Pustio sam vas, gospođo Gajić, da pričate šta god hoćete, ali je već prešlo preko dva minuta i više odavno.

Dobro, evo, rekla sam vam sve što sam imala.

(Veroljub Arsić: Dok si vladala, Kosovo je proglasilo nezavisnost. Sram te bilo!)

Znači, gospođo Gajić, ukazujete na to da li je neko nekome replicirao, vi sad to radite kroz povredu Poslovnika…
(Gorica Gajić: Zašto? Zato što sam rekla istinu?)
…ali samo da vam kažem dve ili tri stvari.
Ako može samo da prestane galama u sali sa obe strane.
(Veroljub Arsić: Lažove!)
Znači, gospođo Gajić, kada vi dajete neke primedbe bilo na tok sednice ili na način kako se organizuju, a to se tiče i tema i šta ste dobili od materijala i sve ostalo, onda ja na te vaše primedbe odgovaram, ništa logičnije, ništa prirodnije, a ne brine vas to, nego vi sad ponovo pokušavate da dodatno još nešto kažete. Nema potrebe da pokušavate da promenite odvratan utisak koji je ostavljen tokom one poslednje sednice koju smo imali na temu Kosova i Metohije. Krivicom vas i voljom vašom, jer ste vi od te sednice napravili ono kako je izgledala kada ste došli sa onim krpama, banerima, najodvratnijim uvredama i lažima se ostrvili na predsednika svoje zemlje.
Odgovaram vam na vaše ukazivanje povrede Poslovnika i ako vas ne zanima odgovor, nemojte onda da ga tražite.
Vi ste se zaleteli da linčujete predsednika Srbije, vi ste učinili da se stide ljudi koji su gledali.
(Gorica Gajić: To nije istina.)
Nemojte da vičete sa mesta.
Dakle, potpuno mirnim tonom vam govorim svima. To što ste napravili tada da vas zbog toga ljudi ne doživljavaju na baš najlepši i najpozitivniji način, pa to je logično i to mislite da ćete da promeniti sada što ćete da nam prepričavate šta je bilo, kako je bilo. Svi smo mi bili ovde, koliko i vi, slušali svojim ušima, gledali svojim očima, i o čemu je govorio predsednik Srbije, a i kako ste se ponašali vi sa druge strane, i kako ste se ponašali vi.
(Gorica Gajić: To je vaša interpretacija.)
Tako je.
I što se tiče Saveta Evrope, ali i svega drugoga, i šta ste činili da nema naših državnih interesa i da nema Srbije na Kosovu i Metohiji u vreme kada ste bili dužni da se o tome starate i da to čuvate, vi radili sve suprotno.
(Gorica Gajić: Mi?)
Tako je, vi.
(Gorica Gajić: Šta sam radila?)
To što ste sada čuli. Ako hoćete da se izjasnimo o članu 100, možemo…
(Gorica Gajić: Da.)
…ali je potpuno jasno svima i šta je bilo i na prošloj sednici i na pretprošloj, a bogami i šta je bilo u vreme kada ste imali odgovornost da se starate o Kosovu i Metohiji i Srbiji, a vi radili sve suprotno, rečima šefa vaše poslaničke grupe, predsednika stranke, radili čak i ono što vam nisu tražili, radili da se strancima umilite i dodvorite.
(Gorica Gajić: Mi?)
Vi, vi. Pitajte predsednika vaše stranke kada dođe, pošto sada nije tu, kao i obično nije tu. Pitajte ga na šta je mislio kada je to objašnjavao. To je rekao vezano za puštanje 1.800 terorista UČK. Uradili to da, kako je rekao, otoplimo odnose sa zapadom. Pitajte ga na šta je mislio kada je to rekao.
Izjasniće se Skupština. Hvala vam.
Reč ima Stefan Krkobabić.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Orliću.

Današnji dan je istorijski dan za srpsko pravosuđe i svima nama treba da bude čast, ali i obaveza što imamo priliku da učestvujemo u izgradnji nezavisnog pravosuđa zasnovanog na jasnom principu podele grana vlasti i u skladu sa najvišim evropskim i svetskim standardima.

Do sada, kao što nam je i poznato, mi narodni poslanici smo bili ti koji su birali sudije i tužioce, što je, mora se priznati, predstavljalo mešanje zakonodavne u poslove sudske grane vlasti.

Građani Srbije su na referendumu 16. januara 2022. godine jasno poručili da žele sudstvo koje će biti lišeno bilo kakvog političkog ili politikantskog uticaja, koje će biti zasnovano na surovom profesionalizmu, kompetencijama, ali i znanju i iskustvu. Zahvaljujući zakonima koje smo nedavno usvojili, tu mislim na Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama, Zakon o VSS, o Visokom tužilaštvu i Zakon o javnom tužilaštvu, postavili smo legislativni okvir za sprovođenje narodne volje u praksi.

