom građana koji jednako neće raditi ništa, kao što nije radio ni prethodnih šest godina. E to je ono koliko ste vi srozali ambicije ovog društva i ambicije ove države. Koliko god vas preovlađuje želja da budete potpuno beskorisni. Koliko je kod vas izgubljena svaka ambicija da kao vlast postanete bolji? Koliko ne razumete da nezavisne institucije i pojedinci sa integritetom možda slabe vlast u političkom smislu, ali je čine boljom. Teraju je da budu prijemčljivija i boja za građana, da je to pozitivna stvar za svaku vlast, da neka vrsta konkurencije mora da postoji, da mora da postoji neki zaštitnik građana koji će mnogo da vas nervira. Svaki put kada rešite nešto da uradite, da morate da razmišljate da li će taj čovek sutra da vam skoči na kičmu zato što nešto niste ispoštovali, jer tako i vašu vlast činimo boljom.

Jasno je da je vaša ambicija jedino da pokušate da usporite, da ublažite i da amortizujete politički pad koji je sasvim neminovan u narednim godinama. Zbog toga birate Zorana Pašalića, zbog toga imate Grčića, zbog toga imate Čučkovića, Šapića. Zbog toga imate svoje istaknute pravnike koji su se istakli ćutanjem u najkritičnijim situacijama. Zbog toga se okružujete onim ljudima koji su tu i koji su spremni da učine sve kako bi vama pomogli u očuvanju i produženju vaše vlasti, koliko god je moguće.

Samo jednu stvar da vam naglasim, uopšte ne želim da kukam zbog toga. Što se mene tiče, samo nastavite tim putem. Ako imate još neke partijske kadrove, nestručne, nekvalifikovane, molim vas što pre ih postavljajte na što je moguće viša i što odgovornija mesta, samo ćete povećati broj građana koji na to ne pristaju, koji ne misle da je državi Srbiji i građanima Srbije, koji ne misle da smo mi kao narod išta manje vrednih od drugih, koji ne misle da je naša sudbina da budemo margina Evrope, koji su spremni da se tome suprotstave. Znate, neće svi otići iz ove zemlje. Neki ćemo i ostati da se borimo ovde za ono u šta verujemo, a to je da nismo osuđeni na propast, da nismo osuđeni na negativnu selekciju, da nismo osuđeni da najgori upravljaju, da najgori vladaju, da nismo osuđeni da budemo evropska margina i da možemo da se izborimo za jednu normalnu, dostojanstveniju i evropsku Srbiju, Srbiju kakva treba da bude u 21. veku. Hvala.

Po prijavi za reč, Dubravka Kralj.

Izvolite.