Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, sudeći po onom urliku preko puta, izgleda da je glupost počela da boli, koliko ja vidim. Mislim, da će toga arlaukanja biti sve više.
Kaže izreka – ne može iz zlih usta, zla reč izaći. Čuli smo ovde od čoveka koji je učestvovao u otpuštanju 1.800 terorista koji su kasnije aktivno progonili Olivera Ivanovića, sa kojim sam ja bio prijatelj, poznanik prijatelj i često bio sa njim za razliku od ovog preko puta.
Kaže on – ubili smo ga mi, ali nikako onih 1.800 koje su oni pustili, uključujući Kurtija, braću Mazdreku, Fljoru, Brovinu itd. Eto, neće me čuditi da sledeći put ne budemo optuženi da smo ubili Kenedija, da smo bacili atomsku bombu na Hirošimu, da smo istrebili Aboridžini Indijance.
Verovatno će i to smisliti, ali ja ću našim građanima poručiti da svi oni koji su preživeli vlast ovih preko zaslužuju nagradu za životno delo zato što su preživeli jednu vlast koja je bila najgora na planeti od nastanka čovečanstva. To je sigurno.
Oni pričaju o pljački. Oni pričaju o torturi, ljudi koji su na prijavljenim skupovima ubijali, prebijali, ja sam jedan od tih. Ljudi koji su smenjivali funkcionere koji im se ne dopadaju, recimo, u zgradi Uprava vodovoda. Recimo, ja sam jedan od tih.
Zamislite stranku čije sedište u zgradi Javno komunalnog preduzeća. Zamislite to da se danas desi. To bi bio vrhunac demokratije. Zamislite kada u tom sedištu bez kvoruma, u zgradi Uprave vodovoda, u sedištu te stranke bez kvoruma smene predsednika Skupštine, moju malenkost, zato što sam podneo krivičnu prijavu za organizovani kriminal.
Znate, posle sedam, osam godina kada je došlo do promene vlasti, gde smo našli tu krivičnu prijavu koja je bila podneta za organizovani kriminal u Inđiji? Našli smo je u Somboru i to teškom potragom. To je bilo njihovo pravosuđe, to je bila njihova boginja pravde. Ta njihova boginja pravde nije imala jedan povez, to su oni vezali nekoliko puta, nije mogla ni da vidi. Stotine i stotine sudija koje su otpuštali, nije mogla da vidi kako se iz kabineta ministra pravde imenuje tužilac, sudija i tako dalje, direktno iz kabineta.
Kasnije ta ista, postane ministarka, da li je tako bilo? Da, gospođa Malović, pa onda od ministarke ponovo ode u Tužilaštvo za ratne zločine. To je moglo, to je bilo to njihovo nezavisno pravosuđe. Upotrebio sam pravi izraz, njihovo nezavisno pravosuđe, kao i Šolakovi nezavisni mediji. Pazite, Šolakovi nezavisni mediji i DS nezavisno pravosuđe. Stvarno su bili nezavisni, ali od ove vlasti, od bivše očigledno nisu.
Ovi srećnici što se žale na torturu, s obzirom da nisu kažnjeni ni za jednu torturu koja je izvršena nad nama, s obzirom da nisu kažnjeni na torturu koju sada primenjuju protiv političkih neistomišljenika, organizujući, recimo, ne prijavljene proteste stotinama puta, fizički nasrćući na vlasnike koji imaju pravo, čak i samozaštite, ali eto ne primenjuju, od mostova, rudnika, nema šta ne napadaju. Upali su u RTS, pa u ruku, ne samo u ruku i u ono što se niko ne ljubi, oni treba da poljube sudije one koji su oni stranački organizovali, smestili u pravosuđe.
Nije pravosuđe zavisno od ove vlasti. Deo pravosuđa je zavisno od te njihove vlasti i neke presude ukazuju na to. Recimo, dođe neko ko se ne dopada sudiji iz DS. Sada ima ta neka organizacija njihova žuta, najjača politička organizacija, po meni je u delu pravosuđa. Dođete vi tako na vrata, ide gospođa, ulazi pored, dok vi čekate i onako uz put vam kaže, nema šta da tražite u ovoj sudnici.
Ja mislio to je ona druga strana. Ja uđem, a ona predsedava. Ona sudija.
Ne možete naći sudiju nezavisnog koji će osuditi, recimo, ovog pre mene koji ima kratku pamet, ali ima jezik dug.