Efekti reforme pravosuđa kojima je Srbija istinski zakoračila u 21. vek višestruki su: jačanje vladavine prava, jačanje pravne sigurnosti, izgradnja nezavisnog sudstva, samostalnost javnog tužilaštva, pravosuđe koje je lišeno uticaja politike, brže, lakše i u razumnijem roku ostvarivanje zaštite prava građana pred pravosuđem, jačanje evrointegracija Srbije, a posebno kada je reč o pregovaračkom procesu i poglavljima 23 i 24 koja se odnose, naravno, na reformu zakonodavstva i pravosuđa, jačanje inkluzivnosti i transparentnosti, proširenje ovlašćenje VSS i VST, nekadašnje DVT, i pozitivan opšti uticaj na dalju transformaciju srpskog društva u duhu evropskih i svetskih standarda.

Pozitivna ocena za inkluzivnost i transparentnost čitavog procesa reforme pravosuđa od strane EU i Venecijanske komisije znak su da smo krenuli u dobrom pravcu. Ovo su reforme koje menjaju lice zemlje i nacije, koje jačaju kapacitete naših institucija i koje dižu ugled naše zemlje u međunarodnim krugovima na visok nivo.

Pred nama su danas, uvaženi narodni poslanici, predlozi o kojima bih objedinjeno rekao nekoliko stvari, a to su predlog kandidata za prvi izbor članova VST koje bira Narodna skupština i predlog kandidata za prvi izbor članova VSS koje bira Narodna skupština, oba podneta od strane nadležnog Odbora za pravosuđe državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Moram istaći da je pomenuti Odbor uradio izuzetan posao i da su pred nama danas biografije kandidata za članove VST i VSS koje govore u prilog tome da će ova tela biti sačinjena od najuglednijih i najkompetentnijih ljudi iz pravosudne struke koje ova zemlja ima.

Ne želim da poimence izdvajam bilo koga od njih. Dovoljno je pomenuti da je među njima mnogo profesora, mnogo onih koji su decenije svog života posvetili pravosuđu ove zemlje, da su svi oni ljudi od integriteta, časti i znanja dostojnog uvažavanja.

Zato će poslanička grupa PUPS – „Solidarnost i pravda“ u danu za glasanje podržati svih osam predloženih kandidata i kandidatkinja za članove VST i svih predloženih osam kandidata i kandidatkinja za članove VSS, jer svi oni, zaista, ispunjavaju ono što nedavno usvojeni pravosudni zakoni zahtevaju, a to je da budu istaknuti pravnici.

Iskoristio bih i da i nas ovde okupljene, a i građane Srbije koji nas prate putem televizijskog prenosa podsetim na značaj ova dva tela i važnost poslova koji će njegovi budući članovi, prvi u istoriji izabrani od strane Narodne skupštine, obavljati.

Visoki savet sudstva biće sačinjen od vrhunskih pravnika sa moralnim i ljudskim kvalitetima. Imaće budžetsku autonomiju, što je izuzetno bitno i biće lišeni bilo kakvog uticaja izvršne vlasti, jer izvršna vlast neće imati svog predstavnika u radu i odlučivanju ovog organa.

Odlučivanje kvalifikovanom većinom, kao i učešće nesudijskih članova VSS značiće demokratski legitimitet u njegovom radu i biće ključna poluga za slabljenje korporativizma u sudstvu.

Visoki savet tužilaštva moći će da uživa propisanu budžetsku autonomiju, što je izuzetno bitno, jer će prema Zakonu o Visokom savetu tužilaštva ubuduće od strane Vlade morati da bude upućen ka Narodnoj skupštini Republike Srbije Predlog Zakona o budžetu koji će sadržati predlog budžetskih sredstava za VST koji je predložen od strane Saveta, bez mogućnosti da Vlada Republike Srbije predloženi budžet za neki od ovih saveta menja.

Uvaženi narodni poslanici, a pre svega građani Republike Srbije koji nas prate, što se tiče izbora Saveta Državne revizorske institucije koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Savet Državne revizorske institucije je njen najvažniji organ. Broji pet članova, uključujući i predsednika, potpredsednika i još tri člana koji obavljaju važne poslove poput donošenja finansijskog plana Državne revizorske institucije i donošenje godišnjeg programa revizije.

Dakle, PUPS – „Solidarnost i pravda“ će u danu za glasanje podržati izbor doktora Duška Pejovića, da bude izabran za predsednika Saveta Državne revizorske institucije, da gospođa Marija Obrenović bude izabrana za potpredsednicu, a da Nevenka Bojanić, Marijana Simović i Ljiljana Dimitrijević budu izabrane za članove ovoga Saveta.

O gospodinu Pejoviću dovoljno govore dve stvari, doktorat iz ekonomskih nauka i uvaženi narodni poslanici i građani Republike Srbije, preko 50 stručnih i naučnih radova, što svedoči o njegovom obrazovanju i preko 38 godina radnog staža u struci.

Posebno je vredna hvale rodna ravnopravnost u predlogu ove odluke, s obzirom da su predloženi preostali članovi Saveta žene. To svedoči da pored važnih iskoraka u reformi pravosuđa naše društvo i država idu sigurnim korakom ka afirmaciji pune ravnopravnosti žena u našem društvu.

Marija Obrenović je sa svojih 40 godina života postigla značajne rezultate. Pored toga što će uskoro odbraniti doktorsku disertaciju iz oblasti bankarstva, ona iza sebe ima 16 godina iskustva u oblasti finansija, uključujući i rad u Upravi za trezor i Upravi za javni dug u Ministarstvu finansija.

