Zahvaljujem, predsedniku Odbora za finansije.
Da li reč žele predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa.
Reč ima, Jelena Jerinić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani građani i građanke Srbije, danas i sutra ovde raspravljamo o izboru nosilaca funkcija u pet veoma važnih državnih organa, onih koji treba da štite nezavisne sudove i sudije, samostalno tužilaštvo i budu produžena ruka parlamenta u kontroli izvršne vlasti, jer tako piše u Ustavu.

Dok se ovo dešava u Skupštini, nažalost, vladavina prava se u Srbiji svakim danom sve više urušava. Pre nekoliko meseci sa ovog mesta citirala sam profesora Dimitrijevića koji je rekao da borbu protiv strahovlade još uvek moraju da nose hrabri i dostojanstveni ljudi unutar svake zajednice. Neki od poslanika sa suprotne strane tome su se smejali. Time su se nasmejali hrabrim i dostojanstvenim ljudima, radnicima i radnicima „Kolubare“ koji su juče protestvovali protiv očigledne pljačke EPS-a koja se priprema, stanovnicima novobeogradskih blokova koji se od sinoć organizuju i da ponovo brane Savski nasip od nezakonitog ugrožavanja koje preduzima gradska vlast koja bi nasip trebalo da čuva, građanima i građankama Žagubice koji ustaju protiv bahatog šerifa i protive se uništavanju prirode zarad bogaćenje kriminalne elite na vlasti, meštanima Dadinaca koji su tačno 130 dana i noći protestvovali zbog izgradnje mini-hidroelektrane.

Ti hrabri i dostojanstveni ljudi su tu i neće nigde otići, a za to vreme fantomska udruženja mirno troše javna sredstva koja su dobijena na nameštenim konkursima ministarstava kojima upravlja vladajuća stranka. Otvoreno se na sastancima u javnim institucijama govori o nameštanju javnih nabavki. I dalje ne znamo gde je 38.000 potpisa za zabranu iskopavanja litijuma. Plagijatori traže zaštitu pred sudom. Napadaju se sudije koji, primenjujući zakon, osuđuju osobe koje beskrupulozno vređaju i napadaju nezavisne novinare. I dalje se pripremaju zakoni kojima će se legalizovati masovni video nadzor, zloupotreba privatnih podataka i upadanje u privatne stanove.

Da toga više ne bude neće doprineti osobe koje su ovde danas predložene, jer je većina za to već imala priliku, ali je ili aktivno saučestvovala u kršenju zakona ili je jednostavno ćutala.

Krenimo od pravosudnih saveta. Ne treba da iznenađuje činjenica da danas ovde nema predsednika Odbora za pravosuđe, koji bi kao predlagač trebalo da govori o kandidatima i kandidatkinjama. Verovatno na „Tviteru“ ubeđuje da je sada nestranačka ličnost, citiram, penzionisani političar na putu ka zaboravu.

Na ovoj sednici pokušaćete da zaokružite ono što je započeto izmenama Ustava. Ne mogu dovoljno puta da kažem da je „Ne davimo Beograd“ bila jedina opoziciona organizacija koja je bila aktivno protiv u svim fazama ustavnih promena i usvajanja zakona kojima je pravosuđe prepakovano onako kako odgovara vladajućoj stranci.

Mašnica na tom paketiću se upravo vezuje u vidu izbora istaknutih pravnika u dva pravosudna saveta, pri čemu će vrpcu možda pridržati i neki poslanici i poslanice koji do sada nisu podržavali Vladu.

Od početka i mi i druge opozicione poslaničke grupe, bez obzira na programsku orjentaciju, ističemo da će istaknuti pravnici biti kanal kroz koji će vladajuća struktura prevashodno uticati na rad saveta, pa samim tim i pravosuđa.

Nijedan od kandidata i kandidatkinja se nisu do sada ni kao naučnici, ni kao pravni stručnjaci istakli u kritikovanju vlasti.

Među kandidatima su profesori i profesorke pravnih fakulteta od kojih su neki potpisali podršku za kandidaturu sadašnjeg predsednika Republike, pomoćnik direktora Koridora Srbije, službenica BIA-e, partner u advokatskoj kancelariji bliskog prijatelja ministra Vesića, funkcioner Pravosudne akademije i član izbornih komisija tokom izborne krađe devedesetih.