Da je istina da su u laži kratke noge, pa ovaj bi nam se kotrljao na stomaku. Znači, nemate nikakvu zaštitu. Njega niko neće osuditi. Verovatno ga smatraju nepregledanim, ali zato će osuditi nas normalne.
Dakle, osude vas za govor u Narodnoj skupštini. Srećom, onako nešto nisu osudili, inače bi takvi jauci bili da ne bi znali da li je to zbog gluposti ili je možda zbog izgubljenih para u sudskom sporu.
Dame i gospodo, ja sam jedini osuđeni narodni poslanik, odnosno poslanik, predstavnik u državnom parlamentu u Evropi. Nema drugog. Osudili su me, a da me nisu ni pozvali na suđenje. Ni pozvali me nisu.
Valjda su mislili ono - narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost za izneto mišljenje prilikom vršenja svoje funkcije. Kažu – ne može biti pozvan, ali ćemo mi njega osuditi. Ni tužbu mu nećemo dostaviti.
Pre toga takođe je bio jedan istaknuti funkcioner u tom delu njihove stranke u pravosuđu. Bio je gospodin Atlagić pored mene u publici. Ja dobio tužbu i vidim da je tužba na latinici. Kažem – ljudi, ja imam pravo na svoje ćirilično pismo, molim da mi se tužba uredi. Kaže sudija ovako – piše to u Ustavu i zakonima, ali ja mislim drugačije. Iznesem mu onaj stav da narodni poslanik ne može biti pozvan, evo gospodin Atlagić je živ, kaže – da, ja mislim da to piše, ali ja mislim drugačije. To je to nezavisno pravosuđe na koje su se oni pozivali. A o krađi… Da ne pričamo o tim njihovim individualnim krađama.
Zamislite da je fond plata 2012. godine bio na mesečnom nivou, fond plata, zapamtite, 560 miliona evra na 1.700.000 mučenika, jer ostali su bili nezaposleni, otpušteni, slabo plaćeni i nikako plaćeni. Oni su imali 328 evra i to da budu srećni ako dobiju i to. Kada to pretvorite u mesečni fond plata, dobijete negde 560 miliona evra i oni su bili iskreni i pošteni i nikome ništa nisu krali. Nisu nikome krali budućnost, to oni misle samo. Nikom nisu egzistenciju krali, to oni samo misle.
Da vidimo sada šta mi navodni lopovi, koliki je fond plata sada kod nas, navodnih lopova. Da vidimo, da pomnožimo dva i dvesta i dva i trista zaposlenih. Znači, em smo zaposlili smo 400.000 više, kojima su oni ukrali radna mesta, perspektivu, ponos pred porodicom, itd, a mi smo, eto, lopovi, a fond plata kod nas dva i dvesta, dva i trista puta 730 evra, dobićete sumu negde milijardu i 600 miliona mesečno i tri puta više nego što je bilo kod njih. Kada to pomnožite sa 12 meseci, kod njih dobijete 6,5 milijardi, a naš godišnji fond plata je 20 milijardi. To se vidi po punjenju budžeta, jer za razliku od njihovih bogataša, onog tamo vlasnika, tajkuna 619 miliona, ovo što mi podelimo pare, potroše se ovde, zato rastu i budžetski prihodi. Otuda mostovi itd.
Kada uzmemo da su ukrali ljudima… kada oduzmete od 20 miliona onih šest koma nešto, vi dobijete da su oni ukrali, da, oni koji nisu lopovi, ukrali su od navodno nas lopova, 13,5 milijardi za godinu dana. Nisu ukrali samo to, ukrali su narodu pravo da imaju tada autoputeve, da imaju tada neke solidne pruge. To su, takođe, krali.
Mi obično se na njihove individualne krađe, ali ove kolektivne koje su tu radili… Ovo pravosuđe treba da poljubite ne u jednu i drugu ruku, već da ih poljubite u ono na šta se niko ne ljubi. Vi treba da im zahvalite zato što vam je mesto u zatvoru. Zamislite, stranka u kojoj su Miki, Vuk, Bora i to se zove Narodna stranka? Ljudi, pa u ime naroda ako neće da ih osude, makar neka ih nazovu stranka tri lopova.
Dame i gospodo, narod će da bira. Nas će pamtiti. Sve nas će pamtiti ne po onome šta smo bili, već šta smo uradili dok smo bili. Sa ove strane su ljudi, a tamo su pojedini neljudi.
Hvala.