Preostale kandidatkinje ispunjavaju sve formalne uslove, odnosno stručne i profesionalne uslove za članstvo u Savetu Državne revizorske institucije i predstavljaju osobe od profesionalnog i ličnog integriteta, već afirmisane u oblastima kojima se bave.

Uvaženi narodni poslanici, građani Republike Srbije, pred nama je i Predlog odluke o izboru Ombudsmana tj. Zaštitnika građana koje je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Ovde je reč o kandidatu Zoranu Pašaliću koji je tokom mandata obavljao ovu funkciju i koji je već pokazao i dokazao svojim radom, profesionalizmom i kompetencijama da je pravi izbor. Njegovo višedecenijsko iskustvo, titula doktora nauka koju očekujemo da će uskoro steći, članstvo u brojnim profesionalnim udruženjima i radnim grupama, rukovođenje brojnim projektima, te na desetine stručnih seminara i konferencija na kojima je učestvovao, dokaz su njegove posvećenosti, marljivosti, uloženog truda i rada i visokih kompetencija kojima raspolaže za obavljanje poverenih mu poslova.

Funkcija Zaštitnika građana, odnosno Ombudsmana je od vitalnog značaja za našu državu i društvo, jer je on taj koji štiti prava i slobode građana, kontrolišući rad organa javne vlasti.

Poslanička grupa PUPS - „Solidarnost i pravda“ i partija PUPS -„Solidarnost i pravda“ je poznata kao politička parija koja se uporno zalaže za poboljšanje položaja najranjivijih kategorija stanovništva. Zato nam je važno da osoba od struke, morala i integriteta obavlja poslove, koji između ostalih podrazumevaju i zaštitu prava pripadnika nacionalnih manjina, dece, osoba sa invaliditetom, te poslove koji se tiču ravnopravnosti polova.

Zato ćemo u danu za glasanje podržati predloženog magistra, Zorana Pašalića, jer je i proteklih godina obavljajući ovu vrlo zahtevnu funkciju dokazao da je istinski dorastao i maksimalno posvećen.

Za kraj, uvaženi narodni poslanici, građani Republike Srbije, ovo su i neke tehničke stvari, izvodi iz biografije, ali šta za naš narod, za naše građane znače ova regulatorna tela i šta od njih očekujemo. Od Državne revizorske institucije očekujemo mnogo. Svi misle da je to jedan savet proforme, ali nije. Državna revizorska institucija upravo radi jedan izuzetno ozbiljan i težak posao.

Od njih očekujemo da utvrdi kako se troši novac po ministarstvima, po javnim preduzećima u lokalnim samoupravama i oni vrše tu kontrolu. Onda, kada imamo jasan uvid u sve to, onda znamo kako možemo dalje da koristimo ta budžetska sredstva i da li su ona pre toga trošena na pravni način.

Sve to je preduslov da sprovedemo pravu i istinsku novu socijalnu politiku, da na nivou lokalnih samouprava sprovedemo ono što mislimo da može da se sprovede u najkraćem roku, a to je da velike lokalne samouprave odmah uvedu institut trinaeste penzije, da onim manjim lokalnim samoupravama pomogne republički budžet, da i oni mogu tu stvar da urade i sprovedu takav jedan novi institut socijalne politike i naravno da sprovedemo i uvedemo garantovanu socijalnu penziju. Zahvaljujem na pažnji. U danu za glasanje podržaćemo date predloge. Hvala.

Hvala vam.

Reč ima Sanja Jeftić Branković.

Poštovani predsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, za nama je jedan uspešno okončan postupak ustavnih reformi. Kao rezultat toga početkom ove godine Narodna skupština je usvojila set zakona koji su doneti po najvišim standardima i pristupila je sprovođenju procedure za izbor istaknutih pravnika za prvi izbor članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.

Visoki savet sudstva je po zakonu nezavisni državni organi koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i suda i sudija i predsednika suda, ali i sudija porotnika i ima ukupno 11 članova, od kojih šest sudija biraju sudije, a četiri istaknuta pravnika bira Narodna skupština. Osim njih kao jedanaesti se nalazi predsednik Vrhovnog suda kao član po položaju.

U čitavom ovom postupku izmena Ustava mi smo vrlo često mogli da čujemo izvesne kritike koje se odnose baš na ovaj deo o kome danas razgovaramo, odnosno na deo promena koji se tiču samih članova, odnosno izbora istaknutih pravnika.

Dozvolićete mi da kao poslanica Socijademokratske partije Srbije iznesem argumente o ovoj temi.

Najpre, današnja rasprava predstavlja jednu potpuno novu etapu u funkcionisanju sudske grane vlasti. Mi danas po prvi put biramo članove Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva na jedan ovakav način. Smatramo da su usvojeni ustavni zakoni dobri i da će nesumnjivo dati odgovarajuće rezultate. Ja ću se potruditi da vam sada u svom izlaganju objasnim i zašto.

Za početak, mandat članova Saveta traje pet godina. To nije slučajno. Upravo je to prvi korak ka njihovoj nezavisnosti, uzimajući u obzir to da im se mandat ne poklapa sa mandatom narodnih poslanika. Namera je dobra i ima za cilj otklanjanje svake sumnje u pogledu izbora članova Saveta koje bira Narodna skupština.