Ključno pitanje za nas nisu njihove biografije i spisak objavljenih radova, jer se mnogima na tom planu ne može mnogo osporiti, iako ima onih čija su naučna dostignuća osporena i to od njihovih kolega. O tome ćemo verovatno čitati u narednom periodu. Ključna je njihova dostojnost onako kako je sam zakon definiše. Ključno je pitanje da li će ovi kandidati i kandidatkinje kada za to dođe vreme uspeti da pokažu društvenu odgovornost, očuvaju samostalnost, nepristrasnost, integritet i dostojanstvo i postaraju se za očuvanje poverenja u rad pravosuđa ili će sagnuti glavu i odćutati.

Kolegama profesorima i profesorkama čitala sam izjave funkcionera vladajuće stranke, koji su tokom godina komentarisali postupke pred sudovima i tužilaštvima, često nipodaštavajući njihovu ulogu i vređajući ih, uključujući i situacije u kojima je predsednik lično utvrđivao i cenio dokaze. Pitala sam ih da li za njih to predstavljaju primer neprimerenog ili primerenog uticaja na sudove i tužilaštva.

Kao potpisnica pisma podrške profesora i profesorki pravnih fakulteta, premeštenim zamenicama tužioca, pitala sam da li su i oni razmišljali o tome da podrže bivše studentkinje svojih fakulteta i svoje koleginice čija je samostalnost narušena. Odgovori su potvrdili ono što smo pretpostavljali. To su kandidati koji će dobiti glasove vladajuće većine, jer ili kakve neprimerene postupke i sami opravdavaju ili nisu spremni da funkciju koju će dobiti i privilegije koje uz to dolaze, rizikuju otvoreno kritikujući vlast.

Doduše, o tome kako je pljačkan EPS, više ne možemo da čujemo ni iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i sva je prilika da nećemo zato što je predmet preuzeo doktor za zastarelost Nenad Stefanović. O njegovoj ljubavi prema zastarelosti svedoče desetine službenih beležaka zamenika tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu, koji su nakon njegovog avanzovanja u Višem tužilaštvu, preuzeli njegove predmete.

Rečeno je i da kandidati za istaknute pravnike imaju pravo na svoje političko uverenje. Imaju, samo je upitno kako će takav kandidat koji svoje uverenje izražava tako što kao profesor prava podržava osobu koja je do podneva tri puta najmanje prekršio Ustav i često se neprimereno meša u rad pravosuđa. O tome su već i knjige napisane.

Pitali smo i za dva minuta iz Doljevca. Pitali smo za otvorene pretnje sudijama izrečene u Narodnoj skupštini. Pitali smo za lažni štrajk glađu radi izbegavanja zaslužene novčane kazne. Pitali smo za Savamalu.

Za pet dana navršava se sedam godina od ovog monstruoznog događaja koji je izveo na ulice desetine hiljada ljudi koji nisu mogli da veruju da tako nešto uopšte može da se dogodi. U izveštaju povodom rušenja u Savamali Zaštitnik građana napisao je: „U ranim jutarnjim časovima 25. aprila organizovana motorizovana grupa od više desetina crnouniformisanih lica pod fantomkama, opremljeni teleskopskim palicama i snažnim baterijskim lampama, privremeno je na oko dva časa preuzela faktičku vlast u Beogradu u delu poznatom kao Savamala“.

Iako im je bilo vidno neprijatno, istaknuti pravnici nisu ustuknuli. Jeste da to što se desilo u Savamali nije bilo u redu, ali o slomu pravne države nema ni govora. Moguće je da je to doprinelo umanjenju poverenja u pravosuđe, rekoše, ali ni to nije sasvim sigurno.

Mi ne verujemo da će novi sastavi pravosudnih saveta na ove i ovakve slučajeve reagovati. Zbog toga mi nećemo činiti dvotrećinsku većinu koju pokušavate da postignete.