Sledeća stvar koja govori u prilog ovome o čemu govorim jeste da su sednice Saveta javne, što omogućava apsolutnu transparentnost u radu i odlučivanju. Na kraju, Narodna skupština od ukupno osam predloženih kandidata od strane Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu bira četiri istaknuta pravnika i ne samo to - ona ih ne bira prostom, odnosno običnom većinom, već dvotrećinskom većinom, što jasno ukazuje na pojačanu potrebu za davanjem većeg legitimiteta članova ovih saveta.

Izborom dela članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva na ovaj način šalje se jedna i te kako moćna poruka, a to je da te iste članove kontinuirano podseća na teret odgovornosti koje imaju, ali i na obavezu postupanja po svojoj savesti kako bi se obezbedilo da se pravda zadovolji na način na koji je to regulisano zakonima i Ustavom ove zemlje.

Složićete se sa mnom da je biti član Visokog saveta tužilaštva ili član Visokog saveta sudstva jeste privilegija malog broja pripadnika pravične profesije kojima je društvo oličeno u predstavnicima naroda, a to smo mi koji danas sedimo u ovoj sali, dali i poverenje, ali i ovlašćenje da odlučuju o zaštiti prava i sloboda svih građana.

Potpuno je legitimno voditi jednu konstruktivnu raspravu, kakvu mi danas ovde u plenumu imamo o ovoj temi, ali ono što je nesumnjivo jesu ove ustavne promene i te kako značajne i da su postavile dobre temelje za uspostavljanje standarda nezavisnosti sudstva i tužilaštva i da će sama uloga ovih saveta u nekom budućem periodu biti ključna iz više razloga.

Ja bih iz tog razloga rekla da bi možda njihov rad u narednom periodu morao da ima dve do tri ključne stvari kojima bi se trebalo baviti. Za početak, to je odgovornost, efikasnost i integritet. Kada kažem odgovornost to znači da delovanje Visokog saveta sudstva mora jačati ne samo institucionalnu, već i funkcionalnu nezavisnost i sudija, ali i sudova. On mora imati ulogu posrednika između tri nezavisne grane vlasti, odnosno mora ih međusobno povezivati.

Evo, recimo uvođenje javnosti u radu Visokog saveta sudstva predstava i te kako važan i snažan instrument za proveru kvaliteta rada, ne samo sudova već i sudija pojedinačno. Da bi se sve ovo ostvarilo mislim da je i te kako važno ostvariti neku dublju vezu i neki bolji kontakt sa medijima, odnosno uspostaviti sa njima jedan partnerski odnos, jer je to jedini način da se kroz otvorenu i jasnu komunikaciju postignuti odgovarajući rezultati koji se od Visokog saveta sudstva, ali i Visokog saveta tužilaštva u narednom periodu i očekuje.

Što se tiče druga dva cilja, ona su međusobno povezana. Mislim na efikasnost u radu i na integritet nosioca sudijske funkcije, odnosno tužilačke funkcije. Vrlo često u svojim razmišljanjima o načinu njihovog rada i funkcionisanja zanemarujemo taj aspekt koji podrazumeva merljivost rezultata njihove efikasnosti, ali i integriteta nosioca sudijske i tužilačke funkcije.

Moram u tom kontekstu reći da analiziranje svakog pojedinačnog slučaja, ali i razmišljanja o njemu, sudija ne može tek tako odložiti u fioku do nekog sledećeg slučaja i suđenja. Njegov posao ne prestaje ni onda kada prestane jedan radni dan.

Istina je da svaka stranka u postupku očekuje da ima pravično i fer suđenje, da ima suđenje u razumnom roku, da se ostvari sa što manje troškova, ali isto kao što niko ne očekuje od lekara da što pre i što brže operiše i pregleda pacijenta, isto tako i svaki čovek očekuje da u postupku ostvarivanja svojih prava pred sudom svi aspekti njegovog slučaja budu sagledani, što bi sa druge strane značilo da svi sudovi i sudije moraju imati potpuno jednake uslove rada.

Međutim, u uslovima u kojima su pojedini sudovi u Srbiji u potpunosti opterećeni velikim brojem predmeta, složićete se sa mnom da ovaj zahtev objektivno nije moguće ispuniti, a da se to ne odrazi na kvalitet sudskih odluka. Ja sam uverena da će u budućnosti Visoki savet sudstva u ovom sazivu i na ovaj način izabran da će pozabaviti ovom temom na jedan sistematičniji način, da će pokušati da prevaziđe sve ove nedostatke koji dovode do procesa koji mogu trajati i dugi niz godina.

Kao što sam rekla, naspram prava svakog čoveka stoji obaveza države da svoj pravosudni sistem uredi tako da svima omogući jednak pristup pravdi i upravo iz tog razloga njihov zadatak jeste da se edukuju, da se međusobno povezuju, da unapređuju svoja stručna znanja i veštine kako ne bi uzaludno crpeli svoju energiju i kako ne bi trčali u mestu, kako se to u žargonu kaže.

Još jedna od stvari koja je i te kako važna u njihovom budućem radu jeste informacija, kao i te kako važan instrument na osnovu koga se mogu i moraju donositi objektivne odluke. To znači da informacije međusobno moraju biti koordinirane, da moraju biti usaglašene, odnosno dovoljno javno dostupne i da se međusobno razmenjuju, pa i korišćenjem savremenih tehnologija, kao što se to inače radi i u ostalim zemljama, što će svakako dovesti do smanjenja troškova u javnoj administraciji, ali i veće efikasnosti.

Da završim ovaj segment koji se tiče članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, ja ću se rukovoditi izrekom – slušaj učitelja, ali ne idi za njim, i tako očekujemo da će budući članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva znati da prepoznaju sve ove nedostatke o kojima sam govorila, a koji se tiču oblasti pravosuđa i da će se za njihovo prevazilaženje boriti makar onoliko koliko su se svojim trudom i radom borili da mi danas o njima ovde i razgovaramo. Zato želim sa ovog mesta da im uputim jednu poruku da je pravo u stvari postojana i neprekidna volja da se svakom dodeli šta mu pripada. Zato nemojte izgubiti tu volju, već se njome i rukovodite.

Danas razmatramo i Predlog odluke o izboru Zaštitnika građana. Ja ću se samo na kratko osvrnuti na instituciju Zaštitnika građana kao član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, jer će o tome u nekom kasnijem vremenskom periodu govoriti moj uvaženi kolega Muamer Bačevac kao predsednik Odbora za ljudska, manjinska prava i ravnopravnost polova.

Dakle, Zaštitnik građana je uveden u naš pravni sistem Zakonom o zaštitniku građana 2005. godine i istorijski posmatrano od tada do danas retko koja institucija uspela je da u toj meri doživi popularnost i rasprostranjenost kao što je to slučaj sa institucijom Zaštitnika građana. Može se reći da još od njegovog nastanka u Švedskoj davne 1809. godine do danas njegove ingerencije, odnosno ovlašćenja nisu se u velikoj meri promenila. A zašto, je to tako?

Verovatno iz razloga što savremeno doba zahteva jedan potpuno drugačiji pristup i koncepciju koju čoveka stavlja kao centralno biće svih dešavanja i upravo potreba za zaštitom čoveka i njegovih ljudskih prava i sloboda jeste predmet interesovanja ali i delokruga rada samog ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana sa druge strane, skup nadležnosti kojima on raspolaže jasno pokazuju da pred sobom ima sasvim dovoljno instrumenata da ukoliko ih upotrebljava na odgovarajući način od zaista može dati ogroman doprinos i u zaštiti prava građana, sprečavanju diskriminacije, ali i u napređenju rada javne uprave. Na kraju, više od 130 hiljada obraćanja građana žalbama na rad državnih organa upravo pokazuju značaj ali i važnost ove institucije koju imamo ne samo u Srbiji, već i u drugim Evropskim zemljama.

Sa stanovišta potrebe zaštite specifičnih ranjivih grupa, ja ću samo pomenuti da posebno važnu ulogu u zaštiti građana ima u pogledu davanja izveštaja ali i inicijative za izmene propisa i mislim da je to upravo segment u kome je Zaštitnik građana postigao najvidljivije i najbolje rezultate. Jedna od takvih aktivnosti jeste bilo istraživanje u vezi sa praćenjem strategije za unapređenje položaja Roma od 2009. do 2015. godine, koje je pokazalo da su od svih predviđenih mera zapravo samo dve imale suštinskog smisla. To je naravno kasnije rezultiralo jednim posebnim izveštajem o sprovođenju strategije, što jasno pokazuje da mehanizmi koji se koriste od strane Zaštitnika građana zaista jesu dovoljni da ukoliko postoji dovoljno volje i namere oni mogu poslužiti svojoj svrsi.

Složićete se sa mnom da od pozicije, ugleda i integriteta onoga ko predstavlja instituciju Zaštitnika građana kao i od njegovih sposobnosti da u javnosti na pravi način predstavi svoj rad, zavisiće i položaj te institucije u društvu, zavisiće i nivo zaštite i poverenja građana u tu instituciju.

I na kraju, sve dok budemo svesni ove teme, znaćemo da se nalazimo na jednom dobrom putu. Mi jesmo obavili jedan i te kako važan zadatak u pogledu promene Ustava, doneli smo sve prateće zakone neophodne za sprovođenje Ustava, stvorili smo odličan pravni ambijent na funkcionisanje jedne nove etape nezavisnog pravosuđa i ostaje nam samo da sa puno poverenja u buduće članove Visokog Saveta sudstva i Visokog Saveta tužilaštva sačekamo rezultate njihovog rada.

Zahvaljujem.

Hvala i vama.
Da li još neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Aleksandar Jovanović. Izvolite.

Zdravo živo svima. Srbija u haosu, a predsednik Skupštine Vlada Orlić se češlja, 50 dana pod pred ključem Skupština. Pitanje za vas gospodine Orliću - šta to treba još da se desi u ovoj zemlji da bi Narodna skupština radila i zbog čega ne radimo 50 dana? To ćete mi odgovoriti verovatno nikad, pošto ne odgovarate na poslanička pitanja.

Pitanje za sve vas iz vladajuće stranke – da li pratite šta se događa u Crnoj Gori u poslednje vreme? Hapšenja, privođenja, sve po zakonu. To će i kod nas. Budite spremni na to svi vi koji upravljate ovom zemljom, koju ste razorili do temelja. Ovde raspravljamo o izboru članova za najviše sudske organe, a gde su ti članovi? Ne bi bilo loše da ih vidimo ovde pošto je o njima reč? Njih nema. Pošto nisu tu, nema veze, evo obratiću se Zaštitniku građana.