Sada kratko i o izboru novog Pašalića na staru funkciju, za šta takođe nećemo glasati. Kada smo ovde razgovarali u februaru, izgledalo je kao da ćete čoveka pustiti da ode mirno u penziju. Ovde nas je i ministarka pravde ubeđivala zbog čega istaknuti pravnici nikako ne smeju da imaju više od 65 godina, ali zato Ombusman može i to do 73.

Pašaliću ste prvo dali da sam napiše zakon koji će da mu omogući ponovni izbor na još osam godina besprekornog rada u službi vernog pomagača vlasti. Govorili smo već nekoliko puta o Pašalićevim biserima, nije potrebno ponavljati, ali stalno se ponavljaju novi.

U izveštaju za 2022. godinu on konstatuje da su ljudska prava u velikom procentu poštovana, iako ima prostora i potrebe za unapređenjima, a onda nastavlja prevashodno da hvali svoj rad.

Pošto on sam nije sklon samokritici, mi ćemo ukazati na samo neke od slučajeva u kojima ili nije reagovao ili nije adekvatno reagovao. Na primer, bilo je potrebno godinu i po dana od protesta u julu 2020. godine, a da se tek u januaru 2022. godine konačno utvrdi da su postojali propusti policijskih službenika na štetu građana, ali nije ukazao na potrebu da se identifikuju odgovori i da se utvrdi njihova odgovornost. Bilo je dovoljno da MUP da časnu pionirsku da više tako neće biti. Slično je bilo i povodom povlačenja policije pred batinašima na mostu u Šapcu.

Ni nakon 11 meseci Pašalić nije reagovao u slučaju nehumanog tretmana jedne od građanki koja je bila izložena za vreme sprovođenja procedure indukovanog pobačaja u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“. Okolnosti ovog događaja izazvale su burne reakcije javnosti, a na ovaj slučaj nadovezao se veliki broj žena koje su podelile svoja iskustva akušerskog nasilja. Moj kolega Robert Kozma ga je za to pitao na Odboru za ustavna pitanja, ali je on bukvalno pobegao bez odgovora na pitanje.

Pašalić nije reagovao niti stao u zaštitu LGBT+ zajednice povodom zabrane održavanja „Evroprajd“ šetnje planirane za septembar 2022. godine. Mogao je da preporuči MUP-u mere za otklanjanje donetih zabrana, ali to nije učinio i danas kada ga neko to pita, tim povodom izgovara tekst Ane Brnabić ili Aleksandra Vulina - nije to policija nikad ni zabranila, nego je skraćena ruta iz bezbednosnih razloga.

Nije se Pašalić oglasio u javnosti ni u toku javne rasprave o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima zbog neopravdanog ili preteranog zadiranja u ljudska prava ili rešenja koja stvaraju uslove za nedozvoljen politički uticaj na rad policije.

Konačno danas možemo da pitamo i šta je sa slučajem devojčice iz Mirijeva koja je bila izložena dugogodišnjem zanemarivanju? Hoće li i tu proći meseci pre nego što čujemo išta od Zaštitnika? Možda čeka da se o tome prvo sastane skupštinski Odbor za prava deteta. A, da, toga neće ni biti, jer ne da predsednik Skupštine.

Na kraju, šta reći o novom starom Savetu DRI? Mi zaista rado čitamo izveštaje DRI i oni nisu loši. U mnogima od njih konstatuju se grube nezakonitosti. Recimo, DRI je našla da je JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd u toku 2018. godine i 2019. godine kršila Zakon o javnim nabavkama za nabavke čija procenjena vrednost iznosi 43,38 milijardi dinara, odnosno preko 372 miliona evra. Da li neko zna protiv koga je DRI u ovom slučaju podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili krivičnu prijavu?

Godine 2019. i 2020. godine JP „Srbijagas“ Novi Sad nije sprovela nabavke u skladu sa zakonom i procenjene vrednosti 1,4 milijarde dinara, bez sprovedenog postupka javne nabavke kada nije bilo osnova za izuzeće od primene zakona „Srbijagas“ je izvršila nabavke radi gasifikacije opština u iznosu od najmanje 15,53 milijarde dinara. Ko je za ovo odgovarao?