Iskoristiću ovo vreme da građane Srbije obavestim šta se dešava u jednoj maloj opštini u Homolju, Žagubici, gde kompanija „Dandi“ već 15 godina vrši istražne radnje, zaboli su preko 1500 sondi. Naravno, reč je o zlatu i šta će biti sa Homoljem, šta će biti sa tim zlatom, to treba da pitamo Vučića, pošto nam je pre jedno mesec dana saopštio radosnu vest, da smo našli ogromne količine zlata. Dobro, to je sve što znamo za sada, ali kako to izgleda na terenu kada treba istraživati zlato, posebno kada na nečijoj zemlji zabodeš sonde. A vlasnici zemlje se bune, ne žele da njihova voda završi u cevima za te bušotine, pa kada se pobune, pojave se izvesni predsednik opštine Žagubica Safet Pavlović.

Da li neko od vas ovde prisutnih poznaje lično gospodina Safeta Pavlovića? Nek digne ruku ko ga zna.

(Veroljub Arsić: Ja ga znam.)

Veroljube, vi ga znate. Dobro.

Pošto evo Veroljub Arsić se prijavljuje da zna Safeta Pavlovića, on je 10 godina predsednik opštine Žagubica, a građani Srbije i ovde prisutni koji ne znate o kakvoj se osobi radi, to je čovek koji je držao javnu kuću u Žagubici. Javno se hvalio da podiže natalitet tako što njegove Moldavke zaposlene u javnoj kući…

(______________: Nije to tema.)

Da, da, to je tema. Možda za vas nije. Polako.

Slušajte dalje. Dakle, to je čovek koji sa svojim telohraniteljima pre tri meseca privodi Ivana Milosavljevića, aktivistu udruženja koje se zove „Mlavska vojska“, ljudi se bune protiv malih hidroelektrana. Nikola Petrović je normalno tamo gde su male hidroelektrane. On se pobunio protiv rudnika zlata kompanije „Dandi“. Šta se dalje dešava.

U mestu Krepoljin, gde je javna kuća Safeta Pavlovića i kockarnica seli su da popiju kafu na putu za Majdanpek, pojavljuje se ekipa Safeta Pavlovića i provodi ga u kazino. Cela Srbija je imala prilike da čuje kako je tekao razgovor koji je snimljen, šta njemu govori Safet Pavlović.

Dakle, vaš predsednik opštine kad kažem vaš, mislim na vas nesenesnošljive, znači kupler majstor, privodi Safeta Pavlovića i preti mu da ukoliko bude ga pominjao i dalje javno da će da ga seče. Slušajte dalje, da će da mu se desi zlo, znači javno mu preti smrći taj veliki vaš predsednik opštine, vlasnik javne kuće. Ne znam po kom kriterijumu birate predsednike opština, ali svaka vam čast i Vučiću i svima vama koji odlučuju o tome ko će da vam vodi opštine. Ej bre, opštinu vam vodi vlasnik javne kuće, koji je bio hapšen, ne samo za podsredništvo u prostituciji. Taj isti je hapšen zato što je falsifikovao devize. Lepe ste predsednike opština našli. Bravo, svaka čast, lepe kadrove birate.

Šta se dalje dešava? Saziva se Odbor za zaštitu životne sredine, sledeće nedelje u utorak u istoj toj Žagubici, da vidimo šta je plan za taj kraj. Pozvan je „Dandi“. Šta se dalje dešava. Organozovan je protest, uredno prijavljen u Žagubici prošle nedelje. Kreće protest, sve uredno protiče, bez ikakvih incidenata i krećemo da predamo zahteve sa protesta u pisarnicu opštine, pojavljuje se ko, nego vlasnik javne kuće, predsednik opštine Žagubica, Safet. Izlazi napolje i sprečava narodne poslanike i predstavnike organizatora protesta da uđu i da predaju zahteve na pisarnici.

(_____________: Pa kad upadaš gde hoćeš.)

Ne upadam ja gde hoću. To nije kazino, nego je to zgrada Skupštine opštine, a ne kazino Safeta Pavlovića, niti je javna kuća, nego zgrada opštine.

A unutra? Šta se dešava unutra? Iz opštine izlaze ovakvi, ti isti što privode aktiviste i prete im smrću, izlaze napolje i kreću da mlate redom sve. Mi ipak ulazimo unutra, a unutra dva tipa sa fantomkama, naoružani. Kreće to što kreće.

Prva je ušla koleginica Radmila Vasić iz Dveri. Nju potpredsednik opštine, taj Safetov, vuče za rukav. Cepa joj rukav. Vuče je kroz hodnik da je odvede na pisarnicu. Onda mi prilazi Safet Pavlović i kaže – gde si, narodni poslaniče? Udara me kolenom ispod pojasa. Šta se dalje dešava? Moja koleginica Danijela Nestorović je izvadila mobilni telefon da snimi sve to. Prilazi joj neki tip, otima joj telefon.