Javno-komunalno preduzeće „Beogradske elektrane“ u periodu od 2018. do 2020. godine za 90% korisnika stambenog prostora vršilo je naplatu toplotne energije suprotno zakonu, pa su zato građani i građanke za pet godina oštećeni za preko 212 miliona evra.

Da postavimo opet isto pitanje. Iako je DRI dužna da bez odlaganja podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i krivičnu prijavu, to često ne radi, a i kada uradi, prijave ne dobiju sudski epilog. Na to sama DRI ne reaguje suviše žustro, pa su na kraju priče svi zadovoljni.

Danas pitamo – da li će i na koji način nova stara DRI reagovati kada bude radila reviziju u Ministarstvu za brigu o porodici, koje je u 2022. godini dodelilo skoro tri miliona evra fantomskim udruženjima koja nemaju niti kancelarije, niti brojeve telefona, kao ni reference u oblastima za koje su konkurisale i ko će za to odgovarati?

Posle svega navedenog, jasno je zbog čega su predloženi i zbog čega će biti i izabrani. Svoj posao će i dalje raditi profesionalno, ne mešajući se previše u njega, a to nije dovoljno da bi dobili naš glas. Zahvaljujem.

Pravo na repliku ima Milenko Jovanov.

Nekoliko puta je pomenuta vladajuća stranka u negativnom kontekstu, a svaki kontekst koji ne znači i ne govori o tome…

(Radomir Lazović: Kako replika?)

Niste slušali koleginicu? Stvarno mislim da je sramota što vas trojica gospode niste slušali gospođicu ili gospođu, izvinjavam se, koja je malopre govorila. Stvarno nema smisla što je niste slušali i niste uspeli da čujete kad se uvredljivo izrazila o vladajućoj stranci i sad ja moram to da vam govorim.

Stvarno nema smisla. Kako ćete slušati druge kolege kad sopstvene kolege, iz sopstvene poslaničke grupe ne slušate?

(Narodni poslanik Nebojša Cakić dobacuje s mesta.)

Cakiću, ti znam da slušaš, ali ne razumeš, tako da to je u redu. Ti džabe i slušaš.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje s mesta.)

Ti nastavi da dobacuješ i biće sve u redu.

Hajde, ako možemo bez te larme. Nije je bilo do malopre. Cakiću, Milivojeviću…

Ja ne mogu da se borim protiv onoga u šta verujem. Stvar vere nije stvar argumenata, nije stvar dokaza, nije stvar rasprave. Vera je ono što čovek nosi u sebi. Vi verujete u nešto, kako ste rekli i ja protiv toga ne mogu da se borim. Vi imate pravo da verujete u šta god hoćete. Ne postoji argument koji ja mogu da kažem, koji će da poljulja vašu veru, kao što ne postoji argument koji će meni neko da kaže koji će da poljulja činjenicu da ja verujem da je Hristos rođen, raspet i vaskrsao, na primer. To je vera, to ja verujem.

Vi verujete u nešto drugo. Vaše je pravo da verujete u šta hoćete, ali argumente niste izneli.

Mi radimo sve suprotno od onoga što vi radite i što govorite. Vi tražite ponovnu politizaciju pravosuđa, a mi radimo depolitizaciju pravosuđa. Vi tražite da istaknuti pravnici budu oni koji su se, citiram, istakli u kritikovanju vlasti, jer kažete da ovi pravnici koji su predloženi nisu dostojni, zato što, citiram, se nisu istakli u kritikovanju vlasti. Biografija im je nesporna, mogu da imaju politička uverenja, ali ako su ta politička uverenja suprotna vladajućoj stranci i vlasti. To je ono što ste vi rekli. Pa, to je ponovna politizacija. Mi to nećemo.

Nije fer i nije korektno da na takav način govorite o predsedniku Odbora za pravosuđe, zato što ste sami bili svedok koliko je široku i demokratsku raspravu pustio po ovoj temi. Vidim, ali ste dobacivali. Dakle, pustio je široku raspravu, svi ste imali pravo da kažete šta ste hteli, svi ste izneli svoje argumente i sad dođete u plenum da na tome poentirate i kažete kako je on ovakav i ovakav. To nije u redu, to mu recite kad se budete ponovo videli na odboru. Hvala.

Povreda Poslovnika.