Vama je to smešno. Zamislite vi, pošto znate Safeta Pavlovića, kolega Arsiću, zamislite da vašeg sina neko privede u kazamat i preti mu smrću. Šta biste mu vi radili?

Za to vreme policija, šef policije u Žagubici, sve vreme tu prisutan, ne sme da pisne, jer taj šef policije i ta policija vaša u Žagubici, oni se plaše Safeta Pavlovića i tih njegovih nakaza, ubica, naoružanih, više nego bilo koji građanin Žagubice?

Znate šta se dešava dalje? Odlazimo u policiju da podnesemo krivične prijave. Šta se dešava sa gomilom krivičnih prijava protiv Safeta Pavlovića? Jel vi stvarno mislite da je Safet Pavlović taj koji treba da upravlja ovde opštinom? Jeste li takvog izabrali? Po kom kriterijumu to birate, osim ako je nekad imao javnu kuću, kazino, ako je osuđivan više puta za teška krivična dela, i ta njegova ekipa? Ko su naoružani ljudi u Žagubici? Ko su naoružani ljudi? Pištolji ovako za pojasom i šta, veliki ste frajeri?

E pa, zato ćemo ponovo otići u Žagubicu. Evo, ja najavljujem za utorak, bez obzira što će ovde biti sednica. U utorak će biti održan Odbor za zaštitu životne sredine u Žagubici, pa da vidimo ko će kome tu ponovo da preti i da mlati. Ajde da vidimo koliki ste frajeri. Šta vi mislite, da ćemo mirno da gledamo kako vaš Safet Pavlović nas bije? Pa, nećemo.

I ta policija i ta cela njegova ekipa, znate li kime se okružio taj Safet Pavlović? Imate poslednju njegovu žrtvu. Jovica Nikolić je rudar, 24 godine radi u rudniku Jesenica. Pored toga hrani svoje dvoje dece, školuje, tako što radi poljoprivredu, radi zemlju. Gore iznad Krepoljina ima farmu pored koje je neki pobratim Safeta Pavlovića otvorio kamenolom. Pošto neće da proda svoju zemlju da bi se kamenolom širio, e njega su, takođe, pre dve nedelje dohvatili. U tom istom kazinu seo je da popije piće u kafiću, dohvatila ga je ta ekipa. Kako se zove taj njegov? Saša Savić, telohranitelj Safeta Pavlovića i još jedan lik. Čovek je završio na Urgentnom centru. Polomili su mu rebra, polomili su mu zube, bacili ga kao psa na ulicu. Jel vi mislite da od ove zemlje pravite Kolumbiju? To vi mislite da radite? Šta će da se dogodi sa Safetom Pavlovićem? Hoće li on i dalje da bude predsednik opštine Žagubica?

Šta me gledate? Šta me gledate? Samo vi, što kaže vaš predsednik, svoj posao, a mi ćemo svoj posao. Gde god se neko pobuni da mu vaši pajtosi strateški, „Rio Tinto“ i „Dandi“, kome ste ovu zemlju prodali, da ga teraju sa njegove njive, pojavi se Safet i njemu slični da ljude premlaćuju, a vi koji vodite ovu državu stojite iza tog organizovanog kriminala, iza nečega što se zove potpuni nestanak ono malo ljudi što živi i još uvek nas hrani. Time se vi bavite.

Hajde, pošto ste toliki frajeri, hajde da idemo zajedno u Žagubicu u kazino Safeta Pavlovića, Veroljube, pošto vam je to ortak, lepo ste društvo našli, pa da vidimo čiju to decu mlati Safet Pavlović i njegova ekipa.

Samo vam lepo kažem da dobro razmislite šta radite. Dobro razmislite koga ste stavili da vam vodi opštine. Najgore okorele kriminalce koji su osuđivani i hapšeni. Da li ste vi svesni šta radite?

Hajde, Veroljube, idemo zajedno u Žagubicu u utorak, hajde.

A vi, gospodine Orliću, danas držite Kolegijum i kažete kako će biti sve u redu. Evo, sad će biti sve po zakonu, Skupština će raditi, čak ćemo imati prava i da predlažemo dopune dnevnog reda.

Ma ne zanima me uopšte što vi mašete rukama. Samo se vi smejte, gospodine Orliću. Vi ste prekršili Ustav onog momenta kada ste došli na to mesto. Sednica o litijumu i Boru, šta je, frka? Ne smete da stavite to na dnevni red? Šta vas sprečava, gospodine Orliću, da to uradite? To ste bili dužni odmah da uradite. Ja vas danas to pitam i po običaju vi se pravite blesavi. Samo se vi pravite blesavi, a za to vreme će vaš Safet Pavlović da teroriše građane po Žagubici. Ali nije jedini. Takvih Safeta Pavlovića vaših svuda po Srbiji koliko nećeš. I to je način na koji vi vladate. I mislite da vas se narod plaši. Pa postoji i nešto što kad dođe dovde nema više nazad.

Ono juče što se dogodilo u Lazarevcu dogodiće se i u Beogradu. Juče je tamo bilo dve-tri hiljade ljudi. Šta vi radite? Krčmite EPS. Pa tamo ljudi ceo život rade u toj „Kolubari“ da nahrane svoju decu. I sad ćete da date nekom belosvetskom pajtosu da upravlja EPS-om. I EPS ćete da prodate. Je li tako? Pa nećete.