Reklamiram povredu Poslovnika član 104. stav 2.

Ja se izvinjavam što sam reagovao s mesta, ali sad ću vam objasniti da moje reakcije su uvek u skladu sa Poslovnikom.

Dakle, pravo na repliku – ako se izrazi odnose na poslaničku grupu, koleginica nijedanput nije pomenula nijednu poslaničku grupu, odnosno političku stranku, nije pomenula nijednu stranku. To što se kolega Jovanov poziva na vladajuću stranku, vi u koaliciji imate sedam vladajućih ili koliko stranaka. Svaki poslanički klub sada može da se javlja, jer i oni se mogu prepoznati u vladajućoj stranci.

Ja vas molim da ako nismo pomenuli, u skladu sa Poslovnikom, stranku ili poslaničku grupu, ne date repliku. U suprotnom, kad neko kaže – opozicija, daćete i nama pravo na repliku. Hvala.

Ne znam gde ste vi sad napravili slučaj kog nema. Niko se od drugih poslaničkih grupa i drugih stranaka nije javljao za repliku po ovom osnovu, niko. Znači, sad pričate da će neko nešto da uradi, a što se nije desilo.
Gospodine Cakiću, dve stvari. Prvo, ja sam planirao sada da dam pravo na repliku i gospođi Jerinić. Jel vi sad intervenišete i tražite da sa ovim prekinemo? Ja mislim da nije loše, da nije sporno da dozvolimo raspravu na ovaj način. Reagovao gospodin Jovanov, sad će odgovoriti gospođa Jerinić. A vi ste iz iste poslaničke grupe i sada protivite se tome. Nije mi jasno, ne razumem razloge i takvo ponašanje.
Druga stvar, kad vičete sa mesta, to nikada nije u skladu sa Poslovnikom. To kad vi vičete sa mesta, pa trešti cela ova velika sala, to je uvek kršenje Poslovnika. Ja nekad pokušavam uz pomoć ovog zvona da doprem do vas da prekinete to da radite, ali da znate, to nikad nije dobro i nikad nije u skladu sa Poslovnikom.
Treba li za ovo član 104. i pravo na replike da se izjasnimo?
(Nebojša Cakić: Da.)
Treba da se izjasnimo.
A, jeste li saglasni da sada vaša koleginica iz poslaničke grupe dobije reč?
Saglasni ste? Hvala vam puno.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Da, zaista, ja sam htela da istaknem ovo zbog toga što namerno u svom govoru nisam ni jednom pomenula niti naziv poslaničke grupe, niti jednu političku stranku. Ne znam šta je to bilo u negativnom kontekstu i kako ste i vi i šef poslaničke grupe prepoznali u mom izlaganju da ja baš mislim na vašu političku stranku. Moguće je da je to kada sam rekla - kriminalna elita na vlasti, pošto se ni jedna druga stranka koja čini vladajuću većinu tu nije prepoznala.

To mi je posebno zanimljivo, s obzirom da smo baš zbog tog izraza, pokret iz koga dolazim i moj kolega Dobrica Veselinović, dobili dve tužbe od „Milenijum tima“. Izgleda da su se i oni prepoznali da su kriminalna elita na vlasti. Ti postupci su još uvek u toku. Ja ih naravno neću komentarisati.

Što se tiče vaše tvrdnje o veri i uverenjima, ja se tu u potpunosti slažem. Dakle, mi ovde predstavljamo određene građane koji imaju određena politička uverenja, a kome će građani verovati na kraju biće pokazano i na izborima.

Istakla sam samo nekoliko primera gde se građani i građanke Srbije bune protiv onoga što radi kriminalna elita na vlasti i oni su zbog toga što ne postoje institucije i što se ljudi kakve danas predlažete biraju u institucije da bi ćutali i klimali glavom… Vladavina prava danas zavisi od ljudi koji brane svoj komšiluk, svoje dvorište, svoj grad, javna dobra. Zbog toga smo mi juče bili u Lazarevcu na protestu radnika i radnica „Kolubare“, jer smo zajedno sa njima zabrinuti za budućnost ovog preduzeća, preduzeća u koje ste vi kao direktora postavili menadžera pečenjare. Toliko. Zahvaljujem.