Pozivam sve građane da više ne ćute i da više ne trpe ovu torturu. Što se tiče „Kolubare“, doći će vam „Kolubara“ ovde u Beograd i to će biti „laku noć“ za vas, jer vi ste, drugari, u potpunom rasulu i vi to vrlo dobro znate. Kakve ste ljude izabrali, tako će vam biti. Što se tiče onog kome se sada najviše divite, koga ćete sutra ponovo da pljujete, kao što ste ga pljuvali, evo, Jovanov, Jovanović, svi vi koji ste najgore govorili o njemu, on će na kraju da završi tako kako je vladao sve ovo vreme, svih ovih deset godina, ostaće sam. Ostavićete ga, pobeći ćete od njega.

Još jednom pozivam sve građane da više ne ćute, da više ne trpe i da svuda gde se pojavi neki Safet Pavlović pozovu, doći ćemo zajedno, pa ćemo da vidimo ko je to toliko hrabar da mlati našu decu. To su ista ona naša deca koja su u vašem sloganu, za svu našu decu koju Safet Pavlović mlati. Hvala lepo

Evo, po onome što ste prvo rekli meni, ja sam izgleda pogrešno razumeo.
(Aleksandar Jovanović: Siđite dole, pa se sa mnom raspravljajte.)
A što vičete, Jovanoviću? Što mi se obraćate i što me pitate bilo šta, ako posle toga vičete i nećete da čujete odgovor?
(Aleksandar Jovanović: Siđite u klupe, pa se sa mnom raspravljajte.)
A, vi biste hteli vi da vičete, vi da govorite, a onda i da urlate, a ostali svi da ćute, je li? Vi da tako postavljate pitanja, a ostali da ne odgovaraju ništa. To biste hteli, jel?
Dakle, i za vas isto važi. Isto ste pristojni kao Ćuta Jovanović.
(Aleksandar Jovanović: Sa kim se vi raspravljate? Sami sa sobom?)
Dakle, ono prvo što ste rekli meni, ja sam izgleda pogrešno razumeo da ste vi bili nešto zabrinuti, da ste tokom tih, koliko ste izbrojali, 40, 50 dana, dok smo mi ostali imali sednice odbora, bavili se procedurama, kadrovskim pitanjima, imali više javnih slušanja itd, da ste se vi dosađivali. A sada sam razumeo, iz nastavka vaše priče, da je vama bilo veoma zabavno tih 40-ak dana. Znači, pogrešno sam razumeo to.
Vidim i razumeo sam zašto vam je bilo zabavno. To što ste rekli, u Žagubici ste bili, video sam ja to, bilo je na snimku, prenosila je skupštinska služba, jel, beše, na toj sednici vam je gospođa Nikolić iz vaše poslaničke grupe rekla, zvanično, da je donela vinjak. Zato je bilo sve ostalo onako živopisno i zabavno kao što ste i opisali. Jel, tako? Dobro.
(Radomir Lazović: Šta je bre ovo? Na šta ovo liči? Kakve su to uvrede? Hajde siđi dole pa pričaj? )
Pravo na repliku. Izvolite.

Teško je bilo pratiti ovo sve što je rečeno, teško je bilo uhvatiti nit ove duboke misli, teško je bilo uhvatiti kako se preziva Pavlović, jel, Pavlović, ili nije Pavlović, kako se zove, kako se preziva, jel, kazino, jel kafić. U jednoj rečenici kazino, u sledećoj rečenici kafić, u trećoj rečenici javna kuća. To da je proveravao gde ima javnih kuća, to me ne čudi, a budući da je čuo da javna kuća ima u Žagubici, mada nije istina, ali ne veruje on meni, moraće sam da se uveri da nema. Verujem da ga neće sada iz Žagubice sada niko isterati dok ne pronađe tu javnu kuću. To je prosto tako.

Znam da ste vi pobrkali stvari, tekovine nisu isto kao i tekućine, to nije ista reč. Vama je neko rekao da treba da zastupate tekovine zelene politike, a vi se uhvatili tekućine, i ne ispuštate tekućinu, ne ispuštate tekućinu. Prestanite sa tekućinom i recite svojim poslanicima da vam ne nose vinjake na odbore. Nije odbor mesto gde treba da se pije vinjak. Probajte to da ukačite, probajte to da razumete, objasnite vašim poslanicima da to tako ne treba. To nije normalno.

Sve što je rečeno o Safetu Pavloviću je laž. Šta nije slagao to je izmislio. A, evo ga, sada će lider opozicije da kaže šta treba da se kaže, on neće ići kod Safeta zbog javnih kuća, ali ako mu kažeš da ima kuče tamo neko koje šeta, on će da dođe po kuče. To sigurno.

Prema tome, ako mislite da se vas neko boji, i to što pretite, super heroj Ćuta, gde god ima potlačenih, gde god ima neko ko ima problem, tu je super heroj Ćuta koji će da reši. Šta ste rešili do sada? Koji ste problem rešili do sada? Tražili ste da se ukine svaki rudnik koji u ovoj zemlji treba da se radi, i vi pričate o energetici. Vi ste uništavali energetski sistem ove zemlje, sram vas bilo, kao što i vinjak uništavate, tako ste i energetiku uništavali.